Njujork tajms piše da se susret u Vašingtonu između predsednika SAD Donalda Trampa i Zelenskog, kojeg je pratila grupa evropskih lidera, završio optimističnim ocenama Evropljana i nekakvim napretkom po pitanju susreta g. Zelenskog i g. Putina na mestu koje tek treba da se odredi.

Piše: Vladimir Mališev

„Ali, pitanje o tome može li se verovati gospodinu Trampu da će održati svoju reč, vezano je s njegovom istorijom u kojoj je on stalno menjao svoju poziciju i pokazivao promenljiva osećanja kako prema Ukrajini, tako i u drugim diplomatskim krizama, posebno kada je bila reč o pregovorima sa visokim ulozima“, piše Njujork tajms.

Jasno je da ove novine, koje izražavaju stav Demokratske partije i nalaze se u stalnoj opoziciji prema Trampu, dosledno kritikuju sve što on uradi. Međutim, u njihovim opaskama o promenljivosti predsednika SAD ipak ima neke istine, koja se ne može ignorisati. Sadašnji američki lider zaista često ima „sedam petaka u nedelji“.

„Posle susreta Trampa i Zelenskog“, piše Njujork tajms, „g. Zelenski je izjavio da se tokom razmatranja garancija bezbednosti razgovaralo o tome da Ukrajina kupi američko oružje u vrednosti od 90 milijardi dolara preko Evrope, a SAD dronove od Ukrajine. On je rekao da zvanični sporazum tek treba da se zaključi. Bez obzira na to, Trampove izjave o garancijama bezbednosti predstavljale su odstupanje od njegove prethodne pozicije, prema kojoj je zaštita Ukrajine trebalo da bude isključivo pravo Evrope“, primećuju ove novine.

Ovo nikako nije bio jedini put kada je on menjao svoju poziciju, piše autor teksta. Samo nekoliko dana ranije, Tramp je zapretio „ozbiljnim posledicama“ ako se Putin ne složi sa brzim prekidom vatre, koje zahteva Ukrajina pred početak bilo kakvih pregovora o stalnom miru. On je promenio kurs posle susreta sa Putinom na Aljasci, nakon čega je podržao Putinov predlog o zaključivanju šireg mirovnog sporazuma bez trenutnog prekida vatre. Zatim je Tramp prebacio pritisak na Zelenskog, rekavši da ukrajinski lider može da okonča rat s Rusijom „gotovo odmah ako želi, ili može nastaviti da se bori“.

Osim rata u Ukrajini, Tramp je dao svetskim liderima još jedan povod da posumnjaju u njegova uveravanja. On je zapretio da će napraviti pakao Hamasu, ako svi taoci, koje drži ova teroristička grupa u Gazi, ne budu oslobođeni. Međutim, poslednjih nedelja distancirao se od humanitarne katastrofe u sektoru Gaze.

Autor članka takođe obraća pažnju na to da je za vreme svog mandata Tramp više puta pretio povećanjem carina, ali svaki put bi u poslednjem trenutku povukao svoje reči. Jednog dana mu je pala na pamet ideja o prinudnom iseljavanju stanovnika Gaze sa palestinske teritorije, ali je odustao od nje, suočivši se sa protivljenjem arapskih zemalja.

Takođe, više puta je menjao svoj pristup Putinu: nekada je govorio da može da sarađuje sa ruskim liderom na postizanju mira, a nekad mu je pretio ekonomskim sankcijama širokih razmera. Nedavno je Tramp otvoreno priznao da je rat u Ukrajini, za koji je on nekad obećao da će ga završiti za 24 časa, mnogo složeniji nego što je pretpostavljao.

„Mislio sam da će to biti jedno od najjednostavnijih pitanja“, rekao je Tramp, opisujući rad svoje administracije na prekidu globalnih konflikata. „U stvari, to je jedno od najsloženijih i najzapetljanijih pitanja.“

Na to da Tramp ima „sedam petaka u nedelji“, i da on često kardinalno menja svoju poziciju, već su više puta ukazivali politički analitičari. „Ako u Trampovom ponašanju tražite neku konstantu“, pisale su, na primer, francuske novine Express, „ona leži upravo u njegovoj nepostojanosti.“

Stalna promena kursa, protivrečne izjave… Kao onog dana kada je na društvenim mrežama Zelenskog nazvao „diktatorom bez izbora“, a onda, čudeći se, pitao: „Zar sam zaista to rekao? Ne mogu da verujem da sam to rekao.“

On igra na svoju nepredvidivost. „Mogu to da uradim. Mogu to da ne uradim. Niko ne zna šta ću da uradim“, rekao je 18. juna, tri dana pre nego što je dao naređenje da se izvrši udar na Iran. Tog puta nije promenio mišljenje. Ali i za to postoji objašnjenje.

