Veliki je problem kako sa inflatornog finansiranja preći na zdrav novac. Monetarno „pumpanje „deluje kao droga.

Prof. dr Slobodan Komazec

Najveći deo ovako „stvorenog“ fiktivnog novca otišao je u spekulativnu sferu, u spekulacije banaka i berzi, kupovinom hartija od vrednosti visoko zaduženih država u smanjenju tereta njihovih spoljnih dugova (Grčka, Italija, Portugal, Španija i dr), tako da emisioni novac pokriva budžetske rashode i kamate na spoljne dugove – da bi ove države ostale likvidne i uredno izvršavale dospele obaveze po dugovima. Inače, to je mehanizam protiv masovnog bankrota niza država i sigurnog raspada EU i evrozone. To što se banke Nemačke, Francuske, V. Britanije i SAD kupujući ove hartije od vrednosti isisavale ogromne kapitale i profit iz visoko zaduženih država – to će se tek kasnije otkrivati. Sada to funkcioniše kao analgetik protiv velikih bolova i nesanice.

Enormna emisija novca bez bilo kakvog realnog pokrića ulazi, videli smo. u spekulativnu ekonomiju ili za „lečenje“ ogromno naduvanih deficita u budžetima ili za olakšavanje tereta javnih dugova (za sprečavanje bankrota država) i nema onu stimulativnu razvojnu funkciju u oživljavanju posustale i gotovo zamrznute realne privrede. Spekulacije u finansijama sada dominiraju, a pohlepne novčane psihopate ne brine razvoj i zaposlenost radne snage, dok socijalni problemi za njih i ne postoje.

Popunjavajući emisijom novca i novčanim surogatima finansijsku sferu i banke, centralne banke im omogućavaju ulazak u spekulacije, zgrtanje ogromnih profita „stvorenih“ u finansijskoj sferi. Kamata i profit se odvajaju od realne ekonomije i njenih rezultata, pretvarajući se u nekakav oblik otuđene i „paralelne“ ekonomije. Novčani kapital se „popunjava“ novim novcem. Gde treba da cirkuliše dohodak i štednja (akumulacija) sada cirkuliše i „oplođava“ se fiktivni kapital. Finansijski balon je ponovo naduvan do pucanja. Moć i prokletstvo novca stvorili su novu funkciju dominacije i upravljanja društvima i državama. Pojedinac je otuđen i bespomoćan. Takav sistem mu je direktno suprotstavljen. Dobro je proučiti knjige Džona Perkinsa: Ispovesti ekonomskog ubice (2004), i Nove ispovesti ekonomskog ubice (2006), ali i studiju Momira Bulatovića: Nevidljivi lanci – moć nepostojećeg novca (2018).

Upumpavanje ogromne mase likvidnog novca ubzo će imati za posledicu inflatorni pritisak i velike preraspodele sistemom cena. Realne plate i naknade će i dalje opadati, a time i mogućnosti povećanja štednje i potrošnje. Od dinamike oživljavanja kreditne funkcije banaka zavisi ponašanje lične i investicione potrošnje. Visoki rizici i neizvcsnost i dalje ostaju, što koči dugoročne investicije. Zbog velike opreznosti spekulativni kapital (u hartije od vrednosti) će se sporo oporavljati, a time i berzansko poslovanje.

PRETI I RAZVIJA SE NOVA PLANETARNA KRIZA

URUŠAVANJE FINANSIJSKOG SISTEMA RAZVIJENOG SVETA

Danas u svetu funkcionišu dva potpuno različita makrosistema:

1)Finansijski kapitalizam sa potpunom vlašću u rukama finansijskog spekulativnog kapitala ( bez obzira u kom se obliku on nalazi). On dominantno deluje na ekonomsku i fiskalnu politiku, preuzetu od vlade ili njoj nametnutu. Jedini cilj ovde je kako uvećati ovaj kapital (kapitalnu dobit). U ovom sistemu realna ekonomija je odvojena od llnansijske i „potisnuta ustranu“.

2)Demokratski kapitalizam, vrlo blizak po sadržaju i ciljevima u socijalizmu. Osnovni cilj je pitanje nacionalnog bogatstva i blagostanja kroz podsticanje proizvodnje i realne ponude, odnosno realnih investicija. Kontrola ostvarivanja i vođenja makropotitike su u rukama vlade. Ovaj sistem je u osnovi zasnovan na „državi blagostanja“ i „ekonomiji blagostanja“ – to nije samo socijalna država. Od „kvaliteta“ Vlade zavisi i uspeh ovog sistema bližeg ljudskom liku i potrebama.

