Na predsedničkim izborima u Poljskoj jedan rusofob je smenio drugog, ali izgleda da će i Zelenski, EU i NATO imati s njim velike probleme. Takav je rezultat nedavno održanog drugog kruga predsedničkih izbora na kojima je pobedio Karol Navrocki iz opozicione partije Pravo i pravda.

Piše: Vladimir Mališev

Prema podacima državne izborne komisije, on je osvojio 50,89% glasova, dok je drugog kandidata, Rafala Tšaskovskog iz vladajuće Građanske koalicije podržalo 49,11% birača.

Nakon glasanja, pobednik Navrocki je obećao da će „ujediniti patriotski blok u Poljskoj, blok ljudi koji žele normalnu Poljsku bez ilegalnih migranata“. Za njega samog pobeda je bila neočekivana, jer je prvobitno, na osnovu rezultata izlaznih anketa, vodio Tšaskovski.

Italijanski Đornale je objavio da je na izborima u Poljskoj pobedio predsednik SAD Donald Tramp. Po mišljenju ovih novina, Tramp, koji odavno podržava paratiju Pravo i pravda, „želi da stvori raskol u Evropi, tako što će na Starom kontinentu da izvrši populistički preokret. Nedavno je ministar za unutrašnju bezbednost SAD Kristi Noem, govoreći na konferenciji u Varšavi, pozvala poljski narod da glasa za Navrockog. Amerikanci, danas, imaju oko 10.000 vojnika u Poljskoj, a i sama Kristi Noem je rekla da će pobeda suverenog kandidata ojačati veze između Varšave i Vašingtona“.

„Navrocki“, piše britanski Gardijan, „koji je dobio javnu podršku od visokopozicioniranih predstavnika Trampove administracije, oštro kritikuje EU i verovatno će se, gde god je to moguće, ujediniti sa drugim liderima -evroskepticima, kao što je mađarski premijer Viktor Orban. To može da dovede do raskola unutar bloka, u trenutku kada se suočava sa problemima kao što su carine SAD i rat u Ukrajini.“

Kako je primetio BBC, pristalice Navrockog smatraju da će lider stranke Pravo i pravda vratiti „normalnost“, kao što je to, po njihovom mišljenju, uradio Tramp. Američke zastave često su se pojavljivale na mitinzima Navrockog, a njegove pristalice smatraju da to pruža više šansi za uspostavljanje dobrih odnosa sa američkom administracijom.

Sam predsednik SAD požurio je da čestita novoizabranom poljskom lideru. „Čestitam, Poljska, izabrali ste pobednika!“, napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social. Takođe, on je nazvao Navrockog saveznikom i citirao je izdanje NewsMax gde su rekli da će njegova pobeda „šokirati Evropu“.

Ko je taj novi „problem za duševni mir“ u Evropi? Karol Tadeuš Navrocki rođen je u Gdanjsku. Ima 42 godine. Završio je Višu školu za biznis i administraciju, a 2008. diplomirao je na Institutu za istoriju Univerziteta u Gdanjsku i dobio stepen doktora humanitarnih nauka, specijalizujući se za savremenu istoriju Poljske. Godine 2023. postao je master (MBA) na Gdanjskom politehničkom univerzitetu. Od 2009. godine bio je saradnik (a kasnije i direktor) Instituta za nacionalno sećanje, koji istražuje zločine počinjene nad poljskim građanima u periodu 1944-1990. i proučava rad organa državne bezbednosti nacističke Nemačke, Poljske, kao i SSSR-a u tom periodu. U novembru 2024. partija Pravo i pravda podržala je Navrockog kao nezavisnog kandidata za predsednika države, jer kao rukovodilac državne ustanove nije mogao da bude član neke partije.

Karol Navrocki je poznat kao vatreni rusofob. Sa mesta direktora Instituta za nacionalno sećanje inicirao je rušenje mnogih spomenika sovjetskim vojnicima koji su poginuli tokom oslobođenja Poljske od nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je 2024. godine protiv njega u Rusiji pokrenut krivični postupak.

Pritom, izabrani predsednik Poljske se protivi članstvu Ukrajine u EU i NATO. On zastupa ovu politiku, posebno zbog nerešenog pitanja o masakru u Volinju, kada su borci ukrajinske pobunjeničke vojske ubili oko 100.000 etničkih Poljaka koji su živeli na teritoriji Zapadne Ukrajine. Takođe, smatra da država koja nije u stanju da plati za brutalni zločin prema 120.000 svojih sugrađana ne može biti deo međunarodnih saveza.

Navrocki takođe smatra da se Poljska, koja daje Ukrajini ogromnu ekonomsku i vojnu pomoć, našla u gubitničkoj poziciji. Pre svega, smatra da se poljski poljoprivredni proizvođači suočavaju sa neravnopravnom konkurencijom od strane Ukrajine, a od toga pate i poljske transportne kompanije. U aprilu je Navrocki izjavio da je duboko razočaran Volodimirom Zelenskim, jer je potcenio napore Poljaka u vezi sa pomoći Kijevu.

