Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić?

Prof. dr Slobodan Komazec

Sve te tvrdnje naših političara na vlasti treba objektivno oceniti – da li je to stvarnost ili obično politkantsko zavaravanje javnosti?  Da li je u pitanju „propagandna pozlata“ daleko ružnije stvarnosti koju nikakva propagandna mašina ne može promeniti. Možda je taj veliki uspeh stvarno pokazan? U oceni naše privredno – finansijske stvarnosti mora se poći od analize stvarnih makroindikatora u razvoju nacionalne privrede i društva i njihovog kretanja.

To ćemo pokušati da napravimo u ovoj analizi. Ovde imamo u vidu ponašanje i dinamiku rasta, njegove oscilacije, strukture razvoja, oštre diferencijacije nominalnog i realnog razvoja, strukturu i kvalitet bruto domaćeg proizvoda, faktore koji ga determinišu, njegovu upotrebu, ali i efikasnost investicija i potrošnje. Da li se pri tome stvara „ekonomski višak“ ili akumulacija koja osigurava finansiranje nadgradnje, finansiranje novih investicija i uredno izvršavanje obaveza iz velikih spoljnih dugova? To je pitanje koje se redovno postavlja kada se viši analiza dinamike, strukture i kvaliteta razvoja.

Makroekonomija pod reflektorom dubinske  funkcionalne analize

Ekonomija je osnova na kojoj izrasta celokupna nadgradnja, ali to je i osnova za dugoročan, efikasan i stabilan ekonomski rast, rast standarda i tehnološki razvoj.

Kakva nam je ekonomija danas i sistem?

1) Veliki deo je kroz privatizaciju uništen ili rasprodat. Realna ekonomija u rukama stranih korporacija. Izvoz preko 50% nose strane korporacije, bankarski sektor oko 86 – 90% u rukama stranog kapitala, spoljna trgovina (kao i domaća) pod dominantnim uticajem spoljnih korporacija, investicije uglavnom na stranom kapitalu (kao SDI), uvoz u rukama stranih korporacija. Veliki privredni sistemi uništeni.

Šta je ostalo od nacionalne privrede?

Kakvu je moguće voditi razvojnu politiku (šta stimulisati, šta uvoziti, izvoziti, kako i u šta investirati).

Ovakav sistem deluje antirazvojno produbljujući krizu, dakle protiv je interesa nacionalne privrede.

Sistem stvara visoko zavisnu, prezaduženu, nesposobnu za sopstveni razvoj privredu, duboko socijalno raslojeno društvo i gotovo kolonijalni položaj prema stranom finansijskom kapitalu.

Radi se o svim poznatim efektima usvojenog neoliberalnog modela razvoja, koji se doslovno provodi u privredi Sibije.

Treba napraviti rentgenski snimak nacionalne ekonomije i društva – gde smo stigli? I to po osnovnim sektorima i makrobilansima! A zatim kako dalje?

Kako privreda i država preživljavaju u stvorenim brojnim društvenim deformacijama: nepotizam, klijentilizam, masovni lopovluk, kriminalne afere zloupotrebe, pljačke uz odliv nacionalnog bogatstva u inostranstvo, rasprodaja resursa, kolonijalni finansijski položaj, ubijanje realne nacionalne ekonomije i nestajanje stanovništva (odliv i pad nataliteta).

Prevladava sistem poslušnih, nagrađivanje i napredovanje nesposobnih partijskih kadrova, a kritički orijeutisana su skrajnuti. Negativna selekcija i poslušništvo dominiraju. Društvo ide u „tamni vilajet“ i bespuće, čija je osnova besperspektivnost i mogući sukobi. Od strane zapada se nametnula klijentelistička kompradorska „elita“ u procesu opšteg materijalno – finansijskog i dugovnog porobljavanja. To nisu nikakve elite već sluge i kolabocionisti stavljeni u ponižavajući položaj kupljenih ili uceujenih struktura.

Realna i inflatorna ekonomija i rast

Ekonomija Srbije je inflatorna, posebno u odnosu na druge razvijene privrede. Dolazi do „odvajanja“ u ponašanju inflacije i realne privrede, jer inflatorni proces nije u funkciji preraspodele dohodaka koja stvara „dodatnu“ akumulaciju (štednju) preko poznatog sistema „prisilne“ štednje. Stopa i dinamika realnog rasta nije funkcija nominalnog privrednog rasta. Inflacija postaje mehanizam za velike preraspodele dohodaka i bogatstava većim delom u korist spekulativne privrede, a ne jačanja akumulacije privrednog sektora.

