Dolar je već od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema. Američka privreda je tada učestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu – uvozu. Mehanizam zasnovan na dolaru funkcionisao je sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine.

Prof. dr Slobodan Komazec

Najveći deo ovako „stvorenog“ fiktivnog novca otišao jc u spekulativnu sferu, u spekulacije banaka i berzi, kupovinom hartija od vrednosti visoko zaduženih država u smanjenju tereta njihovih spoljnih dugova (Grčka, Italija, Portugal. Španija i dr), tako da emisioni novac pokriva budžetske rashode i kamate na spoljne dugove – da bi ove države ostale likvidne i uredno izvršavale dospele obaveze po dugovima. Inače, to je mehanizam protiv masovnog bankrota niza država i sigurnog raspada EU i evrozone. To što se banke Nemačke. Francuske, V. Britanije i SAD kupujući ove hartije od vrednosti  <file:///Tednosti>isisavale ogromne kapitale i profit iz visoko zaduženih država – to će se tek kasnije otkrivati. Sada to funkcioniše kao analgetik protiv velikih bolova i nesanice.

Enormna emisija novca bez bilo kakvog realnog pokrića ulazi, videli smo, u spekulativnu ekonomiju ili za „lečenje“ ogromno naduvanih deficita u budžetima ili za olakšavanje tereta javnih dugova (za sprečavanje bankrota banaka i država) i nema onu stimulativnu razvojnu funkciju u oživljavanju posustale i gotovo zamrznute realne privrede.

Spekulacije u finansijama sada dominiraju, a pohlepne novčane psihopate ne brine razvoj i zaposlenost radne snage, dok socijalni problemi za njih i ne postoje, a u stvarnosti su na granici eksplozije.

Popunjavajući emisijom novca i novčanim surogatima finansijsku sferu i banke, centralne banke im omogućavaju ulazak u spekulacije, zgrtanje ogromnih profita „stvorenih“ u finansijskoj sferi. Kamata i profit se odvajaju od realne ekonomije i njenih rezultata, pretvarajući se u nekakav oblik otuđene i „paralelne“ ekonomije. Novčani kapital se „popunjava“ novim novcem. Gde treba da cirkuliše dohodak i štednja (akumulacija) sada cirkuliše i „oplodava“ se fiktivni kapital. Finansijski balon je ponovo naduvan do pucanja. Moć i prokletstvo novca stvorili su novu funkciju dominacije i upravljanja društvima i državama. Pojedinac je otuđen i bespomoćan. Takav sistem mu je direktno suprotstavljen. Dobro je proučiti knjige Džona Perkinsa: Ispovesti ekonomskog ubice (2004), i Nove ispovesti ekonomskog ubice (2006), ali i studiju Momira Bulatovića: Nevidljivi lanci – moć nepostojećeg novca (2018).

Upumpavanje ogromne mase likvidnog novca ubzo će imati za posledicu inflatorni pritisak i velike preraspodele sistemom cena. Realne plate i naknade će i dalje opadati, a time i mogućnosti povećanja štednje i potrošnje. Od dinamike oživljavanja kreditne funkcije banaka zavisi ponašanje lične i investicione potrošnje. Visoki rizici i neizvesnost i dalje ostaju, što koči dugoročne investicije. Zbog velike opreznosti spekulativni kapital (u hartije od vrednosti) će se sporo oporavljati, a time i berzansko poslovanje.

Dakle, ogromna količina novca je prosto upumpana u bankarski sektor (indirektno i u javni sektor), pri čemu se najveći deo odlio u „crnu rupu“ spekulativne ekonomije. To su te mračne strane deregulisanog tržišta novca i kapitala. Finansijska alhemija i doping nisu uspeli da pokrenu i ožive realnu ekonomiju i investicije. Banke su samostalno odlučivale o plasmanu ovih poklonjenih sredstava i najveći deo plasirale u kupovinu državnih hartija od vrednosti, jer je privreda već prezadužena i loš dužnik, a država siguran.

Istovremeno je, bez obzira na preporuke o potrebi vođenja visoke i realne kamate (iznad stope inflacije), došlo u svim državama do velikog obaranja referentne kamate ili kamate centralne banke. Poznato je da je referentna kamata u SAD u krizi 80-ih godina bila na visokom nivou od 10-12%, da bi početkom krize u 2008. bila spuštena na 5%, a od oktobra 2008. dalje se obara na 1%. Ni to nije bio dovoljan „podsticaj“ tražnji i razvoju, lako da se 16. decembra 2016. Snižava na nulu i povremeno na 0,25%. U 2018. je postepeno povećavana na 1,5 do 1.75% s tendencijom daljeg povećanja na 2-2,5%. .Slično se događa i u V. Britaniji gde se referentna kamata snižava sa 6% na svega 0,5%.

