Vođa naprednjačkog kartela je svestan da nema gde da pobegne. Tužilaštva u Americi i Evropskoj uniji vode istrage njegovih kriminalnih i korupcionaških afera, a nije požaljan ni u Rusiji, Kini i Arapskim Emiratima. Zato namerava da se od poverilaca skloni u neki srpski zatvor. Njegovi saradnici ne žele njegovu sudbinu. Siniša Mali se priprema na bekstvo u Dubai, ali u Srbiji širi medijsku mrežu, kojom namerava da trguje posle smene vlasti. Posle Politike, Novosti, Studija B i još tridesetak televizija i novinar, Mali preko Saše Blagojevića završava pregovore o kupovini Blica. Za razliku od Malog, vojvođanski naprednjački operativci, Srđan Kružević i Damir Zobenica, koji su do juče bili najbliži saradnici Andreja Vučića, kupuju stanove u Trstu. Planove za „dan posle“, koje prave istaknuti pripadnici kartela, analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Normalni kriminalci žele da pobegnu iz zatvora, samo se Aleksandar Vučić nada da će biti bezbedniji iza rešetaka, nego u bekstvu. S obzirom da jedna od studentskih parola glasi: „Sloboda za Srbiju, Vučić na robiju“, ta želja će mu biti ispunjena čim se održe izbori.

– Govorili su da ću da bežim iz Srbije, da se sklanjam. Neću da bežim! Svaki zatvor u Srbiji mi je lepši od sunca bilo gde drugo na svetu. Nigde nemam ništa. Ni kuću, ni vilu, niti bilo šta. Ni pare, ni račune otvorene. Samo me moja Srbija zanima. U njoj sam se rodio, u njoj ću da umrem, boreći se za nju – rekao je Vučić pre nekoliko dana prilikom jedne od onih vašarskih predstava u kojima se svađa sa narodom.

Vučić kaže istinu samo kad mu proradi podsvest, kao u ovom slučaju. Nehotice je priznao da ispred sebe ima samo dva puta. Jedan vodi u inostranstvo, drugi u zatvor. U takvim okolnostima, kao najprihvatljivija opcija mu izgleda bekstvo u zatvor, i to domaći.

Naravno, Vučić bi sa zadovoljstvom pobegao iz Srbije, ali ne može. Nema gde. Sve pravosudne institucije i obaveštajne službe u Sjedinjenim Američkim Državama rade na raskrinkavanju i procesuiranju krivičnih dela, koje je počinio Vučićev kartel. U američkim zatvorima nalazi se nekoliko njegovih saradnika, koji su uhapšeni zbog narko trafikinga, pranja novca stečenog kriminalom, malverzacija u poslu sa kamionskim transportom, pa i zbog nameštanja rezultata predsedničkih izbora 2020. godine.

Pod kontrolom američkih službi nalazi se i nekoliko svedoka saradnika, poput Saše Vujisića i Andrijane Kerkez. Vujisić je razotkrio celu šemu i sve učesnike u aferi „Jovanjica“, a bivša supruga Dušana Borkovića svedočila je o korupciji u koju su uključeni Aleksandar i Andrej Vučić.

Kao u Americi, Vučić nije bezbedan ni u jednoj članici Evropske unije. Evropsko tužilaštvo ga goni zbog korupcionaške afere sa nabavkom vakcina, u koju su uključeni njegovi ortaci Ursula fon der Lajen i Viktor Orban.

Za njega nema mesta ni na istoku. Rusi će izbegavati direktnu konfrontaciju sa Vučićem dok god je na vlasti. Kad padne, naplatiće mu svaki metak, minu i raketu koju je prodao svom poslovnom partneru Zelenskom.

Ne može da beži ni u Kinu ili Ujedinjene Arapske Emirate. Iako su u svemu različite, te države imaju isti stav prema problematičnim strancima. Svakome će omogućiti smeštaj, naravno uz paprenu cenu, ali čim neko zatraži njihovo izručenje, spakovaće ga i poslati. Arapi su izručivali Americi svoje šeike, pa gde neće Vučića.

