NEMA DODIRNIH TAČAKA I REŠENJA SA POZNATIM ISTORIJSKIM PROJEKTIMA U SAD I EVROPI

Piše: prof. dr Slobodan Komazec

1) MARŠALOV PLAN I EXPO PROGRAM

U javnosti se često ističe da je novi plan Vučića „Skok u budućnost“ (EXPO 27) novi „Nju dil“ ili čak „Maršalov plan za Srbiju“. Da se samo podsetimo osnovnih preporuka Nju dila: rast javnih rashoda, obaranje kamata, ekspanzivna monetarna i fiskalna politika, porast efektivne tražnje, topljenje ogromnih zaliha neprodate robe, podsticanje javnih investicija, deficitarno trošenje, jeftini bankarski krediti, masovno zapošljavanje na neproizvodnim javnim radovima i dr.

Maršalov plan ili „Plan evropske obnove“ (1947.godine) za posleratnu razorenu Evropu je davanje „pomoći“ državama Evrope u visini od 13 milijardi tadašnjih dolara (danas u protivvrednosti od 130 – 150 milijardi tehničke pomoći, kao pomoći u borbi protiv „opasnosti od komunističkih ideja“. Najveći deo pomoći se odnosi na V.Britaniju, Nemačku, Italiju, Francusku, Španiju, Holandiju. Jedna od posledica ovog plana je i danas dominacija SAD u Evropi.

Dakle, ovaj program „Skoka u budućnost“ nema nikakve veze sa Maršalovim planom, a što se tiče „Nju dila“ postoji sličnost samo u području podsticanja javnih rashoda  javnih investicija, ali ne deficitarnog trošenja i pokretanja neproizvodnih investicija države umesto domaćeg kredita i privatnog sektora, već sada isključivo na spoljnom dugu. Dakle, ovde postoji neka sličnost samo na malom delu. Vidimo i ovde velike razlike u suštini 8kod javnih investicija I budžetskih – državnih rashoda, ali i korišćenja domaćeg kredita i ekspanzivne monetarne politike.

2)Politika i instrumenti Nju dila u SAD I EXPO

Kod Nju dila su bile sledeće karakteristike:

– masovna zaposlenost na javnim neproizvodnim radovima, mala mehanizacija,

– domaći izvori finansiranja (povoljan bankarski kredit) i deficitarno finansiranje,

– povećanje tražnje i kupovne moći stanovništva i korporacija u uslovima deflatorne krize i niske tražnje,

– veliki pad privatnih investicija,

– ogromna nezaposlenost,

– deflaciona depresija.

Danas, kod javnih investicija (javnih radova nema) su potpuno drugačije karakteristike:

– masovna i moderna mehanizacija, visoka tehnologija,

– mala zaposlenost na investicijama,

– strani capital i dugovi na investiranje,

– odliv profita u inostranstvo preko stranih izvođača,

– mala efikasnost investicija i uticaja na razvoj,

– visoka inflacija i nužna atiinflatorna politika,

– posebno se radi dominantno na neproizvodnim dugoročnim javnim investicijama

(sa velikom blokadom uloženog kapitala u saobraćajnice i drugu infrastrukturu),

– gomilanje dugova i obaveza na strain capital,

– isključeni bankarski sector i centralna banka iz Sistema finansiranja i sl.

Tamo je bilo bankarsko domaće deficitarno finansiranje, a ovde strain dugovi.

Radi se, dakle, o potpuno različitom konceptu i strategiji podsticanja razvoja i zaposlenosti.

Ne treba se pozivati i tražiti paralelu sa Maršalovim planom i Nju dilom (Novim dogovorom), jer to ne postoji, osim da se propagandno povećava značaj ovog masovnog projekta zaduživanja u Srbiji.

Ekonomija je osnova na kojoj izrasta celokupna nadgradnja , a to je sinteza svih faktora koji omogućavaju ukupan dugoročan i kvalitetan društveno – ekonomski razvoj. Kakva nam je naša ekonomska baza danas? Veliki deo je kroz privatizaciju uništen ili privatizovan (rasprodat). Realna ekonomija u rukama stranog kapitala, uvoz i izvoz se preko 50% odnosi na strane firme, bankarski sector u rukama stranog kapitala. Investicije uglavnom na stranom kapitalu (dugovima). Domaćih investicija praktično nema. Šta je ostalo do nacionalne privrede? Stvorena štednja (akumulacija) se odliva u inostranstvo (kamatama na dugove i dividendama). Nacionalna akumulacija (je manja od plaćene kamate). Programi i prioriteti razvoja su izostali. Šta se može stimulisati, šta staviti pod kontrolu, šta ograničavati u razvoju?