U poslednjoj godini referentna kamata u SAD raste na 5.5%.

Država na bazi neomonetarizma i liheralizma ne nalazi izlaz iz ove krize. Novi „životni dah“ privredama traže u dodatnoj masovnoj emisiji i „stvaranju“ bankarskog i „nebankarskog“ (fiktivnog, virtuelnog) novca. Životno je postalo važno upumpati dodatnu likvidnost i tražnju i omogućiti lakše pretvaranje realnih dobara i kapitala u novčano – finansijski kapital. Jer, postojeći model kapitalizma „bez duše“ i pljačkaškog spekulativnog (nekontrolisanog) kapitala – dovodi do razaranja ovog tima kapitalizma. „Umiranje krupnog kapitala“ pokušava se sprečiti enormnom emisijom novca. Poučeni iskustvom Japana koji pati od višedecenijske deflacije (i niske stope rasta), koji se prvi okrenuo tzv. „kvantitativnom monetarnom popuštanju“ (već od 2001. godine) i emitovao 4,5 biliona dolara u spašavanju ekonomije, ali bez pokretanja inflacije, većina razvijenih privreda se okrenula istom metodu. Pre ostalih SAD su prve nastavile politiku „kvantitativnog popuštanja“ (ustvari, prosto rečeno, vrlo ekspanzivne monetarne politike) već krajem 2008. u toku krize. Kupovinom trezorskih zapisa i hipotekarnih kartija od vrednosti u nekoliko emisija FED je povećao plasman za 4,5 biliona dolara. To je samo emisija FED-a, bez poslovnog bankarstva. U periodu krize 2008-2020. godine ukupno je ..stvoreno“ bankarskog i nebankarskog novca 24 biliona dolara.

Osnovno pitanje od kojeg u analizi polazimo jeste: kako će se završiti ova kriza dolara u sklopu opšte finansijske krize, a kako kriza evro zone. Dolar je već osamdesetih godina (od Breton Vudsa 1944. i osnivanja MMF) postao osnovna svetska valuta, ali je zadržao i dalje sve funkcije nacionalne valute. Ukidanjem pokrića dolara u zlatu (1971) dolar nema nikakvo zlatno pokriće, a njegovom ogromnom emisijom u svet i zloupotrebama od strane novčanih magnata i američke Centralne banke (FED-a) prestala je i nužna veza i sa robnim pokrićem. Eksplozija dugova, razvojem sekundarnog ili fiktivnog novca u obliku „derivata novca“ sama sfera novca je dovedena gotovo do apsurda. Pri tome je potpuno izguljena kontrola mase novca i novčanih tokova, kako u SAD, tako i u svetu.

U svetu se sve više postaljva zahtev da se umesto dolara kao svetski novac uvede nova „korpa valuta“ u koju bi uz dolar ušli i kineski juan, ruska rublja, japanski jen. funta i cvro. Sistem bi se formirao slično formiranju ..specijalnih prava vučenja“ kod MMF-a. SAD će učiniti sve da do toga ne dođe i da dolar i dalje ostane na pijedestalu svetske valute.

Istovremeno, SAD će učiniti sve, bilo prikriveno, bilo otvoreno, da se Evropska unija kao projekat integracije država Evrope raspadne, a posebno evrozona i evro (kao glavni konkurent američkom dolaru u svetskim monetarnim rezervama i plaćanjima).