Današnji finansijski kapitalizam karakteriše potpuna dominacija finansijskog kapitala, kao i odluke predatora sa Volstrita u uslovima „slobodnog tržišta“. Sloboda se odnosi na finansijski kapital u procesu spekulativnog zgrdanja kapitala, bez brige za privredni razvoj i socijalne probleme. To dovodi do eksplozije spekulativnog berzanskog kapitala i rasta cena akcija i obveznica bez bilo kakve povezanosti sa realnom privredom Samo u korona krizi ovaj sloj od 1% berzanskih i finansijskih spekulanata prisvojio je preraspodelama fiktivnog kapitala bilione dolara. Realna ekonomija propada, a investicije „sele“ u druge države. Proces deindustrijalizacije se odvija dugi niz godina tako da SAD ne proizvode dovoljno za svoje potrebe. Privreda propada, jer buja spekulativna sfera i fiktivni kapital. To je ostvarenje „postindustrijskog društva“ ili prave rentijerske ekonomije koja guši realnu proizvodnju. Bankari su preuzeli vlast i diktiraju i poresku i socijalnu politiku.

Ono što je i najvećim apologetama savremenog zapadnog kapitalizma postalo jasno jeste da je došlo do „urušavanja finansijskog sistema razvijenog sveta“ zasnovanog na apsolutnoj vladavini slobodnog tržišta, dopunskoj ili korektivnoj ulozi države i svetinji privatnog vlasništva. Radi se o krizi kapitalizma američkog tipa kojem je osnovni motiv profit, dok je socijalna funkcija potpuno poništena i prebačena na tržišni sistem – koji to treba da „rešava“.

Budućnost svetskog finansijskog sistema se sve više stavlja u prvi plan, ali i vizija kako će svet izgledati posle ove najnovije duboke krize. Niko ne zna kako će izgledati svet kada se izađe iz globalne ekonomske krize. Uglavnom se kostatuje da „svet više neće biti isti“, da je nemoguć povratak na stari sistem.

Naduvani balon se privremeno zakrpio, pre nego što se raspao, ogromnim finansijskim i emisionim injekcijama. Sistem se brojnim intervencijama država privremeno spasao od propasti. Sve se do sada čini da se sačuva sama srž zapadnog kapitalizma. Traže se nekakve „oplemenjene“ verzije atlantskog kapitalizma. Predlaže se tip „kreativnog kapitalizma“ (B.L. Gejts), drugi zagovaraju „kapitalizam sa savešću“ (D. Kameron, britanski lider) i „moralni kapitalizam“ (Sarkozi) i dr. smatrajući daje „sebičnom kapitalizmu“ odzvonilo, „lira kapitalizma tržišne ekonomije je iza nas. preobražaj postaje nužan“ (E. Makron). Ovakav sistem tržišne ekonomije, enormnili preraspodela nacionalnog bogatstva i ekstremno bogatih gde mala grupa ljudi raspolaže vrednostima kao cela nacija, u uskom krugu stanovništva. Bogatstvo se „vrti“ u spekulativnoj ekonomiji, ne stvara, ali dodatno preraspodeljuje nacionalno bogatstvo u ruke već prebogatih. Posebno se zagovara „nordijski kapitalizam“, koji umesto protekcionizma (koji narasta) i nacionalizacije (banaka i velikih preduzeća) zagovara kapitalizam otvoren globalizaciji, sa privremenom presudnom ulogom države, egalitarni sistem obrazovanja i socijalne zaštite. Traži se nekakav model „idealnog kapitalizma“, ako on uopšte kao sistem može da postoji?

Koliko će sadašnja globalna kriza trajati?

Sigurno je jedno, da oni koji su izazvali krizu nisu pozvani da svet izvuku iz krize. Prognoze su se kretale do kraja 2010. godine, zatim za deset godina, čak i dvadeset godina koliko je kapitalizam imao poslednju fazu uspona. Po nekim autorima kriza će trajati jedan radni vek čoveka, dok drugi smatraju da ulazimo u period stalne krize.

Na Samitu G-20 (aprila 2009. godine) uglavnom su se donosile mere za kontrolu krize, jačanje globalne regulative (banaka i berzi), porast uloga u MMF i Svetsku banku, gašenje „poreskih rajeva“ i dr. Dakle, sve se svodi na očuvanje duboko posrnulog kapitalizma.

URUŠAVANJE DOLARSKE IMPERIJE

U savremenim ekonomskim, finansijskim i političkim odnosima u svetu dolar je postao anahronizam i izvor sve većih sukoba interesa, ali i dominacije i arogancije SAD kao supersile u unipolarnom svetu u čijoj je osnovi svemoćni dolar.

Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima – ugrožena uloga svetske valute broj jedan – temelja američkog blagostanja“, sigurno se pitale kuda ide svetski valutni sistem?

Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD“ (J. Stiglic). Stanje američke valute prestaje problem za ceo svet. „Zelenima se crno piše“ – konstatuju mnogi svetski ekonomisti.

Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Kurs dolara stalno devalvira prema drugim valutama, posebno zbog ogromne (masovne) emisije dolara.

Brz oporavak i izlazak iz finansijske krize nije moguć.

Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope, koje su sada na najnižem nivou, moraće se povećavati, što će ograničiti tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila na realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produbiti i produžiti ovu fazu recesije.

Svi navedeni elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz. Kriza već do sada stvarno traje 156 meseci (13 godina), dok je Velika ekonomska depresija (kriza) 1929. godine trajala 38 meseci (4 godine). Nova kriza još traje, a kada će se završiti to je potpuna neizvesnost. Da li će se iz ove dužničke krize ući u novu dublju fazu krize sledeće dve godine izgleda da je manja neizvesnost.

KRIZA DOLARA I STVARANJE MULTIVALUTNOG I IVIULTIPOLARNOG SISTEMA

Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizma u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize. Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da već u 2021. i 2022. godine ekonomiju sveta uvedu u novu dublju krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac nacionalnog i regionalnog značaja. Predloži se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo pada kako je privreda SAD u dubokoj recesiji, njen finansijski sistem na ivici kolapsa, a emisija dolara bez bilo kakvog pokrića ogromna. Rast kursa dolara bila bi nova spekulativna operacija koju bi organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica američke vlade. Ali bi i sistem kamatnih stopa morao da reaguje povećanjem stopa.

Dolar će, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imeprije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti, pada i slabljenja realne privrede i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Proizvodna aktivnost SAD pala je krajem 2009. na najniži nivo za poslednjih 25 godina, a potrošačka tražnja na najnižu tačku za poslednjih 30 godina. Nezaposlenost kao najveći problem prelazi 10,2%, dok se „crvenom linijom“ smatra stopa nezaposlenosti između 5 – 6%. Postojala je teza da će SAD u 2009. proglasiti bankrot, da bi druge zemlje ponele teret američke krize, uz rasterećenje SAD od ogromnog duga. Istovremeno se spekulisalo da će SAD zajedno sa Kanadom i Meksikom uvesti novu valutu AMER.

Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema nijedan od tih kvaliteta. Kovid kriza je gotovo blokirala ili ..zaledila“ privredu.

Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa. javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1:1 dolar je devalvirao pre par godina na odnos 1,36 : 1 za evro).

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage „ekonomija u nstajanju“ (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi daj e to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija i reforma u funkcionisanju svetskog monetarnog sistema.

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju

uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih ude u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulisati. do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:

1)Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i u zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma. Sastavni deo tog procesa je jačanje suvereniteta i samostalnosti nacionalnih država.

Sledcća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike „korpe valuta“, da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

Već do sada je „ojačala“ korpa valuta u obliku „specijalnih prava vučenja“ (SPV) kada je u korpu valuta uključen kineski juan.

Kineski juan je nedavno uključen u SPV, ali mu je ponder (učešće) od 10,39% vrlo malo u odnosu na snagu i značaj kineske privrede.

Ovo posebno kada se uporedi sa japanskim jenom i engleskom funtom.

Postepene korekcije su nužne, ali i proširenje kruga država čije valute ulaze u SPV, posebno kada se razvije.,standard SPV“.

2)Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino – američkom regionu, afričkom regionu.

3)Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnomerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta). U monetarnim krugovima već se spominje AMERO kao zajednička valuta.

4)Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuli petro – dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Ostaje mogućnost da se period dominacije dolara produži na dugi niz godina“ sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera.  Ovo posebno zbog velikih lomova koji bi nastali u svetskoj privredi i finansijama na koje smo ulkazali prethodno (vidi poglavlje: Da li je moguća propast dolarske imeprije i monopola) i nespremnosti svetske zajednice i institucija da se odluče na ovakav korak u nesređenom i nepripremljenom svetskom poretku. Va I u t n o ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi, ali i zamene dolara kao svetske valute.

5) Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan, Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD. Dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter. Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope (koje su sada na najnižem nivou) moraće se povećavati. Što će ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžili recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz.

Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazcl. G – 7, G -20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Glas – Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka). U radu smo naveli svih dvanaest predloga datih u toj regulativi.

