Da li je Srbija u posledinje dve dekade razvoja doživela ekonomsko-finansijsko i razvojno „zlatno doba“? Da li je Srbija poslala „ekonomski tigar“ i privreda po rezultatima ,,za ugled drugima u Evropi“? Da li se Srbija nalazi u „zlatnom dobu“ kako to često tvrdi Vučić?

Prof. dr Slobodan Komazec

Da li je Srbija „tigar u razvoju“, da li je postala ..najdinamičnija“ privreda u regionu i u Evropi, da li se stvarno vrlo brzo ili izuzetno sporo i nedovoljno brzo i kvalitetno razvija. Da pogledamo dugoročne stope rasta privrede u prethodnoj dekadi i novoj dekadi razvoja.

DUGOROČNI PRIVREDNI RAST     -u %-

                                                              2002-2011           2012 – 2023        

Prosečna stopa rasla               4,3                                      2,3        

Nominalni (inflatorni) rast     6,8                                      5,2                       

lnflacija                                                9,4                                      4,7        

Privredni rast u novoj dekadi razvoja je usporen u odnosu na prethodnu. U prethodnom periodu prosečna stopa rasta je iznosila 4,3%. a u novoj fazi razvoja svega 2,3%. Nominalni rast (sa inflacijom) iznosio je 6,8% ranije, a u novoj dekadi 5,2%. Inflacija je gotovo prepolovljena sa 9,4% na 4,7%.

Da vidimo, konačno, kako izgleda uspešnosl nacionalne privrede kada se očisti od uticaja visoke inflacije i precenjenog kursa dinara.

“ČISTI” EFEKTI RAZVOJA PRIVREDE

– završna (2023) godina u milijardama evra –

    2023.     Učešće javnog duga u %   

Nominalni bruto proizvod      69,1       55,3%   

Realni bruto proizvod            55,7       66,8%   

Realni sa „ravnotežnim kursom“ (180 dinara)   40,5       94,2%   

Interesantno je na primer u 2023. godini da je nominalni bruto proizvod 69,1 milijardu evra, realni 55,7 milijardi, a ako se proračuna po ravnotežnom kursu evra, tada bruto proizvod pada na 40,5 milijardi evra. Učešće javnog duga raste sa 55,3% na 94,2%.

EFEKTI PRIVREDNOG RASTA I FINANSIRANJA             

Nominalni rast BDP 32.3 milijarde cĐTa 6.S9%             

Realni porast            f 11,4 nulijarde evra 2.3%

Očišćen od inflacijo i deviznoj; km sa 46%       S.6 milijardi evra

Deficit spoljne trgovine         69.5 uulijardi evra             

Otplata kredita države            -17.5 milijardi ev’ia          

Kamata na Javni dug              11.6 milijardi evra            

Kamata preduzeća i banaka   13.6 uulijardi evra             

Porast spoljuog duga              20.9 nulijardi evra             

Javni dug (juni 2024)             38.2 nulijarde evra            

– unutrašnji 11.6                    

– spoljni 26.6                         

Sitne direktne investicije (SDI)            32.3 nulijarde evra            

Prirast BDP              32.3 nulijarde evra            

Reinvestirani profit u toku 12 godina   1.1 milijarda evra

Profit banaka 12 godina         6.1 milijarda evra

Profit strane trgovine             6-8 nulijardi evra

Da pogledamo sada realni i nominalni rast privrede n sledećim godinama.

REALNI I INFLATORNI RAST PRIVREDE

– nivo razvoja u milijardama evra –

                                                                2023.      2027.       Porast             

Realno Nominalno   47.2 69.5              57.6 89,3               +10.4 +79,8      

Konačno, u ovom delu dajemo komparativni pregled privrednog rasta u Srbiji, privredama  Centralno – istočne Evrope i sveta.

