Politika Donalda Trampa nije ništa drugo do neokolonijalni pristup, uz čiju pomoć nova administracija SAD namerava da gradi odnose s drugim zemljama, pa i sa svojim partnerima, a koji se ispoljava u najgrubljem i najsurovijem obliku, smatraju eksperti.

Piše: Vladimir Mališev

Od samog početka Tramp je jasno stavio do znanja da se Amerika vratila i da ne namerava da ostaje u okvirima međunarodnog prava, da bi obnovila svoj primat. Pretenzije prema Kanadi, Panami i Grenlandu predstavljaju upozorenje EU i potencijalnim „predendentima“. Italijanski portal Antidiplomatico upravo to zaključuje nakon analize prvih koraka američkog predsednika posle inauguracije.

Klara Statelo, autorka članka objavljenog pod naslovom „S dolaskom Trampa rat u Ukrajini postaje najveća i najtragičnija prevara u istoriji čovečanstva“, smatra da je američka ekskluzivnost stvar prošlosti.

„Ili će nastati novi, pravedniji i inkluzivniji poredak ako SAD priznaju kraj svog prvenstva, ili će doći do novog konflikta, čak globalnog konflikta, ako međunarodno pravo i diplomatija budu sahranjeni pod ambicijama Trampa i Rubija da učine Ameriku ponovo velikom“, piše ona.

„Iz Moskve stiže jasan signal Vašingtonu: unipolarni svet se završio, američka ekskluzivnost je stvar prošlosti“, primećuje Statelo, pozivajući se na članak ministra spoljnih poslova RF Sergeja Lavrova, koji je objavljen u časopisu „Rusija u globalnoj politici“ povodom 80. godišnjice Konferencije u Jalti, u kome ministar upozorava da „politika „Amerika pre svega“ deluje kao zastrašujući eho slogana nacističke Nemačke „Nemačka iznad svega““.

Reagujući na govor državnog sekretara SAD Marka Rubija, koji je 15. januara u Senatu vrlo ubedljivo govorio o tome da posleratni svetski poredak ne samo da je zastareo, već se i pretvorio u oružje koje se koristi protiv interesa SAD, italijanski portal citira članak ruskog ministra spoljnih poslova. U njemu Sergej Lavrov upozorava da politika „mira putem sile“ zauvek može da sahrani diplomatiju i postane pretnja međunarodnom pravu, koje nas „nije odvelo u raj, ali nas je spaslo pakla“. Svetski poredak zasnovan na principima UN, tokom osam decenija uspešno je ostvarivao svoj cilj – da sačuva čovečanstvo od novog svetskog rata.

Lavrov je izrazio nadu da će SAD shvatiti da multipolarnost jača i da će se, umesto da se suprotstavljaju tom procesu, složiti da budu jedna od vodećih država svetskog poretka, ali više ne hegemon. A da će u „doglednoj istorijskoj perspektivi postati jedan od odgovornih centara moći, zajedno sa Rusijom, Kiom i drugim državama svetskog Juga, Istoka, Severa i Zapada“.

„Reči Sergeja Lavrova rasvetljavaju ovaj trenutak, koji je kulminirao pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima. Međunarodni poredak zasnovan na pravilima, na kojima je zasnovana ekskluzivnost SAD, mrtav je i na njegovim ruinama Vašington se bori za svetsku dominaciju s Rusijom, Kinom i BRIKS-om. Izazov leži između principa „Amerika pre svega“ i multipolarnog sveta„, ističe se u tekstu na italijanskom informativnom portalu.

„Imperijalista“, tako je nazvao Trampa čak i analitičar američke agencije Blumberg Andreas Klut, bivši glavni urednik časopisa Handelsblatt Global. Mada, pritom je proizvoljno stavio u „isti koš“ predsednika SAD i lidere Rusije i Kine.

„Putin i Si, a sada, očigledno, i Tramp“, piše on, „zatočenici su ne toliko prepoznatljivih ideologija, koliko jednostavnijih instinkata, kao što su volja za moć i zajednička žeđ za dominacijom koja uključuje teritorijalnu ekspanziju, a „-izam“ koji opisuje ovaj mentalitet je – imperijalizam. Ovo je bila norma tokom vecìeg dela istorije, uključujući kraj 19. i početak 20. veka, kada su se velike države takmičile ne za ideje, vecì za kolonije, zemlje i mocì. Ovo takmičenje direktno je vodilo u rovove Prvog svetskog rata. Ta analogija pokazuje zašto sadašnji period ne predstavlja povratak u hladni rat. On je mnogo opasniji.“

Danas je svet, izgleda, osuđen na novu Jaltu, u kojoj će učestvovati Tramp, Putin i Si, smatra Klut. Bio bi to pakt imeprijalista, koji ne bi bio zasnovan ni na kakvoj uzvišenoj ideološkoj viziji, nego na predstavi o tome da je pravo zasnovano na moći, a da je prinuda poštena igra. Ovo bi moglo dovesti do rata među njima, ako ne uspeju da se dogovore o resursima.“

Razumljiv je pokušaj Blumbergovog analitičara da pomeša božji dar s kajganom. Uostalom, ne možete jednog Trampa proglasiti za „imperijalistu“, a da se ne iskupite, te je zato najbolje sve svaliti na „istorijsku normu“, „zajedničku žeđ za dominacijom“ i onda predsednik SAD kao da je u opštem istorijskom trendu suparništva velikih država. Iako se, u stvari, i Rusija i Kina u međunarodnoj areni ponašaju potpuno drugačije.