2.Usmeravanje i upotreba dugova

Program sadrži šest prioriteta, porast životnog standard, ubrzana modernizacija, razvoj infrastructure, industrijalizacija, poljoprivreda, životna sredina I EXPO 2027.

Krajnji cilj svih aktivnosti je efikasnost privrede i porast bruto proizvoda – to je osnova svih drugih prioriteta. Da pogledamo što se u razvoju planira. Bruto proizvod nominalno će u 2027. Iznositi 92,7 milijardi evra, što u odnosu na procenjenu 69,1 miljardu u 2023. Predstavlja porast od 23,6 milijardi evra ili 345, a ne tri puta (za četiri godine). Ovo se pod pretpostavkom stabilnog kursa dinara, realnog godišnjeg rasta BDP od 3,5 – 4% I stope očekivane inflacije od 2 – 3,5% godišnje.

Nominalni rast bruto proizvoda realno procenjen, pod navedenim pretpostavkama povećaće se sa 69,1 milijardu evra iz 2023. na 86,4 milijarde 8a ne 92,7 milijardi) u 2027.godini. To je porast od 25% a ne 34%.

Dakle, to je rast od 17,2 milijarde evra, a to je gotovo jednako visini porasta nove zaduženosti. Za četiri godine to je rast od svega 17 milijardi ili 25%.

Realni rast (bez uključene inflacije) se povećava sa 47,2 milijarde evra (2023) na 54,6 milijardi evra ili 7,4 milijardi (15,6%). Dakle, ne radi se o „blistavom uspehu“ i „skoku u budućnost“ sa naraslom materijalnom osnovom društva. Radi se o dosta sporom rastu za ovaj nivo razvoja i bogatstva Srbije. Planirano je veliko ulaganje u investicije u ovom period od 17,8 milijardi evra (sa navedenim brojnim projektima, kao EXPO, škole, porodilišta, putevi, opera, stadioni, brze pruge, akva centri i sl.). Ulaganjem (dugova) od gotovo 18 milijardi evra ostvaruje se samo 23,6 milijardi nominalnog bruto proizvoda po tekućim cenama (uključena inflacija). Radi se u osnovi o „hipnotičkoj seriji obećanja“, slično planu „Srbija 2025“. Ni taj plan nije bio na vladi Srbije, na Skupštini, nije bio razrađen, a i bez uvida javnosti. Ni ovaj novi „plan obećanja“ nije vlada usvojila, nije Skupština razmotrila (zbog ogromnog zaduženja), a nije ni razrađen za svaku investiciju I njenu efikasnost.

„Mi ćemo za čeiri godine biti u stanju da tvorimo tri puta veću vrednost nego što smo mogli tada. To nije zabeleženo u istoriji Srbije“ (Vučić). Ni ovo neće biti zabeleženo. Radi se o velikom propagandnom program.

„EXPO 2027 je naša najveća razvojna šansa.“ (Mali)

„Za EXPO  će biti najavljen novi grad za tri godine.“ (Mali)

„Ceo svet se sprema da dođe u Srbiju 2027.godine.“ (Mali)

Koliko ovakva reklama i propaganda imaju osnova videćemo iz naše analize stvarnog stanja privrede i finansija Srbije.

Ono što stanovništvo najviše interesuje, to je planiranje plata, penzija i socijalnih davanja. Prosečna plata će se povećati sa sadašnjih 740 evra na 1400 evra u 2027.godini. To je povećanje od 90%. Nominalni rast bruto proizvoda je, videli smo, oko 34%, a realni 7,4%.

Ni programirana plata do 2025.godine nije ostvarena.

Prosečna penzija sada (2023) iznosi 391 evro, a do kraja 2027. se planira 650 evra, što je porast od 66,2%. Naravno, kao i kod prosečnih plata ni prosečna penzija ne znači mnogo, a nije ni prikazana stvarna kupovna moć dinara (plata I penzija). Prikazivanje u evru, uz fiksni kurs, a ugrađenu visoku inflaciju je stvarno zamagljivanje kretanja standarda.

Uz rast inflacije od 16% u tom period došlo bi do visokog realnog rasta ličnih dohodaka. Slično je i kod penzija. Samo da se ovde ne ponovi „uspeh“ iz plana „Srbija 2025“. Bilo bi normalno da se i ovde vidi šta je planirano, što ostvareno, troškovi i rashodi, ostvareni efekti i to pre nego što je „zamenjen“ novim planom „Srbija 2027 – Skok u budućnost“.