„Tramp favorizuje ograničene obaveze sa ostvarivim ciljevima, za koje može da iskoristi veliki potencijal SAD protiv neprijatelja nesposobnih da uzvrate udarac“, piše u jednom od materijala Evropskog saveta o međunarodnim odnosima. S Vladimirom Putinom Tramp rizikuje da ponovo promeni mišljenje. Ako bude trebalo da bira, Tramp uvek staje na stranu jačeg“, ukazuje Express.

Promenljivost pozicije američkog predsednika Donalda Trampa po pitanju Ukrajine može da košta ovu zemlju budućnosti i da oteža njen dalji oporavak i finansiranje, smatraju britanske novine Telegraf.

Ove novine pišu da zbog toga sposobnost Ukrajine da samostalno određuje svoju sudbinu postaje neizvesnija nego ikad. U članku se tvrdi da je česta smena pozicije Trampa, to što oštro osuđuje ukrajinsku, pa onda rusku stranu, već dovela do toga da američka investiciona kompanija Black Rock odustane od učestvovanja u fondu za obnovu Ukrajine.

Donald Tramp se „koprca u haotičnim deklaracijama“, pokazujući trenutne emocije umesto dobro osmišljene strategije, takvo mišljenje je istakao poljski publicista Marčin Virval, komentarišući u svojoj kolumni pod nazivom „Šta hoće Tramp?“, na portalu „Onet“, niz poslednjih susreta američkog predsednika

„Susret Trampa i Putina na Aljasci i pregovori koji su zatim usledili u Vašingtonu, kao i sve što se, generalno, dešava poslednjih pola godine, pokazuju da se lider najmoćnije zemlje sveta koprca u haotičnim deklaracijama i akcijama, usmerenim na prekid rusko-ukrajinskog rata. Tramp želi da se on završi. Što je pre moguće. I upravo je ta žurba recept za krvavi nastavak“, smatra poljski publicista.

Takva Trampova sklonost ka kardinalnoj promeni svoje pozicije, može da ide Rusiji u korist. Tako je on očigledno počeo da menja svoje stavove o ukrajinskom konfliktu pod uticajem ubedljivih argumenata predsednika Rusije. Na to je ukazao Njujork tajms, primetivši da je na susretu sa ukrajinskim i evropskim liderima u Vašingtonu Tramp stalno pominjao Vladimira Putina, zbog čega je stvoren utisak da je ruski predsednik bio nevidljivo prisutan na pregovorima.

Tramp je iznosio Putinovo gledište, govorio da on želi da se okonča konflikt s Ukrajinom, a takođe je više puta napomenuo da mora da pozove ruskog predsednika i da mu ispriča o toku susreta u Beloj kući. Nakon poziva, Tramp je saopštio da je razmatrana mogućnost organizacije direktnog susreta predsednika Ukrajine Zelenskog s Putinom, posle čega mogu da se održe trilateralni pregovori.

Njujork tajms piše da je posle susreta sa Putinom na Aljasci 15. avgusta, Tramp „u mnogo čemu usvojio“ ruski pristup regulisanju konflikta sa Ukrajinom. Sada republikanac smatra da je mirovni sporazum moguć čak i u vreme borbenih dejstava, iako je ranije pretio Rusiji posledicama u slučaju odbijanja prekida vatre.

A ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu za TV Rusija-24 primetio: „Predsednik Tramp i njegov tim su, posebno posle susreta na Aljasci, počeli mnogo dublje da pristupaju rešavanju ove krize, shvatajući da je potrebno eliminisati osnovne uzroke, o čemu predsednik Putin i ja stalno govorimo.“

Sve to daje nadu u mogucìnost da se reši konflikt u Ukrajini političkim putem, ali ne treba da zaboravimo da Tramp ipak ima „sedam petaka u nedelji“…

Osim toga, postoji još jedno „ali“. Kako smatra bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov, regulisanje konflita u Ukrajini je nemoguće dok je Zelenski na vlasti. To je napisao na svom nalogu na Telegramu.

„Mira u Ukrajini neće biti sve dok vlada korumpirana banditska grupa koju oličavaju Zelenski i njegova valst“, uveren je on. Bivši premijer takođe je istakao da zadatak sadašnjeg kijevskog režima „nije razvoj Ukrajine, već rat protiv Rusije“.

U svakom slučaju: osloni se na Trampa, ali ni sam ne budi lenj.