SVET KOMPLEKSNE KRIZE I VELIKIH POLITIČKIH NAPETOSTI

Svetska privreda jc ušla u duboku kovid kompleksnu krizu u 2020. godini. Gotovo sve države sveta, osim dva – tri izuzetka, doživele u dubok pad bruto proizvoda i visoku nezaposlenost. Kriza se i dalje nastavlja, bez obzira na optimističke prognoze MMF i Svetske banke, da se može očekivati oporavak već u 2021. godini. Obzirom na zatvorene nacionalne privrede, ozbiljan pad svetske trgovine, gušenje privreda, likvidacije preduzeća i blokadu faktora rasta, jasno jc da globalni rast i dalje ide usporeno, uz porast rizika, pritisak „kovid krize“, visoku nezaposlenost rada i kapaciteta, pad proizvodnje i tražnje (potrošnje), što sve otežava oporavak i zadržava aktivnim sve faktore globalne krize. Veoma optimističke prognoze za oživljavanje privrednog rasta u 2021. godini ne uvažavaju činjenicu da su se dugoročno pogoršali uslovi uspešnog razvoja. Ovo iz razJoga što su faktori razvoja dodatno blokirani naraslim političkim, vojnim i socijalnim sukobima i suprotnostima. Velika turubulentna kretanja se očekuju na finansijskim tržištima nakon neviđene monetarne i fiskalne ekspanzije centralnih banaka, niske ili negativne kamate, niske cene nafte i primarni proizvoda i drugih faktora pariranja krizi. Prelom u ovim delovima sistema je već nastao.

MMF u najnovijoj proceni kretanja svetske privrede i finansija ističe da se očekuje usporavanje rasta (spor rast) i povećani rizici. Rast svetske privrede u celini se usporava, čime rastu rizici od nove svetske krize. Nova kovid – kriza odvela jc najveći broj država u duboku recesiju ili bolje reći – regresiju.

Ekonomski oporavak privrede je usporen, sa drugim talasom globalne krize, „dopunjen“ novim talasom „kovid krize“. Usporavanje rastaje posledica pada traznje, visoke nezaposlenosti, visokih fiskalnih deficita i enormnog javnog duga, posebno u razvijenim zemljama zapada. Nestabilnost finansijskih tržišta, visoki rizični plasmani banaka i ograničavanje (pad) plasmana banaka, fiskalna konsolidacija i ograničavanje socijalnih rashoda – usporavaju oporavak i produžavaju krizu. Recesija u evrozoni dovodi i do usporavanja rasta (zbog visoke realne i finansijske povezanosti) i kod država istočne i centralne Evrope (rast između 1% i 2% uz niz država sa negativnom stopom rasta).

Ekonomski rast razvijenih zemalja je, dakle, spor između 1% u 2011. i 0,5% u 2012. godini i 0,3% u 2013. godini i 1,2% u 2012. godini. Nasuprot tome ekonomski rast Kine u 2011. je 9.9%, u 2012. godini 9.5% i 7,1% u 2019. godini, a Indije 8,2% i 7,8% što je veoma brz rast. U istom periodu stopa ekonomskog rasta u EU u 2010. iznosila je 1,7% dok je u 2011. samo 1.% i u 2012. oko minus 0,2%, što je veoma spor ekonomski rast. Bruto domaći proizvod u evrozoni u 2013. godini dostigao je nivo na kom je bio pre izbijanja krize (2008). Zbog kovid krize u 2020. godini dolazi do produbljavanja krize i negativne stope bruto proizvoda u gotovo svim državama. Kriza se produžava i u 2021. i 2022. godinu.

SAD su smanjile svoje učešće u BDP sveta na oko 15%. dok EU učestvuje sa 13%. Kina 20%, Indija 8% i Japan 4%. Sve države su međusobno visoko zavisne posebno u pogledu energenata i osnovnih sirovina. Zavisnost glavnih država od tog uvoza je zaista visoka.

Glavne države kapitalizma danas su u visokom procentu zavisne od uvoza sirovina (u Japanu i do 100%. ali i u EU gotovo 85 – 100%). U SAD je nešto niža uvozna zavisnost. Stoga je i uticaj svetskog tržišta energenata, sirovina i tržišta kapitala izuzetno značajan, a time i berzanskih oscilacija.

Svetska privreda je uz usporavanje rasta opterećena i sve većom nezaposlenošću, velikim teretom dugova, dolarskim paradoksom, dugoročnim narastanjem inflacije, ali i drugim nerešenim problemima. Finansijski balon se ponovo počeo sve brže naduvavati, mada finansijska tržišta nisu oživela, tako da se može očekivali već u 2023. i 2024. godini novi nalet finansijske i političke krize u svetu.

