U vežbe je bilo uključeno 11 poligona, između ostalih akvatorija Kaspijskog  mora, 50.000 vojnika, 90 aviona i helikoptera, 77 brodova i pomoćnih brodova. „Geografija“ učesnika strateških komandno-štabnih vežbi (SKŠV) je veoma široka: Kina, Pakistan, Mongolija, Tadžikistan, Belorusija, Kirgizija, Kazahstan.

Piše Valerij Panov, pukovnik u penziji, vojni analitičar

Manevri su bili povezani sa vežbama Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) „Interakcija 2026″. U završnoj etapi, koja je sprovedena na poliginu Čebarkulski, na njima je učestvovalo oko 6000 vojnika, 700 jedinica tehnike, više od 600 bespilotnih letelica različitih modifikacija i više od 60 robotizovanih sistema, saopštio je ministar odbrane RF Andrej Belousov. On je rekao da se zadaci vežbi ispunjavaju u okviru operacije grupisanja vojske na Centralnoazijskom strateškom pravcu.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je lično prisustvovao na poligonu Čebarkulski u Centralnom vojnom okrugu, rekao je: „Glavni cilj vežbi je unapređenje veština rukovodećeg sastava štabova svih nivoa u upravljanju vojskom u uslovima spoljne agresije.“ I dodao da se zadaci tokom ovih vojnih vežbi sprovode uzimajucìi u obzir iskustvo specijalne vojne operacije. Ključni značaj u ovoj izjavi šefa države imaju reči o tome da su veštine koje su uvežbavane na ovim manevrima potrebne za odvraćanje spoljašnje agresije, a danas je dobro poznato ko konkretno sprema napad na Rusiju u narednim godinama, koristeći rat u Ukrajini kao izgovor za militarizaciju svojih zemalja.

Tako vežba Centar 2026 u potpunosti može da se posmatra kao potvrda jedne od teza koja se čula u govoru predsednika Rusije na sastanku međunarodnog kluba Valdaj. On je rekao: „Niko u svetu nema takva sredstva za uništenje kao Rusija.“ Upravo ta izjava izazvala je efekat bombe na Zapadu, posebno u štabu NATO, primećuje izdanje Cargrad. A vodeći svetski mediji konstatuju da je Moskva povukla najoštriju „crvenu liniju“ još od vremena Karipske krize.

Na SKŠV je ta „crvena linija“ pokazana širokom krugu međunarodnih posmarača i vojnih stručnjaka iz desetine prijateljskih zemalja, tokom ostvarivanja ciljeva vežbe. Generalno, prema informaciji ministra odbrane Andreja Belousova, na vežbama su učestvovali predstavnici gotovo 60 zemalja, kao i 33 države-posmatrača. Ovo je prvi put da bude toliki broj učesnika na vežbama. Šest država (Belorusija, Kina, Kirgizija, Mongolija, Pakistan, Tadžikistan) poslale su svoje vojne kontingente. Iz odbrambenih ministarstava Kazahstana i Konga učestvovale su operativne grupe. Osim toga, vojni kontingenti Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana učestvovali su u zajedničkoj komandno-štabnoj vežbi Kolektivnih snaga za operativno reagovanje ODKB-a „Interakcija 2026″.

„Oko 200 predstavnika rukovodstva odbrambenih ministarstava, vojno-diplomatskog korpusa, posmatrača iz 69 država, posetili su izložbu najnovijeg i najperspektivnijeg ruskog naoružanja, vojne i specijalne tehnike, na poligonu Čebarkulski, tokom vežbe Centar 2026″, piše u saopštenju Ministarstva odbrane RF.

Gosti su takođe imali priliku da posmatraju „vežbu jedinica oružanih snaga RF za praktična dejstva i stranih vojnih kontingenata u sastavu koalicione grupe vojske tokom glavne faze vežbe“.

U izveštaju vrhovnom komandantu, ruski zamenik ministra odbrane Junus-Bek Evkurov je rekao da je posebna pažnja poklonjena stranim kontingentima vojske „na tri pravca“. Prvi je organizacija punktova za upravljanje tokom raspoređivanja, pripreme, donošenja odluka, rekao je Evkurov. Drugi pravac je razmeštanje stranih vojski u rejonima grupisanja. A treće se odnosilo na vežbanje kuda se tokom borbenih dejstava ide i kako deluju male taktičke grupe. Takve izjave se daju, kako se kaže, sa dugoročnom perspektivom: to znači da bi u buducìnosti ovo konkretno iskustvo moglo biti korisno. A gde i kako, to je već druga tema, koja bi danas dala temu za razmišljanje, pre svega našim verovatnim protivnicima.