BRUTO PROIZVOD-GODIŠNJI RAST -u %-

                                 Srbija     CIE        Svetska privreda 

2012.                        -0,7                      0,3                       2,7        

2013.                        1,9                       0,7                       2,8        

2014.                        -1,6                      3,2                       3,1        

2015.                        1,8                       4,0                       3,1        

2016.                        3,3                       2,7                       2,8        

2017.                        2,1                       5,1                       3,4        

2018.                        4,5                       4,9                       3,3        

2019.                        4,3                       3,9                       2,6        

2020.                        -0,9                      -3,4                      -3,1       

2021.                        7,7                       6,5                       6,2        

2022.                        2,5                       4,1                       3,1        

2023.                        2,5                       0,5                       2,7        

2012-23.    2,3%      2,7%      2,7%     

Navedenim podacima nije potreban nikakav komentar – jasni su čim se pogledaju i uporede. Dovoljno je konstatovati da Srbija u dinamici razvoja nije nikakav „tigar“ i „privreda za ugledanje“, već privreda koja se u dužem periodu razvija sporije od država centralno – istočne Evrope i svetske privrede.

BUDŽETSKA NERAVNOTEŽA, DEFICIT I SISTEM FINANSIRANJA

Da li je budžet Srbije uravnotežen i stabilan, a javne flnansije u celini stabilne (S. Mali)? Da li se pri tome radi sa realnim odnosima ili se radi u osnovi o političkim „zamagljenim“ i politikantskim tvrdnjama? Ima li stvarno osnova za tvrdnju da je budžet dovoljno uravnotežen i javne fmansije stabilne, što bi bio veliki izazov u privredi koja se sporo razvija. Postoje li stvarna dubinska i strukturno – funkcionalna analiza javnih finansija ili u osnovi samo površno tumačenje nekih osnovnih kategorija javnih finansija, što uglavnom čine naši političari.

Konačno, može li se uopšte voditi politika stabilnih i uravnoteženih javnih finansija i minimalnog deficita (do 3%) kada se ukupan prirast bruto proizvoda i nacionalnog dohotka odliva u inostranstvo (kamatama, otplatama, dividendama, profitom banaka i trgovine).

Ekonomskog i finansijskog viška jednostavno nema, sistem finansiranja potrošnje (C+I+G) se preneo na sve veće zaduživanje u inostranstvu.

Deficit budžeta (zvanični) kao rezultat redovnih javnih rashoda i prihoda ne pokazuje stvarni teret koji pritiska javne prihode i fiskalnu politiku države. Ovde treba, zbog operativne fiskalne politike uključiti i sledeće obaveze koje redovno „pritiskaju“ javna sredstva:

– obaveze za obustavljene (oduzete) penzije (koje iznose 840 miliona evra),

-nevraćeni PDV iz uvoza.

-godišnje dospele otplate javnih dugova (koje se moraju pokriti bilo otplatama, bilo refinansiranjem – reprogramiranjem).

Tek tada se vidi koliki teret država mora da pokrije u toku godine.

Da pogledamo te odnose i opterećenje javnih prihoda i učešće u bruto proizvodu u 2023. godini.

BUDŽETSKI DEFICIT I TERETI DRŽAVE

– u milijardama dinara –

– odnosi u toku 2023. godine –

Zvanični deficit   Obaveze za penzije            Nevraćeni PDV    Otplate dugova Ukupno učešće   

2023.          181.1     95.9       439.1     507.1     1.223,2 

Učešće u javnim i prihodima                 9.6        5.0        23.2      26.8      64.8% 

Učešće u BDP          2.2%      1.2%      5.4%      6.2%      15,1% I  1           

Zvanični deficit iznosi 181,1 milijardi dinara (2,2% bruto proizvoda) i učestvuje oko 10% u javnim prihodima. Obaveze za penzije od oko 96 milijardi (5% prihoda) i nevraćeni PDV od 439 milijardi učestvuje sa 23.2% u javnim prihodima i 5.4% bruto proizvodu. Poseban je problem visina dospelih otplata dugova od 507,1 milijarde dinara. Sve redovne (deficit) i prikrivene obaveze učestvuju u javnim prihodima sa 64,8% i u bruto proizvodu 15,1%, što je vrlo visoko učešće.

FINANSIJSKA NERAVNOTEŽA BUDŽETA REPUBLIKE – u milijardama dinara –

                                               2020.  2021.  2022.  2023.  2024.  2025.