MMF i Svetska banka kao međunarodne finansijske institucije sve više postaju instrumenti globalnog finansijskog kapitala u procesu uništavanja ekonomija nacionalnih država. Stavljajući nacionalne države i privrede pod kontrolu i puna zavisnost od međunarodnog kapitala u osnovi se vrši proces predaje ekonomskog suvereniteta država. Strategija i politika MMF je nametanje finansijske zavisnosti i diktature preko onemogućavanja privrednog ozdravljenja država i modernizacije zemalja u razvoju, bez čega je teško očuvati nacionalni suverenitet. MMF u stvari preko ..pisma o namerama“ diktira makroekonomsku politiku svim državama (posebno onim koje sklope stend baj aranžman sa Fondom)

GLOBALNA KRIZA – TRAJANJE I NOVI KOLONIJALIZAM I IMPERIJALIZAM

Ovo je sada u osnovi „super kriza“ koja do sada najduže traje od svih kriza, uz opasnost da se produbi, što mnoge navodi na tvrdnju da „živimo u naopakom svetu“. Predviđala se opšta kriza i haos do kraja 2020.. a opiti slom do kraja 2021. godine. Kriza 1929 – 33. trajala je 38 meseci, a ova nova već 164 mceseca i dalje traje. Istina, tvrdi se da se kriza iz 1929. godine „vukla“ sve do početka drugog svetskog rata, ali to su više bile posledice krize.

Finansijska kriza je otkrila sve slabosti i kontroverze prihvaćenog modela neoliberalizma prihvaćenog od EU, uz napuštanje poznatog tržišno -socijalnog modela.

Podsticanje potrošnje javnog sektora, liberalna monetarna politika i ekspanzivna fiskalna politika – vodili su eksplozivnom širenju javne potrošnje i eksplozivnih budžetskih deficita u svim članicama EU.

Obama je bio najavio bilionske deficite budžeta i u narednim godinama, jer dolaze veliki izdaci za ekologiju, zdravstvenu zaštitu, penzije i ogromna ulaganja u oporavak privrede. Nastala je nova kovanica „kimerika“ (Kina i Amerika kao finansijski i uvozno – izvozno visoko zavisne). Kina će zbog sebe pokušati da održi potrošnju u SAD na visokom nivou, a ukoliko to ne uspe, podsticaće domaću potrošnju preko budžetskih rashoda i kreditiranja građana. „Ukoliko se Kina i SAD razdvoje – možemo se oprostiti od globalizacije“. Stoga se i „prigovara“ Kini da je visoko povezana sa SAD i da joj odgovara globalizacija. Međutim, došlo je do velikog rascepa i odvajanja Kine od SAD, posebno posle ukrajinske krize, a prethodno uveođenja carinskih barijera na kineske proizvode.

Dužnički tereti vode novom pritisku na socijalnu funkciju države (budžete) koja postaje „krivac“ za visoku neproizvodnu potrošnju i budžetski deficit. SAD su uvele ekonomske sankcije prema više od 15 država. To je dovelo do toga da su mnoge države svoju trgovinu i investicije preusmerile sa dolarskog obračuna na nacionalne valute ili evro. To je otvoreni put i proces sve brže dedolarizacije u svetu.

Udeo dolara u svetskoj trgovini i deviznim rezervama stalno opada. Tako je u deviznim rezervama u svetu pao sa nekadašnjih 90% na oko 40%, a u svetskoj trgovini na oko 60%. SAD uvode merkantilističku politiku zamene uvoza svojom proizvodnjom (kao što su to uradile „čudotvorne“ ekonomije istočne Azije.

Ova, „imperija zla“ u opadanju i dalje rasipa svoje resurse u uzaludnom vojnom avanturizmu – kojim pokušava silom i nametanjem novog hladnog rata i novih sukoba – da povrate izgubljenu hegemoniju. Teško se prihvata saznanje da se svet iz osnova promenio i da su izrasle nove svetske sile koje pariraju uspešno dosadašnjem hegemonu i njegovoj dosadašnjoj apsolutnoj vladavini u svetskbn političkim, llnansijskim i ekonomskim odnosima.

Za vojni budžet u 2023. izdvojeno je S80 milijardi dolara, ali i ostvarenih 716 milijardi u 2021. godini. Armija SAD ima 1,3 miliona vojnika, a više od 200 hiljada je stacionirano u inostranstvu u najvećem broju država u svetu. Prisustvo armije nema za cilj „čuvanje slobode, borbu za demokratiju i protiv autoritarnih i diktatorskih režima, već za čuvanje naftnih polja, izgradnju infrastrukture, izvlačenje bogatstava iz tih država, ali i zaštite finansijskih interesa korporacija. Za zaštitu zaliha nafte godišnje se troši 81 milijarda dolara. U 160 država u svetu i dalje se održava oko 800 vojnih baza. Za koje se troši 156 milijardi dolara. SAD čine 5% svetske populacije, a za vojne rashode troše ukupno blizu 40 – 45% svih vojnih rashoda u svetu (više nego sledećih 19 država).

