Svi pripadnici naprednjačkog kartela pokušavaju da se distanciraju od Vučića i pobegnu iz Srbije, sa mesta zločina. Ana Brnabić se nada da će dobiti funkciju u Ujedinjenim nacijama. Siniša Mali tvrdi da ima ponudu za mesto u vrhu investicionog fonda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Goranu Vesiću je propao plan da pobegne od odgovornosti za ubistvo 16 ljudi pod nadstrešnicom. Novosadski Apelacioni sud je ukinuo rešenje Višeg suda kojim je obustavljen krivični postupak protiv njega i još nekoliko saučesnika. U Dubai je pobegao Ivan Vujačić, zvani Montoja, koji se zamerio Radoju Zviceru. Nekome se zamerio i šabački šerif Milan Ostojić Sandokan, koji je nedavno izrešetan. Vansudske rasprave među pripadnicima kartela analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, koji je davno, još u leto 2010, raskinuo saradnju i prijateljstvo sa Vučićem.

Predrag Popović

Svi pripadnici naprednjačkog kartela znaju da je došao kraj njihove krvave idile. To su shvatili svi u piramidi zla, samo ne njihov faraon Aleksandar Vučić.

Ograničen skromnim kognitivnim kapacitetima i nabujalim karakterom hulje, Vučić se okružio sebi sličnim politikantima i sitnim kriminalcima. Zloupotrebom uticaja, omogućio im je zaštitu državnih institucija od odgovornosti za pljačku javnih resursa i tuđe privatne imovine, pa i za najteža krivična dela, uključujući i ubistva.

Od bednih špekulanata, primitivnih prevaranata i secikesa stvorio je kastu milijardera. Dok su zajedničkim snagama otimali sve što su mogli, dok im je bilo lepo, svi su hvalili svog vođu, zaklinjali su mu se u ljubav i vernost do poslednjeg dinara. Međutim, čim su osetili da je njihovom svevlašću otkucao sudnji čas, počeli su da otkucavaju jedni druge i da traže izlazne varijante. Sa tuđim novcem u džepovima i sa tuđom krvlju na svojim rukama, svi se pripremaju za bekstvo iz Srbije, sa mesta zločina.

Planove za bežaniju, svak na svoju stranu, već su konkretizovali Ana Brnabić i Siniša Mali. Iako su bili, a i još su, simboli pljačkaškog i devijantnog Vučićevog režima, njih dvoje spakovanih kofera čekaju pravi trenutak za „arrivederci molti bacci“.

Ana Brnabić je još pre četiri godine, posle izbora 2022, nameravala da se povuče iz politike i napusti Srbiju. Dok je bila na premijerskoj funkciji, Brnabićka je uspostavila bliske privatne odnose sa Ričardom Grenelom, koji je dobijao značajne uloge u američkoj administraciji u vreme prvog mandata Donalda Trampa. Grenel je uveo Brnabićku u elitni pederski krug. Gzavije Betel, tadašnji premijer Luksemburga, i njegov muž Gotije Destenej su obećali Brnabićki visoku i dobro plaćenu funkciju u birokratskom sistemu Evropske unije.

Vremenom, ta ideja je prerasla u njenu aktuelnu ambiciju da se udomi u Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Brnabić je uspostavila dobru komunikaciju sa Sidartom Reza Suriodipuro, stalnim predstavnikom Indonezije, koji je ove godine dobio mandat predsednika tog Saveta. Osim toga, Brnabićka je, uz pomoć evropskog gej lobija, obezbedila podršku Volkera Turka, visokog komesara UN-a za ljudska prava, koji je pristao da joj nađe zgodno mesto u Kancelariji OHCHR-a, gde bi bila zadužena za promociju i zaštitu ljudskih prava, uključujući i LGBT populacije.

Siniša Mali je nedavno najavio „odlazak u penziju“. Gostujući u jednom režimskom podkastu, na pitanje da li se sprema da nasledi Aleksandra Šapića na mestu gradonačelnika Beograda, Mali je tu mogućnost nazvao „spekulacijom za koju nije ni čuo„.

– Ja sam timski igrač, ne zavisi samo od mene. Ako mene pitate, ja bih najradije u penziju. Dosta sam dao svojoj državi posle 14 godina intenzivnog rada, izazova, problema, rešavanja i svega ostalog. Ali dosta toga ne zavisi samo od mene – rekao je Mali.

U pravu je, u ovih 14 godina dao je Srbiji dosta problema. Sledećih 14 generacija moraće da otplaćuje kredite, koje su on, Vučić i ostali pripadnici kartela uzeli i podelili kao ratni plen, a narod gurnuli u dužničko ropstvo.

