Dok pod šatrom, pijan i očajan, preti kako će se pobednicima na sledećim izborima „prkosno smejati iz pritvora, zatvora i groba“, Aleksandar Vučić cvili i kmeči kad vidi da je okružen nelojalnim tajkunima. Revoltiran zbog mogućnosti da se oni izvuku, da ne potonu s njim, Vučić prebrojava firme, vile, automobile i račune milijardera koje je napravio, a koji mu ne uzvraćaju lojalnošću. Željko Mitrović, Milan Radoičić i Slobodan Tešić se šire na Dedinju, a unosne poslove na EXPO dobijaju aktivni i rashodovani kriminalci poput Čumeta, Bagzijevog sina Nemanje, Prelića, Kostadina Terzića, sestre Ace Rošavog, saučesnika u ubistvu Arkana i bivšeg pljačkaša iz grupe Pink Panter. Dok je mislio da je svemoćan, Vučić je preuzimao odgovornost na sebe za sve zajedničke zločine. Sad, kad se bliži kraj vladavine, ta ideja mu se ne sviđa. Odnose Vučića i njegovih tajkuna, koji imaju podjednako godina robije i milijardi evra, analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Na muci se poznaju junaci. Na predizbornim mukama, Aleksandar Vučić je pokazao kolika je kukavica. Preplašen sudbinom koja ga čeka kad padne sa vlasti, svakodnevno se bruka pred kamerama. I njegovim domaćinima, koji ga dočekuju pod seoskim šatrama, mučno je gledati kako se naliva rakijom i vinom, rukama gura ćevape u usta, pa masne prste provlači kroz proređenu kosu, kako od muzikanata naručuje pesme čije stihove ne zna, da bi na kraju, obeznanjen, podjednako brutalno pretio političkim protivnicima i saradnicima, koji ga ne brane dovoljno snažno i iskreno.

U jednom od takvih alkoholičarskih ispada, Vučić je nedavno opisao svoju blisku budućnost: „Kad me pobede na izborima, smejaću im se u lice sve vreme. I iz pritvora. I iz zatvora. I iz groba! Prkosno i ponosno!“ Na svim svojim televizijama, do juče je galamio: „Pobediću ih u celom svetu“, a sada strepi od zatvora i groba.

Vučićev strah je opravdan. Otkad je doveden na vlast, javno je na sebe preuzimao odgovornost za sve zločine koje je izvršio njegov kartel. Predstavljajući se kao alfa mužjak, ceo stranački i državni aparat koristio je za zaštitu ordinarnih ubica, narko dilera, korumpiranih skorojevića i gladnih primitivaca od kojih je napravio milijardere. Kakav je on alfa mužjak, takav je i njegov čopor: jadan i bedan. Toga je i Vučić svestan, zato ne može da sportski prihvati činjenicu da će, čim dođe kraj vladavine, mnogi njegovi saučesnici proći bolje od njega.

Uveren da su svi zgrnuli ogromno bogatstvo isključivo njemu (što nije daleko od istine), Vučić pasionirano prebrojava koliko imaju firmi, kuća, automobila, novca na računima, švalerki, svega… Iako je konkurencija velika, šef kartela se u poslednje vreme obrušio na Slobodana Tešića, ortaka u švercu naoružanja.

Šest najvećih državnih proizvođača oružja i vojne opreme (Krušik, Prvi partizan, Sloboda Čačak, Zastava, „Milan Blagojević“ – Namenska i Prva iskra) prošle godine je ostvarilo ukupne prihode od oko 68,8 milijardi dinara i neto dobit od oko 3,63 milijarde dinara.

U odnosu na prethodnu poslovnu godinu, prihodi su porasli za oko četiri odsto, ali rashodi su rasli dvostruko brže, oko 7,5%, što je zbirni profit smanjilo za 32,5 odsto. Izveštaje o poslovanju državnih fabrika naoružanja, Vučić je uporedio sa podacima o poslovanju firmi koje su u vlasništvu ili su povezane sa Tešićem. Imao je šta da broji. Američko Ministarstvo finansija je dva puta, 2017. i 2019. godine, stavljalo Tešića i njegova preduzeća pod sankcije. Na spisku OFAC-a, kao firme Tešićevom kontrolom, našle su se Partizan Tech, Technoglobal Systems, Falcon Strategic, Vectura Trans, Araneks, Velcom Trade, Melvale Corporation, kao i kiparske ofšor kompanije Charso Limited, Grawit, Moonstorm Enterprises i Finrost. Prema obrazloženju OFAC-a, nakon uvođenja sankcija Tešić je nastavio da posluje preko bliskih saradnika i firmi koje formalno nisu bile registrovane na njegovo ime. Ne samo što Tešić ima duplo više preduzeća koja se bave prodajom srpskog oružja, nego i ostvaruje duplo veću zaradu od državnih fabrika naoružanja.