Tako je u 2022. stopa nominalnog rasta bruto proizvoda iznosila 14,8%. a realnog proizvoda 2.5%. Isti je odnos i u 2023. godini 13,2% prema 2,5%. U 2024. očekuje se rast nominalnog bruto proizvoda od 8,4%, a realno 3,8%.

U celom periodu 2012- 2024. godina prosečna stopa rasta nominalnog bruto proizvoda iznosi 8,2%, a realnog 2,3%.

Da pogledamo ova kretanja u dužem periodu i njihove odnose, dopunjene srednjim kursom evra i kretanjem bruto proizvoda izraženog u evru (i njegovu stopu godišnjeg rasta).

Nominalni i rkalni privrkdnt rast

     Nomin. Stopa rasta      Inflacija            Realni  Stopa  Srednji kurs          BDP eur           Porast u eur(mlrd        

2012.       3.810  -1,0  12,2  4.185  -1,6  113,1  33,7  -1,8   

2013. 4.121             5,1   2,2   4.307  2,9  113,1  36,4         2,6     

2014.       4.181   1,5  1,7   4.238     -1,6  117,3      35,6      0,8     

2015.       4.315   3,2  1,5   4.315      1,8  120,7      35,7      0,1     

2016.       4.528   4,9  1,6   4.459      3,3  123,1      36,8      1,1     

2017.       4.761   5,1  3,0   4.553      2,1  121,4  39,2          2,4     

2018.       5.079   6,5  2,0   4.757      4,4  118,3      42,9      3,7     

2019.       5.418   6,8  2,9   4.960      4,2  117,9      45,9      3,0     

2020.       5.502  11,6  1,3   4.916    -1,0  117,6      46,5      0,6     

2021.       6.271  11,3  7,9   5.285   7,7  117,1        52,9      6,4     

2022.       7.098  13,2  15,2  5.433   2,5  117,4       60,4      7,5     

2023.       8.150  14,8  7,6 5.571   2,5  117,2          69,1      8,7     

2024.       8.818   8,4  4,6  5.827   3,8  117,1          75,3      6,2     

Sada ćemo izabrati nekoliko karakterističnih godina i n njima visinu deflatora.

Deflator bruto proizvoda

        Stopa inflacije Deflator          

2020.                  1,3                               1,12     

2021.                  7,9                               1,17     

2022.                   15,2            1,31           

2023.                  7,6             1,46

2024.       4,6                                1,51     

Sve više stopa inflacije u nekoliko poslednjih godina u odnosu na prethodne dovodi i do sve višeg deflatora. Inflacija i rast cena dominiraju u kretanju i visini bruto domaćeg proizvoda.

Šta možemo očekivati u sledećem periodu razvoja privrede?

Nominalni inflatorni rast

    Realni (%) rast inflatorni efekti ukupno nominalni BDP               Stopa rasta       Realni BDP (mlrd evra) 

2023.       2.5       2.5       64 100              14.8      47.2     

2024.       3,8       4.6       72.900              8.4      48.9     

2025.       4,0       3,0       78. 003             7.0      50,9     

2026.       3,5       3,0       80. 343             65       52,7     

2027.       4,0       3.5       86. 369             7.5      54.8     

DOPRINOS RASTU          15,3      14.1      13. 469  29.4     7.6      

U narednim godinama (2024 – 2027) ukupan realni rast će (očekivano) iznositi 15.3%. dok će u isto vreme očekivana inflacija iznositi 14,1%, dakle realni rast je vrlo skroman (7.6 milijardi evra). Od ukupnog porasta nominalnog bruto proizvoda u ovom periodu od 29,4%. na realni rast otpada 15,3%. a inflaciju 14,1%.

BRUTO PROIZVOD – VISINA I PORAST – u milij. dinara –

 2021.      2022.    2023.    2024.   

Nominalni BDP     6.576,0 7.458,8 8 817,8 9.604,8

U evru                  55.931  63.501  75.204  82.086 

Stopa rasta                         7,7                    2,3                    2,5                    2,8     

Korigovana kasnije7,9         2,6        3,8        3,8     

Per caplta             8.181    9.528    11.355  11.550 

Po kasnijim prognozama kretanja bruto proizvoda (Siniša Mali), bruto proizvod će se do 2027. povećati na 100 milijardi evra (po sadašnjem kursu i uz programiranu inflaciju godišnje od 4%).

Ne objašnjava se kako će i sa kojim faktorima bruto proizvod u odnosu na 2023. godinu porasti za 44,7%, uz porast plata od 77,4% i penzija od 91%. To je stvarao eksplozivan ras. bez dublje analize, kada se uporedi sa četvorogodišnjim rastom u prethodnom periodu od 11,9%.