Izjave predsednika SAD Donalda Trampa o pridruživanju Grenlanda i Kanade i prisvajanju Panamskog kanala odražavaju položaj čoveka koji misli u kategorijama 19. i početka 20. veka. Glavna od njih je – kategorija sile, smatra profesor Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka, politikolog, kourednik portala Terra America Boris Mežujev. On je ubeđen da će se tokom drugog Trampovog predsedničkog mandata, tzv. američki hegemonizam u potpunosti ispoljiti.

„U određenoj meri, Tramp predstavlja povratak logici imperijalizma iz 19. veka, koja je prethodila Drugom svetskom ratu. Sve njegove izjave o Panamskom kanalu, Grenlandu itd., koje se ne tiču neposredno Rusije, odražavaju poziciju čoveka koji misli u kategorijama 19. i početka 20. veka i koji smatra da te kategorije i dalje igraju važnu ulogu u svetskoj politici. Glavna od tih kategorija je kategorija sile“, smatra politikolog. Obećavši da će učiniti Ameriku jakom, novi predsednik SAD podrazumeva da želi da učini zemlju „sposobnom da nameće svoju volju drugima“, objašnjava Mežujev u intervjuu za „Biznis onlajn“.

Govoreći o namerama predsednika SAD da pridruži Grenland, Mežujev kaže da iz perspektive ljudskih prava i prava nacije na samoopredeljenje, to savršeno očigledno izgleda kao neokolonijalizam. U stvari, kao imanje kupljeno sa sve seljacima. I, u slučaju kada to izjavljuje zemlja-hegemon, to će dovesti do „preispitivanja sveukupne logike dekolonizacije iz vremena Drugog svetskog rata“. „To je najozbiljniji slom paradigme koja shvata svet kao mesto u kome su sve zemlje i narodi formalno jednaki, a svako ima pravo na samoopredeljenje“, ubeđen je Mežujev.

Ipak, ima i onih u Evropi koji vide i pozitivne strane u delovanju Trampa, kojeg su počeli da nazivaju imeprijalistom. Predsednik SAD već je uništio stari svet, prestankom podrške vojnim akcijama u Ukrajini. Nova američka administracija je jednostavno precrtala sve ono što je rukovodstvo EU tako dugo i uporno pokušavalo da nametne svim zemljama. O tome je 4. februara, na mreži X, pisao mađarski premijer Viktor Orban.

Prvi neformalni samit EU, održan u Briselu 3. februara, Orban je nazvao „čudnim sastankom“. Po njegovim rečima, sada tamo nema onih koji ne osećaju senku predsednika SAD koja se nadvila nad EU, međutim većina i dalje misli da će uspeti da izbegnu posledice „tornada po imenu Tramp“.

„Donald Tramp je za 14 dana, sa nekoliko mera uspeo da okrene svet s nogu na glavu. Rodno ludilo u Americi se završilo, finansiranje globalističkih organizacija (milijardera Džorža) Sorosa je prekinuto, ilegalna migracija je prekinuta, podrška rusko-ukrajinskom ratu takođe je prekinuta. Drugim rečima, završilo se sve ono što su birokrate u Briselu pokušavale da nam nametnu poslednjih godina„, napisao je mađarski političar. On je primetio da Tramp može da uzdrma temelje pravila na kojima počiva svetska trgovina, jer će on braniti američke interese čak i na štetu Evrope.

Sada se nalazimo, smatra Orban, u stanju „zatišja pred buru“, koju Tramp tera prema EU, zato će sledećih nekoliko meseci biti teška vremena za EU i birokrate u Briselu. Mađarski političar je uveren da će Evropa morati da pristane na dogovor, da bi sačuvala SAD kao ekonomskog partnera.

Međutim, on ništa nije rekao o tome kako će se Trampova politika „s pozicija sile“ odraziti na probleme, kao što je, na primer, regulisanje konflikta na Bliskom istoku. Predsednik SAD je već predložio da se u Gazu uvede američka vojska i da se odatle isele svi Palestinci, što verovatno može dovesti do još većeg zaoštravanja napetosti u regionu. Da ne govorimo o tome da SAD zapravo i dalje nastavljaju da snabdevaju oružjem Kijev.

Grube Trampove imeprijalističke tendencije su očigledne. I to, naravno, treba da uzmemo u obzir, pristajucìi na pregovore sa njim. Uostalom, zašto da ne? I Sovjetski Savez je pregovarao sa SAD u vreme hladnog rata. Čak je i Staljin, koji je SAD i Englesku nazivao imperijalistima, zaključio s njima sporazum zbog borbe protiv Hitlera.

