Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavera. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“ bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler I prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Maja 1973. na sastanku u Saltsjöbadenu, u Švedskoj (posed švedske bankarske porodice Valenberg) 84 člana su se založila za cilj da se ponovo učvrsti pokolebana pozicija prevlasti anglo-američkih finansijskih interesenata i da im se vrati kontrola nad svetskim tokovima novca. U tu svrhu su posegli za starim oružjem- naftom, i odlučili da povećaju cenu nafte za 400% kako bi poduprli američku valutu uz pomoć petrodolara, što se i desilo. Ovde je zanimljivo i to da je organizator sastanka u  Saltsjöbadenu bio Robert D. Marfi. On ima takođe zanimljivu istoriju. Robert D.Marfi se kao generalni konzul SAD 1922. prvi put sreo sa Hitlerom i o sastanku i sposobnostima Adolfa Hitlera poslao u Vašington

jedan krajnje povoljan izveštaj. Marfi je 1944. bio zaposlen kao „politički savetnik pri vladi SAD za Nemačku“ a 1945. „politički savetnik u vojnoj američkoj vladi u Nemačkoj“.

Godine 1988. mesto sastanka je bio austrijski Telfc kod Insbruka u kome je učestvovao i nemački savezni kancelar Helmut Kol. Dve godine kasnije, od 6. do 9. juna 1990. Bilderbergeri su se sastali u Baden-Badenu. Jedna od tema je bio i novi Maršalov plan, koji je predviđao podršku od 100 milijardi dolara Evropi a zauzvrat

zahtevao prilagođavanje država slobodnim uslovima tržišne ekonomije. Ovde je doneta i odluka o Sadamovom upadu u Kuvajt. Poslednji meni poznat sastanak održao se 20. maja 1992. u hotelu Ermitaž u Evijanu u Francuskoj. Ovaj  sastanak je za glavni sadržaj imao“Agendu 2000″, planiranu svetsku vladu do 2000. godine. Ovde bih hteo kratko da dodam da je u međuvremenu pokojni Vili Brant (član Bilderbergera i Komiteta 300) napisao knjigu: „Sever-jug, program preživljavanja“, koja opisuje svetsku vladu UN-a (do 2000. godine).

„Anti defamation league“ (ADL ) „B’nai b’rith“-a je neprijavljeno strano zastupništvo za Izrael, koja je poslednjih godina vodila mnoge optužbe protiv istraživača, posebno protiv „Spotlight“-a. Ona sarađuje sa Škotskim redom masona što može da objasni zašto se toliko zalažu za spomenik Albertu Pajku a protiv ekonomskog naučnika i višestrukog

predsedničkog kandidata Lindona Laroša. Od 29. januara 1989. Laroš   je politički osuđenik u Minesoti, gde izdržava kaznu od 15 godina zatvora mada je osuda nastala u pravnom skandalu insceniranom od strane američkog establišmenta. Laroš je iz ugla iluminata postao veoma neugodan protivnik, pošto je otkrio veze između establišmenta, Kju kluks klana, ADL, B’nai b’rith, Škotskog reda, CFR, Trilateralne

komisije… itd, i to iznosio u javnost. Široko rasprostranjenom   propagandom ADL-a protiv Laroša on je većini poznat kao ekstremni desničar, iako je bio glavni pobornik uklanjanja statue Alberta Pajka u Vašingtonu.

Geri Alen piše: „Glavni razlog za istorijsko zatamnjivanje uloge međunarodnih bankara u političkoj istoriji je taj što su Rotšildovi bili Jevreji. Antisemite su igrale u korist zaverenika kada su

pokušali da čitavu zaveru predstave kao jevrejsku. Ništa nije udaljenije   od istine. Tradicionalne anglosaksonske bankarske ustanove J.P.Morgana i Rokfelera su igrale ključnu ulogu u zaveri, ali se značaj Rotšilda i njihovih satelita ne može poreći. Zato je nerazumno i nepravedno, svim Jevrejima pripisati krivicu za zločine Rotšilda ,

kao kad bi svi baptisti bili krivi za zločine Rokfelera. Jevrejski članovi zaverenika su koristili organizaciju koja se zove „Anti defamation league“ (ADL) kao instrument kojim su svakoga pokušali da ubede da je svako negativno pominjanje Rotšilda i njihovih saveznika napad na sve Jevreje. Na taj način su dobili gotovo sve dostupne informacije o

internacionalnim bankarima i načinili od njih tabu temu na   univerzitetima. Svaki pojedinac ili knjiga koji istražuju ovaj predmet su napadani od strane stotine ADL komiteta iz čitave države. ADL se nikad nije dala zbuniti istinom ili logikom u svojoj visokoprofesionalnoj taktici klevetanja…U stvarnosti niko nema više prava da bude ljut na Rotšilde od Jevreja. Varburzi, deo imperije Rotšilda, pomagali su u finansiranju Adolfa Hitlera…“.