Da bi bio ostvaren realan rast od preko 5% prosečno godišnje za četiri godine (što je u osnovi u sferi spekulacije i nerealnog očekivanja), uz prosečnu stopu inflacije od 2% (što je apsolutno nemoguće, jer se inflacija samo ubrzava), to znači nominalni rast od 7% godišnje i povećanje od 31.6%, što bi podiglo bruto proizvod na 90.9 milijardi evra. Pri tome će prosečna stopa rasta u tom periodu iznositi 2,8% do 3%, a ne 4 – 5%, dok će stope inflacije iznositi 4 – 5%.

Avantura sa EXPO-m 2027 sa ogromnim neekonomskim ulaganjem stranog kapitala je potpuna suprotnost potrebnoj izmeni privrednog i političkog sistema u funkciji razvoja (sa izabranim prioritetima, selekcijom i brojnim instrumentima stimulativne i selektivne makroekonomske politike). Na postojećem modelu i makropolitici takav projekat i razvoj (dinamičan, stabilan, dominantno domaći) se ne može očekivati.

Za takav brz i efikasan razvoj do sada nije formirana materijalno -fmansijska osnova razvoja nacionalne privrede.

Da pogledamo po međunarodnim izvorima visina realnog bruto proizvoda po stanovniku kao izraz visine osnove za rast standarda i potrošnje.

                                        2010.    2024.   

Luksemburg         83.320  128.000           

Norveška              71.870  88.000 

Irska                                71.700  103.000           

Švajcarska                       63.870  100.00 

Danska                 52.510  68.000 

Švedska               44.610  54.000 

Island                               41.490  51.400 

Austrija                 37.860  64.500 

Belgija                  37.340  54.100 

Nemačka              36.290  52.500 

Francuska             32.150  44.500 

E-zona                 32.150  45.600 

EU                                   29.290  41.000 

Italija                                28.880  38.000 

Španijn                 25.620  32.000 

Slovačka              22.130  28.000 

Grčka                               19.460  23.000 

Hrvatska               15.020  17.000 

Mađarska             14.460  22.000 

Rumunija              12.250  16.500 

Bugarska              7.900    15.500             

Crna Gora            6.900    12.000             

Srbija                              6.500    11.550             

Realni bruto proizvod – per capita

Posle dve decenije razvoja privreda Srbije dostiže svega 6 500 evra per capita. Sve države u okruženju (osim Albanije. S Makedonije i BiH) imaju viši per capita dohodak.

To je odraz „uspesnosti“ privrednog razvoja, ali i sistema raspodele. Dok evro zona ima 32.150 evra per i sve države EU 29.290 evra, Srbija dostiže 6.500 evra. Koliko desetina godina bi trebalo Srbiji sa ovim tempom razvoja da dostigne bar 50% bruto pioizvoda po stanovniku, ali tako da ove države u toni periodu stagniraju.

Privredni rast je vrlo nestabilan i spor sa većim godišnjim oscilacijama stopa rasta. Realna stopa rasta u navedenom periodu iznosi 2,3%, a nominalna (uključujući stopu inflacije) oko 6,6%.

Od 2012 – 2023. bruto proizvod povećan za 32,3 milijarde evra. tako da je u 2023. dostigao 69.5 milijardu evra (po zvaničnoj statistici).

To je baza na kojoj se mogu graditi sve kombinacije makroekonomske politike i razvoja, uz kombinovanje i stranih izvora sredstava.

Uz ovakvu dinamiku i nivo nacionalnog razvoja da vidimo gde se nalazimo sa dostignutim opterećenjem bruto dugovima nacionalnog proizvoda, iza čega sledi analiza opterećenja obavezama, dužnički teret, obaveze koje pritiskaju našu privredu, ali i moć privrede da finansira deficit spoljne trgovine i deficit budžeta.

Prirast bruto proizvoda i opterećenje obavezama

–   u milijardama evra-

                                                    2012. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.

Prirast bruto proizvoda       -1,7  1.7  0.5  7.1  8.7  6.2                                                                       -1,7  0,5  6,5  7,1  8,7  6,2

Stopa rasta realnog proizvoda       -1,6      -1,6      7,7       2,3       2,5          3,8

Kamatni teret privrede-ukupno       2,3       1,7       2,2       2,5       2,7          4,2

Učešće spoljnog duga u BDP  80,9 66,5 68,4 69,3 69,0 70,3          

Kamatni teret koji pritiska nacionalnu privredu zbog velikih dugova i rasta cena kredita doveo je privredu u situaciju da su rashodi na kamate (i odliv nacionalnog dohotka) veći od prirasta bruto proizvoda. To bi se još jasnije videlo kada bi se pratilo formiranje nacionalnog dohotka ili neto nacionalnog proizvoda.