Deficit budžeta        -459.1 -286.1 -235.2  -184.1 -263.0 -314.0

(rashodi za kamate)108.1 106.9           105.4  146.6  185.0  185.0

Dospele otplate        386.3  306.9         337.4  526.9         583.2  584.6

Deficit-otplata duga 645,4     593.6 560.7 708.0  846.2     898.1

Finan. deficita i otplata 749,7 644.8 629.1 813.3              843.6  886.6

Domaće flnansiranje 336.7    176,1 223.7  254.3  275.5  280.5

Strano finansiranje  413.0      -478.7 405.4  559.0            569.1 576,1

Budžetski deficit je u 2024. iznosio 263 milijarde dinara ili oko 3% bruto proizvoda, dok se u 2025. godini očekuje 314 milijardi (oko 3,5% bruto prihoda).

Za finansiranje deficita i dospelih otplata dugova treba osigurati prvo 900 milijardi dinara, a to se najvećim delom odnosi na nove dugove od inostranstva (576 milijardi dinara).

Ovde su nam interesantne osnovne budžetske pozicije za 2025. godinu. Stoga ih i dajemo.

Ukupni javni prihodi              2346,2 milijarde dinara    

Ukupni javni rashodi              2.614,6 milijardi dinara    

Budžetski deficit      268,5 milijardi dinara      

Otplate dela glavnice               22.2 milijarde dinara      

Nabavka finansijske imovine   23,5 milijarde dinara      

FISKALNI DEFICIT              314.0 milijardi dinara      

Finausiranje deficita je planirano na sledeći način:  Novo zaduživanje i prodaja finansijske imovine 856.6 milijardi din.  1) Otplata glavnice (refinansiranje) 520.0 milijardi din.  2) Domaće zaduživanje kod banaka 280.5 milijardi din.  3) Inostrano zaduživanje 218.0 milijardi din.                                

Dakle, najveći deo osiguranja sredstava za finansiranje deficita i javnih dospelih obaveza (otplata) odnosi se na očekivano refinansiranje dospelih otplata preko novih dugova (uz povećane kamate). Refinansiranje iznosi 521 milijardu dinara, a novo zaduživanje gotovo isto toliko. Da li je moguće ovoliko refinansiranje i pod kojim će biti uslovima? Kakav će tada biti kamatni teret?

Veliki problem će nastati u 2025. godini, jer se najveći deo kapitalnih rashoda odnosi na tri – četiri nova projekta. Prvo, ugradnja stadiona se u rashodima povećava sa 13 na 31 milijardu dinara; drugo. EXPO 2027 sa 22,6 milijardi na 43,3 milijarde. Samo na ova dva projekta je rebalansom budžeta za 2024. predviđeno izdavanje sa 303 na 632 milijarde dinara, dakle 330 milijardi. Treće, za nabavku „RAFALA“ će se izdvojiti 48,6 milijardi dinara (u 2024. i toliko u 2025. godini). Ukupno oko 3.2 milijarde evra. Uvođenje vojnog roka povećava troškove budžeta u 2024. za 2 milijarde dinara i u 2025. godini, dok u 2026. se troše 86 milijardi (691 miliona evra).

Nabavka vojne opreme u Izraelu od 322 miliona evra – samo će produbiti deficit budžeta.

“URAVNOTEŽENOST” JAVNIH FINANSIJA – u milijar. dinara –

       Primarni Deficit  Sekundarni Dospele Ukupno učešce      

      deficit    (%)     deficit*   otplate      u BDP

2021.          259.4   4.1%           350.3      306.9   916.6 – 15.0%

2022.          224.8   3,2%           436.8      337,4   999.1 – 14.1%

2023.          181.1   2.2%           439.1      526.9 1047.1 – 14.0%

2024.          263,0   3,0%           436.8      583,2 1283.7 – 14.4%

2025.*314,0   3.2%     440.6      583.4 1342.2 – 16.4%  

Da li se javne finansije uravnotežene i stabilne, kako to tvrdi ministar finansija Mali? Nije u pitanju samo primarni deficit – kao razlika javnih (redovnih) rashoda i prihoda, već svih finansijskih tokova u ovom sektoru. Ako se primarnom deficitu (3,2%) doda i sekundarni deficit i dospele otplate dugova, što je stvarno opterećenje javnih prihoda tada se dobija ukupno opterećenje budžeta. Umesto 314 milijardi dinara deficita u 2025. godini budžet će biti opterećen obavezama koje mora pokriti ili finansirati sa ukupno 1611 miliona dinara što iznosi 16,4% bruto tekućeg racionalnog proizvoda, a u odnosu na formirane javne prihode to predstavlja opterećenje obavezama (koje se moraju izvršiti) ukupno 32,3%. Preračunato u evro to iznosi 13,8 milijardi evra.

