Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine.

Prof. dr Slobodan Komazec

Reformisana SPV i formiranje „standarda specijalnih prava vučenja“ (uz emisiju „dopunskih“ SPV) ma koliko protivnici to želeli da ospore ostaju kao jedina alternativa zlatu i drugim nacionalnim valutama koje igraju ulogu rezervnih valuta (dolar, jen, funta, juan, rublja i dr.).

To ukazuje na činjenicu da problemi međunarodnog monetarnog (i valutnog, kursnog) sistema ostaju i dalje vrlo aktuelni, Kao i da je potrebna korcnita izmena ovog sistema „dolarskog standarda“.

U postojećim odnosima stvaranja monetarnih rezervi u svetu, uloge MMF i Svetske banke, STO, ali i vojno – političkih odnosa dominacije (SAD) teško je očekivati brze promene položaja dolara kao osnovne rezervne valute u svetu (koja je istovremeno i nacionalna valuta). Istovremeno specijalna prava vučenja kao da su „zaboravljena“ i marginalizovana. Ona su uglavnom svedena na izmenu statistike MMF (umesto dolara). Kao sistem nisu se razvila. Blokada je izvršena od strane razvijenih država, posebno kada su nerazvijene zemlje nastojale da se izvrši emisija dopunskih SPV koja bi služila za finansiranje nerazvijenih privreda. Takav scenario nije ni pokušan. Stoga su u svetskim monetarnim rezervama SPV dobile gotovo simboličan iznos i kreću se od 2-3,5% rezervi. Isto tako postojeća SPV 74 koju čine uglavnom valute razvijenih zapadnih zemalja (dolar, evro, jen. funta, uz nedavno uključeni juan) su odraz dominacije i interesa zapadnog kapitala i država i ne može takav biti svetski novac.

Nažalost, nije formiran standard SPV a ova sredstva se nisu nametnula kao međunarodni novac i osnovno sredstvo međunarodne likvidnosti. Tako je već u 1980. godini učešće SPV u monetarnim rezervama palo na 5,7%, a u 1990. godini na 2,1%, što znači gotovo simboličan iznos. Isto lako postojeća SPV koju čine uglavnom valute razvijenih zapadnih država (dolar, evro. funta, jen, uz nedavno uključen juan, su odraz dominacije i interesa zapadnog kapitala i država i kao takav ne može biti svetski novac.

KRAJ DOLARSKE EPOHE I NEOL1BERALNOG PROJEKTA

SAD postaje sve više država prošlosti, a ne ugledanja. Često se čuje stav „Razjedinjene Američke Države“. Do sada dominantna u svetu velika imperija je u opadanju. SAD kao najbogatija država sveta srlja bezglavo u dužničku provaliju. Nekontrolisano je nabujala spekulativna finansijska ekonomija koju prati enonnna i nekontrolisana emisija novca bez pokrića. Finansijalizacija privrede dovela je do katastrofe. Ekonomski rast je zaustavljen ili je u velikom padu, siromaštvo i socijalno raslojavanje su dostigli neslućene razmere, jer je socijalna nejednakost postala prava socijalna bomba sa upaljenim fitiljem (1% bogatih i 99% siromašnih). Socijalna izdržljivost je dostigla granice sukoba i urušavanja.

Finansijski sistem SAD je prenapregnut i u visokoj neravnoteži. Deficiti se šire na sve strane, pri čemu je struktura visoke i nepokrivene (realno) potrošnje slab generator razvoja, ali je faktor produbljavanja krize. Visoka potrošnja se razvila prc svega zbog ratnih avantura, ogromnih vojnih rashoda i deficitnog trošenja na sve strane. Preti opasnost da u ponor uvuče celokupnu svetsku ekonomiju. To je poznata u istoriji imperijalistička prenapregnutost.

SAD su od osamdesetih godina (nastankom ureg7Jnomike“) prešle na politiku neumerenog trošenja, iznad svojih mogućnosti. Javlja se „politika arogancije, lenjost i bahatos“. Besplatna vožnja je sada pri kraju, cena se mora platiti. Ko će biti taj koji će platili najvišu cenu? I pored „upumpavanja“ do sada (2021. godine) preko 28,5 biliona dolara u povećanje likidnosti banaka i očuvanju bcrzi, pri tome kriza banaka i finansija ostaje. Staje do negomilanih problema rcšcno?