„Smatram da oni Ukrajinci koji ne rade i ne doprinose BDP-u Poljske, ne treba da dobijaju istu socijalnu pomoć kao građani poljske države“, rekao je Navrocki, ističući da Poljaci treba da imaju prednost nad Ukrajincima kada je reč o dobijanju usluga u oblastima zdravstva i obrazovanja. I obećao je da se doneti odgovarajući zakon.

Takođe, obećao je da neće slati poljske vojnike u Ukrajinu, čak ni na molbu predsednika SAD Donalda Trampa. A govorio je i o tome da neće dozvoliti liberalizaciju trgovine EU sa Ukrajinom. A EU on, generalno, oštro kritikuje, primećujući da je ona „slaba i potonula u haos, o čemu svedoči činjenica da se pregovori s Rusijom danas vode bez učestvovanja Evrope“.

Pritom, Navrocki pokazuje nepomirljivo neprijateljstvo prema Rusiji i Belorusiji. Zato se, kako smatraju analitičari, može očekivati da Poljska za vreme predsedničkog mandata Navrockog, započne aktivnu militarizaciju i ojača saradnju sa SAD, posebno za vreme sadašnje administracije Donalda Trampa, prema kome Navrocki pokazuje simpatije.

Smatraju da su njih dvojica ideološki bliski: oba se protive liberalnim vrednostima, LGBT pokretu, onome što danas propoveda Brisel. Navrocki je stalno govorio o tome u svojoj predizbornoj kampanji, ističući privrženost tradicionalnim konzervativnim pogledima.

Tokom predizborne kampanje, rivali su optuživali Navrockog za brojne grehove, između ostalog skoro pa za podvođenje. Tako su poljske novine Onet pisale da je u mladosti radio kao obezbeđenje u Grand hotelu u Sopotu, te da je navodno podvodio prostitutke gostima hotela. Navrocki je rekao da je to laž i obećao da če ih tužiti.

Ali najzvučniji skandal u kojem je učestvovao povezan je sa pitanjem stana. Navrocki je govorio da ima samo jedan dom, u Gdanjsku, gde živi zajedno sa porodicom. Ipak, pokazalo se da ima dva prijavljena stana. Kada su ga o tome pitali novinari, političar je pokušao da se opravda: navodno mu je prethodni vlasnik po imenu Ježi prepisao stambeni prostor u zamenu za „dugoročnu pomocì“. Ispostavilo je da Ježi već odavno živi u domu za socijalno staranje.

„Afera sa stanom pana Navrockog „smrdi““, prokomentarisao je skandal premijer Donald Tusk. „Ako ja dobro razumem, pan Navrocki je trebalo da se brine o panu Ježiju, a brinuo se o njegovom stanu.“

Ali, on će sada s takvim predsednikom morati nekako da sarađuje. Zato je, suočen sa porazom kandidata vladajuće partije, obeshrabreni Donald Tusk izjavio da će raspisati izbore za glasanje o poverenju vladi, da bi pokušao da ojača podršku svojoj koaliciji. U svojm prvim javnim komentarima, premijer je obećao da će se „baciti na posao“ i predstaviti niz zakona.

U Rusiji su pažljivo pratili predizbornu kampanju u Poljskoj. „Pobeda Navrockog inspirisaće desničarske, konzervativne i nacionalističke politike u drugim zemljama, za šta, štaviše, postoji podrška republikanskog tima u Vašingtonu“, rekao je zamenik predsednika Saveta federacije Konstantin Kosačev. „Ako pričamo o Evropi generalno, onda su poljski izbori udarac (sve beskrupuloznijim) naporima Brisela i cele kolektivne liberalne partije EU da ne puste konzervativce na vlast. Ono što se dogodilo u Rumuniji, nije se dogodilo u Poljskoj: umesto novog liberalnog uporišta na Istoku, dobili su podeljenu državu sa evroskeptikom na mestu predsednika. Da, on je ograničen u svojim resursima vlasti, ali ima pravo veta na zakone“, napisao je Kosačev na svom Telegram kanalu.

Što se tiče Rusije, ne treba da očekujemo pozitivne promene u odnosima s Poljskom. Poljska politička elita je toliko „impregnirana rusofobijom“, da izbor Karola Navrockog za novog predsednika Poljske ništa neće promeniti, rekao je na TV Rusija 24 zamenik predsednika komiteta Saveta federacije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov.

„Oba kandidata su jedan lepši od drugog – pod navodnicima, oba su jezivi rusofobi. Zato se za nas ništa neće promeniti“, rekao je on.

A za Brisel, rezultati predsedničkih izbora u Poljskoj su prava katastrofa, jer oni govore o sve dubljoj podeli u EU. Ali to govori i o dubokoj podeli u samoj Poljskoj, gde je Navrocki pobedio sa minimalnom većinom.