Da pogledamo šta se događa sa javnim finansijama u poslednjim godinama.

BUDŽETSKO OPTEREĆENJE I SLOBODNI POTENCIJAL

    Deficit budžeta    Skriveni deficit    Pritisak obaveze  Ukupno       Učešće u %        

                                                              Javnim prihodina Bruto prihodi      

2012.          245,2     121,5     315,7     682,4     461        17.9      

2020.          442,8     281,5     486,7     12110    53.7       22.0      

2021.          359,4     350,3     321, 2    930.9     30.0       14.8      

2022.          224,8     436.8     337.4     999.0     352.2     14,1      

2023.          181,1     439.1     507.1     1121.3   33.3       13.9      

2024.          263.0     436.8     583.2     1282.8   34.6       14.4      

2025.          314.0     440.6     583.4     1.342,0  36.0       16.4      

Sve navedene instrumente javnih finansija moramo uzeti n obzir ukoliko želimo da sagledamo stvarno opterećenje prihoda i finansijsku (ne) moć privrede da nosi teret Javnog finansiranja (ne ulazeći u pojedine pozicije i oblike javnih rashodi). 1z navedenog se vidi veliko opterećenje (već formirano ex aute) U budžetskoj politici javnih prihoda koje se kreće oko 33-35% i učešće u bruto proizvodu koje se kroz njegovu preraspodelu mora osigurati za javne rashode.

Da li se u privredi stvara takvo bogatstvo i finansijskn moć (potencijal) koja to može finansirati? Da pogledamo finansijsku moć privrede kroz odnose prirasta bruto proizvoda i dospehh obaveza za kamate na ukupne dugove. Ne uzimamo u obzir dividende i odliv kapitala (dohodaka) po drugim osnovama.

RAZVOJNA I FINANSIJSKA MOĆ PRIVREDE, 2012 – 2023 -u milionima evra-

Prirasi bnito proizvodi (nominalno) j   32.327  

Realni prirast bruto proizvoda              13.447  

Kamatni teret privrede u celini             25.496  

– državni dugovi (javni dug)  11.806  

– privreda i poslovne banke    13.690  

Prirast spoljnog duga              20.200  

Strane direktne investicije     32.300  

Prirast ili „oplodnja“ bruto proizvoda u ovom periodu iznosi nominalno 32,3 milijarde evra (realno 13.4 milijarde) u isto vreme strane direktne investicije su iznosile 32,3 milijarde evra. To znači da prirasta brrto proizvoda po svim drugim osnovama nije bilo. Visina rasta bruto proizvoda jednaka je visini stranih investicija. Istovremeno kamatni teret koji je trebalo platiti iznosi 25.5 milijardi evra (javni sektor 11.8 milijardi i privreda i banke 13.7 milijardi evra). Slabi privredna finansijska moć za razvoj i stvaranje sopstvene štednje (akumulacije) uz oslobađanje od tereta spoljnih dugova i dužničke omče. Time slabi i moć finansiranja ..nadgradnje“ (budžeta) – koji se sve vise oslanja na novo zaduživanje.

Budžet je u velikoj krizi i mogućem sistemu finansiranja. Slabo razvijena privreda ne osigurava dovoljno sredstava poreza i doprinosa za pokriće sve većih i neelastičnih javnih rashoda.

Najveći deo sredstava se osigurava preko poreza na dodatu viednost iz uvoza (jedne potpuno uvozno zavisne privrede). Da pogledamo to na primem 2023. godine (i u drugim godinama je isto).

FUNKCIONALNI IZVORI BUDŽETA SRBIJE

– u milionima dinara –

    2023.     plan 2025.           