Privredno opadanje je dublje i duže traje od krize 1929-1933. godine. Ova kriza (1929.) je trajala 38 meseci, dok sadašnja kriza traje već 164 mcseca i dalje traje. Padanje moći najveće svetskc supcrsile već niz godina je evidentno. Stoga se ističe da će „opreznija spoljna politika SAD bili posledica ekonomskih teškoća i finansijskog sloma“. Od takve proklamacije nema ništa. Bajdcn zaoštrava odnose s Rusijom do  stvarnog konflikta, a sa Kinom do velikih blokada i ograničenja (suprotstavljanja)!

SAD je do sada postala najzaduženija država i nacija u svetu. Deficit budžeta koji je narastao sa 127 milijardi (2% bruto proizvoda) iz 1982 na 3.700 milijardi dolara ili oko 14% bruto domaćeg proizvoda, nije održiv, a ne zna se kako da se njegovo stalno povećanje zaustavi. To je otvoreni proces stalne kumulacijc javnog duga i emisije dolara bez realnog pokrića u bruto proizvodu. Udco privrede SAD u svetskoj opao je sa 40% posle II Svetskog rata na 20% u 2006. i 10 – 12% u 2018., dok proizvodni sektor formira svega 8 – 10% BDP.

Dugovi su dostigli astronomske visine, deficit budžeta (sa uključenim autonomnim multiplikatorom rasta), deficit platnog bilansa, uz virtuclnu ekonomiju uslužnog karaktera nemoguće je takvu piramidu razvoja tipa održavati. Međutim, dolazi do interesnog spajanja krupnog finansijskog spekulativnog kapitala i države, čime se, po nekim autorima, stvaraju bitni elementi fašizma (Cclcnte). Desni ekstremizam narasta u gotovo svim državama. I pored svega toga SAD ne odustaju od koncepta svetske dominacije i osvajanja svetskih resursa. SAD shvataju Rusiju kao neprijatelja kog treba oslabiti, a zatim „ncutralizovati“ ili Jelcinizovati“, tako da američke megakorporacije dobiju koncesije na ruski gas. naftu, rudna bogatstva, ogromne zemljišne komplekse. To je poznata teza da „tako mali broj stanovnika upravlja tako velikim bogatstvom Tresursima“ (Olbrajtova).

One su postale glavni kumovi svetskih kriza i svetskih lomova i konflikata, a najčešće sa vrućom dirigentskom palicom u rukama. I dalje se nastoji očuvati američki monopol sa izvozom apsolutnog, totalitarnog kapitalizma u sva područja sveta. Sve jc to pod vidom izvoza demokratijc. ljudskih prava i slobode, uklanjanja totalitarnih i apsolutističkih režima. Rat SAD protiv svih država koje pružaju otpor njihovoj dominaciji i priključenju otvorenoj trci kapitalističke mondijalizacijc. Agresija jc na svaku državu koja pruža otpor američkoj moći i uticaju, preko proglašavanja tog područja sferom od posebnog nacionalnog interesa SAD. Vodeća svetska „demokratija“ SAD svaki nacionalni pokret u državi guši nasiljem, a masovno se koristi i pritisak i mučenje protivnika u nizu država (Avganistani, Siriji, SRJ, Libiji. Iraku, Vcnccucli, Čileu, Argentini i dr.).

DOLAR NEĆE BITI I NE TREBA FUNKCIONISATI KAO SVETSKA VALUTA

Dolar neće biti i ne treba da bude rezervna svetska valuta. U konkurenciji će se u prvoj fazi naći nacionalne valute (rublja, juan, jen, rupija), a zatim sc razvijaju regionalni savezi i valute do jedinstvene svetske valute. Tada SAD gube moć da kontrolišu svetsku privredu i finansijc. To neće biti nikakva kriptovaluta ili virtuelni_novac, već određena „korpa“ valuta. Žirinovski je predložio da se zabrani dolar i njegovo isključivanje iz plaćanja. Da li je to moguće?

Prelazak sa sistema dolarskog standarda na novi sistem i međunarodni medij prometa i plaćanja neće biti ni brz hi lak. Ako bi sada došlo do urušavanja „dolarskog standarda“ i uklanjanja dolara kao svetskog novca sigurno bi sc javile sledeće posledice: ogromna nelikvidnost u međunarodnim plaćanjima, zastoj u međunarodnoj trgovini i ulazak u novu valutnu i finansijsku krizu.