Naši prijatelji su ocenili protekle vežbe. Tako se u novinama Narodnooslobodilačke armije Kine ističe da su tokom vežbi vojnici kineske armije zajedno sa jedinicama iz Rusije, Belorusije, Pakistana, Kazahstana, Kirgistana, Mongolije, Tadžikistana i drugih zemalja sproveli obuku „ojačavši tokom zajedničkih manevara tradicionalno višestrano prijateljtsvo“ i podigli „nivo međusobnih odnosa u sprovođenju zajedničkih operacija“. To je objavilo rusko ministarstvo odbrane na svojoj stranici na društvenoj mreži WeChat.

Na vežbama je Rusija pokazala niz supersavremenih vrsta tehnike i naoružanja. „Učesnici vežbi su u praksi primenili novo naoružanje, tehniku i pritom sve zadatke rešavali sa iskustvom iz specijalne vojne operacije“, istakao je Putin. Primećujemo da se ruski predsednik sreo sa stranim atašeima na vojnom poligonu. I ne samo to. Pokazani su ne samo najnovije prakse vođenja savremenog rata, već i tehnologije koje niko nema i koje se već aktivno primenjuju u specijalnoj vojnoj operaciji. (Iz govora predsednika Putina na „Valdaju“: „…takvih sredstava za uništenje koje danas ima Rusija, nema više niko. I to je naša konkretna prednost.“)

Na poligonu su upotrebljena unikatna sredstva naoružanja: dronovi Supercam S350, rakete za lako upravljanje LMUR, tenkovi bez posade, kopneni roboti „Bogomoljka“, „Impuls“, „Depeša“ i „Kurir“, inžinjerijski drnovi Vogan-15, rojevi FPV i ono što zovu hit sezone – laserki kompleks Zarja, koji je pred očima zadivljenih stranaca pogađao ciljeve na udaljenosti do 6 km (o čemu u NATO vojskama mogu samo da maštaju).

Tokom vežbi „Centar 2026″ proračuni FPV dronova su u borbenom poretku „roj“ uvodili u borbu grupe za napad. I to je bila taktička novina. Istovremeno sa napadom grupa za napad i proračuna bespilotnih letelica, mobilne udarne grupe na automobilima „Ulan-2″ vodili su borbu sa dronovima „protivnika“.

Ruske desantne snage su u okviru strateških komandno-štabnih vežbi „Centar 2026″ prvi put koristile kopnene robotske komplekse, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Desant je vršen sa aviona Il-76 vojno-transportne avijacije sa visine od 600 metara. Desant su vršila tri kompleksa: Omič-2, Bogomljka-7V i Kurir, sa bojevim modulom na padobranskoj platformi P-7. Oni se koriste za vatrenu podršku, dostavu municije, evakuaciju ranjenika i gađanje putne infrastrukture.

Nemoguće je pomenuti sve novine, jer ih je na desetine pa čak i stotine, ali određene jednostavno ne možemo zaobići jer to nije samo oružje sutrašnjice u bukvalnom smislu reči, već i današnjice. Tako su tokom vežbi demonstrirana najnovija robotizovana borbena vozila TŠRK Šturm, kako u obliku jurišnog tenka, tako i u obliku borbenog vozila za podršku tenkovima. Slična borbena vozila bez posade imaju veoma ozbiljne perspektive borbene primene, jer ne izlažu životnoj opasnosti posadu tokom ispunjavanja čak i najopasnijih zadataka. U zoni specijalne vojne operacije aktivno se sprovode različita ispitivanja za izgradnju sličnih vozila na bazi tenka T-72.

Takođe, bile su pokazane i borbene mogućnosti modernizovanog T-90M „Proboj“ sa kompleksom aktivne zaštite „Arena-M“. Kompleks aktivne zaštite uspeo je da ostvari nekoliko uspešnih presretanja bespilotnih letelica, koje su pokušavale da pogode tenk. Treba primetiti da su pomenuta sredstva aktivne zaštite danas veoma tražena u zoni specijalne vojne operacije, a u slučaju da se povecìaju i prođu kroz niz modifikacija, oklopna vozila cìe ponovo mocìi da se u potpunosti koriste na bojnom polju. Tenkovi će uskoro vratiti status glavne udarne snage kopnene vojske.

