U intervjuu za britanski Telegraf, Tramp je rekao da je SAD spremna da izađe NATO-a, jer se njegove članice nisu pridružile ratu protiv Irana.

Piše: Vladimir Mališev

„NATO nikada nije imao  uticaja na mene. Uvek sam znao da su oni tigrovi od papira, i Putin, uzgred, to takođe zna“, izjavio je američki lider. Po njegovim rečima, „bilo je teško poverovati“ u odsustvo pomoći od saveznika. Tramp je napomenuo da je „on samo rekao Hej!“, i da nije previše zahtevao njihovo učešće. Po njegovom mišljenju, trebalo je da NATO zemlje automatski uzmu učešće u ratu.

„Mi smo svuda bili po automatizmu, uključujući i Ukrajinu. Ukrajina nije bila naš problem. To je bio test i mi smo uvek bili tamo s njima, i uvek bismo bili tamo s njima. Oni nisu bili sa nama“, razdražljivo je dodao američki predsednik.

Državni sekretar SAD Mark Rubio je pak izjavio da će, nakon okončanja rata, Vašington da razmisli o tome „da li je NATO dobro služio našoj zemlji“, ili je postao „skup i jednostran, gde Amerika jednostavno staje u zaštitu Evrope, ali kada je nama potrebna pomoć naših saveznika, oni nam odbijaju pravo da razmestimo vojsku i pravo na prelet naših aviona“.

Donald Tramp i članovi njegove administracije već odavno negativno govore o NATO-u. A sada, izgleda, žele da prebace na saveznike odgovornost za očiglednu propast svoje avanture u Iranu.

Kao što je poznato, posle početka vojnog konflikta SAD i Izraela protiv Irana, 28. februara, brodski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte i do 30% svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa, u potpunosti je obustavljen. Kao rezultat toga, ljutiti Tramp je obećao da NATO čeka „veoma loša budućnost“ ako države-članice odbiju da pomognu SAD u deblokadi Ormuskog moreuza.

Vašington je od početka rata pokušavao da natera saveznike da pošalju brodove u Ormuski moreuz, ali su ga odbili Nemačka, Francuska, Italija i Španija. I danas, bez obzira na nove pretnje sa Trampove strane, njegovi saveznici nisu promenili svoje pozicije. Tako je premijer Velike Britanije Kir Starmer izjavio da je upozorenje američkog predsednika o spremnosti da izvede SAD iz NATO-a pokušaj da izvrši pritisak na Veliku Britaniju i druge saveznike.

„Prvo, NATO“, rekao je on, odgovarajući na pitanje novinara, „predstavlja najefikasniju vojnu alijansu, koja je ikada postojala na svetu. I to je obezbeđivalu našu bezbednost tokom mnogih decenija. U potpunosti smo privrženi NATO-u. Drugo, bez obzira na pritisak na mene i druge, bez obzira na to kakva se buka diže, u svim odlukama koje donosim delovaću na osnovu nacionalnih interesa Velike Britanije.“

Pritom je Starmer dodao da će Velika Britanija podržavati tesne veze sa Evropom kada je reč o pitanjima odbrane i bezbednosti, kao i o ekonomskoj budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva.

I u Evropi su počeli da se spremaju za „budućnost NATO-a bez SAD“. Tako je, krajem marta, u Britaniji izašao izveštaj Zajedničkog komiteta za strategiju nacionalne bezbednosti britanskog parlamenta, u kojem se govori o potrebi da se razradi jasan plan, zajedno za drugim evropskim savezncima, koji će obezbediti prelazak na jačanje evropskog liderstva u NATO-u.

Autori izveštaja takođe su pozvali vladu da sarađuje sa evropskim partnerima u cilju investiranja u sopstvene snage i sredstva, da bi se pripremili za „najgori scenario, u kojem Evropa ne može više da računa na podršku SAD u slučaju krize“.

Francuska je već blokirala prelet izraelskim avionima sa oružjem preko svog vazdušnog prostora, što je postao prvi znak aktivnijeg evropskog suprotstavljanja ratu. U posebnoj objavi Tramp je kritikovao Francusku, napisavši da je se ova zemlja „pokazala veoma nekorisnom“. Administracija francuskog predsednika Emanuela Makrona je, odgovarajući, rekla da je „iznenađena“ Trampovim tvitom i istakla da Pariz „nije menjao svoju poziciju od prvog dana rata“.

Pored toga, Italija je u poslednjem trenutku odbila da izda dozvolu za sletanje za američke bombardere u bazu Sigonela na Siciliji. Španija je već ranije odbila da preda svoje baze i vazdušni prostor za vođenje borbenih dejstava. A španski ministar odbrane je izjavio da ova zemlja „nema nameru da sluša bilo čija naravoučenija.

Istog dana je irski premijer Majkl Martin izjavio da je naftna kriza izazvana napadom SAD i Izraela na Iran „verovatno bila najozbiljnija u celoj istoriji“. Švedska je takođe odbila da učestvuje u avanturi, uz obrazloženje da nije sposobna da utiče na situaciju u regionu.

