Nakon što je sve uradio za one koji su ga doveli na vlast (opljačkao Srbiji i priznao samoproglašeno Kosovo), Aleksandra Vučića čeka kazna. „Osnivači“ njegovog kriminalnog preduzeća nisu očekivali da će njihov poslušni klovn, otići predaleko, da će im se „oteti“ i da će preći sve granice dogovorenog. Nadležne institucije Sjedinjenih Država ove jeseni doneće „Srbija Act“, zakon kojim će krenuti u obračun sa ostacima njegovog režima i sa njim lično. Šta je u najnovijem bezbednosnom izveštaju rađenom za Stejt Department o tome rečeno i kako će biti pokrenut represivni mehanizam protiv radikalsko-naprednjačkih razbojnika u Srbiji i njihovih „stanica“ u SAD i širom sveta.

L. Mitrović

„Srbija Act“, ili Zakon o Srbiji (na osnovu Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act), nalazi se ove jeseni 2026. u zakonodavnoj proceduri u američkom Kongresu. <https://www.govtrack.us/congress/bills/119/hr10183/text>

Republikanski kongresmen Džo (Joe) Wilson, koji govori ono što predsednik Tramp misli, prilikom predstavljanja Zakona o Srbiji „Srbija Act“ doslovno je rekao: „Pod predsednikom Vučićem, Srbija je namerno udaljena od vladavine prava i približila se neprijateljima slobode kao što su Putin, Komunistička partija Kine i režim u Teheranu. Uprkos širokim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire. Narod Srbije zaslužuje bolje!“

Mada je ovaj zakon krajem avgusta 2026. prvobitno predložen u Predstavničkom domu od strane Džoa Wilsona i Vilijama Kitinga, početkom oktobra sličan predlog podnet je i od strane republikanskih senatora Čaka Graslija i Ričarda Blumentala, što je dodatno pojačalo i ubrzalo proceduru donošenja zakonskih mera usmerenih na osobe iz režima Aleksandra Vučića (i njega lično), zbog kriminalnih poslova na terenu SAD i njenih saveznica. 

Iz teksta predloga (zavedenog pod: H.R. 10183 – SRBIJA Act), članovi 4-8 sadrže najkonkretnije mere i sprovodiće se na osnovu onoga što je Vlada SAD je još 23. aprila 2019. godine potpisala sa Vladom Srbije.

U pitanju su sporazumi o „međusobnoj pravnoj pomoći“ (Mutual Legal Assistance), a odnose se na ekstradicione postupke. Ovih dana, State Department podseća na te sporazume i na to da u samom tekstu Ugovora stoji da je zaključen radi „efikasnije saradnje u borbi protiv kriminala“ i da se države obavezuju na međusobno izručenje traženih lica.

Time američko Ministarstvo pravde može zvanično da traži izručenje osumnjičenih, prikupljanje dokaza, saslušanja svedoka, finansijsku dokumentaciju i da vrši druge radnje na osnovu tog sporazuma. Vlada Srbije se njime obavezala na bespogovornu saradnju sa FBI, DEA, HSI i druge službe…U tekstu sporazuma direktno se navodi da je cilj „efikasnija saradnja u borbi protiv kriminala“ i izručenje traženih lica za krivično gonjenje ili izvršenje kazne. Američko Ministarstvo pravde preko svoje Office of International Affairs (OIA) inače koordinira sve vrste ekstradicija.

 Pripremljena optužnica koja čeka Vučića i njegove bliske saradnike, sadrži (između ostalog) nekoliko važnih tačaka:  da je kršio finansijske i vizne sankcije protiv aktera za koje SAD smatraju da destabilizuju Zapadni Balkan, uključujući mehanizme iz predsedničkih uredbi 14033 i 14024; da je ugrožavao mir i stabilnost Zapadnog Balkana, da je učestvovao u korupciji, teškim kršenjima ljudskih prava i opstrukciji regionalnih sporazuma i bezbednosnih aranžmana sa SAD. Da se Vlada SAD ovom prilikom neće ustezati da zatraži ekstradiciju Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika, kumova i prijatelja uključenih u mafijađke poslove, u to uopšte ne treba sumnjati.

Dana 15. oktobra 2026. godine, jedna od najnovijih značajnijih akcija protiv osobe povezane sa balkanskim kriminalnim mrežama jeste presuda protiv Milana Tanovića (pod pseudonimom „Marco“), državljanina Srbije koji je 15. oktobra 2026. osuđen u Teksasu na 17 godina zatvora zbog učešća u međunarodnoj zaveri za trgovinu kokainom. Američko tužilaštvo navodi da je sarađivao sa krijumčarima iz Srbije i Albanije na transportu tona kokaina iz Južne Amerike ka Evropi. U istrazi su učestvovali FBI, HSI i DEA.

U najnovijem bezbednosnom izveštaju rađenom za Stejt Department (OSAC Country Security Report Serbia 2026), kaže se da su organizovane kriminalne grupe, posebno povezane sa narko-mrežama i pojedinim navijačkim grupama, glavni bezbednosni problem u Srbiji i da su grupe oko organizovanog kriminala duboko povezane sa „odgovornim licima u državnim strukturama“.

Direktora CIA, Džon Retklif, podneo je novi izveštaj nadležnim političkim faktorima u SAD o „srpskoj mafiji u Americi“ i o odnosima Vučićevog režima prema Kini, narko-trafikingu srpske mafije u Latinskoj Americi i kriminalu u Srbiji kao opštoj bezbednosnoj pretnji u regionu Balkana.

