Poslednja linija odbrane palog srpskog diktatora Aleksandra Vučića, sve je „tanja“. Broj ljudi na koje računa drastično se smanjio. Brojni članovi njegove stranke glasaće za „Studentsku listu“. To članstvo se svelo na sedmi deo onoga čime se hvalio 2013-2014. Ostalo mu je još da se uzda u dobro plaćenu vojno-policijsku zaštitu, ali ni njima ne veruje, pa se ovih dana bavi pravljenjem „ulične strategije“ i prebrojava koliko ima kriminalaca, nasilnika, osuđenih lica i patoloških ubica, spremnih da mu pomognu da ne ode u prošlolst. No, A. Vučić je odavno već prošlost.

Nikola Vlahović

Jedna novija stručna analiza „Ludovika University“ iz Budimpešte (profilisanog za školovanje kadrova za javnu upravu, diplomatiju, vojsku, policiju i nacionalnu bezbednost), došla je do podatka da postoji 12 većih organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji, što se poklapa sa podacima MUP Srbije sastavljenih za potrebe EU u dokumentu pod nazivom SOCTA 2023 (Serious and Organized Crime Threat Assessment) koji takođe navodi da je u Srbiji registrovano delovanje 12 organizovanih kriminalnih grupa koje bezbednosne službe prate i koje imaju u proseku oko 8 (osam) ključnih članova po grupi.

 Podaci Europola kažu da oko 75 odsto tih grupa deluje i u Srbiji i u inostranstvu, 7 (sedam) grupa se bavi trgovinom i krijumčarenjem narkotika, a 4 (četiri) su specijalizovane isključivo za narkotike.

Bela knjiga srpskog kriminala iz 2006. godine govorila je o čak 118 organizovanih kriminalnih grupa sa 541 članom, što pokazuje da su se metodologija i kriterijumi evidentiranja značajno promenili, ali ne i da se taj broj drastično smanjio. Naprotiv, samo je došlo do „ukrupnjavanja“ i „integrisanja“ kriminalnih frakcija. 

Ključni ljudi ovih grupa, nakon zavođenja lične vlasti Aleksandra Vučića u Srbiji, postali su punoparvni deo njegovog sistema. Tokom poslednje decenije, vođe ovih grupa ujedinjene u interesni kartel Vučićeve diktature, postale su „sive eminencije“ u državi, od kojih se tresu gaće načelnicima službi bezbednosti, direktorima javnih preduzeća, predsednicima opština, pa i opštinskih i regionalnih odbora SNS. Sve ovo je moglo jedino uz blagoslov samoproglašenog „vođe“, koji tu kriminalnu mrežu uveo u razne „državne poslove“ što mu je ona uzvratila podrškom u odbrani vlasti, regrutovanjem uličnih hordi za razbijanje demonstracija.

U oktobru 2026., godine, u susret neizbežnom slomu njegove kriminalne imperije, Aleksandar Vučić je angažovao sve pomenute kriminalne potencijale koje kontroliše i plaća, kako bi još jednom pokušao da zastraši javnost i glasače u Srbiji.

Za ovaj „sudnji čas“ i on se dugo pripremao: njegov režim je samo u sistemima nadzora u Srbiji potpisao najmanje 126 ugovora za tehnologije nadzora između 2021. i 2025. godine.

Najskuplja i najsavremenija oprema instalirana je na najmanje 640 lokacija širom Srbije. U nabavkama je učestvovalo 76 kompanija i konzorcijuma, dok su tri najveća dobavljača koja kontrolišu oko 54% ukupne vrednosti nabavki, firme njegove „familije“.

U međuvremenu, broj članova njegove stranka (SNS), pao je na oko 100.000 aktivnih ili do 200.000 ako se računaju zaposleni u javnim poreduzećima i državnoj upravi koji su bili ucenjeni članstvom u SNS da bi uopšte došli do posla.

Poslednja istraživanja govore da je „šire članstvo“ sekte AV svedeno na oko „dva Zvezdina stadiona“. Lažna je i tvrdnja da je ta stranka nekada imala oko 700.000 članova (u ranoj fazi, 2013 i 2014), ili  kao zbir svih ikada evidentiranih članova, kad je uslov za zaposlenje i neke sitne i krupne privilegije bilo članstvo u toj duboko antisocijalnoj, ekstremističkoj i na kraju kriminalnoj organizaciji.

 Naime, Srbija ima oko 6,6 miliona stanovnika i naprednjačka propaganda o tome da je svaki 9 (deveti) ili 10 (deseti) stanovnik Srbije član Vučićevog privatnog političko-kriminalnog preduzetništva, predstavlja jednu od najvećih laži izgovorenih u javnom prostoru poslednjih 14 godina.