Dobro je daje počelo sledeće „prestrojavanje“:

1) Formiranje grupe BRIKS  u osnovi multipolarnog sveta.

2) Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo umesto Evroazijske investicione banke formirati Monetarni sistem (uniju) i novu zajedničku novčanu jedinicu, kao novu „korpu valuta“.

Sada interesi nacionalnih država izbijaju u prvi plan. U očuvanju od fmansijskog sloma, države beže u regionalizme i šira međusobna povezivanja, da bi se izbegli veliki i neočekivani finansijski rizici, neočekivano topljenje deviznih rezervi i širenje platnobilansne neravnoteže. Pokušaji „spašavanja“ promenama kursa nacionalne valute vodi daljim konkurentnim devalvacijama, ali i anticipiranim većim promenama kurseva (valutno ratovanje). Svetska privreda ulazi u zonu velikih neizvesnosti i finansijskih turbulencija. To postaje uvod u novu svelsku finansijsku krizu i bankrolstva niza država. Nacionalne države spas će tražiti u priključivanju regionalnim integracijama, da bi preko povezivanja ublažile udare krize i velikih rizika i neizvesnosti. Rađaju se nove integracione celine i regionalne obračunske valute. Begstvo od dolara i njegovih manipulacija postaje sve masovnije. Od regionalnih valuta, zlata i nafte, svet kreće ka stvaranju jedinstvenog svetskog novca, koji zamenjujc „dolarski standard“. Rađaju se novi pokušaji stvaranja „korpe valuta“ kao nekada SPV.

Svet kreće ka ujednačenijem razvoju, manjoj eksploataciji i novom sistemu umesto podivljalog, eksploatatorskog i potpunog dehumanizovanog društva. Ovakvom kolonijalnom i bezdušnom kapitalizmu katastrofe je, konačno „odzvonilo“. To što zapadni „čuvari“ ovog kapitalizma traže nekakve „oplemenjene“ oblike kapitalizma, „kapitalizam s dušom“, „kapitalizam sa savešću“, više „moralni kapitalizam“, humani, a manje čisto „profitni kapitalizam“, više državne regulative i države blagostanja, a manje tržišta, samo ukazuje na to da je kapitalizam danas, kao i uvek bezdušni svet kapitala, otuđenja, profita po svaku cenu, neviđene pljačke i obezličenja. Sistem koji sam sebe izjeda iznutra, uništavajući se upravo on pali brojne fitilje ogromne socijalne bombe. Rušenje postojećih institucija tog sistema, masovni socijalni bunt i nasilje – samo je prva faza u njegovom opštem slomu.

Kina sada potisnuta iz Afrike i Bliskog Istoka okreće sc u povezivanju i u plasmanu kapitala prema srednjeevropskim državama, što je korak u većem povezivanju Kine sa državama Evropske unije. To jc već teorija mosta ili tunela.

Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije od vrednosti duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta, paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama).

Da li će juan postati svetska rezervna valuta pored dolara, evra ili nekog drugog oblika plaćanja kao ..specijalna prava vučenja“ (SPV) ili drugih „košara valuta“ koje će nastati?

To bi moglo da sc ostvari obzirom da se privreda Kine najdinamičnije razvija, da će već 2030. godine postati vodeća svetska ekonomija, da je već sada druga po snazi ekonomija sveta. Kina zauzima dominantnu ulogu u globalnoj trgovini i svetskim finansijama. Juan je ušao u sastav SPV zajedno sa dolarom, evrom. jenom i funtom.

Kao najveći uvoznik nafte Kina je počela da plaća naftu umesto do sada dolarima, svojim novcem – juanom. Juan sa zlatnom podlogom postaje „petrojuan“, umesto „petrodolara“. koji je bio osnova svetske dominacije SAD. Da lije na pomolu kraj dolara kao svetske rezervne valute (svetskog novca), uz valutnu smenu u svetskim finansijama?

To, konačno, vodi daljem urušavanju dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenje SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju tuđih resursa i održavanje veštački stvorenog visokog   standarda.   Osnova   takve   dosadašnje   politike  je  globulizam, hegemonija, pretnje i ucene državama, a to znači političko i ekonomsko -finansijsko nasilje.