Ukopni javni prihodi              1889.0   2346.2  

Poreski prihodi        1854.8   1985.1  

Porez na dohodak građana     113.4    138.4   

Porez na dobit          236.0     258.8   

PDV           842.9     1056.0  

-u zemlji    143.5     181.2   

– na uvoz    676.4     874.8   

Akcize                      367.9     420.0   

Carine        81.0        95.3    

Neporeski prihodi    193.9     325.7   

Donacije    40.3        35.4    

Budžetski deficit      181.1     314.0   

Na PDV iz uvoza se odnosi oko 46% ukupnih javnih prihoda, od toga u strukturi  PDV se na PDV iz uvoza odnosi 80,2%. a PDV u zemlji 19,8%.

Dakle, budžet u celini nije uravnotežen, struktura izvora za finansiranje je vrlo nepovoljna, najveći deo se odnosi na PDV iz uvoza, carine i akcize, dakle izvore eksterno određene koji nisu u neposrednoj funkciji sa rastom privrede, što sve onemogućava vođenje dugoročne uspešne fiskalne politike, posebno preko politike javnih rashoda i dopunskog sistema finansiranja budžeta.

SISTEM DELUJE ANTI RAZVOJNO I PROTIV NACIONALNE PRIVREDE

MODEL RAZVOJA DELUJE NA OSIROMAŠENJE I PROPADANJE PRIVREDE

Da pogledamo sada osnovne stubove makrosistema i njihovo delovanje.

U duhu neoliberalnog prihvaćenog koncepta i otvorene (nezaštićene) ekonomije, strani robni kapital je zadominirao u privredi. Efekti spoljne trgovine i uvoza robnog kapitala, odlivaju se u inostranstvo (dohoci i čak korišćeni gotovinski krediti stanovništva). Robni (trgovački) kapital nije u funkciji razvoja i stimulacije domaće privrede, već upravo njenog gušenja i nestajanja. Postali smo samo prošireno strano tržište.

Drugo, predajom bankarskog sektora u ruke stranog kapitala (86-90%) bankarski sektor (i njegova monetarno – kreditna politika) nije u funkciji razvoja i finansiranja privrede, već profita i finansiranja sektora stanovništva (zbog vrlo visoke kamate). Efekti u profitu privrede se odlivaju u inostranstvo i ne jačaju akumulaciju (štednju) nacionalne privrede. Tako je profit bankarskog sektora u 2022. iznosio oko 750 miliona evra, u 2023. oko 1.2 milijarde evra, a celokupne privrede oko 850 miliona (u tome gotovo 50% u sektoru trgovine). U 2024. očekuje se profit banaka od 1,6 milijarde evra. Odlivi rezultata privrede su evidentni (posebno kamatnim sistemom i stranim banakrskim kapitalom), čim se ostvari profit odmah se konvertuje u devize i iznosi u inostranstvo.

Treće, realna nacionalna privreda je procesom neolibaralne privatizacije gotovo potpuno uništena, posebno veliki privredni sistemi kao nosioci razvoja. Kostur nacionalne privrede je razoren. Ostaci tog sistema se i dalje prodaju ili privatizuju. Stvoreni sistem nije podešen finansijskom stimulisanju nacionalne privrede, već njenom osiromašenju i propadanju. Kako pokrenuti i koji deo nacionalne privrede kada ne postoji ni koncepcija ni program razvoja. Uglavnom se radi o stihijskoj ekonomiji (od slučaja do slučaja), visoko <file:///C:Đisoko>  opterećenoj kriminalom, korupcijom i pravim uništavanjem nacionalnog bogatstva. Ekonomija je kao razvalina, nepovezana, nestimulisana i u procesu propadanja.