Ovde treba da se osvrnemo i na Japan. Japan je za mnoge stručnjake zemlja koja je najbolje pripremljena za tehnološki uslovljene globalne promene u sledećem veku. Da su ljudi iz vrha Japana zastupljeni u Trilateralnoj komisiji, ne znači obavezno da je Japan 100% infiltriran. Naime, japanska elita je sama tako snažno umrežena tajnim ložama da je za angloameričke multije jedva bilo moguće da utiču na japansku privredu. To se veoma jasno vidi u knjizi šefa Sonyja Akio Morite i vrhunskog japanskog politčara Shintaro Ishihare: „Japan koji može da kaže ne“. Knjiga koja je namenjena samo Japancima, ima jaku eksplozivnu snagu. Karakteriše SAD kao neomiljenog prijatelja, kao rasističku zemlju i može se prozreti da Japan želi da se osveti za nametnute mu uslove kapitulacije.

Autori opisuju SAD iz japanskog ugla kao posrćućeg, umirućeg kolosa – smrtno ranjen ispod svoje zastave sa zvezdama koja leluja nad njim. Japan je prema njihovim tvrdnjama prisilio američki privredni sistem na kapitulaciju. Ishihara i Morita u ovoj knjizi kažu

otvoreno ono što su se uticajni japanski poslovni ljudi do sad usuđivali samo u privatnim krugovima da izgovore: „Za vreme Drugog svetskog rata američko vazduhoplovstvo je bombardovalo civilne ciljeve u Nemačkoj, ali na Japan koji je bio spreman za kapitulaciju bačene su dve probne atomske bombe. To je odvratna vrsta rasizma.“

To pojačava tvrdnje nekih uglednih japanskih ličnosti, da se uništenje američke privrede priželjkuje kao osveta za Hirošimu i Nagasaki. Na primer može se čuti: „Japan je u ratu sa Amerikom. Pobedićemo Ameriku ekonomski i osvetiti se za gubljenje obraza u Pacifiku koje se desilo zbog SAD.“ (Kod br.2, februar 1990.) Prema jednom članku iz „Vol strit žurnala“ iz septembra 1991. su gotovo trećina od 100 najvećih banaka na svetu i četiri od pet u svetu vodećih osiguravajućih društava japanski.

Velik deo novozelandskih zemljoposeda, najveći deo hotela i koncerna na australijanskoj istočnoj obali i takođe veliki deo kanadskih šuma pripadaju Japancima. Koliko zaista Japance kontrolišu i koriste iluminati budućnost će pokazati. Sledeća organizacija koja spolja predstavlja nešto drugo od onoga šta ustvari jeste je „Američka agencija za internacionalni razvoj“ (USAID). Prema rečima Antona Četkina i

Džesike Primak u „Strategiji napetosti“ USAID služi ne samo kao tradicionalna maska za špijunske operacije CIA-e, nego je odgovorna i za anglo-američke intervencije u svim delovima sveta. Na primer, postoji USAID-program kontrole rađanja u zemljama trećeg sveta u visini od 300 miliona dolara, čiji je glavni zadatak sterilizacija „obojenog“

stanovništva.

Druga ličnost sa interesantnom pozadinom je u međuvremenu pokojni L.Ron Hubard, osnivač Sajentološke crkve. Pošto se ova knjiga bavi znanjem iz pozadine, razmotrićemo pozadinu L.Rona Hubarda, čija je organizacija više nego raširena. U prvim danima MK Ultra, programa kontrole svesti SAD bivši mornarički oficir Hubard, upoznat sa onim što je mornarica radila u tajnosti, istraživao je mehanizme ljudskog mišljenja. Nakon što se usprotivio da se složi sa istraživanjima vlade i priključi kontrolnim psihijatrima objavio je knjigu „Dianetik- moderna nauka duševnog zdravlja“.

