O Srbiji koja danas željno očekuje da joj se osmehne sloboda i obasja sunce, pesnici su je opisivali, onako kako su je videli i doživeli. Komunistički pesnik Oskar Davičo napisao je jednu od najlepših pesama posvećenu Srbiji. On je u to vreme mogao, jer ga je štitio orden narodnog heroja.

Pesnik Petar Pajić, preminuo je u rodnom Valjevu, a u zbirci “Mašta svih Gavrilovića“ video je Srbiju sa svojom dušom.

Poznati strip crtač Zoran Mihajlović (Zoća) Pajićeve pesme je predstavio u stripu “Srbija“

Petar Pajić

Srbija

Ja sam bio u Srbiji,                Sve su srpske oranice

Srbija je na robiji!                  Same kao udovice.

Srbi sede u kafani                   Nit se ore, nit se žanje,

Što pijani, što poklani,           Srbije je stalno manje!

Srbi leže pokraj druma,          Leti jato crnih ptica

Iz glava im niče šuma,           Preko srpskih oranica.

A iz svake srpske glave          I grobovi nebom lete,

Teku mutne tri Morave.         Pošli Srbi da se svete!

Srpskog vođu Karađorđa       Iz detinjstva vidim sliku:

Ubio je drugi vođa,                Lisica na drvljaniku.

Mesto gde je bilo klanje         Prelaz, zabran i brvine,

Srbi zovu Radovanje.                           Srbija od hrastovine.

Ubijenom i ubici                                   Duvar puko sa svih strana,

Dignuti su spomenici,                          A unutra sama Nana.

Sad se svaki Srbin bije           Nano moja ti nas spasi,

Sa dve svoje istorije.                            Ne daj vatri da se gasi.

Srbin samo iz inata                 Pod zemljom sam ti video lice

Sekirčetom mlatne brata,       Srbijo, zemljo nebesnice,

Dok na groblje brat se seli     Pod zemljom teku tvoje Bistrice,

Srbin se sav sneveseli,           Pod zemljom zvone Gračanice.

Prazno mu u rodnoj kući,       Pod zemljom mač tvoj i štit se sija,

Ne može se ni s kim tući!      Pod zemljom – cela zemlja Srbija.

Žao mu je brata, svega,

A dosada izjede ga.

Mučni Srbin doseti se,

Uzme štranjku – obesi se!

                        Brat

Evo ide meni brat,

nosi omču za moj vrat.

Ništa gore, ništa teže,

bratsko uže kad te veže.

Duboko je, preduboko,

kad ti brat izvadi oko.

I obrni i okreni,

evo brata, teško meni.

Ali tome za uzvrat:

mome bratu – ja sam brat.