Širenje i održavanje vojne imperije SAD košta ovu državu svaki sat 32 miliona dolara. Uopšte se ne kontroliše kako se troše ovako ogromno izdvojena sredstva iz budžeta (navedeno prema studiji Džona Vajthida -Amerika bojno polje).

S druge strane, otvoreni američki imperijalizam – vojne intervencije, „izvoz demokratije“ i neoliberalne slobode tržišta, ostavljaju mnoge države bez sopstvene zaštite. „Demokratija“ se „izvozi“ raketama i bombarderima. Treba osvojiti tržišta sirovine i energente, u svetu za sve veću produkciju i profit, bez čega kapitalizam redovno zapada u recesije i povremene dublje krize. Vašingtonski konsenzus je dao operativni plan tome, a globalizacija je strategija preko koje se ovaj sistem novog kolonijalizma provodi u svetu. To je postalo tako jasno mnogima u svetu.

Treba posebno istaknuti da i dalje ostaje, mada dosta skrivena bitka za svetske resurse, kao deo šireg programa imperijalne vizije čiji su elementi dogma neograničene slobodne trgovine, otvorene privrede, deregulacije i privatizacije -celi set diktata koje SAD i njeni ideološki saveznici pokušavaju da nametnu svakoj zemlji na svetu.

Nastao jc proces kumulisanja duga, deficita i kamatnih obaveza. Začarani krug se sve više širi. Finansijski kolaps i nemogućnost izlaska iz krize sve su uočljiviji.

Politika jevtinog novca i obaranje kamatne stope do nule traže da se sagleda i visina budžetskog deficiti i javnog duga u SAD kao generatora krize i nove emisije i zloupotrebe dolara.

Turbo kapitalizam ili kazino – kapitalizam, kako se još naziva američki kapitalizam, zapravo je beskrupolozna trka za profitom. Ova trka je preko „proizvodnje kriza“ izazvala dramatične posledice za celu planetu. Te posledice danas oseća najveći deo čovečanstva.

Stvaranjem novca ni iz čega finansijska oligarhija stvara ogroman fiktivni kapital (derivati). Finansijski sektor i kapital imaju višu stopu prinosa od industrijskog, što dovodi do begstva kapitala iz industrije u druge grane. Nastaje proces deindustrijalizacije u SAD i pad učešća industrije u formiranju bruto proizvoda na 8 – 10% SAD postaje parazitska država i finansijsko -spekulativna nacija. Stopa štednje kod banaka pada sa 8% u poslednjih deset godina na svega 0.1%.

Preti opšta blokada rashoda budžeta. SAD nisu više u stanju da isplaćuju samo kamate na dug, što vodi samo jedinom izlazu prekomernom štampanju dolara bez pokrića. To će postepeno oživljavati inflaciju, topiti štedne uloge koji su sve manji, ali i spoljne dugove SAD. Operacije dolarom (emisije) i kursom dolara postaju sve češće i masivnije. U novoj krizi američki dolar postaje sve više tzv. „bumerang valuta“(vraćanje iz sveta i drugih država u SAD).

U krizi 2008 – 2013. godina svetski bruto proizvod je porastao za 4,7% ili 2,9 biliona dolara, a svetski dug 14% ili 26 biliona. Ogromna količina novca je upumpana u bankarski sistem. SAD su u spašavanju banaka kroz garancije, gotovinu i druge programe uložile 24,5 biliona dolara. Javni dug države narastao je u 2023. na preko 32 biliona dolara, dok je bruto proizvod oko 28,5 biliona dolara. U 2025.godini javni dug iznosi 39 biliona, a bruto proizvod 30 biliona.

Finansijski fondovi van kontrole FED-a obrću 60 biliona dolara. Gramzivi bankari i pohlepne psihopate i dalje uzimaju ogromne bonuse, a država im spašava banke. Šteta od krize do sada u SAD procenjuje se na blizu 14 biliona dolara. Ako ne ožive kreditno tržište i anemična privreda gubitak bi mogao da se udvostruči, a faktori krize umnože i kumuliraju.

URUŠAVANJE DOLARSKE IMPERIJE

U savremenim ekonomskim, finansijskim i političkim odnosima u svetu dolar je postao anahronizam i izvor sve većih sukoba interesa, ali i dominacije i arogancije SAD kao supersile u unipolarnom svetu u čijoj je osnovi svemoćni dolar.

Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima – ugrožena uloga svetske valute broj jedan – temelja američkog blagostanja“, sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem?

Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD“ (J. Stiglic). Stanje američke valute prostaje problem za ceo svet. „Zelenima se crno piše“ – konstatuju mnogi svetski ekonomisti.

SAD ostaju sve usamljenije, jer najveći broj država ne želi da sa njima ima odnose. Takav problem SAD do sada nisu imale. Da li je realno da se u takvim odnosima spašava dominacija dolara i SAD? To je nemoguća misija.

Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Kurs dolara stalno devalvira prema drugim valutama, posebno zbog ogromne (masovne) emisije dolara. Ekonomski model se toliko urušio da tu nema popravke. Nema novih ideja i intelektualne snage da se vrše bitne promene.

Stoga i brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguć.

Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su do sada bile na najnižem nivou, povećavaju se i moraće se povećavati, što će ograničiti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produbiti i produžiti ovu fazu recesije.

Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz. Kriza već do sada stvarno traje 156 meseci (13 godina), dok jc Velika ekonomska depresija (kriza) 1929. godine trajala 38 meseci (4 godine). Nova kriza još traje, a kada će se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li će se iz ove dužničke krize ući u novu dublju fazu krize sledeće dve godine izgleda da je manja neizvesnost. Mnogi traže da se zapad vrati modelu klasične ekonomije. Kontraefekat sankcija Rusiji doveo je do tektonskih poremećaju na zapadu. Begstvo od dolara i SAD jc masovno. Zapad je sve izolovaniji. SAD će stoga ići do kraja autodestrukcijc.

KRIZA DOLARA I STVARANJE MULTIVALUTNOG I MULTIPOLARNOG SISTEMA

Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Sta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize.

Sada se razvija i propagandno širi „totalitaristička kontrola nad ljudskim biološkim životom i razvojem“. Sve je to praćeno stalnim rastom kriminala i korupcijom – koji prodiru svuda. Stari poredak (pravni sistem, sistem vrednosti. moral, ideje) je uništen, a pravila nova ne važe. Razvija se novo imperijalno doba. Ekonomske i finansijske diktature pomognute su opštom korupcijom i kupuju sve. Sva tržišta i sve države su doboko kriminalizovane. Lanac fiskalnih „rajeva“ se raširio širom planete. U gotovo svim ugovorima sastavni deo postaje provizija i korupcija. Banke razvijenih daju logističku podršku u pranju nelegalno stečenih ogromnih kapitala, kojim se često finansira „podzemna ekonomija“, posebno trgovina drogom.

Nastala je simbioza bankarskog sektora, poslovnog sveta i organizovanog kriminala. Često su i države direktno uključene u ovaj kriminal (droga, trgovina oružjem, trgovina decom i sl.).

Poznata i raširena u svetu „igra leptira“ otuđene nacionalne birokratije i nove političke elite dovedene i instalisane kroz rušenje prethodnog ..nepovoljnog“ i nepoželjnog sistema i rukovodstva država, koja kratko traje, dok udovoljava i provodi zahteve nalogodavaca. Interesi velikih država i u osnovi krupnog finansijskog kapitala (koji upravlja i tim državama) prodiru i osvajaju druge države – stvarajući mrežu kolonijalnih satelita.

Sredstva informisanja – industrija propagande u „ciljanim“ državama, se kupuju, šire programirane informacije, osigurava sc kontrola nad državom i društvom. Kritička svest i misao se ubijaju. Mase sc pretvaraju u apatičnu i nezainteresovanu smešu različitih i vrlo nehomogenih ciljeva. Iluzija i fasada demokratije omogućavaju sve složenije tehnike nadzora i društvene kontrole u rukama onih koji imaju sredstva informisanja, a korumpirana politička elita provodi bezrezervno takvu politiku i procese.

Krizno stanje ekonomije traži odgovor na pitanje: može li se (i kako) iz krize ka ekonomskom rastu? Da li i dalje zadržati koncepciju liberalno – monetarisličkog tipa i savete inostranih stručnjaka (predstavnika svetskog finansijskog kapitala, MMF, Svetske banke i predstavnika EU)? Može li se od ..divljeg kapitalizma“ koji je na sceni, ka organizovanom socijalno – tržišnom sistemu (kao, uostalom, sistemu koga je do nedavno imala privreda Evropske unije)? Cilj ekonomskog razvoja nije samo rast proizvodnje i vrlo „nečistog“ kao kategorija bruto domaćeg proizvoda, već i zaposlenosti i veće socijalne jednakosti, pravedniji ekonomski razvoj i humanije društvo.

