Po nalogu Aleksandra Vučića, javna preduzeća su uzimala ogromne kredite, koje su podelili on i njegovi tajkuni, a dug otplaćuju građani. Najveća dugovanja imaju Telekom i EPS, ali oni imaju i operativne mogućnosti za rast prihoda. Srbijagas je prošle godine isplatio oko 400 miliona evra na ime rata starih kredita, podigao je prihode za 5%, a smanjio profit za 30%. Krediti Srbijagasa plaćeni su iz budžeta, koji pune građani, koji primaju minimalne plate, za razliku od direktora Bajatovića, čiji mesečni prihodi iznose više od četiri miliona dinara. U katastrofalnom stanju se nalaze Putevi Srbije, Koridori Srbije i sve državne firme iz železničkog sistema. Srbija neće biti normalna država dok se na optuženičkoj klupi ne nađu Vučić i svi njegovi saučesnici u uništavanju i pljačkanju javnih preduzeća.

Predrag Popović

U Srbiji, pod vlašću Aleksandra Vučića, javna preduzeća duguju više od 25 milijardi evr! Skoro polovinu tih dužničkih obaveza zabeležile su najveće kompanije, iz kojih Vučić izvlači najviše novca za sebe, svoju porodicu i stranku.

Kad su Vojislav Koštunica i Boris Tadić, u maju 2007. godine, formirali vladajuću koaliciju, Vučić je tvrdio da je Koštunica „mali, iskompleksirani egoistični idiot“. Kao ključni dokaz za tačnost te procene isticao je činjenicu da je Koštunici bilo važno samo da se „uvali u fotelju premijera“, a Telekom je prepustio Demokratskoj stranci, ne shvatajući koliku operativnu korist ima ta državna kompanija. Vučić nije ponovio Koštuničin propust. Kad je doveden na vlast, pod svoju šapu je stavio Telekom, Elektroprivredu Srbije i sva ostala javna preduzeća. Sve ih je koristio kao krave muzare. Iz njih je izmuzao desetine milijardi evra, a u njih uhlebio desetine hiljada porodičnih i stranačkih parazita. Posledice su iskazane u izveštajima o poslovanju tih preduzeća. Vučić ih je sve uništio.

Najveća žrtva Vučićevog pljačkaškog pohoda je Telekom Srbija.

U ovu poslovnu godinu, Telekom je ušao sa 727 milijardi dinara, odnosno 6,2 milijardi evra ukupnih dugova. U strukturi duga, na dan 31. decembar 2025, najveći deo odnosi se na dugoročne (400,1 milijarda dinara) i kratkoročne (57 milijardi dinara) kredite i zajmove. Pored toga, Telekom ima i obaveze po korporativnim obveznicama. Oko 97,6 milijardi dolara po obveznicama plasiranim u inostranstvu i oko 23,5 milijardi dinara na domaćem tržištu. Oko 15,9 milijardi dinara iznose dugovanja za lizing, dug prema dobavljačima je 57,6 milijardi dinara, plus ostale obaveze od oko 7,3 milijardi dinara. Telekomovo finansijsko zaduženje oko četiri puta veće od EPS-ovog i oko sedam puta veće od duga Srbijagasa.

Međutim, sama veličina duga nije dovoljna za zaključak o finansijskom riziku. Iako je Telekom prošle godine udvostručio visinu duga u odnosu na 2024, za analizu poslovanja važno je istaći da je do povećanja zaduživanja došlo radi akvizicija i ulaganja. Telekom je 2025. ostvario zapažen rast poslovanja, što je iskazano u izveštaju o ostvarenim prihodima od 2,3 milijarde evra (28,1% u odnosu na prethodnu godinu) i prilagođenom EBITDA od 1,3 milijarde evra (rast od 51,3%). U maju ove godine, Telekom je unapredio kreditni rejtin na BB-, što je potvrdio Fitch i ostale međunarodne agencije.

Osnovna pozitivna razlika, u odnosu na ostala državna preduzeća, ističe se u tome što se Telekom ne zadužuje samo radi pokrivanja tekućih gubitaka, već deo kredita investira u nove poslovne projekte. Ipak, uspeh tog modela zavisi od toga da li će povećanja prihoda i EBITDA biti trajna, odnosno da li će budući priliv novca biti dovoljan za refinansiranje ogromnog duga.

Iako Telekom ima najveće finansijsko opterećenje, on predstavlja mnogo manji rizik za budžet Srbije od Srbijagasa, čija nominalna dugovanja su sedam puta manja, ali i veću povezanost sa državnim garancijama.

Elektroprivreda Srbije ima velika dugovanja, ali i najpovoljniji odnos duga prema operativnoj snazi. U finansijskom izveštaju za prošlu godinu, EPS je naveo da ima bruto dug oko 151,5 milijardu dinara. Međutim, ukupne obaveze su mnogo veće. Dugoročne obaveze EPS-a iznose 169,7 milijardi dinara, kratkoročne obaveze 165,6 milijardi, odložene poreske obaveze 54,1 milijardu i ostale obaveze 11,4 milijardi dinara.

Kad se ubroje krediti, poreske obaveze, isplate dobavljačima i drugi izdaci, EPS je prošlu godinu završio sa 404 milijardi dinara, odnosno skoro 3,5 milijardi evra finansijskih obaveza. Struktura duga pokazuje da je najveći deo zaduženja dugoročan. Samo tokom prošle godine, EPS je uzeo dugoročne kredite i lizinge na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 13,94 milijardi dinara, a u inostranstvu 99,93 milijardi dinara.