U navedenim odnosima inflatorni rast iznosi 9,5%, dok se očekuje realni rast od 11,5% u sledeće tri godine razvoja. Ukupan nominalni rast iznosi 21%. Realni rast bruto proizvoda ide sa 47,2 milijarde evra na 57,6 milijardi, što predstavlja povećanje od 10,4 milijarde. Nominalni bnito proizvod raste sa 69,5 milijardi na 89,3 milijarde, što predstavlja rast od oko 16,9 milijardi.

Uticaj inflacije se kreće gotovo do 50% visine očekivanog privrednog rasta.

Šta karakteriše dosadašnji privredm rast Srbije?

Osnovna karakteristika je sledeća:

1)Velike godišnje oscilacije stopa i dinamike rasta.

2)Visoka osetljivost razvoja na svaki veći ekonomski, finansijski ili politički šok.

3)Velika oscilacija i nesigurnost u predviđanju kretanja realnog bruto proizvoda.

4)Veoma visok i oscilatoran nominalni rast koji je pod isključivim delovanjem rasta cena.

5)Velike teškoće u programiranju privrednog rasta.

Da pogledamo sada dinamiku privrednog rasta Srbije i drugih država u poslednjun godinama. Iz navedenog se može videti da li smo se brže i dinamičnije razvijali od drugih razvijenih i nerazvijenih država, odnosno svetske privrede u celini.

OSTVARENE I „KORIGOVANE“ STOPE  RASTA – u %

2020.  2021.  2022.  2023.  2024.

   Ranije stope rasla  -1,0    7,7     2,3     2,5    2,8

   Korluovaue stope           2,5         7,9     2,6          3,8    3,8    

Makro indikator i uspešnosti ekonomije

Da li se radi o dinamičnoj i stabilnoj (dovoljno uravnoteženoj) ekonomiji i uravnoteženom razvoju? Na kojim faktorima rasta se zasniva ostvareni rast? Koliki je uticaj domaćih, a koliko stranih faktora razvoja? Od odgovora na ova pitanja može se govoriti o kvalitetu i stabilnosti rasta.

Da pogledamo sada kretanje i ponašanje osnovnih agregata u razvoju privrede.

Makroekonomska struktura i uspesnost

-Iznosi u milijardama i %

                                                                            2022.   2023.          2024.

Nominalni bruto proizvod               7.097,6 8.150,5 8.946,2

Realni proizvod                                         5.443,8 5.571,2 5.990,5

Nominalni BDP u evru (mlrd)         60,5                  69,5                  75,0         

Per caplta BDP                                         9.067    10.497  11.200

Stopa privrednog rasta                  2,5                   2,5                   3,8         

Stopa godišnje inflarije                  11,9                  12,1                  4,9         

Deficit spoljne trgovine                  11,4                  8,2                   8,5         

Strane direktne investicije              4,3                   4,2                   4,4         

Budžetski deficit                                        224,8    181,1    246,0

Javni dug (mlrd evra)                                33,3                  36,2                41,0     

Dug u % BDP                                           56                    52                  50       

Devizne rezerve NBS                                19,4                  24,9                28,1     

Zaposlenost                                              2.253    2.307    2.316

Prosečna zarada                                       74.933  86.007  96.579

Prosečna penzija                                      31.432  38.320  45.730 

Da li se u Sibiji odvija snažan, održiv i diverzifikovan rast“ – kako to tvrdi naša centralna banka.

Privredni rast je do sada bio podržan domaćom tražnjom i fiksnim investicijama, dakle finalnom potrošnjom. Samo se ne navodi koje su to i kakve investicije (struktura), izvori finansuanja, nosioci i efekti investicija.

Osnovna karakteristika dosadašnjeg razvoja je vrlo oscilatoran i nestabilan rast. Većoj globalnoj potrošnji doprinosi porast zaposlenosti i zarada, a kod investicija veći broj projekata u oblasti infrastrukture (saobraćaj, energetika, komunalna infrastruktura, stambena izgradnja). Takav rast potrošnje pokreće inflaciju koja se u poslednjim godinama kreće na visokom nivou, ali i daje rast uvoza i širenje deficita spoljne trgovine. Godišnji deficit spoljne tigovine je i do dva puta viši u odnosu na porast bruto proizvoda Privreda u poslednjoj dekadi razvoja (2012 – 2024) je imala prirast bruto proizvoda ukupno 44 milijarde evra uz istovremeni priliv stranih investicija od 38,2 milijarde, što znači da je efikasnost investicija vrlo mala, gotovo da je izostala. Ako je stopa privrednog rasta u ovom periodu 2,3%, a učešće SDI 5,8% (prosečno) to znači praktično da investicije nemaju efekat na rast bruto proizvodi (ali i na rast stalne zaposlenosti). Uz prirast BDP od 44 milijarde evra deficit spoljne trgovine (roba iznosi 76,6 milijardi evra, dakle gotovo dvostruko u odnosu na porast BDP).