Četvrto, centralna banka i monetarna politika nisu u funkciji razvoja, već stabilnosti cena i deviznog kursa. To je prihvaćeni neoliberalni model. Osnovni kanal emisije novca centralne banke je promena deviznih rezervi (devizni priliv stranim investicijama, kreditima i doznakama). Strani kapital i novac su osnova za našu emisiju novca, privreda je ostala po strani na sporednom koloseku i destimulisana. Koncept je pogrešan. Uz navedeno našoj centralnoj banci je zabranjeno da kreditira državu (što zapadne banke i FKI) rade obilato). Istovremeno, instalisan je sistem masovne sterilizacije depozita u bankama. Iz odnosa bankarskog sektora i države vidi se da država kod centralne banke drži oko 1065 milijardi depozita (dinarski 422 i devizni 633 milijardi), a koristi simboličnih 98 milijardi kredita. Dakle, neto država ima 967 milijardi neutrošenih sredstava. Istovremeno je država upućena na korišćenje kredita kod poslovnih banaka (sa visokom kamatom) od 782 milijarde dinara (uz depozite od 109 milijardi). Višak kredita je oko 673 milijarde dinara.

Dodajmo tome da je u ovakvom bankarskom sistemu stvorena ogromna masa dugoročno imobilisanog i blokiranog finansijskog (sterilnog) kapitala, od gotovo deset milijardi evra, po raznim osnovama (obavezne rezerve, rezervisanja, depozitni viškovi, repo operacije i sl.)

Konačno, ovakav privredno – finansijski sistem vodi u krizu i produbljuje je, on je odavno zreo za duboku reformu u funkciji jačanja privrede, razvoja i stvarne stabilizacije i efikasnosti. Parcijalni pokušaju i vođenje ad hok politike mogu voditi samo u produbljavanje krize i neefikasnom privrednom sistemu, ali i rastrošnom nekontrolisanom sistemu upotrebe sredstava.

KRIZNA, A NE RAZVOJNA POLITIKA

Mi sa ovakvim konceptom razvoja i pogrešnom makroekonomskom politikom smo postali ne tigar, već patuljak koji prati druge i zaostaje za državama u regionu (osim S. Makedonije i Albanije). Nema strategije, nema vizije razvoja, nema procene tokova kuda ide svet – da se brod koji se nasukao odvede u mirnije vode, da nam se akviviraju privredni motori (faktori razvoja) za brže pokretanje ekonomije i visok privredni rast (više na domaćim faktorima razvoja).

Ne može se ovako voditi ekonomija u vreme veoma turbulentnih kretanja u svetu. To je gubitnička i krizna politika, a ne razvojna. Mora se formirati platforma za to, a mi nemamo ni ekonomsku, finansijsku ni političku strategiju razvoja.

DUGOVI, DUGOVI I SAMO DUGOVI

Izabrana politika oslonca na strani kapital (dugove) i izvoz kao drugu komponentu razvoja, doveo je do ogromnog rasta spoljnog i javnog duga. To i jeste cilj neoliberalnog modela rasta.

Spoljni dug je povećan sa 25,6 milijardi evra iz 2012. na 48,1 milijardu (2024), dakle za gotovo 23 milijarde evra. Javni dug (unutrašnji i spoljni) povećanje sa 14.9 milijardi evra na gotovo 38.2 milijarde, sa tendencijom daljeg rasta. U ovom peiiodu dug se udvostručio. Došlo je do eksplozivnog rasta inostrane zaduženosti, implozije razvoja i dužničke omče.

DUGOVI I DUŽNIČKI TERET NACIONALNE EKONOMIJE – u milijardama dinara-

Javni sektor              26,3                   

Privatni sektor          21,8       Spoljni dug  48.1

– Preduzcća dug u inostranstvu            18.3                     

– Poslovne banke dug u inostranstvu   3.6                      

Država kod banaka u zemlji  11,0                     

Stanovništvo kod banaka       12.6       Unutrašnji   37.9 

Preduzcća kod banaka u zemlji            14,3                   

Nevraćeni PDV države          4.0                                    

Garancije države      1.1                       Ostale obaveze   

Dospcle kamate       3,0        – kamate i krediti 19.1       

Krediti u SDI            10.3                     

Nevraćene penzije   0.8                      

DUGOVI I OBAVEZE        105,1                   

          Podaci iz juna 2024.