Svetska ekonomija i politički odnosi su se iz osnova izmenili – odvijaju se, već niz godina, dva paralelna toka: slabljenje i urušavanje američke imperije i jačanje „konkurentnog“ bloka država na čelu sa Rusijom, Kinom i drugim državama u sastavu BRIKS-a. Monopolarni imperijalni sistem SAD „zamenjen“ je multipolamim sistemom, sa nizom država koje stvaraju „ravnotežu moći“ u svetu, dok je „ravnoteža straha“ ostala kao konstanta u globalno interesno sukobljenom svetu.

Svetska kriza, posebno nova kovid kriza dovele su SAD na pravu ivicu sloma, mada ova „imperija zla“ i vojnog avanturizma ne može da se pomiri s novim odnosima snaga i urušavanja sopstvenog imidža i snage u međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima. Odakle takva velika moć i dirigentska palica u rukama SAD do sada i šta je uzrok destrukcije ovog hegemona danas. Korona kriza jc poslednji pokušaj kontraudura neoliberalnog globalizma.

Kriza, unutrašnji i spoljni lomovi, okreću SAD nemilosrdnoj borbi za stavljanje pod punu kontrolu tuđih realnih resursa (energenata, hrane, informacije, kontrole i uspostavljanje pogodnih vlada, voda. osnivanje baza i dr.) – kao mogućem izlasku iz sopstvene krize. Na sceni je i dalje predatorski posao otimanja nacionalnih bogatstava drugih država. Vojna i finansijska „pomoć“ Ukrajini od 150 -200 milijardi dolara u procesu opšte destrukcije je odvlačenje pažnje od sopstvene krize.

.,Zapadne demokratije su u Ukrajini ostvarile veliki smrad licemerja. dvostrukih standarda i laži.“

Bombardovaćemo, ratom rušiti, a zatim dati svojim korporacijama da to ponovo obnavljaju, ali se to mora platiti resursima ili na dug u dolarima.

Države koje su do sada sačuvale suverenitet i samostalnost pripremaju se i očekuju pad SAD imperije i hegemonije. Tu su pre svega zemlje BRIKS -a Otpor američkoj globalrzaciji postaje sve šire organizovni proces. Pokušaj vojnog udara na Siriju, kao novi korak američkog imperijalizma, doživeo je odlučan otpor i suprotstavljanje Rusije. Kine, Irana i gotovo 50%  država u okviru G – 20 u Sant Peterburgu. To je bilo samo na korak od postavljenog cilja -stavljanje najvećih svetskih energetskih resursa pod kontrolu SAD.

VOJNI AVANTURIZAM I URUŠAVANJE HEGEMONIJE SAD

Ofanzivni raketni potencijal SAD se premešta sve bliže granicama Rusije. U sklopu ove strategije NATO-a je i podsticanje ..demokratskih“, proevropskih pokreta, „širenje demokratije i ljudskih prava“, a u osnovi rušenje postojeće vlasti i proruskog režima, uz uvlačenje Ukrajine u NATO i EU. To je ozbiljan geostrateški sukob Rusije i NATO – a. Pri tome je i EU postala „trojanski konj“ SAD za prodor na istok.