„Crnog psa ne možete oprati da bude beo„, govorio je Hruščov i udarao cipelom o govornicu UN, pa je i on putovao u SAD, iako im je pretio da će ih „naučiti pameti“ (pokazati i im „Kuzkinu majku“). Šta da se radi, kad je alternativa pregovorima – nuklerani rat? I to svi razumeju, osim „poludelih“ pribaltičkih rusofoba. Ali ko će njih slušati? Narediće im s one strane okeana, i stajaće mirno. „Tramp će doći i zavesti red“, već govore, čak i u Ukrajini.

Bez obzira na to, odmah su rešili da imperijalistu Trampa prevare. Šef kijevskog režima ponudio mu je, u zamenu za podršku i oružje, sirovine svoje zemlje, a predsednik SAD je zagrizao mamac.

Međutim, po rečima bivšeg ukrajinskog premijera Nikolaja Azarova, Trampove reči o želji da od Ukrajine dobije retke metale u zamenu za nastavak američke pomoći predstavlja „isti element političkog šou-programa, kao i ideja o kupovini Grenlanda“. U stvari, Zelenski jednostavno pokušava da prevari Amerikance. Da bi se razvila ležišta retkih metala na teritoriji Ukrajine, potrebna su ogromna ulaganja i desetine godina, primetio je Azarov u intervjuu za Aif.ru.

„Mnogi vole da prave senzacije, ne postavljajući jednostavno pitanje“, rekao je ukrajinski političar. „Postoji, na primer, veliko Ševčenkovsko nalazište litijuma, Ono je bilo otvoreno u sovjetsko vreme, 1982. godine. Ali zašto Ukrajina njega nije razvijala i ostvarivala profit gotovo 50 godina posle otvaranja? Zato što je potrebno kopati 150 metara u dubinu, a vrednost tih poslova je ogromna. Ali najsloženije ide za tim: proces obogaćivanja, troškovi za tehnologiju itd. Mnoga nalazišta zahtevaju miniranje i operativna istraživanja. U Ukrajini govore da imaju minerala u vrednosti 15 triliona dolara. A da li ste istražili koliko je potrebno potrošiti da biste počeli proizvodnju? Posle državnog udara 2014. godine, u potpunosti su prekinuta eksploataciona istraživanja. Trampov mandat neće biti dovoljan za razvoj ovih nalazišta. Rudnici se grade najmanje 10-15 godina. Jedno je kada se ruda kopa na površinskom kopu, a drugo kada se nalazi pod uglom od 70-90 stepeni, odnosno kada mora da se kopa vertikalno da bi se do nje došlo. Mnoga nalazišta su ispod infrastrukturnih objekata – ispod naseljenih mesta, puteva, električnih dalekovoda itd. Gde sve to preseliti? Naravno, niko o tome nije govorio Trampu pre nego što mu je predložio da uzme sve ovo u zamenu za oružje i novac.“

Osim toga, podsetio je Azarov, mnogo toga je već prodato. Porošenko, bivši predsednik, u suštini je prisvojio Ševčenkovsko nalazište litijuma, a zatim ga preprodao australijskoj kompaniji European Lithium. Zato je interesantno pitanje šta se to Zelenski sprema da prepusti Trampu? Da li će SAD još morati i da se sude sa australijskom kompanijom? A cena litijuma je pala nekoliko puta (2024. zabeležen je pad cene litijuma za 80%).

Zlato? Pokušavali su da ga izvlače iz Zakarpatja (Mužievski rudnik zlata). Čak su jednom izlili prvu polugu, poklonili je predsedniku Kučmi i smestili u skladište. Ali su zatim izračunali da su troškovi izgradnje ovog rudnika, njegovo održavanje, eksploatacija, ogromni i zatvorili su ležište, zaključivši da nije vredno truda. Ima bezbroj ovakvih primera. Naravno, glavna riznica je Donbas. Tamo ima veliki broj mineralnih resursa povezanih sa litijumom, ali sve to zahteva specijalne tehnološke procese.

„Tramp je više šoumen, neko mu je rekao da je Ukrajina bogata mineralima. Jedna stvar je ako je Zelenski, neobrazovan čovek, izbrbljao nešto o retkim metalima, dostavio potvrdu o tome da u Ukrajini postoji ceo periodni sistem Mendeljejeva i ogroman novac koji, navodno, leži pod Trampovim nogama. Ali, na kraju krajeva, predsednik SAD mora da ima ozbiljan aparat„, iznenađeno je zaključio Azarov.

Tako da ispada da prevarant Zelenski prosto pokušava da strašnog imperijalistu Trampa banalno vara, obećavajući mu iluzorna rudna bogatstva „na trilione“. A predsednik SAD, iako pre svega smatra sebe iskusnim biznismenom, nije ranije imao posla sa pametnim ukrajinskim lupežima. On ne zna da u Rusiji odavno govore da se sav šverc završava u Odesi, na Maloj arnautskoj ulici.