Budžetski deficit u periodu 2012 – 2024. iznosi ukupno 2.284 milijardi dinara ili 19,5 milijardi evra, a u poslednje tri godine iznosi 651 milijardu dinara ili 5,5 milijardi evra.

Privredni rast i deficit osnovnih sektora -mil. din.                       

    Privredni rast  Deficit spoljne trgovine Deficit budžetu

         (prirast)                 (milioni evra)

2012.                   -176                                         -5.634               -245.2

2013.                   292                                           -4.159               -213.1

2014.                   -2                                             -4.111               -258.1 

2015-16. 154-219              -3.645 -3.119       -149.1 -54,0  

2017.                   23                                 -3.998               52,8    

2018.                   312                                           -5.085               32.2   

2019.                   348                                           -5.628               -11,1   

2020.                   -504                                         -5.903               -442         

2021.        808                               -7.078               -259.4  

2022.                   826                                           -11.409             -267.2 

2023.                   856                                           -8.278               -181,1

2024.                   668                                           -8.800               -294.8 

2012-24   4.041                                        -76.785             -235    

Privredni rast je gotovo autonoman i gotovo oscilirajući proces. Prirast(oplodnja) bruto domaćeg proizvoda nema direktne veze sa deficitom spoljne trgovine. Očito je da su i uvoz i izvoz i formiranje deficita pod dominantnim uticajem inostranih faktora. Isto se može zapaziti i kod deficita budžeta. Ekonomija je opterećena deficitima na osnovnim sektorima, a kada se tome doda i izgubila deficitarnost štednje u odnosu na investicije i da je uvoz kapitala postao osnovni faktor razvoja, očito je daje domaća privreda sve poluge razvoja i postala visoko zavisna uvozna (robama) privreda i visoko zavisna od stranih dugova koji sve to finansiraju.

Takva privreda nema šansu da formira sopstvenu štednju i sopstveni investicioni ambijent koji bi domaće investicije pretvorio u osnovni nosilac i pokretač razvoja.

Efekti stranih investicija (u finansijskom obliku) se odlivaju u inostranstvo (profit, kamata, uvozni kurs. dividende i sl.), a u državi ostaju dugoročni mrtvi realni kapital (pruge, putevi. stanovi i sl.) koji ne daju nikakvu dodatnu vrednost, već samo nove troškove održavanja.

Stoga da pogledamo malo detaljnije sektor investicija i njihovu strukturu i delovanje

Da li jača ili slabi razvojna moć privrede

U primeni i funkcionisanju svakog izabranog modela razvoja osnovano je pitanje: da li njegovim funkcionisanjem jača ili slabi razvojna moć privrede i da li osigurava takvu oplodnju kapitala kojom se uredno mogu servisirati dospele kamatne i otplatne obaveze. Tome se mora dodati i pitanje da li osigurava dovoljan finansijski višak kojim podstiče domaći privredni rast, dakle već uobičajeno – da li se osigurava proširena reprodukcija.

Da vidimo osnovane finansijske tokove od 2012-2023.god.

Prirast bruto proizvoda      32.3 milijarde evra        

Dospele obaveze po dugovima      58.9 milijardi evra         

Negativni saldo     26.6 milijardi evra                     

Porast spoljnog duga         20.7 milijardi evra                     

Porast ukupnih dugova      32.3 milijarde evra                    

Neto odliv nacionalnog bogatstva   9.8 milijardi evra                      

Dakle, prirast bruto proizvoda korišćenjem stranih dugova je vrlo skroman i gotovo ne postoji. Dugovi su postali sama sebi svrha.

Efekat upotrebe stranog kapitala u razvoju nacionalne privrede je potpuno izostao.

Efikasnost ovakvih ekstenzivnih investicija. posebno u infrastrukturu je vilo mala. a u dugom periodu potpuno izostaje (zbog sekundarnih rashoda održavanja, a izostanka prihoda)

Stvaranje nacionalnog bogatstva ne može da nosi teret dugova -nastaje faza rasprodaje nacionalnih resursa

Ako je nastala faza u razvoju kada je odliv po kamatama i dividendi (bez spekulativnog odliva kapitala koji je i veći) veći od priliva po novim dugovima, nastaju dva efekta: prvo, dugovi se uzimaju da se servisiraju postojeći dospeh dugovi, a povećani odliv poništava uravnotežavanje platnog hilansa stranin direktnim investicijama i doznakama iz inostranstva.

Koliko se samo mehanizmom kamata koje plaća država iz budžeta, ali i privreda i poslovne banke odliva u inostranstvo. a koliko je nominalni i realni rast privrede u celini.