Hladni rat je ponovo „oživeo“ i isplivao na površinu glavnih svetskih tokova. Sada su tri supersile ušle u „globalni hladni rat“. Videli smo prethodno koji su to faktori omogućili SAD da nametnu svoj model preko koga su trasirale put globalizovanom finansijskom tržištu u čijoj je osnovi dolar. To im je i omogućilo izvesnu nadmoć nad konkurentima. Globalizam i državni intervencionizam su i dalje platforma na kojoj žele da zadrže svoj dominantan položaj u svetu. Državni i vojni intervencionizam u svetu u rušenju sistema i državnih vlada urušile su brojne sisteme i države i praktično ih opustošile. Nalazeći se na granicama Rusije sa brojnim satelitima, bazama i dovlačenjem vojnih efektiva, ugrozili su sigurnost Rusije i njene vitalne interese. Sve je to praćeno i uvođenjem ekonomskih sankcija Rusije (povodom Krima i Ukrajine) od strane SAD i EU, odbijanje izgradnje Severnog toka i si. vodi postepenom pretvaranju hladnog rata u vrući sukob. To se posebno odnosi na sukobe u Ukrajini, Siriji, u Africi, Arktiku i drugim brojnim ncuralgičnim tačkama u svetu.

Tramp je, kao predsednik SAD, na skupštini UN izjavio: „Budućnost pripada suverenim i nezvisnim nacijama koje štite svoje građane, poštuju svoje susede i poštuju različitosti koje čine svaku zemlju posebnom i jedinstvenom“. To je i najbolji odgovor globalistima jer „budućnost pripada patriotama, a ne globalistima“.

KRIPTO VALUTE, MONETARNI SISTEM I SVETSKI NOVAC

Kada smo već kod procesa stvaranja „svetskog novca“ kao rezervne valute, umesto dolara, zaslužuje i oredenu pažnju i osvrt na danas ,,reklamirane“kripto valute. Madu njima je najpoznatija B1TC0IN. Da li se uopšte radi o novcu ili sasvim nečem drugom? Da bi se uopšte kripto „valute“ smatrale novcem treba proučiti brojne teorije novca (priroda, vrednost, sadržaj,funkcije) da bi se o tome moglo razgovaratikao o nekom obliku „savremenog“ novca. Ovaj izvedni oblik „novca“ je potpuno odvojen od prave izvorne prirode i razvoja novčanih oblika (iz robnog oblika). On proističe iz spekulativne sfere. Ne ulazeći u brojne teorije novca ove kripto valute nemaju razvijenu ni jednu (osim plaćanja) funkciju novca. Razvijena je funkcija spekulativnog (kratkoročnog) bogaćenja preko velike (spekulativne) oscilacije „vrednosti“ ovih kripto valuta. Kao prednost im se ističe da nisu pod kontrolom centralnih banaka i bankarskog sistema, a to je upravo otvoreni put u spekulativnu i nekontrolisanu ekonomiju i novčanu sferu. Novčana sfera mora biti pod kontrolom , kao i novčani tokovi , da bi se preko upravljanja novcem i novčanim kapitalom ostvarivali društveni i razvojni ciljevi. To se sa kripto valutom ne može ostvarivati, jer vodi na put totalne deregulacije i spekulacije. Odakle vrednost ovim „valutama“. Kako im se određuje količina? Kakva je moguć kontrola? Koje novčane funkcije mogu da obavljaju? Kako se kreiraju i poništavaju? Dali su uopšte povezane sa robnim svetom i realnom ekonomijom?

Iz svega navedenog se vidi da je izmišljeni „novac“ (nije bitno od koga  – Japanaca ili globalista) u funkciji spekulacije i destrukcije monetarnih sistema.

U sređenom i odgovornom društvu ovaj spekulativni instrument treba zabraniti. On ne može ni po kojoj karakteristici i funkciji da postane svetski novac. Mnoge države su već presekle ove oblike spekulacije i zabranile kripto valute. Traganje za svetskim medijem u funkciji „svetske rezervne valute“ (umesto ranije zlata, a danas dolara) treba usmeriti na stvaranje jedinice slične SPV sa proširenim mehanizmon njenog delovanja i funkcionisanja.

Verovatno će biti potrebno da se sazove nova Svetska finansijska i monetarna konferencija, kao ona u Breton Vudsu (1944.), da se postave temelji nove svetske rezervne valute , ali i novog svetskog finansijskog sistema. Dugi niz posleratnih godina sve jasnije se otkriva da je velika šteta što tada nije usvojen Kejnzov (kreditni) plan, umetso Vajtovog (američkog) plana, koji je doveo do stvaranja „dolarskog standarda“ u svetu sa svim teškim posledicama koje je izazvao.

Usput rečeno, povratak na zlato i na „zlatni standard“, kao to neki predlažu, zbog velikog broja faktora koji to onemogućavaju, nije ni teoretski ni praktično moguć. No to je tema koja zaslužuje posebnu obradu.