Pošto ne postoji jedinstven svetski novac vrlo brzo se uspostavljaju regionalizmi i regionalni sporazumi i ugovori u plaćanju drugim nacionalnim valutama. Regionalizmi i bilateralni ugovori i plaćanja naglo se šire, što dalje ograničava međunarodnu trgovinu. Nastaje „valutni rat“ preko deviznih kurseva, uz širenje procesa konkurentnih devalvacija, da bi se popravio položaj država na međunarodnom tržištu,

Kretanje kapitala bilo bi značajno ograničeno, uz brojne barijere (vidljivog i nevidljivog oblika). Povratak na zlato je, videli smo, dcfmitino nemoguć, međutim, pojedinačna plaćanja bi se vršila ..stabilnim“ i „sigurnim“ sredstvima, trajne vrednosti (zlatom ili uz zlatnu klauzulu), ali i nacionalnim valutama. „Specijalna prava vučenja“ tada gube svoju osnovu za funkcionisanje. jer države članice „čuvaju“ svoju valutu. Inflatorni proces u svetskoj privredi se širi uz tendenciju „izvoza inflacije“ u druge države. Nakon ogromne emisije dolara u poslednjim godinama može se samo očekivati veliki talas inflacije.

Carinske i druge barijere se ponovo uspostavljaju u cilju zaštite nacionalnih privreda, što vodi prestanku liberalizacije u svetskoj trgovini. Narasta i širi se protekcionizam.

Devizne rezerve, uz devizne kurseve, postaju predmet velikih manipulacija i „izmene strukture“, što vodi gotovo haosu na monetarnom tržištu.

MMF i druge međunarodne fmansijske institucije gube moć kontrole i intervencija, na međunarodnom planu. Svetsko tržište i tokovi robe, novca i kapitala se sužavaju na regionalizme, čime se javlja novi oblik bilateralizma ili užeg oblika multilatcralnih odnosa. Zatvaranje nacionalnih privreda i uvođenje valutnih i trgovinskih barijera vodi ograničavanju svetske trgovine i razvoja. Svetska privreda (a time i nacionalne privrede) ulaze u novu razvojnu i finansijsku krizu. Iz krize u novu krizu, ali sa sve kraćim vremenom (fazom) kriznog nastanka.

Mnogo je elemenata koji sprečavaju da dođe do naglog rušenja „dolarskog standarda“, ali u tome nastaje paralelan proces jačanja i širenja regionalnih valuta niza povezanih država (evro zona, zona funte, zona juana, zona riala, zona rublje, ali i nastanak i širenje nove američke unije s novom valutom – amerom, valute za glavne izvoznice nafte, kao petro-novac itd.).

Postoje tvrdnje određenih ekonomista i geopolitičara o nužnosti raspada SAD na više nezavisnih država. Nije se desio kolaps dolara kako je predviđeno, ali je 20 saveznih država od 50 usvojilo deklaraciju o suverenitetu. Neke države u globalnoj krizi i krizi dolara uvode za plaćanje zlatni i srebrni novac (Juta). Smatra se daje to početak realnog procesa kolapsa dolara. Antivlađini skupovi su održani u svih 50 država SAD. Kolaps dolara i države SAD. smatra se, bio bi veoma opasan za ceo svet. Gubitak kontrole od strane SAD i haos koji bi nastao u svetu doveo bi do velikih lomova. Svetu ne treba kolaps SAD. Veruje sc da ćc glavni centar za globalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), ali uz nekoliko drugih država kao Argentina, Meksiko, Iran, Kanada, Australija, Egipat, Kazahstan, Irak, Sirija dr.

Do 2022. godine u svetu su stvorena tri moćna ekonomska i geopolitička centra: prvi SAD, Kanada, Meksiko, drugi Kina, Rusija (ujedinjena sa evroazijskim zemljama) i treći Evropska unija. Nove svetske valute ćc postati juan, rublja i cvro, kojim ćc sc vršiti najveći deo svetskih plaćanja i formiranja deviznih rezervi. U isto pravcu razmišlja i direktorka MMF Kristalina Gcorgijcva koja smatra da će sc stvoriti multivaluta sa „ključnom ulogom u njoj dolara, cvra, juana“ (ali i ruske rublje).

„Krah dolara je neminovan“, ali je potrebno (iz napred navedenih razloga) da sc ovaj prelaz na regionalne valute odvija postepeno i planski (po fazama i preuzimanjem funkcija dolara). Godinama traje proces „konverzije“ dolara u druge valute ili u zlato od strane niza država u svetu. Tako je Rusija smanjila svoj plasman u obveznice SAD sa 100 milijardi na svega 6 milijardi dolara, a povećala učešće zlata u svojim deviznim rezervama. Kina je smanjila učešće u javnom dugu SAD sa nekadašnjih 3,2 biliona na 849 milijardi dolara, ali i u deviznim rezervama. Povećano je učešće zlata i evra. Najveći kupci obveznica duga SAD bili su Kina, Japan, Rusija, V. Britanija i zemlje proizvođači nafte. Javni dug je u SAD narastao na 32 biliona najvećim delom kao unutrašnji dug.