Na ugovorima svih spornih kredita, namenjenih za nepotrebne i preskupe projekte, nalazi se potpis Siniše Malog. On je autor i operativni izvršilac svih koruptivnih kombinacija, kojima je opljačkana država. Od „Beograda na vodi“, pruge Beograd-Subotica, svih autoputeva, mostova i bolnica, zaključno sa EXPO, svi tragovi korupcije vuku prema Malom. A dobar deo onoga što je on izvukao već je investirano širom sveta, od ofšor kompanija na Devičanskim ostrvima i firmi u Švajcarskoj, pa do Ujedinjenih Arapskih Emirata.

 Mali nije demantovao tvrdnje opozicionih poslanika, koji su ga u Narodnoj skupštini optuživali da u Dubaiju, novcem od provizija u koruptivnim infrastrukturnim projektima, gradi stambeno-poslovni kompleks. Poznato je da je Mali svoje troje dece već prebacio iz Londona na školovanje u Dubaji.

Mali je od Vučića tražio dozvolu za odlazak sa broda koji tone. Naravno, nije ni pomenuo penziju. Kao povod je naveo „ponudu koju ne može da odbije“, koju je dobio iz Emirata. Tobože, Arapi žele da formiraju investicioni fond, preko koga će plasirati novac u projekte u Evropi. Mali kaže da žele taj posao da povere njemu, i to za ogromnu platu i procenat u vlasničkoj strukturi. Vučić, naravno, nije poverovao u tu priču.

Umesto u OHCHR i u UAE, Brnabićka i Mali su prinuđeni da idu u naprednjačke šatore, da se ponižavaju na kadrovskoj deponiji. To i rade. Besramo se odričući hrvatskog porekla, Ana Brnabić na sav glas peva „Srpkinja je majka mene rodila„, a Siniša Mali, sa šajkačom na glavi i u majici sa Karađorđevim likom, maše rukama u ritmu remiksa hita „Ko to sinoć kroz Topolu prođe; nije Đorđe, nije mogao da dođe; pa je Acu poslao narodu“…

Ni Goran Vesić ne može da pobegne. Već sedam meseci Vesić živi u uverenju da je rešio sve svoje probleme. Viši sud u Novom Sadu je 24. decembra 2025. godine obustavio krivično gonjenje Vesića, kao i Anite Dimoski, Jelene Tomašević i još nekoliko osumnjičenih za pad nadstrešnice Železničke stanice, kada je ubijeno 16 ljudi.

 Opušten i samouveren, Vesić nije žurio sa bekstvom iz Srbije. Distancirao se od politike i medija, a prijatelje je uveravao da će sačekati neko vreme pre nego što se vrati na javnu scenu. Međutim, vratio se mnogo ranije nego što je želeo. Vratila ga je odluka krivičnog veća Apelacionog suda u Novom Sadu, koje je, pre tri nedelje, preinačilo rešenje Višeg suda, kojim je Vesić oslobođen od odgovornosti. Tajnim glasanjem, tročlano veće Apelacionog suda je takvu odluku donelo preglasavanjem, 2:1. U veću su se nalazile sudije Snežana Leković, Nikola Radanović i Borivoj Pap.

Kad je saznao šta se dogodilo, Vesiću je pozlilo. Pao je u krevet, kao i svaki put kad bi se suočio sa zakonom. U takvom stanju, opet je zapretio Vučiću da će na sudu svedočiti da je sve odluke o projektu rekonstrukcije pruge, pa i Železničke stanice, donosio „superministar“ Siniša Mali.

Vesić zna da bi to izazvalo lančanu reakciju, u kojoj bi Mali odgovornost prebacio na viši nivo, na Vučića. Uostalom, to je već uradila Jelena Tanasković, bivša direktorka Infrastrukture Železnice. Šokirani odlukom dvoje sudija da postupaju u skladu sa zakonom, a ne prema interesima naprednjačkog kartela, Vučić i Vesić su izvršili dve diverzije u Apelacionom sudu, obe besmislene i nezakonite.

Vučić je insistirao da sud ne objavi svoju odluku „dok se ne nađe bolje rešenje problema“. Na taj način je hteo da kupi vreme, da bi promenio sudsko veće i predmet dao sudijama koje bi postupale kako on hoće. Da bi se stvorile okolnosti koje bi to omogućile, Vesićevi advokati su podneli zahtev za izuzeće sudija Leković i Radanović. Samo u Srbiji je moguće da se podnese zahtev za izuzeće sudija nakon što su one donele odluku! Ipak, i takva ludost je dala određeni rezultat. Pošto Apelacioni sud tri nedelje nije objavio odluku, na šta je bio obavezan u roku od tri dana, napravljen je „prostor za nesporazum“, odnosno za različita tumačenja. Usput, podnet je zahtev i za izuzeće predsednika novosadskog Apelacionog suda Darka Tadića, kako bi se stvorili uslovi da se za konačnu odluku delegira neki drugi sud.