Bruto proizvod, stvarni i „korigovani“, kamatni teret i nivoa razvoja – u %-

            Nomin.              rast           Realni rasr BDP procena          Korigovani rast naknadno          Kamata u BDP budžeta  (%)          Banke i privreda            Ukupno Bruto proizvod (mlrd evra)

2008.       –           5,4       5,7       0,6       0,1       0,7       33,7     

2012.       -1,0      -1,0 -0,7            2,1       0,1       2,2       31,7     

2013.       5.1       2.6       2.9       2,8       2.0        4.8       36.4     

2014.       1,5       -l.8       -1.6      3.5  2.1             5.6       35.5     

2015.       3,2       0,8       1,8       3,8       2,2       6,0       35,7     

2016.       4.9       2,8       3,3       3,9       2,6       6,5       36.7     

2017.       5.1       1,8       2.1       3,0       2,4       5,4       39,2     

2018.       6,5       4,4       4,5       2,5  2,2 4.7       42.9     

2019.       6,8       4,2       4,3       2,0       1,9       3,0       45,9     

2020.       1,6       -1,0      -0,9      1,9       1,8       3,7       46,7     

2021.       5,3       7,0       7,7       1,7       1,8       3,5       53,3     

2022.       18,5      2,3       2,5       1.9  1,7 3,6       60,4     

2023.       14,5      2,5       2,5       2,3       2,0       4,3       69,1     

2024.       8,4       2,8       3,8       2,6       2,4   5,0            75,2     

Domaći kapital je preko štednje stavljen u ruke stranih banaka, koje preko plasmana u sektor stanovništva s najvišim kamatama dodatno izvlače profit preko domaćih kredita (i štednje). Mala akumulacija privrede se preko kredita banaka izvlači i odliva u inostranstvo.

Profit se sada odliva u inostranstvo i to iz nacionalnog dohotka, a ne stvarno stvorenog profita (npr. u 2015. to iznosi 380 miliona evra, a toliko iznosi godišnja „ušteda na smanjenju penzija i plata u javom sektoru“). Formiran je proces odliva iz lične potrošnje u „profit“ preko otuđenog bankarskog sistema.

Ako se od štednje oduzme obavezna devizna rezerva i plaćeni porez na kamatni prihod, tada je celokupna štednja stanovništva otišla u kredite građanima Tu nema mogućnosti da se ovaj finansijski višak usmeri u kreditiranje privrednih investicija. Ranije je to bio veliki izvor finansiranja privrede, uz određivanje minimuma (20%) za plasman u investicije. Može li se sa ovakvom politikom investicija pokrenuti ekonomski rast i rešavati problem visoke nezaposlenosti, odnosno izlazak iz krize? Videli smo prethodno iz „omčc“ spoljnih dugova koja je snažno zategnuta, da je potrebna daleko viša stopa realnog ekonomskog rasta da bi se postepeno „otpuštala“ omča dugova, uredno servisirale obaveze, a zatim postepeno ostvario finansijski višak i štednja za domaće flnansiranje investicija.

To je poznata konverzija stranog u domaće finansiranje razvoja i investicija. (Jovan Dušanić: Na sopstvenoj štednji – inostrano zaduživanje ne može da bude adekvatna zamena za domaću akumulaciju. „Politika“. Pogledi, 16.05.2012. godine). Faza u koju se ulazi je faza visokog zaduživanja i sve većeg tereta spoljnih dugova. Stopa samofinansiranja privrede je izuzetno niska. Konačno, više se taj pokazatelj i ne prati.

Sve to traži da se u sektoru investicija, koje su osnovna poluga razvoja, napravi generalni zaokret kako u praćenju investicija, tako i u kombinovanju izvora finansiranja i praćenja efekata investicija. Da li su nam do sada uopšte poznati efekti stranh iuvesticija s jedne i inostranih dugova s druge strane. Niska stopa rasta bruto proizvoda i vrlo spor rast ukazuju na nedovoljnu efikasnost investicija u nacionalnoj privredi. Investicije postaju sebi svrha, a služe za propagandu i promociju „uspešnosti“ razvoja.

Da li je privreda Srbije „ekonomski tigar“ i da li može na bazi postojećeg sistema i modela razvoja zasnovanog na „tuđim osnovama“ da se brzo i gotovo skokovito razvija? Da li je do sada ostvarila brz privredni rast, posebno u odnosu na druge države u sve složenijim privrednim i ekonomsko – političkim odnosima?