Poređenja radi, veliki CDU sa 356.769 članova u Nemačkoj (od oko 84 miliona stanovnika) ima samo oko 425 članova na 100.000 stanovnika. Britanski Laburisti sa 264.754 članova u Ujedinjenom Kraljevstvu (od blizu 70 miliona stanovnika) ima tek nešto oko 380 članova na 100.000 stanovnika.

 I, tu se priča o realnom broju članova SNS kartela završava. Miloševićev režim je pao kad su ključni akteri pljačke oko njega pali na grupu manju od 200 tadašnjih milionera i nekoliko milijardera i kad je počelo njihovo bekstvo u inostranstvo. Aleksandar Vučić ostavlja Srbiju u ozbiljnim problemima.

Samo za otplatu i pripadajuće kamate, do kraja 2026. godine dospeva blizu 9 (devet) milijardi evra. U 2027. godini, za otplatu i kamate dospeva 9,5 milijardi evra. To je za manje od dve godine, skoro 20 milijardi evra. Da bi slika problema bila jasnija treba reći da ukupni budžet Republike Srbije za 2026. godinu iznosi oko 2.415 milijardi dinara, odnosno približno 20,5 milijardi evra.

Ukratko: Srbija bi trebala da ukine kompletan život na godinu dana, da biološki preživljava samo od vode i vazduha, da bi vratila ovaj deo duga i kamata. Ali, to Vučića nije sprečilo da vodi svoju razbijačku strategiju. Tako je dozvolio da se budžet Ministarstva odbrane poslednjih godina kreće se oko dve milijarde evra godišnje, a budžet MUP-a Srbije oko milijardu i po evra godišnje.

Realna procena ukupnih izdvajanja za vojsku, policiju, Žandarmeriju, SAJ, graničnu policiju, specijalne jedinice, iznosi blizu 4 (četiri) milijardi evra godišnje. To predstavlja približno 15 do 18 odsto ukupnog republičkog budžeta, i oko 4% BDP-a Srbije.

Kad je već toliki novac uložen u sistem odbrane i unutrašnje bezbednosti, postavlja se pitanje, ko su glavni neprijatelji Srbije, ko Srbiji opreti ratom i ko su unutrašnji njeni neprijatelji? Aleksandru Vučiću, koji se čitavog života bavio lečenjem svojih kompleksa i neiživljenih sado-mazohističkih strana svoje ličnosti, najveći neprijatelj je uvek bila uređena, civilizovana, obrazovana i dobro organizovana Srbija. Jer, u takvoj Srbiji on ne bi bio sposoban ni kancelariju mesne zajednice da vodi.

Uprkos tome, žeđ za vlašću i pljačkom, neće lako da se ugasi: u trenutku kad ide u susret porazu na vanrednim parlamentarnim izborima 2026., spreman je i na to da napravi kardinalnu grešku, da upregne sve snage kojima raspolaže i sukobi se sa voljim naroda i da ne prizna rezultate izbora. U tu svrhu već duže vremena „prebrojava“ svoju „dvorsku gardu“ i ulične „bašibozuke“. I, kako stoje stvari, brojno stanje mu nikako ne odgovara, jer ispred sebe ima milione građana Srbije.

Mada ne postoji zvanično objavljen i ažuran podatak o ukupnom broju pripadnika Vojne policije Vojske Srbije, dok se za Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ) u javnim izvorima najčešće pominje između 300 i 370 pripadnika bataljona Vojne policije, AV računa na svakog od njih. Odred specijalne namene „Kobre“, Bataljon za specijalne operacije „Sokolovi“, vodovi vojne policije u drugim komandama i jedinicama…

Ali, tu već ima ozbiljan strah od toga da ga ne napuste u odsudnom trenutku. Na osnovu organizacione strukture koju objavljuje Vojska Srbije, domači i strani analitičari najčešće procenjuju da cela Vojna policija broji približno 2.000 do 3.000 ljudi, ali ni taj broj nije zvanično potvrđen.

 Najrealnija procena za operativne specijalne i specijalizovane snage Srbije danas bila bi približno 8.000 do 9.000 pripadnika „poslednje linije odbrane“. Za Žandarmeriju Srbije ne postoji često javno saopštavan zvaničan broj, ali najčešće citirane procene govore o približno 2.800 do 3.000 pripadnika. Struktura obuhvata: Komandu u Beogradu, odrede u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, ronilačku jedinicu, specijalističke protivterorističke timove i druge specijalizovane sastave.