Ne dolaze u obzir ni države koje nemaju sporazume o ekstradiciji sa Srbijom, Amerikom ili EU. Vučić zna da će tamo, bez obzira na mere bezbednosti, biti dostupan svim poveriocima. A traže ga mnogi moćni i opasni tipovi, kojima je godinama uništavao živote i poslove. Ortaci iz vrha Balkanskog kartela ne mogu da mu oproste dugove, koji su nastali gubitkom desetina tona kokaina.

Roba je pala, ali računi moraju da se plate. Vansudsko poravnanje tražiće i Kavčani koje sada progoni, baš kao i Škaljarci koje je progonio do pre pet godina. Priliku za osvetu čekaju i mnogi domaći kontroverzni biznismeni, kojima je oteo poslove, kao i očajnici kojima je montirao sudske postupke, zatvorske presude i zaplenu imovine.

Šta ga čeka, Vučić može da nasluti po onome sa čim se suočava u montipajtonovskoj predizbornoj turneji po selima. Histerične žene ga napadaju jer nije ispunio obećanje da će ih zaposliti ako obezbede dovoljno sigurnih glasova za SNS. Starci ga vređaju jer je lagao da će u njihovoj ulici podići deset bandera sa osvetljenjem. Romi se sprdaju s njim, obraćaju mu se na engleskom jeziku. Između skečeva, Vučića zadesi i poneka kletva. Starija žena, sablasno smirenim glasom, u nekoliko rečenica mu je objasnila šta mu sve zamera, da bi zaključila: „Ne imao sreće! Bog je ovaj veliki!“

– Znam da mislite da sam lud i da jedva čekate da odem – odgovorio je Vučić.

To je bio u pravu. Cela Srbija zna da je lud i jedva čeka da ode s vlasti. U to se uverio i prilikom poslednjeg pokušaja da organizuje naprednjački miting u Novom Sadu. Od 1. novembra 2024, kad je izvršeno masovno ubistvo pod nadstrešnicom, Vučić je dva puta zakazivao i otkazivao skupove u Novom Sadu. Treći put je odustao od tog izazova, koji je bio planiran za 4. septembar. Iako je SNS već zakupila binu i ozvučenje, stranačkim odborima odredila kvote sendvičara, a tajkunima reket, koji moraju da plate, Vučić je dva dana pre mitinga podvio rep.

Obavešten je da mu se sprema neprijatan doček, gori od onoga u Užicu, nedelju dana ranije. Za razliku od Užičana, Novosađani su nameravali da organizuju kontramiting i, što je još gore, da nekoliko grupa infiltriraju među sendvičare. Kad bi se Vučić pojavio na bini, oni bi ga zasuli jajima. Mućkovima na mućak. To bi bila neprijatna scena, koja bi dokazala da ga se niko ne plaši, da je gotov.

Nikada nijedan tiranin nije padao sa trona na tako tužan i sraman način. A ovo je tek predikcija neprijatnosti koje će ga snaći posle izbora. Ni on, kao ni bilo koji drugi član njegove porodice, više nikada neće moći normalno da izađe na ulicu, da prošeta do prodavnice, kafića ili, daleko bilo, do stadiona. Iako su još na slobodi, Vučići su zatočenici karme, koju su privukli zlom, kojim su uništavali državu i narod.

Iako tvrdi da mu je svaki „zatvor u Srbiji lepši od sunca“ u izgnanstvu, Vučić je svestan da se ni na robiji neće dobro provesti. U zatvorima ga čekaju mnogi poverioci, poput Veljka Belivuka i drugih bivših ortaka, koje je iskoristio i odbacio. A tamo će mu se, ako bude pravde, pridružiti i mnogi saučesnici iz vrha kartela. Doduše, neki od njih su već pripremili utočišta po belom svetu.

Siniša Mali poseduje nekretnine u Londonu i Ženevi, a u Dubaiju privodi kraju izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa. U Ujedinjene Arapske Emirate je već prebacio decu, pa samo čeka zgodan trenutak da i sam zbriše. Međutim, Mali priprema i uslove za medijsku odbranu svog lika i zlodela kad počne potera za njim. Na ime malog palanačkog biznismena, Bobana Rajića, iz sela Vučak kod Smedereva, Mali je preuzeo vlasništvo nad posrnulim medijskim imperijama Politika i Večernje novosti. Drugi, podjednako značajan deo multimedijalne mreže, u interesu Malog vodi Saša Blagojević, vlasnik nekoliko firmi koje kontrolišu više od 30 televizija i novina širom Srbije. 