Uz sva navedena ulaganja (isključivo na dugovima) planira se da deficit budžeta neće biti veći od 3% bruto proizvoda, a javni dug (sa ogromnim rastom) neće preći 60% bruto proizvoda (mada je kod nas usvojena granica od 45%). To će biti finansijska I dužnička napregnutost do krajnjih finansijska granica – sa opasnošću od ulaska u zonu bankrota. Neki tvrde da „najmanji problem u realizaciji projekta biće novac“. Pri tome budžet (u deficitu) se dodatno opterećuje sa tri miljarde evra – koji će se dodatno zadužiti, dok 15 milijardi otpada na direktno zaduživanje za investicije. Veliki deo ovog zaduživanja za javne investicije ići će kroz budžet.

3.EXPO 2027 – zloupotreba i rasipanje dugova

Poseban je slučaj projekta EXPO 27 kao specijalne izložbe. Za samo tri meseca (15 maj – 15 avgust ) koliko će trajati ova manifestacija „Igraj za čovečanstvo – sport I muzika za sve“, uložiće se u nekoliko  godina najveći deo dugova (oko 15 milijardi evra). Prihodi (ne profit ) se očekuje oko jedne milijarde. Ministar finansija S. Mali kaže: „EXPO 27″ će omogućiti kvantni skok naše privrede“. Isto tako „bićemo centar sveta 2027.godine“. Takav „stimulans“ razvoju privrede Srbije može se očekivati isto kao kod propagiranja „Beograda na vodi“, koji je trebao da da veliki doprinos ubrzanom ukupnom razvoju Srbije u celini – što je potpuno izostalo. Nikakvog doprinosa nije bilo. Pretvorio se u veliku praonicu novca. To će se i ovde desiti. Najpre je programiran na 10 milijardi evra, a zatim 15 milijardi, a povezan sa drugim brojnim projektima na gotovo 18 milijardi (za sada). Sa kamatom to će iznositi 22 milijarde evra. Za sva astronomska ulaganja nije izrađena ni jedna studija i elaborate za svaki projekat. Za sličan projekat u Astani u EXPO je uloženo 3 milijarde evra, uz zaradu od 400 miliona. Za organizaciju Olimpijade u Parizu ove godine (daleko kompleksnije) planira se 4 milijarde, a zatim 8 milijardi evra.

Veliki EXPO 2020 održan u UAE koštao je oko šest milijardi evra. Ovaj naš „zabavni vašar“ koštaće oko 10 – 15 milijardi evra, a sa dodatnim investicijama (projektima) oko 18 milijardi.

Proces narastanja dugova I formiranje prezadužene države. Dosadašnja visina duga i novi dugovi dovode do eksplozivnog povećanja dugova.

Dosadašnji (spoljni i unutrašnji) dug:

-Spoljni dug                                              45.328 miliona evra,

-Unutrašnji dug                                         11.000 miliona evra,

UKUPAN DUG                                          56.328 miliona evra,

NOVO ZADUŽENJE                                  17.800 miliona evra,

NOMINALNI BDP (2027)               86.400 miliona evra.

REALNI BDP (2027)                                 54.600 miliona evra,

UČEŠĆE DUGA U NOM.BDP          86,5%

UČEŠĆE U REALNOM BDP          138,8%.

Nije to očekivani i prognozirani „skok u budućnost“ ili „kvantni skok“ (S. Mali), već kvantni skok rashoda i dugova.

DUGOVI I DUŽNIČKI TERET NACIONALNE EKONOMIJE -u milijardama dinara-

Javni sector                                                                                  26,3         

Privatni sector                                                                   21,8                Spoljni dug 48,1

-Preduzeća dug u inostranstvu                               18,3

-Poslovne banke dug u inostranstvu                        3,6

Država kod banaka u zemlji                                               11,0

Stanovništvo kod banaka                                       12,6                Unutrašnji 37,9

Preduzeća kod banaka u zemlji                             14,3

Nevraćeni PDV države                                           4,0

Garancije države                                                                1,1                Ostale obaveze

Dospele kamate                                                                 3,0                kamate i krediti 19,1

Krediti u SDI                                                                     10,8

Nevraćene penzije                                                 0,8

DUGOVI I OBAVEZE                                            105,1

                                        Podaci iz juna 2024.       

Mnogi ozbiljni ekonomisti su ove zahvate i ulaganja (zaduživanjem) nazvali „projekat uništavanja Srbije“. Sve je to povezano u jedan neodgovoran I promašen sistem: EXPO, elektroprivreda, Telekom, rudnik litijuma, prodaja ili davanje zemljišta strancima, šuma, voda i dr. Tvrdi se da će se „pljačka budžeta vršiti preko nepotrebnih i preskupih projekata“. Pri tome je Zakon o javnim nabavkama zamenjen „lex specijalisom“. Novac se preko naduvanih cena razgrabi, a narodu ostaju dužničke obaveze i tereti.