Britanski Gardijan je žestoko kritikovao Trampovu politiku. „Transatlantski odnosi“ pišu ove ugledne novine, „pogoršali su se zbog eskalacije sukoba koji šteti globalnoj ekonomiji. Na svojoj mreži Truth Social američki predsednik je savetovao vladama koje su zabrinute zbog rasta cena goriva, da silom „uzmu svoju naftu“ u Persijskom zalivu. Ti komentari su još više podigli cenu nafte. Tramp je takođe rekao novinarima da odgovornost za držanje Ormuskog moreuza otvorenim leži na zemljama koje od njega zavise. „To nije naša briga, to je briga onih koji koriste moreuz.“

Ove nedelje Tramp je upozorio da će, ako ne dođe do primirja u najskorije vreme, SAD proširiti obim svog delovanja, te da će „uništavati“ iranske elektrane i fabrike za proizvodnju vode. Po mišljenju advokata, takvi napadi će se najverovatnije smatrati ratnim zločinom“, piše Gardijan.

U svojim objavama na društvenim mrežama Tramp je rekao i da „sve zemlje koje ne mogu da se snabdevaju avio-gorivom zbog Ormuskog moreuza, na primer Velika Britanija, koja je odbila da učestvuje u uništavanju Irana“, moraju da kupuju američku naftu. On im je takođe predložio da „skupe hrabrosti, pošalju u moreuz svoje brodove i jednostavno ga osvoje“. Ministar odbrane SAD Pit Hegset je ponovio taj poziv, ističući da postoje zemlje koje bi „takođe trebalo da budu spremne da se umešaju u situaciju i intervenišu na ovom vitalnom plovnom putu“.

„Koliko se sećam, tamo bi trebalo da bude velika i strašna Kraljevska vojno-pomorska flota, koja bi takođe mogla da bude spremna za slična dejstva“, rekao je Hegset, kritikujući Veliku Britaniju na pres-konferenciji. Ipak, kako je objavio Gardijan, „planovi za uspostavljanje kontrole nad Ormuskim moreuzom uz primenu sile, smatraju se rizičnim i nerealnim“.

Severnoatlantska alijansa suočila se sa krizom bez presedana, koja pod sumnju stavlja samu budućnost organizacije, smatraju španske novine Mundo. Pozivajući se na sopstvene izvore, u ovim novinama pišu da su unutrašnje protivrečnosti dostigle kritičnu tačku posle koje je malo verovatno potpuno obnavljanje jedinstva članica ovog bloka.

„Sada je teško poverovati da Alijansa može u potpunosti da se oporavi od duboke krize koju preživljava. Rane su duboke i nastavljaju da se povećavaju, a različiti izvori uveravaju da je situacija veoma ozbiljna i, otvoreno govoreći, ozbiljnija nego u vreme prethodnih kriza“, piše Mundo.

„Jedan predstavnik Republikanske partije SAD izneo je predlog za otcepljenje svog okruga iz NATO-a, što će, verovatno, izazvati veliku paniku među američkim saveznicima. Evropski lideri bili su zapanjeni nakon što je Bela kuća objavila svoju Strategiju nacionalne bezbednosti koja krši sve tradicionalne predstave o odnosima Evrope i SAD“, analizira trenutnu situaciju britanski Dejli ekspres, stavljajući do znanja da nije samo Tramp onaj koji u SAD poziva na izlazak iz NATO-a.

U dokumentu od 33 strane, podseća ovo izdanje, nalazi se oštra kritika Evrope, a njeni lideri se optužuju za podrivanje „političkih sloboda i suvereniteta“. Takođe se tvrdi da se Evropa nalazi pred „smrću civilizacije“.

U dokumentu se ističe prelazak na koncepciju „Amerika pre svega“, u kojoj se osnovna pažnja poklanja zapadnoj hemisferi i ekonomskoj bezbednosti, a ne globalnim obavezama.

U okviru ovog novog spoljnopolitičkog pristupa, SAD će težiti poboljšanju odnosa s Rusijom radi stvaranja „strateške stabilnosti“.

Ovaj dokument je izazvao još više sumnji kada je reč o dugoročnom učešću bele kuće u NATO-u, što se smatra temeljom posleratne bezbednosti na Zapadu. Još veću zbunjenost u evropskim prestonicama će, verovatno, izazvati predlog člana Kongresa SAD, koji je predložio zakon koji predviđa izazak SAD iz vojne alijanse.

Repubikanski predstavnik iz Kentakija Tomas Masi je rekao da NATO više ne odgovara savremenim zahtevima bezbednosti.

„NATO je relikvija hladnog rata“, rekao je on. „Moramo da izađemo iz NATO-a i da taj novac iskoristimo za zaštitu naše zemlje, a ne zemalja koje su sklone socijalizmu. NATO je stvoren da se suprotstavi Sovjetskom Savezu, koji se raspao pre više od 30 godina. Od tada je učestvovanje SAD u NATO-u koštalo poreske obveznike trilione dolara i nastavlja da preti uvlačenjem SAD u ratove između drugih zemalja. Naš Ustav ne odobrava stalno mešanje u poslove drugih zemalja, na šta su nas upozoravali naši očevi-osnivači. Amerika ne treba da bude zaštitnica celog sveta, posebno kada bogate zemlje odbijaju da plate za svoju sopstvenu odbranu.“ Po mišljenju eksperta za spoljnu politiku, izlazak SAD iz NATO-a bio bi idealan poklon za Vladimira Putina.

A analitičar Mađarskog centra za osnovna prava Zoltan Koškovič je napisao na mreži X: „Zabjanje klina između Evrope i Amerike bila bi veličanstvena strateška pobeda Rusije u poslednjih 80 godina. Veoma smo blizu tome. Vojna koalicija će to dati Putinu na srebrnom poslužavniku.“