Ako se uzme broj od oko 3.000 pripadnika Žandarmerije kao najčešće navođenu procenu, a doda SAJ: oko 300-370, brigadu za specijalne operacije: oko 1.500-2.000, 63. padobransku brigadu: oko 1.500-1.800, Kobre: nekoliko stotina pripadnika, onda se dolazi do te brojke od približno 8.000 do 9.000 ljudi u elitnim i specijalnim jedinicama Srbije, mada puna formacijska popunjenost nikada u poslednjiih 14 godina nije javno objavljena.

Međutim, srpski diktator u časovima očaja i sloma njegovog režima, puno poverenje ima samo u uličlne bande i vođe batinaša i organizatore izborne krađe. Sve procene govore da će ih slati po manjim mestima gde je kontrola slabija, a gde god da se pojave, zadatak im je da probaju da ukradu glasove.

Tu malu ali dobro plaćenu i krvi žednu kriminalnu „gardu“ Aleksandra Vučića čine Vladimir Mandić i njegov otac Momčilo sa oko 2.000 ljudi (navodno, preko firme za obezbeđenje), Zvonko Veselinović i Milan Radoičić sa preko 500 razbijnika i kriminalaca, Braća Hofman sa oko 300 ljudi, Đorđe Gačanović sa oko 200 ljudi, „prijatelj predsednikovog sina“, Aleksandar Vidojević zvani „Aca Rošavi“ sa oko 200 ljudi, Relja Ognjenović (direktor Fond PIO) sa oko 200 ljudi, Dejan Vuksanović sa oko 100 ljudi, Braća Malović, Srđan Kružević (direktor „Vojvodina vode“) i Luka Petrović (SNS) kao glavni koordinatori na terenu.

Članovi „Studentske liste“ i njihovo obezbeđenje, upozoreni su ovih dana: „Gde god da ih primetite ili vidite njihove ekipe, odmah pojačajte kontrolu, snimajte, dokumentujte i sve unosite u zapisnik!“. Mafija Aleksandra Vučića sprema se na odbranu opljačkanog. A, ta pljačka nije bila mala nego epohalna, posle koje će morati da se donesu temeljni, najstrožiji zakoni o zaštiti države i naroda od ovakvog zla, da se nikada ne ponovi.

Odlazeći diktator je računao na oko 30 milijardi evra deviznih rezervi, ali to ne znači da država na računu ima 30 milijardi evra slobodnog novca za trošenje. Većina tog iznosa služi za stabilnost dinara, servisiranje spoljnog duga, intervencije na deviznom tržištu i očuvanje finansijske stabilnosti. I sve to prelazi daleko iznad 30 milijardi evra…Bankarske rezerve ne mogu da se koriste jer ih banke drže kod Narodne banke Srbije, a Narodna banka Srbije propisuje visinu tih rezervi.

Naravno, Vučiće je i time manipulisao, „rasterao nelojalne“ banke iz Srbije i dao monopol ljudima poput Davora Macure, bivšeg vlasnika beogradskih menjačnica. Naftne, gasne ili rudne rezerve, kao fizički resurs, kontroliše država na čijoj se teritoriji nalazi, dok pravo eksploatacije može dati privatnim ili državnim kompanijama kroz koncesije i licence. U Vučićevom paklu nije bilo tako.

Dao je sve stranim ili privatnim domaćim kompanijama kroz koncesije i licence. AV ne može da računa više ni na kakvu vlast, ali može da računa na doživotni zatvor. Novoj vlasti ostavlja da se ponižava i da moli finansijske rezerve stranih kompanija da joj pomognu (jer sa kreditorima neće ići lako, možda i nikako osim ako ne dođe do otpisa jednog dela dugova ili hitne zaplene niovca i nekretnina iz ruku nekoliko stotina vodećih mafijaša koji su „rasli“ pod naprednjačkim režimom).

Recimo, ako nova vlada bude zatražila pomoć od  kompanije Continental AG, novčane rezerve i kapital nisu pod kontrolom jednog vlasnika, već uprave i organa korporativnog upravljanja u Holandiji. A, Vučićev režim se „isprsio“ i toj kompaniji dao subvenciju iz budžeta da u Srbiji „započne posao“, u visini koju nikada i nigde ne bi dobili.