Knjiga je proklamovala duhovnu slobodu i integritet kao urođeno pravo čoveka. Knjiga je postala bestseler. Neki od postupaka koje je Hubard ponudio za dostizanje duhovne slobode vlada je tajno upotrebljavala u pokušaju porobljavanja čovečanstva. Druge tehnike koje je Hubard opisao su u stvari suprotne MK-Ultra metodama  kontrole svesti.

Američka vlada je započela đavolsku kampanju klevatanja Hubarda koju je vodila sekcija CIA-e za kontrolu misli. Tada još mladi autor je verovatno nenamerno otkrio ključ najbolje čuvane tajne hladnog rata.  Njegova kancelarija je obijena i ukraden je zapisnik koji opisuje mehanizme kontrole misli koje danas nazivamo „psihotronika“.

Hubard i njegove kolege su fizički napadnuti i jedva su izbegli pokušaj kidnapovanja. Međutim, da Hubard ipak nije nevino jagnje, pokazuje ogroman uticaj sajentološke crkve. A L. Ron je sigurno znao par značajnih stvari o događanjima u svetu pošto ne samo da je svoje „čarobnjačke godine“ proveo u Kaliforniji u „Crkvi Telema“ Alistera

Kroulija,  nego se popeo do 33. stepena Škotskog reda masona (možda i u stepen iluminata). Nakon što je kroz svoje školovanje upoznat sa principom moći primenio je tehnike koje je istovremeno primenjivala vlada na ceo narod da bi svoje sajentologe povezao u hijerarhijski sistem.

Još jedna osoba sa međunarodnim uticajem bio je francuski premijer Fransoa Miteran, vođa masonske lože „Grand Orient“. To je najveća francuska masonska loža. On je takođe bio član „Komiteta 300″. O masonima, ali i hrišćanima treba ovde još jednom pomenuti da oko 90 % članova ovih organizacija bivaju upotrebljani od strane elite i delom nemaju ni najmanjeg pojma šta se događa na višem nivou. Isto važi i za „Lions Club“, „Rotary“…(Rotary International je

osnovan 1905. u Čikagu od strane masona visokog stepena Pola Harisa a po nalogu B’nai B’rith lože. Takođe i Lions International, koga je 1917 osnovala B’nai B’rith loža u Čikagu). U nižim stepenima hijerarhije ove su organizacije veoma aktivne u društvenoj oblasti i predstavljaju zaista dobre programe. Obični mason ili hrišćanin je sasvim normalan

čovek i pokušava da svojim prisustvom da konstruktivan doprinos svakodnevnom životu. Većina barem s naporom pokušava  da spolja stvori takav utisak ( što se na primer teško može zamisliti kod hrišćana u Irskoj koji se međusobvno ubijaju). Šta se odigrava u unutrašnjosti čoveka postaje očigledno tek nakon dužeg posmatranja. „Prepoznaće ih po njihovim plodovima!“ Ipak se, u principu, može reći da što se više čovek popne u „piramidi“ (hijerarhiji) gde se čuvaju prave tajne, to se uočava više suprotnosti početnih stepena.

Jakob Šif je na primer bio visok član B’nai B’rith-a i tajni direktor boljševičke revolucije. Frenklin D. Ruzvelt, vođa masona je pokrenuo mnoge socijalne programe za vreme svog mandata, ali je bio onaj koji je uvukao SAD u 2. svetski rat i učestvovao u kreiranju napada na Perl Harbor. Takođe se sa Čerčilom i Staljinom dogovorio na „velikom

sastanku“ da prodaju istočnu Evropu komunistima. Kao što vidimo, držanje u tajnosti je veoma delotvorno i često korišćeno oruđe.

Džon Tod, nekadašnji član „Saveta trinaestorice“ opisuje piramidu na sledeći način: „Pečat je kreiran po nalogu porodice Rotšild u Londonu.   to je luciferanska organizacija a Rotšildovi su njena glava. U toj organizaciji mogu se sresti masoni, komunisti i članovi drugih udruženja. Ova organizacija je veoma raširena. Bavi se politikom i finansijama i teži stvaranju jedinstvene svetske vlade. Ova organizacija će učiniti sve da stvori ovu svetsku vladu i ukalkulisala je u to i Treći svetski rat. Ona se zove „iluminati“. Reč znači: „prosvetljeni“.(Helmut Finkenstet: Generacija u stegama Satane)