Ako će BDP u 2024. iznositi 76,4 milijarde evra, to znači da spoljni dug učestvuje sa 63%, a ako se doda i unutrašnji dug tih sektora, tada to iznosi 113%. Tome treba dodati i ostale obaveze koje terete privredu – kada se to učešće povećava na 138%. Ako se prihvati „korigovani“ BDP u 2024. od 82 milijarde evra. tada ovi odnosi iznose 58,6%. 105% i 128% bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini.

Da li se jedna privreda može uspešno razvijati samo na dominantnom prilivu stranog kapitala? Kakva je struktura prilivenog kapitala u privredu i kako se koristi? Koji su efekti upotrebe stranog kapitala? Može li se efektima u porastu nacionalnog bogatstva osigurati dovoljna sredstva za otplatu dugova i nužni porast nacionalne akumulacije – da bi došlo u sledećoj fazi razvoja do dekumulacije duga, odnosno smanjenja zaduženosti privrede? Kako dolazi i kojim mehanizmom do prezaduženosti privrede i takvog tereta dugova da preti bankrot države? Mogu li država i privreda da uđu u fazu „zrelog dužnika“, uz otvaranje nužnog procesa razduživanja ili dekumulacije spoljnog duga?

Sve su to pitanja koje se moraju postaviti kada se ulazi u veći obim korišćenja inostranog kapitala. Konačno, ni za jednu investiciju nije dat obračun efekata i efikasnosti, a još manje doprinos razvoju na dugovima.

Godišnji porast spoljnog duga rezultat je velikih dospelih otplata i novog korišćenja kapitala. U periodu 2012 – 2023. bruto proizvod nominalno je povećan (prirast iz godine u godinu) ukupno 32 milijardi evra, a ukupne kamatne obaveze (rashodi) za 25,9 milijardi evra. Spoljni dug se u istom periodu (uz veće godišnje oscilacije kretanja) povećao sa 25,6 na 48.1, dakle za 22.6 milijardu evra.

Država uinesto da se orijentisala da koristi domaći novac i državne podsticaje domaćoj privredi, orijentisala se na zaduživanje u inostranstvu kod zapadnih banaka i nosilaca kapitala, uz velike podsticaje u privlačenju stranog kapitala, bez bilo kakve kontrole zaduživanja, upotrebe i efekata upotrebe kapitala. To sve ne zaslužuje da se s tim može hvalitit i pokazivati javnosti kao veliki uspeh. Posledice su već vidljive. Videli smo da su strani kapital i investitori postali mehanizam i instrument za izvlačenje nacionalnog bogatstva i profita (dohotka) iz zemlje, ali i velike korupcije i pljačke ugrađene u tokove „investiranje“. Uz to, kako je masa stranih investicija u peirodu 2012 – 2024. veća od prirasta bruto proizvoda (koji je uz to naduvan cenama i fiksnim kursom dinara), tada je doprinos stranih investicija rastu nacionalne privrede izostao. Jasno se vidi sva tragika promašenog modela privlačenja stranih investicija.

Koliki je dužnički teret koji pritiska i opterećuje nacionalnu privredu? Da pogledamo (oktobar, 2024): Spoljni dug 48,2 milijardi evra, unutrašnji 42,5 milijarde (država 11,5, privreda 17 milijardi i stanovništvo 14,3 milijardi, uz to država duguje za nevraćeni PDV 4,5 milijarde) i ostale obaveze 19 milijardi. To je vidimo dužnički teret od oko 106 milijardi evra.

Porast duga se gotovo potpuno izjednačio sa porastom bruto proizvoda. Odliv po obavezama (kamate i dividende) se izjednačio sa neto prilivom investicija. Šta je sa nacionalnom štednjom i domaćim investicijama. Da li je formirana nacionalna štednja (novčana akumulacija)? Kamatne obaveze se vidimo, potpuno apsorbovale (i neutralisale) prirast bruto proizvoda u navedenom periodu. Prirast bruto proizvoda je čak manji od plaćene kamate.

Ulazimo u fazu niskih stopa rasta i sve većeg tereta spoljnih dugova i nepokrivene javne i investicione potrošnje iz domaćeg bruto proizvoda.