U savremenim globalnim finansijama vodi se rat valutama i to juana, reala, randa, rupije i rublje protiv dominacije dolara kao svetske valute (gotovo celi vek). Američka dominacija svetom preko dolara, može završiti „mekim prizemljenjem“ (sporazumom) ili slobodnim padom“ preko izbijanja fatalne) svetske krize. Prema raspoloženju za promene kod SAD izgleda da je ostala samo druga opcija. SAD su prezadužene, a njen javni i unutrašnji dug je toliko narastao da neminovno vodi ka finansijskom slomu.

Kupci dolara od vrednosti javnog duga SAD su masovno krenuli da povlače svoje plasmane iz dolara, čime dovode do slabljenja dolara i njegove depresijacijc. Ako bi pristupile radikalnoj devalvaciji dolara SAD bi sc oslobodile većine dugova. Protiv toga inostrani posednici dolara ne bi mogli učiniti ništa. Ovakva odluka bi širom sveta imala vrlo teške posledice, pri čemu bi i same SAD u tome bile pogođene, Stoga se i ne odlučuju na takvu meru, čak ni u skrivenom obliku.

Samo, sada se postavlja pitanje: kako će funkcionirati MMF, Svctska banka. STO i druge međunarodne monetarne i finansijske institucije.

Da li je u rnultilateralnom sistemu u svetu i njegovoj sve većoj povezanosti i uzajamnosti, realnije očekivati da se pripremi sistem „korpe“ valuta, kao što je to ranije urađeno sa korpom ..specijalnih prava vučenja“ (SPV ili SDR) pri MMF. s tim da bi u ovu ..košaru“ ušle sledeće vodeće valute po svom značaju:

1) Dolar. 2) livro. 3) Rublja, 4) Juan. 5) Rial. 6) Rand. Danas u korpu valuta (SPV) ulaze: dolar, evro, juan. jen i funta. Slično kao i kod SPV trebalo bi uzeti za ponder nekoliko osnovnih indikatora, kao:

-značaj privrede države čija valuta ulazi u košaru, -značaj valute svake zemlje u svetskoj privredi,

-učešće država u svetskom izvozu i uvozu, -visine formiranih deviznih rezervi zemalja.

Takva korpa valuta bila bi dobra zamena za dolar, kao do sada apsolutnog gospodara u valutnom svetu, a postepeno bi se mogao razraditi celi sistem, proveriti ga pre proglašenja i primenc. Time bi se izbegle sve one teške posledice koje smo ovde naveli u svetskoj privredi i finansijama, uz postepen prelazak na novi monetarni sistem u svetu. SAD zahvaljujući visini svoje kvote i glasačkoj snazi u MMF imaju odlučujući uticaj na MMF. On je postao jedan od glavnih instrumenata spoljne politike SAD i pritiska na druge zemlje (prodor američkog uticaja. kapitala, roba i usluga). Razvijene privrede preko procesa liberalizacije (liberalnog modela) i otvaranja ovih privreda preko direktnih stranih ulaganja postaju većinski vlasnik najboljih korporacija (preduzeća) i imovine u drugim zemljama, uz sve jači politički i geostrateški uticaj.

„Kristalno se jasno pokazuje tehnologija glohalizacijc sa kojom modemi kolonizatori SAD i Evropska unija, preko MMF-a Svetske banke i STO, u ime ljudskih prava i raznih sloboda, tržištnih. demografskih itd. vrše kolonijalna osvajanja. Putem bezbroj ucenjivanja i uslovaljavanja nameću se intrumenti i mehanizmi globalizacije. Prvo se nameće liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa i posebno liberalizacija u sferi fmansijskih odnosa sa inostranstvom. Liberalizacija izaziva krizu otplate dugova, a onda poput k.ikvog mesije, na scenu stupa MMF sa svojim stabilizacinnim programom i oslovljavanjem dcregulacijc i masovne privatizacije.

Na sličan, ili bolje rečeno isti način, pored nedovoljno razvijenih zemalja, osvojene su mnoge zemlje u razvoju i bivše socijalističke zemlje koje se nala/.e u tranziciji. Neviđeni istorijski cinizam je što kolonizatori svoja osvajanja prikazuju kao dobra dela, kao zaštitu ljudskih prava, kao demokratizaciju ild. Kolonizovanc zemlje ubeduju da ih osvajaju za njihovo dobro.