Razmišljao sam koja bi to bila reč koja bi najbolje mogla da opiše šta je to neophodno pa da se sa vlasti skine režim Aleksandra Vučića. Dali je to otpor? Svakako da je opiranje ovom zlu koje nas je snašlo veoma važno kao bitan preduslov za pobedu. Međutim, rekao bih da sam otpor nije dovoljan, a i sama reč je kod dela naroda kompromitovana onime što se desilo nakon petooktobarskih promena i što svakako treba da bude opomena svima nama, a pre svega studentima jer od heroja do tragičara je put veoma krata, razmiđlja kolumnista dr ing. Miroslav parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Druga reč bi mogla da bude pobuna. Opet, svakako da je pored otpora koji je više pasivno stanje, neophodno imati i aktivnu borbu ili kako bi se srpski reklo ustanak.

Međutim, marketinški gledano, sve te jake reči se lako okrenu protiv onoga ko ih izgovara i time se protivniku daje manevar. A znamo da Vučić ima sve medije preko kojih veštim manipulacijama okreće teme onako kako njemu odgovara.

Otuda sam mišljenja da je sada ključna reč neprihvatanje i to ću pokušati da obrazložim. Naime, od kada je osnovana Srpska napredna stranka, na svim izborima, od onih prvih lokalnih na Voždovcu pa sve do dana današnjeg, rezultate je uveče nešto posle 22 časa saopštavao lično Aleksandar Vučić. Više desetina puta u ovih dvadesetak godina Vučić je bio taj koji je proglašavao pobedu i nakon toga se izborna zavesa spuštala.

Ovo je, naravno, rađeno svesno da bi sekod građana Srbije uspostavio svojevrsni „pavlovljev refleks“. Možda je ružno reći, ali na ovaj način je vršena dresura javnosti nalik na dresuru pasa, a opet dresura se radi kako bi se vršila lakša kontrola i u tom smislu je pavlovljev  refleks ključan.

Dakle, vlast želi da spusti zavesu nakon što u izbornoj noći Aleksandar Vučić negde posle 22 časa izađe na konferenciju za medije i tamo saopšti kako je njegova lista pobedila sa osvojenih oko 48%. Naravno, taj rezultat neće biti istinit, ali oni računaju da su nas dovoljno istrenirali i da će reakcija javnosti biti razočaranje i prihvatanje onoga što su u medijima čuli. I tu dolazimo do razloga zašto mislim da je neprihvatanje ključna reč koja će nas odvesti u pobedu. Građani Srbije koji se protive Vučiću moraju izbornu noć čekati na ulicama širom Srbije, a ponajviše na Slaviji. To je prvi korak, odnosno to je odvajanje od televizora i drugih kanala kojima će Vučić uputiti svoj zvižduk u nadi da će nas poput dresiranih pasa naterati da podvijemo rep i sednemo.

Naredni korak je da se nakon njegovog proglašenja pobede kaže: „Neće moći ove noći!“ I da se time zavesa stavi na njegovu konferenciju i izbornu manipulaciju i time otvori jedan potpuno novi politički proces.

Više stotina hiljada građana Srbije na ulicama Srbije uizbornoj noći su vest koja obilazi čitav svet i nakon toga nema govora da ćebilo ko relevantan moći da Vučiću čestita pobedu. Tada će mu iz Moskve stići ispružena ruka da primeni gruzijski scenario, tj. maksimalnu silu i izolaciju

Srbije prema Evropi. Ali sam mišljenja da to ovaj neće smeti da prihvati, već da će ići na pokušaj novog iscrpljivanja, ali sada će mu režim biti u ozbiljnojkrizi jer neće imati niti jednu polugu legitimne i legalne vlasti jer izborni proces neće biti završen. Ako još izbori zaista budu 25.10.2026., to ostavlja opciju da čitava opoziciona Srbija zakaže i organizuje najveći skup ikad na dan 1.11.2026. i da se tog dana i definitivno stavi tačka na zločin i nepravdu. To će biti onaj momenat kada će svima biti jasno da je kraj i da režim koji je ogrezao u kriminal više nema nikakvu snagu.

To je taj datum kada će glavni krivci za smrt 17 duša ispod nadstrešnice u Novom Sadu naučiti šta je to Pravda i kazna za nedela.