4.„Skok u budućnost“ i finansijski sunovrat

Biće to „kvantni skok“ nekontrolisanih rashoda i dugova, velikim delom privatizovani u odlučivanju od strane jedne ličnosti (protivustavno).

Umesto „skoka u budućnost“ skače se u finansijski sunovrat. Sve navedeno je futurizam bez realne osnove. Da li je ovakva „svetla budućnost“ pokrivalica za priznavanje države Kosovo, početak kopanju litijuma, prodaja strateških subjekata. EXPO 2027 je manifestacija trećeg značaja. Ova manifestacija neće se odlikovati velikim dostignućem u razvoju privrede, popularnosti u svetu i dr. ali će po ogromnim troškovima i pravoj pljački sredstava (dugova Srbije) koji do sada nisu zabeleženi u dugoj istoriji od 150 godina. To je jedna mala specijalizovana izložba, usko ograničena koja neće reprezentirati privredu i državu Srbije u svetu. Stoga i organizator snosi sve troškove.

EXPO 2027 neće doprineti rastu privrede, stvarnom zapošljavanju, uvođenju novih tehnologija i reindustrijalizacije – što je navodio Vučić.

Takva specijalizovana izložba za energetske problem održana je u Astani (Kazahstanu) 2017. pod nazivom „Rešenje za rešavanje najvećeg izazova čovečanstva“. Isto tako EXPO 2012. održan u J.Koreji, na temu „Živi ocean i obala“ (Očuvanje i održivi razvoj okeana i obale). Nasuprot tome Srbija je ponudila videli smo, „Igra za čovečanstvo – sport i muzika za sve“. Dok su druge države ponudile strateške  egzistencijalne problem. Srbija nudi igru, zabavu i sport.

Najveći deo radova u ovom planu investicija i EXPO 27 preuzeće strane kompanije koje su i do sada izvodile najveći deo infrastrukturnih projekata. Prihodi i profit se odlivaju, a državi ostaju rashodi, dugovi i finansijske obaveze.

Dakle, da rezimiramo osnovno:

1)Nema koncepcije industrijalizacije, a ni mera za nju,

2)Nema modernizacije privrede i upravljanja,

3)Nema ništa o razvoju poljoprivrede i brojnim merama i instrumentima,

4)Nema ništa o zaštiti životne sredine (osim planiranog povratka rudarenja litijuma i masovnog zagađenja privrede). „Litijum je naše blago, što se mene tiče mogu ga sutra početi koristiti“ (Vučić).

5)EXPO uglavnom služi kao pokrivalica za brojne promašaje razvojne politike i veliku pljačku i otuđenje nacionalnih resursa.

6)Velikim delom to je politički – propagandni potez u periodu brojnih izbora.

„Srbija je prošla od jedne ekonomski nerazvijene zemlje pred bankrotom do zemlje organizatora najveće svetke manifestacije u samo jednoj deceniji“ (Isti).

Avantura nazvana EXPO 2027 sa ogromnom (astronomskim) neekonomskim ulaganjima stranog kapitala je potpuna suprotnost potrebnoj izmeni ekonomskog i političkog sistema u funkciji razvoja, uz novu razvojnu (i socijalnu) politiku. To je novi dokaz nekontrolisanog zaduživanja i upotrebe stranih sredstava. Ne postoji nikakva kontrola.

Konačno, jasno je da je instalisani sistem razoran i razorno deluje na ekonomiju i društvo, ali uništava i budućnost nacije i države. Jer, ekonomija je baza društva, a finansije njen krvotok. Umesto da se menja sistem i smanjuje međunarodna zaduženost, dugovi koji nas guše i odnose čitav prirast bruto proizvoda preko kamata, sada se i dalje prosto srlja u nove dugove uz daleko nepovoljnije uslove, uz to i za neproizvodne investicije, često lukrativnog karaktera.

Ovakva „blistava obećanja“ i „velelepne investicije“, potpuno neproučene, pogrešno finansirane, koje nisu detaljno analizirane – skupo ćemo platiti (bez projekata i analiza efekata).

Čeka nas veliki i opasan strateški promašaj zavijen i upakovan u oblandu velikih obećanja, ali bez realne osnove da se to izvrši. Neće to biti podsticaj razvoju privrede Srbije, kao što to nije bio ni projekat Beograda na vodi – na šta smo blagovremeno ukazivali. Biće to veliki finansijski teret koji nas vodi u bankrot. Od njega bi trebalo odustati, bez problema, kao što je to nekada uradila Argentina – kada je bila u krizi.