Tešić je profitirao i u poslovima sa drugim državnim institucijama. Od Republičke direkcije za imovinu po izuzetno povoljnim cenama kupio je dve vile koje su bile deo državnog fonda pod upravom DIPOS-a. Slobodan Tešić i njegova supruga Živana prvo su, 2019. kupili vili u Maglajskoj ulici na Dedinju za 4.480.000 evra. Dve godine kasnije, u komšiluku, u Ulici Mihaila Mike Jankovića, po ceni od 2.500.000 evra, kupili su još jednu DIPOS-ovu vilu. Kao dugogodišnji zakupci, obe nekretnine su dobili sa popustom.

Dok državne fabrike naoružanja grcaju u dugovima, prodavac njihovih proizvoda širi poslovnu imperiju i stambenu kvadraturu na Dedinju. Tešića u tome nisu sprečile sankcije OFAC-a, pa ne može ni Vučić.

Šef kartela ne može da izađe na kraj ni sa ostalim svojim saradnicima, koji su postali simboli bahatosti, kriminala i korupcije. Željko Mitrović je na Dedinju, u Užičkoj ulici, 2019. godine, kupio imanje sa tri zgrade i placem od 51. ara. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, to je bila rekordna kupovina te godine. Mitrović je kasnije na toj lokaciji podigao svoju „Belu kuću“, za koju tvrdi da je koštala nešto više od osam miliona evra.

U istom kraju, u Ulici Rajka Mitića, nalazi se i kompleks sa nekoliko vila i drugih objekata, na placu od 1,1 hektara, čiji je vlasnik Milan Radoičić, jedan od šefova kosovskog klana. Rezidencija „novog Obilića“ registrovana je na građevinska preduzeća, koja se, poput Tešićevih, nalaze pod američkim sankcijama.

Radoičićeve i firme njegovog ortaka Zvonka Veselinovića ostvaruju milionske zarade u infrastrukturnim poslovima sa državom. Angažovane su i na izgradnji objekata koji su namenjeni za međunarodnu sportsko-zabavnu izložbu EXPO. U taj projekat su uključene sve naprednjačke firme, koje su specijalizovane za visoku korupciju i pranje novca stečenog kriminalom.

U dokumentima državnog preduzeća „Beograd EXPO 27“ i Ministarstva finansija navodi se više od 200 firmi koje u Surčinu izvode radove na  Vučićevom megalomanskom, nepotrebnom i preskupom projektu. Za glavnom izvođača je izabrana kineska kompanija Power China, koja gradi veći deo EXPO kompleksa, Nacionalni stadion i prateću infrastrukturu. Prema podacima koji su objavljeni u Fiskalnoj strategiji Srbije, Power China je dobila poslove vredne oko 2,1 milijarde evra. Izgradnja određenog broja objekata poverena je Vučićevoj kompaniji Millennium Team, čiji su zvanični vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko. Za izvođenje građevinskih radova angažovane su firme Goter Construction i Betonjerka Čačak.

Goter Constuction se nalazi u vlasništvu Kostadina Terzića, sina Zvezdana Terzića, direktora FK Crvena zvezda. Terzićeva firma je radila i na mnogim drugim infrastrukturnim poslovima, kao što su Moravski koridor i izgradnja gasovoda Aleksandrovac-Novi Pazar-Tutin. Ipak, nije prikazivala značajnije poslovne rezultate. U finansijskom izveštaju za prošlo godinu navodi se da je ostvarila prihode od 664 miliona dinara i dobit od samo 1,8 miliona dinara. Prema tim podacima, Terzićeva godišnja zarada je skoro ista kao cena felne na levom prednjem točku njegovog automobila.

Kostadin Terzić je uspeo da pretekne oca po broju izvršenih krivičnih dela. Bio je optuživan za krađu, falsifikovanje isprave i ugrožavanje javnog saobraćaja, a zbog nanošenja teških telesnih povreda fudbalskom menadžeru Urošu Jankoviću, zajedno sa bratom Nikšom osuđen je na uslovnu kaznu. I Terzićev partner u Goter-u, Slobodan Govedarica, inače vlasnik RFK Grafičar, odgovarao je za nasilničko ponašanje i ometanje službenog lica.