Tod i Koralf („Maitreja, dolazeći svetski učitelj“) opisuju ovako pojedinačne stepene: „Svevideće oko“: „Oko je oko Lucifera. On je vodeći um, unutrašnja vodeća instanca.“

A, Komitet 300  osnovan je 1729. od strane BEIMC (British East India Merchant Company) u cilju bavljenja međunarodnim bankarskim i komercijalnim poslovima, podržavanja trgovine opijumom i njime je upravljala britanska Kruna. To je ukupni sistem svetskih banaka plus

najvažniji predstavnici zapadnih nacija. Kroz „Komitet 300″ sve su banke povezane sa Rotšildovima. Dr. Džon Kolman objavljuje u svojoj knjizi „Hijerarhija zaverenika: Komitet 300″ pored 290 organizacija i 125 banaka takođe i 341 ime bivših i sadašnjih članova komiteta, od

kojih su samo neki ovde navedeni:Balfor, Artur, Brant, Vili Balver-Liton, Edvard (autor „Nadolazeće rase“) Bandi, Mek, Buš, Džordž,

Karington, Piter, Lord Čembrlen, Hjuston Stjuart Konstanti, Oranijanska kuća, Delano, porodica (Frederik Delano je bio član uprave banke Federal Reserve),  Drejk, Sir Frensis, Dipon, porodica, Forbs, Džon M.

Frederik IX, kralj Danske, Džordž, Lojd Grej, Sir Edvard Heg, Sir Daglas

Heriman, Averil Hoencolern, porodica Haus, Kolonel Mandel Inč Kejp, Lord, Kisindžer, Henri, Kraljica Elizabeta II., Kraljica Julijana, Princeza  Beatrisa, Lever, Sir Herold Lipmenn, Volter, Lokhart, Brus, Laudon, Sir Džon, Macini, Đuzepe, Melon, Endru, Milner, Lord Alfred, Miteran, Fransoa, Morgan, J.R, Norman, Montag, Openhajmer, Sir Heri

Palme, Olof Rajner, Princ Retinger, Josef (Racinger?), Rouds, Sesil,

Rokefeler, Dejvid, Rotmer, Lord, Rotšild, baron Edmond de

Šulc, Džordž Spelman, Kardinal Tisen-Bornemisa, baron Hans Hajnrih

Vanderbilt, porodica Fon Fink, baron August Fon Habsburg, Oto Fon Turn und Taksis, Maks Varburg, S.G. Voren, Erl, Jang, Oven (Kao i  dr. Kolman)…

Danas najuticajnije organizacije iz pozadine su: Council on Foreign Relations (CFR): Savet za spoljne poslove Osnovan je  1921. od strane   grupe „Okrugli sto“ i još se naziva „Establišment“, „nevidljiva vlada“ ili „Rokfelerovo ministarstvo za spoljne poslove“. Ova polutajna organizacija je danas jedna od najuticajnijih u SAD i njeni članovi su isključivo građani SAD. CFR ima danas kontrolu nad nacijama zapadnog sveta, bilo direktno, kroz veze sa istovetnim organizacijama ili kroz institucije kao što je „Svetska banka“ kojima rukovodi.

Od osnivanja CFR-a svi predsednici SAD do Regana su još pre izbora bili njegovi članovi. Zato je Reganov podpredsednik Džordž Buš, bio član CFR. Buš je 1977. bio čak i direktor CFR. CFR je kontrolisao Rokfelerov sindikat i on ostvaruje njegov cilj, stvaranje „jedne svetske vlade“. Najuži krug CFR je red „Skull&Bones“ (Kosti i lobanja). (Pošto u CFR nema nemačkih članova izostaviću listu članova.) Skull & Bones: Njegovi članovi ga nazivaju „Redom“, od pre više od 150 godina znaju ga mnogi kao mesnu  grupu  322  jednog   nemačkog tajnog društva. Drugi  ga nazivaju   „Bratstvom

smrti“.Tajni red „Skull&Bones“ uveli su 1833. Viljem Hantington Rasel i Alfonso Taft na univezitet Jejl. Rasel ga je na Jejl preneo iz svojih studentskih dana 1832. u Nemačkoj. Red je 1856. pripojen  Rasel-trustu. On čini između ostalog i najuži krug (elitu) CFR-a. Najuži krug „Skull&Bones“ je „Jason society“ (Društvo Džejon). „Skull&Bones“ redom od 1833.  dominiraju  sledeće porodične imperije: Rokefeler (Standard Oil) Herimen (Železnica) Vejerhauser (drvo) Sloen (trgovina na malo) Pilsberi (mlinovi za brašno) Dejvison (J. P. Morgan) Pejn (Standard Oil)