Blagojević se na srpskom medijskom tržištu pojavio kao direktor i suvlasnik marketinško-konsultantske agencije Trilenium. U martu 2017. godine osnovao je firmu pod nazivom Dnevne novine Alo, da bi četiri meseca kasnije od međunarodne kompanije Ringier Springer Srbija kupio list Alo. Sledeće godine je, preko firme Global Media Technology, postao većinski vlasnik Televizije Studio B. Preko Maxim Media Plus, Blagojević ima poslovni uticaj na veliki broj radio-stanica, uključujući i one najslušanije, kao što Karolina, Hit FM, Lola i TDI. Pre nekoliko meseci, njegova medijska grupa je preuzela i Rock Radio.

A, tu nije kraj. Siniša Mali privodi kraju pregovore sa Ringierom oko kupovine Blica, naravno preko Saše Blagojevića. Dnevne novine Blic nemaju uticajan tiraž, ali njihov portal je najposećeniji u Srbiji, ima oko 1,5 milion pregleda dnevno. Da bi se realizovao taj posao, Alo Media System je prošle godine prikazao 11 puta veću neto dobit nego 2023, kao i rast kapitala sa 109,5 na 230,1 milion dinara.

Media Ownership Monitor navodi da Blagojević ima direktne ili posredne interese u više od 30 preduzeća. Tom mrežom upravlja Mali, koji se nada da će mu ona poslužiti za odbranu posle promene vlasti. Iako ne namerava da živi u Srbiji, namerava da zadrži medijski uticaj. Takođe, Mali očekuje da preko medija trguje sa budućim vlastima. Prema njegovoj proceni, svi će biti zainteresovani za kontrolu nad Politikom, Novistima i Blicom, a onda će morati da pregovaraju s njim.

Iako na klimavim nogama, to mu je jedina nada za opstanak na slobodi. S obzirom na sve pljačkaške kombinacije koje je sproveo, Mali je, posle Vučića, najistaknutiji kandidat za transfer na optuženičku klupu, a onda i na dugogodišnju robiju. Na tom spisku nalaze se i ostali Vučićevi ortaci, prvoborci u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije, kojima on ne dozvoljava da se distanciraju.

Po principu „tonem ja, tonete i vi“, vratio je u igru Zoranu Mihajlović i Nebojšu Stefanovića. Nije im dao nikakve stranačke i državne funkcije, ali prinudio ih je da glume lojaliste i privlače bes naroda, koji su zavili u crno.

Pri vrhu kartela, u drugom ili trećem ešalonu, ima mnogo kriminogenih pojedinaca koji ne dele stavove svog vođe, pa im je milije mediteransko sunce od srpskih ćelija. Po ugledu na Aleksandra Šapića i Gorana Vesića, u Trstu se okućio Srđan Kružević, za koga se govori da je „desna ruka“ Andreja Vučića. Direktorske pozicije u EPS-u i javnom preduzeću Vode Vojvodine, kao i bliskost sa najmoćnijim bratom u Srbiji, Kružević je iskoristio da kupi četiri stana u Trstu, u centralnim ulicama Riva Nazario Sauro 24, Piazza della Borsa 10 i Ponte della Fabra 2A. Tri na svoje, a jedan na ime svoje supruge Dušice Đuran. U Kruževićevom komšiluku, vrata do vrata, stan je kupio i Vučićev rođak Damir Zobenica. Otkad je SNS dovedena na vlast, Zobenica se isticao kao glavni stranački operativac u Vojvodini. Organizovao je sve, pa i napade na studente. Po stranačkom zadatku, pobunjene studente i građane je nazivao ustašama, a onda je, sve sa pasošem Hrvatske, kupio stan u Trstu.

Ako bude pravde, posle smene vlasti, Vučiću će se ispuniti želja da završi u srpskom zatvoru. A, tu sudbinu su zaslužili i ostali pripadnici njegovog kartela. Dok se to ne desi, Srbija neće biti normalna država.