Davljenik se i za slamku hvata, pa se tako i Vesić nada da će mu ovakvi pravni trikovi pomoći da izbegne odgovornost za saučesništvu u masovnom ubistvu pod nadstrešnicom.

Iako nije pametniji, Ivan Vujačić, zvani Montoja, bio je brži od većine pripadnika naprednjačkog kartela. Kao i svi oni, Montoja je u krupne poslove ušao učlanjenjem u SNS. Sa statusom poverenika za beogradsku opštinu Palilula, napravio je koruptivni sistem za legalizaciju bespravno podignutih zgrada. Za nagradu, njegova firma za ketering dobila je prodajne štandove u beogradskoj Areni. Na svakoj utakmici košarkaške Evrolige, koncertima i drugim događajima, Montoja je zarađivao po pedesetak hiljada evra. Jedno vreme se predstavljao kao vlasnik restorana „Grafičar“, u kome su Aleksandar i Danilo Vučić proslavljali svoje rođendane. Oslonjen na stranku i stečeni novac, pomislio je da mu niko ništa ne može, da je nedodirljiv.

Da nije tako, uverio se krajem prošle godine. Na društvenim mrežama su objavljene informacije o incidentu koji je Montoja izazvao u jednom hotelu na Kopaoniku. Prema tim navodima, majstor za proizvodnju sendviča za naprednjčke mitingaše tada je napao jednog mladog Crnogorca. Posle kraće prepirke, Crnogorac je nokautirao napadača, ali nije mogao da se odbrani od nekoliko njegovih telohranitelja. Montoja ga je gepekovao i odvezao u šumu. Kad je tražio otkupninu od 300.000 evra, mladić je rekao da nema problema, može da to plati, ali mora da razgovara s nekim ko će doneti novac. Montoja mu je dao telefon. Crnogorac je pozvao oca svoje devojke Ive i objasnio mu o čemu se radi. Usred njihovog razgovora, Montoja je uzeo telefon i počeo da viče i preti. Da razgovara sa Radojem Zvicerom shvatio je tek kad je čuo da mu šef kavačkog klana traži tri miliona evra za otkup njegove glave. Montoja se uzalud izvinjavao, moleći Zvicera da mu oprosti što je pokušao da reketira njegovog budućeg zeta.

Sutradan, Montoja je, opet uzalud,tražio zaštitu Aleksandra Vučića. Retko iskren, Vučić mu je priznao da od Zvicera ne može da zaštiti ni sebe, a kamoli njega. I Veselin Milić, tadašnji šef beogradske policije, odbio je da mu pomogne, ne želeći da se dodatno zamera Zviceru. Montoja nije gubio vreme, odmah je ugasio sve svoje poslove, spakovao stvari i ženu Dijanu Radonjić, zvanu Dilajn, pa pobegao u Dubai.

Pokazalo se da je Montoja pametniji od Sandokana. Šabački kriminalac Milan Ostojić, zvani Sandokan, nedavno je izrešetan sa nekoliko metaka u leđa. Policija još nije otkrila ko je pucač, a i neće. Zna se da je Sandokan već nekoliko meseci u sukobu sa Lukom Bojovićem, ali to ne znači da je nezvanični šef škaljarske filijale naručio ovaj napad. Zahvaljujući karakteru i nedostatku inteligencije, Sandokan je stekao brojne neprijatelje, pa ne može da proceni ko je pucao, ali zna da su se svi obradovali.

U vrhu naprednjačkog kartela po skraćenom postupku se vode mnogi slučajevi vansudskog poravnanja među pripadnicima raznih sukobljenih grupa. Obračunavaju se i članovi političkog krila te mafije.

Ni vrhovni vođa, Aleksandar Vučić, ne može da ih obuzda, nema dovoljno buradi. Ostatke svoje moći Vučić upotrebljava samo za to da ih, pod pretnjama, prinudi da odlože planove za bekstvo. No, svakodnevno iz kartela nestaju uticajni pojedinci poput Baje Nešovića, Sandokana, Montoje, Nikole Mirića…. Neko pobegne bez pozdrava, a nekoga obore meci. Ako se nastavi ovakvim tempom, u naprednjačkom kartelu će ostati samo Vučić. A posle izbora i smene vlasti, Vučić neće imati s kim da bude u ćeliji.