Dakle, optimizam vlasti se u javnosti širi i očekuje podrška javnosti, a sve je u senci velikih deficita i dospelih obaveza koji guše privredu i ograničavaju budući razvoj. Ovim neoliberalnim modelom privreda se uvlači u recesioni šok uz veliki teret obaveza iz spoljnih dugova. Otvoren je put u narastanje elemenata bankrotirane ekonomije.

Druga poluga razvoja je izvoz. Može li „druga poluga razvoja“ izvoz biti podsticaj ili pokretač razvoja?

Ako od 15 najvećih izvoznika iz zemlje njih 13 se odnosi na strane korporacije (i „investitore“), na koje se u 2022. godini odnosilo preko 55% izvoza, a već 2024. preko 80% (zbog porasta cena sirovina i metala – kao glavne izvozne robe). Da ih samo navedemo: ZIĐIN. HBIS, NIS, TIGAR, TAJERS. GRUNDFOS. FILIP MORIS, GORENJE. ROBERT BOS, HENKEL, JURA, LEONI i dr. Dominira izvoz sirovina. Svi efekti ove proizvodnje i izvoza se odlivaj u u inostranstvo, efekta na domaću privredu i razvoj nema. Dakle, izvoz nije pokretačka snaga razvoja nacionalne privrede. Videli smo da to nije ni „druga poluga razvoja“, potpuni oslonac na strane direktne investicije (SDI). Šta je ostalo od „stimulatora“ razvoja? Domaća tekuća potrošnja (inflatorno obezvređena) i sve veći uvoz koji nadomešta domaću ponudu i proizvodnju, privreda postaje totalno zavisna od uvoza (robe, kapitala, končno i rada).

Na ovom području ne postoji nikakva stimulativna izvozna (to je uvozna) politika. Monetarna, fiskalna i spoljnotrgovinska politika, nemaju razrađene stimulanse izvoznoj privredi. Uvoz je stimulisan monetarnom, fiskalnom i spoljnotrgovinskom politikom. Država ulazi u visok spoljnotrgovinski deficit, koji se iz godine u godinu povećava. Tako je u 2022. dostigao oko 12,4 milijarde evra, što je do sada nezapamćeno visoko. U periodu 2012 – 2025. deficit spoljne trgovine je dostigao 92 milijarde evra, dok je prirast bruto proizvoda u istom periodu 38 milijardi, a strane direktne investicije 36 milijardi. Radi se o izrazito neefikasnoj privredi, ali i upotrebi robnog uvoza i stranih investicija.

REALNA, A NE INFLATORNA EKONOMIJA

Inflacija jc u Srbiji potovo dvostruko viša u odnosu na EU (samo je u Letoniji i Mađarskoj viša). Sa godišnjom inflacijom od 12 – 16% radi se o visokoj stopi inflacije. U strukturi inflacije su velike promene. Životni proizvodi su porasli za 30, 50 i 100%. što je dovelo do obaranja standarda i kupovne moći stanovništva. Teza da „nikada nismo živeli bolje“, da nam „standard raste“, potovo do „istorijskop nivoa“, jednostavno ne stoji.

Visoka jc inflacija i zadržava sc na takvom nivou. Teško će se oboriti inflacija na 4!% do kraja ove godine, kako to prognoziraju naši političari na vlasti ili je čak svesti u kondor od 3% u 2025. godini, jer su troškovni udari neminovni (rast cena energenata, porast kamata, porast akciza, porast rashoda budžeta). Inflacija sc zadržava na relativno visokom nivou. Dakle, radi se o visokoj inflaciji i neefikasnoj antiinflatornoj politici.

Ništa od manjeg značaja je i područje socijalnog raslojavanja društva, preraspodele i siromaštvo, ali i budžetska politika i deficiti, devizne rezerve i devizni kurs. To, međutim, traži znatno više prostora (videti studiju „Stvaranje zavisne, porobljene i eksploatisane ekonomije“, 2023).

Vreme je da se iz osnova menja privredni, finansijski i politički sistem.

Ovakav neoliberalni, neodgovoran, kadrovski razoran, sistem doveo je do vrhunca vrlo složenu i razarajuću krizu.

Na osnovu postojećeg modela nije moguć izlazak iz krize i vođenje efikasne makroekonomske politike.

Krajnji je trenutak za promene.