Pišući u ..Gardijanu“ u jesen 2004. novinar Džonatan Stil je taksativno naveo ko je sve učestvovao u naporima da Janukovič izgubi, a Juščcnko dobije izbore: Američka nacionalna fondacija za demokratiju USAID: ..Fridom haus“, Karnegi fondacija, Institut za otvoreno društvo Džorža Soroça, zapadne ambasade u Kijevu. Džon Lafled takode je u „Gardijanu“ ujesen 2004. objavio članak o dvostrukim standardima zapadnih medija kada je u pitanju Ukrajina. Zapadne demokratije su u Ukrajini ostavile „veliki smrad i licemerja“, ponovimo još jednom misao jednog svetskog političara. Ukrajina je postaja posle „pomoći“ i proizvodnje ..narandžaste revolucije“ bankrotirana i depopulizovana država. Od ukupnog stanovništva 10% otišlo je u Rusiju i 20% se odlilo u Evropu. Ona je kao i druge države „neoliberalne politike“ i saveta SAD i MMF praktično upropašćena privreda. Nagli pad životnog standarda, pad broja stanovnika, visoka zaduženost, pad ekonomskog rasta, socijalna i politička ..rasprolučenost“ društva, dakle gotovo bezizlaz iz krize. Nezavisna i prozapadna Ukrajina ima odlučujući uticaj na geopolitičko slabljenje Rusije. Zapad taj adut i koristi.. Pobedu „narandžaste revolucije“ 2004. godine – Putin je doživeo kao lično poniženje, jer je Kremlj morao da popusti i prizna naknadnu pobedu Juščenka. Zapad, opet Janukoviča je smatrao proruskim političarom, ali u Moskvi ni Janukoviču nisu verovali previše, jer on Rusiju nije više gledao kao saveznika, već jc sve tretirao strogo pragmatično. Ljudi u pozadini Janukoviča, oligarsi iz istočne Ukrajine, rukovodili su se samo ekonomskim interesima, po sistemu ko da više. Tako je to i završilo.

Kriza oko Ukrajine dovešće do novih velikih kriza i potresa na tlu centralne i istočne Evrope, do degradacije NATO -a, jer ova alijansa širom sveta (Afrika, Azija, Evropa. Južna Amrika) pokazala je svoju neefikasnost, iza koje ostaje haos, razorena privreda i rastrojeno (pocepano) društvo. Interes za članstvo u NATO naglo opada. Nema više zaintersovanih ili primoranih država.

Masovno ubačeni agenti SAD (po sistemu datom u knjizi Džona Perkinsa („Bio sam ekonomski ubica“), koji pripremaju rušenje sistema, bespilotne letelice. kazneni odredi – nisu više u stanju da zaustave eroziju američke moći. Ekonomska i finansijska kriza u SAD je vrlo duboka, zbog Čega je dalje teško provoditi skupe imperijalne avanture. Teško i gotovo nemoguće je dalje finansiranje imperijalne avanture. Stoga nova strategtija ne predviđa dugoročne okupacije – koje su skupe i uzaludne (Irak, Avganistan i dr.). Finansijski potencijal SAD u provođenju obojenih revolucija je oslabio. Da bi zaustavile ovo opadanje moći i uticaja SAD ostaje kao moguća i katastrofalna opcija atomskog oružja i nestanka civilizacije. Druga opcija je otvaranje niza sukoba u svetu da bi se očuvala imperija i dominacija u svetu. Treba reći da se i NATO, u kojem dominiraju SAD, u stvari pretvorio u vojnu silu i batinu za sve nepodobne i neposlušne, ali i za prodor neoimperijalnih snaga u svetu, posebno prema Istoku, a kasnije prema Africi, L. Americi i Arktiku.

SAD su do sada „proizvele“ i finasirale brojne pučeve i „obojene – revolucije“ u izabranim državama, stvrajući satelit – države i poslušne vlade u tim država. Tako su već od 1953. godine „pomogle“ Iranu da izvrši prevrat, a zatim slede: Gvatemala (1954), Čile (1973), Kuba, Brazil, Argentina, Sirija, SRJ (2000). Egipat, Gruzija. Ukrajina i konačno pokušaj promene sistema i vlade u Venecucli. Istovremeno je Venecueli uveden embargo (sankcije) uz blokadu zlatnih rezervi Venecuele u bankama SAD u visini od 3 milijarde dolara.

Slično se desilo i sa blokadom deviznih rezervi Rusije od 300 milijardi dolara u bankama Zapadnih država, što je veliki udrac sigurnosti i stabilnosti (poverenja) u finansijski sistem u svetu dolarske svemoći.

Vašington je investirao pet milijardi dolara kao „pomoć“ opoziciji da bi došlo do promena u Ukrajini. Ovaj novac je bio namenjen pripremanju Ukrajine za članstvo u EU (a po mogućnosti i u NATO). NATO je postao anahronizani suvremenog sveta, posebno posle raspada Varšavskog pakta. Danas su vojne baze i raketna postojenja postavljene u polukrugu od severoistočne Evrope do Južne Koreje i Japana. I danas postoji 800 baza u 144 države u svetu. Videli smo koliko za to treba milijardi dolara. SAD su do sada u svom postojanju od 200 godina 240 puta primenjivale silu u međunarodnim odnosima, Sirija je bila 241. To je u proseku više od jedanput godišnje.