Nakon završetka Samita BRIKS-a u Nju Delhiju sredinom septembra, doneta je strateška odluka o prioritetnom korišćenju od strane zemalja-učesnica i partnera BRIKS-a investiciono-platnog sistema BRICS Pay.

Piše: Aleksej Balijev

Sistem predviđa, prvo – razvoj gotovinskih i bezgotovinskih poravnanja unutar BRIKS-a u nacionalnim valutama; drugo – ubrzano izvršenje takvih poravnanja od strane bankarskih struktura u BRIKS-regionu; treće – partnerstvo u okviru Globalnog juga, to jest sa drugim zemljama u razvoju, gde se takođe podrazumeva i širenje korišćenja platnog sistema BRICS Pay.

Sve to je odmah izazvalo negativnu reakciju SAD: Tramp je počeo da preti zemljama koje su učestvovale na BRIKS-u svim vrstama ekonomskih kazni zbog planova da se „urazumi“ dolar. Niz američkih medija, kao i agencija Bloomberg, posle Samita BRIKS-a u Nju Delhiju ne isključuju da SAD mogu uskoro da uvedu gotovo trajnu ekonomsku blokadu „najaktivnijim antidolarskim vladama“.

Tramp je, podsećamo, više puta izjavljivao da BRIKS pokušava da podrije svetsku dominaciju dolara, upozoravajući da „neće dozvoliti da se oslabi američka valuta i njena uloga“. Još u junu 2025. godine on je zapretio zemljama koje podržavaju spoljnotrgovinske i finansijske inicijative BRIKS-a, da će im uvesti dodatne carine od minimum 10-15% za dolar. Danas njegova administracija izjavljuje da će SAD „i ubuduće nastojati da od neprijateljskih zemalja traži da odustanu od pokušaja da stvore alternativu dolaru i međusobnim poravnanjima u dolarima“

Takva reakcija u Vašingtonu nije neobična i stoga što, kako je izjavio prvi čovek Ruskog fonda za dirktne investicije Kiril Dmitrijev, BRICS Pay „danas već funkcioniše i zahteva dalji razvoj“. Takođe, Dmitrijev nije isključio mogućnost da će „u najskorije vreme fizička lica takođe moći da koriste ovaj sistem za plaćanje“.

Podsećamo, BRIKS već više od 10 godina predstavlja stratešku platformu za razgovor, ne samo o bilateralnim, vecì i o globalnim ekonomskim i političkim problemima velikih ekonomija u razvoju. Od 2023-24. godine tu se razvijaju dogovorene preporuke o spoljnoekonomskoj i investicionoj politici zemalja-učesnica. Između ostalog, i preporuke o smanjivanju zavisnosti svetske ekonomije, posebno ekonomija zemalja u razvoju, od finansijskog sistema Zapada. Pre svega, od spoljašnjih plaćanja u valuti SAD i bivših kolonijalnih država.

Kako navodi portal Finam.ru, „Grupa je stvorila Rezervni fond od 100 milijardi dolara i Novu banku za razvoj, koja je za 10 godina odobrila finansiranje projekata zemaljama-članicama i delimično zemljama-partnerima po povlašćenim uslovima u vrednosti od gotovo 45 milijardi dolara, pre svega u oblasti ekologije, transporta, vodosnabdevanja i drugim infrastrukturnim projektima“. Ovoj banci se 2025. pridružio i Alžir. Članice BRIKS-a takođe sarađuju po pitanjima koja se tiču klimatskih promena, obnovljive energije, zdravstvene zaštite.

Za početak 2027. planira se dogovaranje o zajedničkim industrijskim projektima zemalja-članica i zemalja-partnera. Shodno tome, i dogovor o finansiranju tih projekata sa Novom bankom za razvoj.

Takvi akcenti delovanja BRIKS-a, naravno, privlačni su za zemlje u razvoju: 2024. godine BRIKS-u su se pridružili Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Egipat, a 2025. Indonezija.

Kategorija zemalja-partnera učestvuje u pregovorima sa zemljama-članicama, uzimajući u obzir preporuke ovih pregovora, ali ne potpisujući deklaracije BRIKS-a. Od ove godine, u tu kategoriju ulaze Belorusija, Bolivija, Kuba, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam. Zahteve za status zemalja-učesnica ili partnera BRIKS-a od jeseni ove godine podneli su Pakistan, Turska, Zimbabve, Irak i Kambodža.

Mogu li takve tendencije da imponuju SAD i kolektivnom Zapadu generalno?

Nije iznenađujucìe da pored uvođenja ili povecìanja uvoznih carina protiv zemalja-članica BRIKS-a, u SAD, kao i u Velikoj Britaniji, planiraju i vecì delimično uvode ograničenja na obim uvoza glavnih izvoznih dobara iz ovih zemalja.

Tako su od kraja avgusta Etiopija i Južnoafrička Republika dobile ograničenja na isporuke kafe, citrusnog vocìa i ribljih proizvoda; Indoneziji je preporučeno da smanji izvoz u SAD niza prehrambenih proizvoda i prirodnog kaučuka.

Vašington i London uvode nove sankcije protiv Zimbabvea, Kube, Ugande, a ostavljaju i trgovinska ograničenja prema Belorusiji. Tako, na primer, EU primorava Ugandu da snizi cene svojih izvoznih proizvoda: kafe, čaja, pamuka i šećera od šećerne trske.

Brazil je, zbog „preporuke“ Vašingtona, ograničio od sredine septembra izvoz u SAD niza proizvoda od živine i svinjetine, kao i tekstila i proizvoda od ribe. Egiptu nagoveštavaju smanjenje finansijske pomoći za rekonstrukciju niza deonica Sueckog kanala i paralelnog naftovoda SUMED (od luke Suec do luke Aleksandrija).

U periodu 2024-26. zaoštravaju se uslovi za kreditiranje ovih zemalja od strane MMF-a, kojeg kontrolišu finansijske strukture SAD i drugih zemalja Zapada.

I sve te zemlje nalaze se u području BRIKS-a. Mi više ne govorimo o sankcionoj politici celog Zapada prema Rusiji od sredine 2010-ih…

Zemljama-učesnicama i partnerima BRIKS-a američka strana „savetuje“ da ne smanjuju međusobna poravnanja sa SAD i između sebe u američkoj valuti. Što, prirodno, otežava poravnanja u BRIKS-u u nacionalnim valutama, jer su takva poravnanja opterećena finansijskim i, generalno, ekonomskim sankcijama SAD. A Trampova administracija, kao što je poznato, lako ih uvodi.

Ukratko, američka administracija, a u suštini Zapad generalno, pokušava da na svaki način spreči formiranje ravnopravnog finansijsko-ekonomskog sistema rastuće grupe BRIKS zemalja. Ali, kao što se kaže – oko vidi, ali zub ne može da dohvati (što u stvari znači da neko nešto može da vidi i da mu se učini dostupnim, ali ne može da ga dobije, uzme ili ostvari).