Podsećanja radi, ta holandska kompanija „Continental“ dobila je skoro 50 miliona evra iz budžeta Republike Srbije uz obavezu da navodno zaposli oko 400 radnika. Godine 2022. i 2023. izvesni Edwin Vander Kaa, predstavljen je kao direktor odnosno „Plant Manager“ nove Continentalove „Mega Factory“ u Kaću kod Novog Sada. Fabrika je predstavljena kao investicija od oko 140 miliona evra i ubraja se među najveće Continentalove proizvodne lokacije za napredne automobilske displeje. Edwin Van der Kaa spada u grupu visokih industrijskih menadžera koji su karijeru izgradili kroz operativnu proizvodnju i inženjering.

On i Aleksandar Vučić su se „toplo pozdravili“ i očito jedan drugom odmah dopali. Sve ostalo je bilo stvar njihovog međusobnog „zbora i dogovora“. Danas ta kompanija na spoljnim tržištima zarađuje stotine miliona a Srbija „ubira“ do 6 (šest) miliona godišnje od nje. Ako neka buduća vlada potraži pomoć (jer je prethidna nesebično dala), ne treba se nadati pozitivnoim odgovoru. Samo na ovom primeru, postaje jasno da će lokalne samouprave samostalno ređavati svoje probleme dok država mora da potraži izlaz iz logora koji je stvorio sada odlazeći diktator.

Ovih dana, i Vučićevo korumpirano pravosuđe sramotno završava svoju podaničku i bednu službu, jednim neverovatrnim slučajem: bivši državni funkcioner nekadašnje državne zajedice Srbije i Crnme Gore Svetozar Marović, ne mora ići u zatvor, kazna mu je zastarala, a ne mora ni da plati crnogorskoj državi iako se zna da je ukrao barem 50 miliona evra.  A, na početku političke karijere 1991. nije imao ni polovni automobil. Samo 15 godina kasnije imao je jahtu, avion, i pola Budve u svojim rukama.

 No, Marović je samo jedan „model“ koji prikazuje kako se dobro kralo i lagalo, falsifikovalo i otimalo. Kolika je to strast za pljačkom, vidi se i na novim generacijama. Dok mu otac odlazi i u ružnu prišlost i u zatvor, „sin“ Danilo Vučić je nezvanični vlasnik Penzionog fonda Srbije (PIO), a u posao ga uvodi Relja Ognjenović, njegov intimus i formalni direktor PIO fonda, sa coiljem da potpisuje korupcionaške ugovore.

Vučićeva Srbija nije bila država već teritorija koju je okupirala banda drumskih razbojnika koju je predvodio „neizlečeni radikal“ sa umanjenim kognitivnim i motoričkim sposobnostima. U njoj su najsposobniji poroterivani. Recimo, prof. dr Ljiljana Čvorović, redovna profesorka, Otohirurg, načelnica Otologije UKCS, „drznula se“ da potpiše podršku studentima i 2. juna 2026. je smenjena, a njeno odeljenje ugašeno spajanjem sa drugim.  Prof. Čvorović je inače vrhunski hirurg koga bi „zlatom plaćale“ sve prestižne klinike sveta.

Prof. dr Olivera Kontić Vučinić, ginekolog, koja je godinama uz žene koje se bore da postanu majke, vrhunski stručnjak, stala je uz studente i takođe smenjena, njeno odeljenje ukinuto kao i ordinacije u kojoj je radila dve decenije. Ovo su samo neki od više stotina slučajeva proterivanja stručnih lica (od dobrih majstora u proizvodnji, do najboljih inženjera i lekara), samo zato jer su digli svoj glas protiv mafije.

Jedna priča ipak ima posebno značenje, jer govori o razmerama ludila koja je proizvodio Aleksandar Vučić lično. Naime, kako opisuje američki New York Post, jedan bivši komandant specijalnih snaga koji je bio deo plaćeničke jedinice vredne 1,5 miliona dolara mesečno, bio je optužen u Srbiji za navodno planiranje atentata na predsednika Srbije.

Čovek po imenu Daniel Corbett, uhapšen je u Beogradu 2018. godine zbog posedovanja oružja sa precrtanim serijskim brojem, dok su Vučićevi „mediji“ tvrdili da je došao da ubije Aleksandra Vučića. Ovaj bivši član amerikih specijalnih jedinica (SEAL) bio je, kako piše New York Post u pritvoru u Centralnom zatvoru 18 meseci nakon što je uhapšen u stanu zajedno sa trojicom državljana Srbije (Srba, zapravo). Vučićevi „zvaničnici“ su brzo rekli da se „nešto dešava“, a on lično je čak tvrdio da Corbett nije došao „da peca na ribe u Dunavu“.