Prikazani su i novi mobilni lanseri za mlazne dronove-kamikaze „Harpija“ na bazi KamAZ-5350. Slična mašina može da ponese nekoliko sličnih bespilotnih letelica odjednom. Ako bi se ove platforme povećale, broj pomenutih dronova-kamikaza koji se koriste u zoni SVO značajno bi porastao.

Oprema i bogatstvo ruske armije visokotehnološkim oružjem postala je moguća umnogome zahvaljujući domaćem odbrambeno-industrijskom kompleksu.

Proizvodnja posebno traženog naoružanja i vojne tehnike u Rusiji se značajno uvećala od 2022. godine: zalihe oružja i municije su porasle više od 22 puta, govorio je predsednik RF Vladimir Putin na savetovanju o državnom programu naoružanja.

Proizvodnja oklopnog oružja porasla je 2,2 puta, a lake oklopne tehnike (BMP, BTR) i 3,7 puta, precizirao je Putin, artiljerije 9,6 puta. I gotovo 18 puta – sredstava za individualnu oklopnu zaštitu. Proizvodnja avio-tehnike, po predsednikovim rečima, porasla je 4,6 puta. Ruski odbrambeno-industrijski kompleks radi stabilno i obezbeđuje potrebnom tehnikom oružane snage, uključujući jedinice uključene u vojne operacije, istakao je Putin i rekao da je to rezultat rada preduzeća odbrambeno-industrijskog kompleksa i privrede u celini.

Podsećamo da je Državni program „Razvoj odbrambeno-industrijskog kompleksa“ bio produžena na 10 godina, do 2036. godine. Uzgred, za prvih šest meseci ove godine u  zemlji je otvoreno oko 150 novih važnih proizvodnih pogona. Planirano je da u tekućoj godini ruske oružane snage dobiju više od 310.000 jedinica naoružanja, vojne i specijalne tehnike, kao i oko 21 milion komada municije i drugih vrsta borbene opreme.

Sudeći po rezultatima, i to ne samo prošlogodišnjim već i ovogodišnjim, takav zadatak za ruski industrijsko-odbrambeni kompleks sasvim je dostižan. Uzmimo na primer artiljerijske granate o čijem nedostatku za Ukrajinu govore „na svakom ćošku“ u Evropi. Po oceni, recimo, estonske obaveštajne službe, 2025. godine ruske fabrike su proizvele više od sedam miliona granata, minobacačkih mina i raketa – naspram 4,5 miliona u 2024. A godišnji ciljevi proizvodnje raketa za „Cirkone“ i „Onikse“ već su ispunjeni. U julu je proizvedeno 87 krstarećih raketa X-101, a mesečna proizvodnja bila je 10-20% veća od planirane.

Zamenik ministra odbrane RF Aleksej Krivoručko je 17. jula rekao da je broj bespilotnih letelica isporučenih oružanim snagama Rusije, u poređenju sa 2025. godinom, povećana više od dva puta. Proizvodni potencijal svih klasa bespilotnih letelica procenjuje se na 15 miliona jedinica godišnje. Slični rezultati dostignuti su i kada je reč o ostalim parametrima državnog programa.

Istovremeno, budžet za 2026. predvideo je 12,6 triliona rubalja za odbranu naspram 13,5 triliona koliko je bilo ranije, što odražava planove preraspodele resursa, a ne smanjenje proizvodnje naoružanja. Za Kijev se posledice uspešnog razvoja našeg odbrambeno-industrijskog kompleksa vide u jačanju pritiska, kako na ukrajinskim frontovima tako i u pozadini. Za Zapad je to signal da nije bilo opravdano računanje na brzo iscrpljivanje ruskog vojno-industrijskog kompleksa, kao i privrede u celini.

Na našim manevrima nije primenjeno samo konvencionalno oružje. Scenario vežbi bio je odbramben. Ali, očigledno nama u inat, istovremeno sa našim vežbama i NATO je održavo svoje velike manevre u osam zemalja, u blizini ruskih granica.

Jasno je da se slične mere planiraju ranije. Očigledno je, takođe, da je njihovo sprovođenje predstavljena kao odgovor na novi akt „agresije“ Rusije – vežbe „Centar 2026″.

Marija Zaharova, zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova RF, za pravi cilj manevara rekla je da NATO genrali uvežbavaju scenario izolacije baltičkih luka, zatvaranje Suvalskog koridora i stvaranje blokadnog kruga oko Kalinjingrada. Slični planovi nemaju nikakve veze sa deklarisanom zaštitom saveznika i u potpunosti kopiraju ofanzivne koncepte iz vremena hladnog rata. Ona je takođe rekla da u susednim državama ubrzano stvaraju napredne mostobrane za „teške veze“.