Poslove na izgradnji EXPO dobile su firme čiji vlasnici imaju mnogo bogatije kriminalne karijere. Među njima je najzvučnije ime Ljubiše Buhe Čumeta, koji je povezan sa Preduzećem za puteve Valjevo. Aleksandar Popović, direktor PZP Valjevo, za medije je rekao da ta firma „na EXPO asfaltira nešto sitno, za podizvođače“. Gde je Čume, tu je i Bagzi. Nemanja Milenković, sin Dejana Milenkovića Bagzija, vlasnik je firme NM Kop, koja se bavi iskopavanjem i prodajom peska. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije objavio je podatak da je Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu podnelo krivičnu prijavu protiv NM Kopa zbog ilegalnog vađenja peska. Prijava je prošle godine odbačena.

Za razliku od Čumeta i Bagzija, koji su deo prošlosti beogradskog podzemlja, Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, izuzetno je aktivan u naprednjačkom kartelu. Dok on obavlja poslove bejbisiterke Danila Vučića, njegova sestra Marijana Đerić Mandraš je većinska vlasnica firme Makiš beton, koja radi u „Beogradu na vodi“ i EXPO. Od svog osnivanja, pre dve godine, Makiš beton odlično posluje. Prve godine je ostvario prihod od 331,7 miliona dinara, a sledeće nešto preko dve milijarde dinara. Vujadin Krstić, drugi suvlasnik Makiš betona, sa 40% vlasničkog udela, takođe ima kriminalnu prošlost.

Zbog pomaganja Dobrosavu Gavriću, ubici Željka Ražnatovića Arkana, Krstić je bio osuđen na četiri i po godine zatvora.

Na EXPO radi i firma C%CL Kameni Agregati, čiji je vlasnik, Predrag Lović, bio optužen za pljačku u Lihtenštajnu. U podacima sa Interpolove poternice navodilo se da je Lovrić učestovao u akciji grupe Pink Panter, koja je iz juvelirnice u Vaduzu odnela nakit vredan 600.000 evra. Lovrić je 2022. osuđen na godinu dana zatvora i dve godine uslovno.

Male poslove na EXPO dobija i firma CAP 1 ALCZ, čiji vlasnik je Đorđe Prelić, koji je bio osuđen na višegodišnju robiju zbog ubistva Brisa Tatona. Prelić je iz zatvora pušten pre vremena, jer je Vučiću bio potreban za kontrolu navijača Partizana nakon što je Veljko Belivuk završio iza rešetaka.

Osim nabrojanih, na surčinskom gradilištu rade i firme Dragoljuba Zbiljića, Željka Drčelića, Milenka Kostića, Marka Bosanca i ostalih Vučićevih tajkuna.

S obzirom da je idejni tvorac koruptivnog projekta EXPO Alekandar Vučić, a izvođači uglavnom aktivni i rashodovani kriminalci, ne čudi što im je posao propao. Kineska kompanija Power China ne uspeva da ispoštuje rokove za izgradnju Nacionalnog stadiona.

Uz probleme, koji su izazvani nedostatkom novca, nepremostivu prepreku predstavlja pogrešan izbor lokacije. Uz rečnu obalu, na podvodnom terenu, naprosto nije moguće podići objekat tih razmera. Ne pomažu šipovi i ankeri, temelji svakog dana tonu sve dublje.

 Propao je i pokušaj Millennium Team-a da do otvaranja izložbe EXPO napravi novi hotel na mestu gde se nalazio hotel Jugoslavija. Na tom fijasku profitiraće Miroslav Mišković, vlasnik Delta Holdinga. Miškovićeva kompanija Delta Real Estate investirala je 250 miliona evra u izgradnju novog hotela InterContinental u okviru projekta Delta District.

Kako sada stoje stvari, hotel bi trebalo da bude završen do početka EXPO, kada će biti jedan od najvećih smeštajnih kapaciteta za strane posetioce izložbe. Bez obzira šta će biti sa EXPO, Mišković je već zaradio na toj Vučićevoj korupcionaškoj avanturi.

Delta Real Estate je prodala deset parcela sa ukupno tri hektara zemljišta u području Dobanovaca prema Surčinu. Eksproprijacija je sprovedena radi izgradnje saobraćajnice koja bi trebalo da poveže kompleks EXPO i aerodrom „Nikola Tesla“. Nije objavljena cena po kojoj je otkupljeno to zemljište, ali sigurno nije manja od one po kojoj je Republika Srbija kupila od Al Dahre zemljište u Surčinu, a ona je iznosila 500.000 evra po hektaru.

Kad pogleda s kim se okružio, čiji kriminal je legalizovao i od koga je napravio milijardere, Vučiću ne preostaje drugo no da tugu utapa u vinu i rakiji. Uskoro, kad se Srbija oslobodi njegovog kartela, Vučić će, ako bude imao sreće, dobiti priliku da se, prkosno i ponosno, smeje u zatvoru, a ne u grobu.