 Ali u junu 2019. godine, Corbett je bio oslobođen svih optužbi za oružje u vezi sa slučajem zbog nedostatka dokaza. Sve se to dešavalo dok je Corbettova bivša plaćenička jedinica, Spear, uvučena u pravnu dramu nakon što je bivši član Jemenske zastupničke kuće tvrdio u tužbi da je jedinica pokušala da ga ubije. Vođa grupe, Abraham Golan iz San Diega, navodno je radio na „listi za ubijanje“ od 23 osobe kako bi uklonio ciljeve za vladu Ujedinjnih Arapskih Emirata, kako je pisalo u tužbi. Corbett nije spomenut u dokumentima. Corbett, za kojeg se kaže da je bio deo SEAL tima 6 koji je lovio Osamu bin Ladena, fotografisan je sa Golanom i napisao je knjigu o tom vremenu kad je bio plaćenik u tom timu i takođe radio na smeloj spasilačkoj misiji kapetana Richarda Phillipsa od somalskih pirata 2009. godine.

Posebno je spomenuo svoje vreme u Beogradu u svojoj knjizi iz 2024. godine pod nazivom „Američki plaćenik“. Jedan od podnaslova u knjizi je i ovaj: „J**eno Srbija, čoveče.“  U dodatku stoji: „Stvari se menjaju 2017. kada je Corbet uhapšen tokom posla u Beogradu, u Srbiji. Kada su vlasti saznale da je on „specijalac“ (Navy SEAL), zamišljali su verovatno najgore: da je došao u Beograd da ubije srpskog predsednika!

Bacili su Corbeta u zatvor, gde provodi narednih 18 meseci i bio je međunarodna vest boreći se za svoju slobodu pred sudom.“

Prošle godine, pričao je ponovo o ovom incidentu, za podkast Mike Dropa: „Odjednom se prednja vrata otvore i tu se našao jedan dvadesetogodišnjak sa pištoljem stavljenim na moju glavu. Mogao sam čuti oprugu u šaržeru kako se trese, njegove prste na obaraču, i ja sam bio zatečen…Izlazi veliki policajac i kaže, ‘Oh, došao si zbog Vučića,’ a ja sam rekao, ‘Ko? Ne,’ i on pita, ‘Jesi li DEA, CIA, šta radiš?’  Dodao je: „Došao si da ubiješ predsednika“, a ja rekoh, „Ne,  nisam“…Onda je rekao, „…U redu, brate, potpuno ti verujem, ali mediji to već imaju, tako da je to već u vestima…“ 

Corbett je oslobođen svih glavnih optužbi u junu 2019.  Advokat Daniela Corbetta u Beogradu bio je Dragoslav Miša Ognjanović, a portal BuzzFeed News je 2018. naveo da je Ognjanović zastupao Corbetta nakon njegovog hapšenja u Srbiji i da je razgovarao sa novinarima o slučaju.

 Isti izvor navodi da je Dragoslav Ognjanović ubijen u Beogradu u julu 2018. godine, dok je Corbett još bio u pritvoru. BuzzFeed News je tada napisao da nije poznato da li je ubistvo advokata imalo bilo kakve veze sa Corbettovim predmetom.<https://www.buzzfeednews.com/article/aramroston/daniel-corbett-navy-seal-jail-serbia-mercenary-yemen>

Što se tiče advokata koji je preuzeo odbranu nakon Ognjanovićeve smrti, pronađeni izvori potvrđuju da je Corbett imao drugog branioca, ali njegovo ime u tim izveštajima nije navedeno. Golan je kasnije osnovao Spear u Rancho Santa Feu u San Diegu zajedno sa bivšim Navy SEALom Gilmoreom. Njih dvojica su navodno pregovarala i postigli dogovor sa UAE da izvode „ciljane atentate“ u ime Emirata (tvrdila je tužba u to vreme).

Ali, kakvo je Vučićevo pravosuđe bilo, svedoče neke od najvećih domaćih afera: slujač „Jovanjica“ još nema pravosnažne presude i postupci su u toku. „Krušik“ nije dobio pravosnažan epilog kojim bi bila utvrđena odgovornost vrha vlasti. „Savamala“ nije rezultirala pravosnažnim utvrđivanjem odgovornosti političkog vrha. Slučajevi povezivani sa Veljkom Belivukom i navodnim političkim vezama nisu pravosnažno dokazali odgovornost državnog vrha.

Ukratko, Vučić je mislio da će otići u zatvor „virgo intacta“, ili, nevin kao mlada. Međutim, stvari izgledaju tako da će to biti „proces“ veka zbog veleizdaje i zločina veka.