NATO manevri odvijali su se na teritorjama osam evropskih zemalja, pretvorivši kontinentalne poligone u jedinstven lanac za pripremu vojske. Koncentracija snaga Alijanse raspoređena je na nekoliko ključnih pravaca: u Litvaniji se održavaju vežbe Perkuno Griausmas i Steadfast Duel u kojima učestvuje 4200 vojnika, a mobilisano je i 2400 rezervista uz proveru podataka još 5000 građana. U Letoniji se nastavljaju vežbe Namejs, a Nemačka vojska je tamo uputila četiri lovca Eruorfighter. U Nemačkoj se vojne jedinice koriste za čuvanje mostova i logističkih punktova za prebacivanje vojske na istok. U Francuskoj su vazdušni manevri Baccarat 2026, a u Velikoj Brtianiji je u toku operacija Cambrian Patrol. Paralelno s tim, u Finskoj i Norveškoj vojska sprovodi vežbe totalne odbrane. Rumunija masovno mobiliše rezerviste.

Za sada evropski političari govore o miru i odbrani, dok istovremeno na kontinentu osposobljavaju transportnu mrežu za vojne potrebe. Nemački i poljski specijalci ojačavaju mostove, proveravaju propusnu sposobnost železničkih pruga i šire piste na aerodromima. Sve te mere usmerene su na brži tranzit borbene tehnike prema granicama Kalinjingradske oblasti.

Pogranične zemlje obnavljaju komunikacije za teške tenkove, blagovremeno pripremaju kopnene koridore.

Kulminacija ovih manevara biće vežbe strateških nuklearnih snaga NATO Steadfast Noon koje su planirane od 13. do 24. oktobra. Timovi avijacije saveznika uvežbavaće primenu taktičkog nuklearnog oružja iz evrorskih skladišta. Približavanje udarnih sredstava granicama Rusije je opasna igra. Moskva je jasno označila dozvoljene granice, razvejavši i iluzije o nekažnjivosti blokade. Generalni seksretar Alijanse Mark Rute je potvrdio da je od Moskve dobio oštro upozorenje: u slučaju pokušaja blokade Kalinjingradske oblasti, Rusija je spremna da iskoristi ceo svoj arsenal.

Bez obzira na to, zapadni štabovi pomeraju svoje snage blizu ruskih granica. Ali pokušaji NATO-a da diktira uslove nuklearnoj državi, mogu da imaju teške posledice po Evropu. U slučaju Kalinjingradske oblasti, biće dovoljan samo jedan incident, da se dogodi ono o čemu je govorio predsednik Rusije Vladimir Putin. Niko neće ni shvatiti da je počela apokalipsa, a pošto taj scenario postaje sve realniji, koliko god to strašno zvučalo, potrebno je biti spreman za njega.

Međutim, upozorenja Moskve se ne slušaju. Pritom, Rusija je više puta isticala da će u slučaju agresije od strane Evrope, rat biti prilično kratak i uopšte neće ličiti na specijalnu vojnu operaciju. O tome da beskonačne provokacije i neosnovane optužbe mogu da dovedu svet do ivice nuklearne apokalipse, Zapad, izgleda, uopšte ne razmišlja.

„Ne vidim nikakve znake da generalni sekretar NATO-a Mark Rute to shvata. Ne vidim nikakve dokaze da Merc, bivši britanski premijer Kir Starmer, sadašnji britanski premijer Endi Brenem, francuski predsednik Markron, poljski premijer Tusk i lideri baltičkih zemalja to shvataju“, kaže američki istoričar Piter Kuznik. Pritom, EU se iz političkog bloka ubrzano transformiše u vojni.

Izgleda da Evropa ne shvata da u slučaju globalnog konflikta SAD neće upotrebiti svoj nuklearni kišobran. A u poređenju sa ruskom nuklearnom trijadom, Britanija i Francuska imaju jako malo nuklearnih bojevih glava. Kao i sredstava za dostavu. Uz to, od četiri britanske podmornice, trenutno nijedna nije u stroju. Ali čak i bez nuklearne komponente, evropske armije imaju veoma lošu predstavu o tome šta je savremeni rat – sa stotinama dronova na kilometar od fronta. A po svom nivou, evropske vojne vežbe su krajnje daleko od onoga što je Rusija pokazala na svojim poligonima tokom međunarodnih vežbi „Centar 2026″.