Podsećanja radi, ovde treba napomenuti da se Aleksandar Vučić sastao sa bivšim direktorom CIA Williamom Burnsom u Beogradu u avgustu 2024. godine, i da mu je dao „Besu“ i „časnu reč“, da neće ugrožavati potpisane sporazume između Srbije i SAD. Odmah nakon toga, krenuo je u „pogrešnom smeru“.

I neki drugi američki bezbednosni izveštaji pominju Srbiju u kontekstu organizovanog kriminala. OSAC navodi da je Srbija važna tranzitna ruta za krijumčarenje narkotika ka EU i da balkanske kriminalne mreže imaju sve veću ulogu u međunarodnoj trgovini drogom.

U izveštajima DEA, FBI i međunarodnih partnera grupe rpskih narko kraljeva uglavnom se opisuju kao: „…logistički veoma sposobne, specijalizovane za kokain iz Latinske Amerike, umrežene u Evropi, Južnoj Americi i Severnoj Americi, manje hijerarhijske od italijanske mafije, ali vrlo fleksibilne…“

Ovih dana, kruže i snimci šefova srpskog narko-kartela koji se pozivaju na „Čvarka“ i „Oskara“, obećanje jednog od njih da će sve dati da se omogući „abolicija“ ukoliko dođe do hapšenja nekog od njih u Srbiji (na pritisak stranih Službi i policija).

 „Oskar“ je bio država u državi, šef svih šefova, čovek preko koga sve ide i bez koga se ništa ne odlučuje. „Čvarak“ je verovatno ista ličnost ili njegov „brat po materi“…Sve njegove kriminalne grupe, organizacije, logistike, bile su mu toliko zahvalne da su bile spremne da ulože veliki novac u njegovo političko preživljavanje. Ni to nije pomoglo.

Američke vlasti imaju na jednom „revidiranom“ spisku među onima koje će tražiti čak i „sitnu ribu“, Milorada Veljovića, savetnika Aleksandra Vučića, i u skorijoj perspektivi kad se bude desilo čišćenje Srbije od naprednjačke mafije, on je viđen kao jedan od svedoka. Neko novo tužilaštvo u Srbiji će biti zaduženo za njegov „iskaz“, a sud da mu poresudi zbog korupcije i saučesništva u kriminalnim poslovima. Veljović ima četiri stana u Beogradu, jedan kod „Arene“, jedan u ulici Džona Kenedija, jedan u Sarajevskoj ulici i u naselju „Stepa Stepanović“. Sin mu radi kao šef za projekte u NIS-u, sa platom od nekoliko hiljada evra, dok drugi sin radi u kontroli leta, takođe za nekoliko hiljada evra mesečno. Ima kuću na Goliji, koju naziva vikendicom, a koja vredi najmanje pola miliona evra, kao i kuću u Kragujevcu.

Novom pravosuđu u Srbiji moreća da objasni zašto je izvesni Milan Glušović (inače, šurak bivšeg „meštra“ lopovske privatizacije“, Aleksandra Vlahovića) više puta odlazio u takozvane mirovne misije, iako ne zna nijednu reč engleskog jezika, a nije znao ni šta je tamo nosio i kome. Srbiji čekaju šokantna suočenja sa istinom, šta se sve dešavalo pod kontrolom režima Aleksandra Vučića, i koliko je narko-dolara uloženo u njegovu „stabilnost“, ko je iz Evropske unije sve to znao i koliko je bio za to plaćen, koliko se od EU milijardi za Ukrajinu se našlo na njegovim računima, kako se sa tim novcem našao u svetskom lancu šverca naoružanja i vojne opreme i koje korumpirane ličnosti iz NATO pakta su sve to znale, prikrivale, pa čak i podržavale.

U kancelariji NATO u Briselu, krajem ovog leta došlo je i do smene šefa vojnog komiteta, najvišeg vojnog autoriteta alijanse i ključnog savetodavnog tela za njene političke lidere. Izabran je Nemac, general Karsten Brojer i imaće trogodišnji mandat. Razlog je bio aktuelni predsedavajući tog tela, admiral Đuzepe Kavo Dragone (optuživan za histerične pozive na masovno naoružanje evropskih država zbog rata u Ukrajini, koji je bio, i to će se dokazati uskoro, u sprezi sa mafijom, čiji su interesi bili da postanu ključni „vojni liferanti“ NATO).

Kad je predsednik SAD Donald Tramp izričito zahtevao da evropske zemlje preuzmu odgovornost za odbrambeni sistem Evrope, prvi put od kako NATO postoji, i taj plan je pao u vodu. Čim je Evropa bila prepuštena „samofinansiranju“ opao je i interes mafije za taj posao.

U slučaju Aleksandra Vučića i njegove „frakcije“ zadužene za šverc naoružanja i vojne opreme, padom finansijske pomoći režimu u Ukraijini, pao je i transport oružja koji je njegova mafija radila. Iza njega ostaće još jedan propali projekat koji se gradi nadomak Beograda u saradnji sa režimom Benjamina Netanjahua u Izraelu (fabrika dronova).

SAD će prema zakonu „Srbija Act“, uraditi ono što namerava (i na šta ima pravo na osnovu sporazuma koje su potpisali članovi Vučićeve vlade i on lično). Ali, ono što će novo srpsko pravosuđe morati da uradi da bi Srbija sebe preporodila (i oslobodila), moraće da bude istorijskog karaktera. Da javno sudi i prikaže lica razbojnika koji su je krvnički jahali, tukli, pljačkali, ponižavali i terorisali nabolesnijom propagandom koja nije viđena od nacistične Nemačke iz tridesetih godina 20 veka.