 U istom periodu, prema domaćim bankama EPS je povećao kratkoročne obaveze za 9,04 milijardi dinara, a u stranim finansijskim institucijama (nemački investicioni fond KfW i Evropska investiciona banka) još 28,49 milijardi dinara. Deo tih kredita je upotrebljen za održavanje likvidnosti kompanije, a deo za modernizaciju energetskog sistema i kapitalne investicije.

Ukupan dug prema dobavljačima, domaćim i stranim, iznosi oko 66,88 milijardi dinara. Poslovne obaveze EPS-a, tokom prošle godine su iznosile 70,13 milijardi dinara, što je 11 milijardi više nego 2024.

S obzirom da EPS ima kapital vredan 681,8 milijardi dinara i godišnju dobit od 38,7 milijardi dinara, poslovanje kompanije više ugrožavaju odluke aktuelne vlasti, nego stanje na tržištu.

Na pitanje: „Ko je odgovoran za štetu od tri milijarde, koju je EPS pretrpeo tokom poslednjih pet godina“, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je odgovorila: „Građani“! Za katastrofalno upravljanje kompanijom, kašnjenje sa remontom mašina i otvaranjem rudarskih kopova, spaljivanje bagera i dramatično smanjenje proizvodnje električne energije, ministarka ne smatra odgovornim bivšeg direktora Milorada Grčića ili trenutne rukovodioce, koji nisu postavljeni na funkcije zbog svojih stručnih kapaciteta već zbog političke podobnosti. Krivi su građani! Zato su i kažnjeni poskupljenjem struje, ali i otplatom kredita EPS-a iz državnog budžeta.

Taj način poslovanja, odnosno pljačke građana, još je izračeniji na primeru Srbijagasa. U revidiranom finansijskom izveštaju za 2024. godinu (izveštaj za 2025. još nije prošao reviziju) navodi se da je Srbijagas „značajno smanjio kreditno zaduženje“. U 2023. godini, dug je iznosio 1.095 milijardi evra, a onda je smanjen na 654,5 miliona evra. Veći deo duga otplaćen je iz budžeta Republike Srbije. Drugim rečima, kredite Srbijagasa vraćaju građani, koji primaju plate od po 60.000 dinara, za razliku od Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, čiji mesečni prihodi iznose oko 4.040.000 dinara. Bajatović svakog meseca primi 67 minimalnih plata, a sva šteta koju napravi pokriva se iz budžeta.

U strukturi zaduženja, najveći deo (495,7 miliona evra) odnosi se na dugoročne kredite sa državnim garancija. Takođe, Vlada Srbije novcem iz budžeta garantuje i isplatu 76 miliona evra kratkoročnih dugova Srbijagasa. To znači da se finansijski rizik te kompanije ne može posmatrati odvojeno od potencijalnog rizika za državu.

Kako Bajatović vodi kompaniju najbolje ilustruju podaci o prihodima i profitu. Srbijagas je zabeležio pet odsto veće prihode, a 30 odsto manji profit. U 2024, dobit je pala sa 12,03 na 8,37 milijardi dinara. To pokazuje da problem nije nastao usled obima poslovanja, nego, vrlo verovatno, količine unosa votke i vinjaka u Bajatovića, koji se na direktorskoj funkciji nalazi od 2008. godine.

Vučićev parazitski i pljačkaški sistem vladavine ogromnu štetu je napravio i ostalim javnim preduzećima. Na tom spisku, ističu se Putevi Srbije, Koridori Srbije i Želenice Srbije, čije poslovanje još direktno utiče na povećanje javnog duga.

U finansijskom izveštaju za 2024, nezavisni revizor je posebno naveo da kratkoročne obaveze JP Putevi Srbije prema Republici Srbiji iznose 95,88 milijardi dinara. Ekstremno dugovanje je nastalo zbog nemogućnosti preduzeća da uredno vraća kredite stranim kreditorima. U praksi, to izgleda ovako: Putevi Srbije uzmu kredit kod stranih banaka; ne vraćaju ga iz sopstvenih sredstava, pa teret prelazi na Republiku Srbiju. Osim toga, revizor je utvrdio probleme u priznavanju troškova redovnog održavanja puteva, što znači da su Putevi Srbije prikazivali troškove za radove koji nisu izvršeni. S obzirom da tim preduzećem upravlja Zoran Drobnjak, ne čude ovakvi pokušaji prevare revizora.

Ipak, i od lošeg ima gori. Od Puteva Srbije, u gorem stanju se nalazi JP Koridori Srbije. Računovodstveno iskazane dugoročne obaveze pokazuju da dugoročne obaveze Koridora Srbije iznose 166,24 milijarde dinara, što je 52 puta više od kapitala kojim raspolaže to preduzeće, koji iznosi samo 3,2 milijarde dinara. Očigledno, Koridori Srbije ne mogu da vrate kredite, pa će to opet morati da uradi Republika Srbija, iz budžeta u koji se sliva novac građana.

Sva javna preduzeća su uzimala ogromne kredite, najčešće sa garancijama države. Pozajmljeni novac je potrošen na preskupe i nepotrebne infrastrukturne i ostale projekte. U unosne poslove su se ugrađivali Vučić i njegovi tajkuni. Oni su podelili desetine milijardi evra, koje će stranim i domaćim kreditorima isplaćivati građani Srbije. Što je najgore, Vučić je do te mere uništio javna preduzeća da ne postoji šansa za njihov oporavak. Ipak, šteta može i mora da bude bar donekle sanirana tako što će biti pozvani na odgovornost svi Vučićevi saučesnici u uništavanju javnih preduzeća, koja su oni tretirali kao vlastite krave muzare.