Globalni privredni oporavak je spor i vrlo neuravnotežen. Svetska privreda se u periodu 2000 – 2020. razvijala po prosečnoj stopi od 3,8% da bi u 2022. pala na 1,5% i 3,1% u 2023. godini. Po prognozi za 2024. očekuje se rast od 3,25%, a u 2025. godini 3,5%

Dinamika privrednog rasta u svetu -u %-

                            2022.    2023.    2024.    2025.

Razvijene zemlje   2,3       1,5       1,5       2,0

Privreda u razvoju 4,1       4,1       4,0       4,2

Svetska privreda               3,5       3,1       3,2       3,5

Evro zona                  3,5   0,5       1,0       1,7

Nemačka                          1,0       0,3       0,1       0,9

Italija                                     0,9   0,7       0,6       1,0

SAD                                      1,1   2,5       2,1       1,7

Rusija                                    -2,1  3,0       3,5       2,2

Kina                                      3,0   5,0       4,6       4,1

Srbija                                    2,3   2,5       3,5       3,4

———————————————————–

Razvoj po regionima i državama je vrlo neujednačen. Pogoršavanje krize je moguće zbog porasta kamatnih stopa, porasta inflatornih očekivanja, porasta geopolitičkih tenzija i sukoba , uz ponovni rast cena energenata primarnih proizvoda. Zemlje u okruženju su imale više stope rasta u 2023.godini (C.Gora 4,5%, Albanija 3,5%, S.Makedonija 3%, BiH 4,l%, Bugarska 3,9%, Hrvatska 6,3%. Mađarska 5,1%, Rumunija 5,8%, Slovenija 6,2%.

O kakvom „ekonomskom tigru“ se može govoriti kada se u deset godina ostvari prosečna stopa rasta (realno) 23%, što je blizu visine plaćene kamate na pozajmljeni kapital. Radi se uglavnom o višim stopama rasta nominalnog (inflatornog) rasta, bez porasta nacionalnog bogatstva.

Privredni rast u Srbiji je dosta spor. tako da po međunarodnoj klasifikaciji razvoja spada u spor razvoj. Kada bi se ostvarivala stopa realnog rasta 5-8% i viša, tada se govori o brzom ili čak vrlo brzom rastu. Da li je to tada i optimalan rast posebno je pitanje. Sada je jasno da se razvoj odvija na „tuđini osnovama“ i na stranim sve većim dugovima To je u osnovi vrlo nestabilan i nesiguran rast, jer zavisi od hirova svetskog tržišta kapitala i moguće bankarske krize u svetu. Efekti razvoja se odlivaju u inostranstvo.

Da li se privreda Srbije brže razvijala u odnosu na druge zemlje u okruženju? Da pogledamo samo nekoliko poslednjih godina i očekivani (programiran) rast u narednim godinama.

Realni privredni rast i održavanje regiona

                                2022.  2023.  2024.  2025.

Mađarska             5,1         0,5                  2,7         3,3     

Rumunija              5,8         2,0                  3,3         3,7

Slovenija              6,2         1,4                  2,2         2,4

Hrvatska               6,9         2,5                  2,4         2,7

Bugarska              3,9         1,8                  2,2         2,6

Albanija                3,5         3,0                  3,1         3,7

BIH                                  4,1         2,4                  2,5         3,0

S.Makedonija        3,0         1,8                  2,8         3,5

Crna Gora            4,5         4,7                  3,8         3,6

Srbija                               2,3         2,5                  3,4         3-4

Svetska privreda   3,2         3,1                  3,2         3,5

Naravno, trebalo bi videti i strukturu razvoja, ali i faktore na kojima počiva privredni iast, stabilnost i kvalitet razvoja Nije isto razvoj na stranom kapitalu i strmim direktnim investicijama i razvoj na sopstvenim (aktiviranim) tokovima rasta.

To je jedan od razloga zašto već godinama zagovaram potpunu kontrolu novčanih tokova (Direkcija platnog prometa, kontrole i statistike), uz osnivanje Instituta za razvoj (za programe i praćenje procesa investiranja). Razvojne banke (za osiguravanje sredstava za investicije i kontrolu investicija), ali i novu razvojnu ulogu Centralne banke, a zatim. Direkcije za antikriminalnu i antikorupcijsku delatnost i dr. Centralna banka je tada direktno povezana sa Razvojnom bankom (funkcionalno).

Mora se okupiti i aktivirati najveća pamet države i koncentrisati je u vođenju države i razvoja od strane meritokratije i izgrađenim funkcionalnim institucijama – da bi se „pokupile ove krhotine sistema“. Strateški je važno da se spreči svaka dalja prodaja i privatizacija velikih sistema kao nosilaca razvoja (Telekom, Elektroprivreda, „Jaroslav Černi“, PKB, Vode, Vodovod, zemljišta, šume) Bez toga zaokreta postaćemo obična kolonija, a njeni građani najamni radnici u sopstvenoj državi.