I iz Masačusetsa Džilmen (1638, Hingem) Vedsvort (1632, Njutaun) Taft (1679, Breintri) Stimson (1635, Votertaun) Perkins (1631, Boston) Vitni (1635, Votertaun) Felbs (1630, Dorčester) Bandi (1635, Boston)

Lord (1635, Kembridž)…Red je povezan sa grupom Lorda Milnera „Okrugli sto“ pošto je ona osnovala CFR. „Okrugli sto“ je nastao 5. februara 1891. u Engleskoj uz pomoć Sesila Roudsa. Članovi

osnivači su između ostalih bili Sted, Lord Ešer, Lord Alfred Miler, Lord Rotšild, Alfred Balfor. Struktura grupe je odgovarala poput Hitlerovog SS-a, jezuitskom redu. Glavni cilj grupe je bio širenje britanske vladavine na ceo svet i engleskog kao svetskog jezika. Rouds je prema mojim saznanjima težio jednoj zaista pozitivnoj svetskoj vladi za dobro svih  ljudi, međutim grupa je kasnije infiltrirana od strane agenata iluminata. Preko Rotšilda je „Okrugli sto“ povezan sa cionistima, a u SAD sa porodicama Šif, Varburg, Gugenhajm, Rokfeler i Karnegi. Lord Milner je kasnije preuzeo vođstvo grupe iz koje su kao što je pomenuto nastali „Royal Institute of International Affairs“ (RIIA) i CFR. Milner je takođe jedan od glavnih članova „Komiteta 300″. Iz „Okruglog stola“ je nastao i „Institute for Advanced Study“ IAS (Institut za napredne studije), za koga su kasnije Robert Openhajmer i Albert Ajnštajn napravili prvu atomsku bombu. Nemačka podružnica RIIA i CFR je „Nemačko društvo za spoljnu politiku“ (DGAP). Osnovano je 29. marta 1955. kao nezavisno  i nadstranačko  udruženje. Članovi su razmatrali probleme međunarodne, posebno evropske ekonomije i politike. Njihov uticaj

na Nemačku verovatno nije tako jak kao CFR na Ameriku, ipak imena najvažnijih članova govore sama za sebe. Lista iz 1981. godine je izgledala ovako: Apel, Hans Amerongen, Oto Volf fon Bangeman, Martin

Birenbah, predsednik Kurt Donani fon Klaus, Genšer Hans-Ditrih Kajzer, Karl Merkle, Hans L. Rozental, Helmut Šmit, Jens Stoltenberg, Gerhard Vagner, Volfgang, izdavač „Evropa-arhiva“, Rihard fon Vajczeker Višnjevski, Hans-Jirgen, i drugi…

Lista iz 1992. godine je izledala ovako: Amerongen, Oto Volf fon Donani, Klaus fon Engholm, Bjern Kajzer, Karl Lamsdorf, Oto Graf Merkle, Hans L. Folker Rie, Helmut Šmit, Folker Zismut, Rita Štolpe, Manfred Vagner, Volfgang Vajgel, Teo i drugi. Zanimljivo je već i to što su za jednim stolom sedeli predstavnici različitih partija i u tajnosti se dogovarali o nečemu, da bi već sutra u javnosti opet jedni drugima prebacivali najgore stvari.

Bilderbergeri su osnovani 1954.  u hotelu de Bilderberg u Osterbeku u Holandiji od strane princa Bernarda od Nizozemske. Bilderbergere čini oko 120 članova finansijskih magnata zapadne Evrope, SAD i Kanade. Glavni ciljevi su, kao što je sam princ Bernard formulisao, svetska vlada do 2000. godine i kasnije, globalna vojska uz pomoć UN. Nazivaju ih i „nevidljivom vladom“. Komitet za savetovanje koji je sastavljen od upravnog odbora (24 Evropljana i 15 Amerikanaca) odlučuje ko će biti pozvan na sastanak. Johanes Rotkranc piše da su pozivane samo one osobe koje su dokazale neopozivu lojalnost Rokfeler-Rotšild klanu.

(Nastavak u sledećem broju)