U odnosima i traženju „pomoći“ od MMF treba znati da MMF zagovara potpunu privatizaciju, što je jedan od stubova neoliberalizrna, kojim se oduzimaju vitalni resursi država, koje se zatim kroz liberalizaciju uvode u dužničko ropstvo. MMF nameće ovakav program slabim vladama koje nemaju svoju strategiju i dugoročnu viziju razvoja.

Stvarno stanje je takvo da su domaće investicije gotovo zaustavljene, kapital potrošen, štednja nedovoljna i potpuno usmerena u potrošnju stanovništva i topi se u visokoj inflaciji. Prihodi od privatizacije ili stranih izvora u velikoj meri su potrošeni neproizvodno (loše upotrebljeni) ili pronevereni. Sada se strani kapital sve više koristi za otplatu dospelih obaveza (kamata i otplata). Formirana je tipična „dužnička spirala“. Srbija je pod velikim teretom dugova i ne može više da pokriva minus u svom tekućem računu platnog bilansa. Foimalno to se pokriva stranim investicijama i deviznim doznakama statistički, a ne funcionalno.

Metod ostvarivanja visokih stranih investicija je dosta rizičan i “ kombinovan“ brojnim stimulansima i oslobađanjima, „ugrađivanjem“, subvencijama i sl. posebno kod javnih infrastrukturnih investicija.

Zbog nedovoljnosti domaće štednje i male „pomoći“ kreditne politike banaka u sferi investicija domaće privrede, njihov mali iznos i nivo nadomeštavan je godinama preko stranih investicija Njihovo visoko učešće u bruto investicijama se prikazuje kao veliki uspeh vlasti u privlačenju stranih investitora.

Briga za nacionalni razvoj i zaposlenost preko ovih investicija traži i odgovor na njiovu efikasnost, svrsishodnost, stvorene obaveze i uopšte doprinos nacionalnom bogatstvu i razvoju. O tim efektima i efikasnosti ovih investicija kasnije nešto šire. Ovo je posebno naglašeno kod infrastukturnih projekata koji se zasnivaju na tuđim sredstvima i izvođačima. Kreditom pripadaju kamate na kredit i deo BDP stvoren izvođenjem radova, a domaćoj privredi ostaje obaveza za kredit, visoka cena i troškovi gradnje i slabi efekti kao dopunskog izvora, o čemu smo prethodno izvršili širu analizu.

U slučaju da su na svetskoin tržištu kapitala pogoršani uslovi, ili se u državi povećavaju rizici ulaganja, priliv stranog kapitala izostaje Ako se na svetskom finansijskoin tržištu popravljaju uslovi zaduživanja države preferiraju strano zaduživanje na račun internog i domaćeg bankarskog finansiranja U krajnjem slučaju državi stoji na raspolaganju deficitarno bankarsko finansiranje investicija, uz sva ograničenja na koja smo ukazali na drugom mestu u ovom radu.

Odliv kapitala od 2012 godine nadalje u svim godinama veći je od priliva. Dolazi faza većeg odliva od novog korišćenja. Odliveno je oko 4 milijarde evra dugoročnih kredita i oko 2 milijarde ukupnih sredstava preko banaka. Od 2012. do 2020. godine plaćeno je kamate iz budžeta ukupno oko 8,7 milijardi evra, dok su u isto vreme pređuzeća i poslovne banke platile na

Visoki budžetski podsticaji, značajne poreske olakšice, visoke subvencije za zaposlene i sl.). Uz sve podsticaje dozvoljeno im je nepoštovanje potrebnih ekoloških i socijalnih, sigurnosnih uslova. Ovakvom investicionom politikom dugovi se gomilaju, ali i prava stranih investitora. Videli smo da se najveći deo dobiti odliva stranim investitorima, preko bankarskog sektora datog u ruke stranom kapitalu (86-90%). U isto vreme u ovom sistemu rastu i odlivi po osnovi kamata na dugove i dividendi.

Sve su to razlozi zbog kojih predlažemo da se formira Institut za razvoj kroz koga bi prošli svi investicioni projekti i ptatila njihova realizacija, a paralelno s tim i Razvojna banka Srbije, preko koje bi se vršila nabavka i kontrola kredita (paralelno sa centralnom bankom).

Na taj način se stavlja pod kontrolu kompletan sektor investicija i sistem njihovog funkcionisanja. Preko centralne banke se stavljaju pod kontrolu svi novčani tokovi i njihova kontrola.  Razvija se razvjno programirana i kontrolisana ekonomija, a ne spekulativna i liberalna i sasecaju svi koreni kriminala i korupcije na ovom sektoru koji danas razaraju privredu, finansije i društvo.