Toga nikad u SAD nije bilo. Nedavno je predsednik Donald Tramp neočekivano pozvao sve američke generale i admirale na hitno savetovanje koje je održano u vojnoj bazi mornaričke pešadije u Kvantiku, u državi Virdžinija. Skupilo se oko 800 visokih američkih oficira.

Piše: Vladimir Mališev

Kako su primetili mediji, oni su bili prilično uplašeni, očekujući da armiju i flotu čekaju čistke i masovna otpuštanja, čime se Tramp vredno bavi danas u građanskom sektoru.

Novine su, takođe, bile iznenađene što su pozvani i komandnanti koji služe u inostranstvu, posebno u Azijsko-pacifičkom regionu. „To je čudno“, rekao je jedan od sagovornika Vašington posta, primetivši da je ovaj strateški važan region u suštini ostao bez vojnog komandovanja.

Prema pisanju agencije Associated Press, predsednik Vojnog komiteta NATO, italijanski general Đuzepe Kavo Dragone, rekao je da za svojih 49 godina službe nikada nije video ništa slično.

Ali, na sastanku nije bilo otpuštanja. Tramp je u početku hvalio armiju i obećao da će vratiti vojnički duh, koji je, po  njegovom mišljenju, izgubljen za vreme prethodne administracije.

„Sa takvim liderima kao što su oni koji se danas nalaze ovde, u ovoj prelepoj sali, pobedićemo bilo koju opasnost i uništiti bilo koju pretnju našoj slobodi“, patetično je rekao Tramp, dodavši: „Mi smo armija SAD, najbolja, najhrabrija koju je svet ikada video.“

Pritom, predsednik je saopštio da se obavezao da će potrošiti više od 1 trilion dolara za vojne potrebe u 2026. godini. „To je ogroman novac. Nadam se da će vam se to svideti“, rekao je okupljenim visokim oficirima. Takođe je obećao da će njegova administracija uvećati sastav američke mornarice za 19 brodova, uključujući podmornice, razarače i desantne brodove.

Hvalio je Tramp sopstvenu odluku da preimenuje Ministarstvo odbrane SAD u Ministarstvo rata, iako još nije dobio odobrenje Kongresa za tu odluku. Po njegovim rečima, zajedno sa nazivom menja se i sam identitet ministarstva vojnog.

Međutim, Trampove komplimente na račun vojnika dočekala su ravnodušna lica okupljenih. Njih su ranije upozorili da ne reaguju i ne aplaudiraju, u skladu s pravilima koja zahtevaju od vojnih lica da budu neutralni. Početak je bio dobar, ali je predsednik SAD nastavio u stilu „za pokoj duše“, takoreći javnim bičevanjem generala.

„Onaj kome se ne sviđa ono što govorim“, preteći je objavio, „može da napusti salu. Ali ćete pritom morati da se rastanete od službe i svoje budućnosti.“

Posle toga, Tramp se obrušio na principe političke korektnosti. „Ponovo stavljamo naglasak na fizičku formu, sposobnosti, karakter i snagu i to zato što cilj američke armije nije da čuva bilo čija osećanja. Njen cilj je da zaštiti našu republiku“, rekao je on.

Pravu kritiku je u svom govoru generalima priredio prvi čovek Pentagona Pit Hegset, koji se, očigledno na Trampov podsticaj, razornom kritikom obrušio na armiju, rekavši da je pod prethodnom administracijom ministarstvo vojske bilo „zaraženo političkom korektnošću i toksičnim ideološkim smećem“.

„Nema više nikakvih meseci identiteta, kancelarija za raznolikost, jednakost i inkluziju (DEI), momaka u haljinama. Nema više nikakvog obožavanja klimatskih promena, nikakvih podela, nikakvog odvlačenja pažnje i rodnih zabluda. Više nikakvog smeća“, takođe preteći, poput Trampa, rekao je Hegset.

On je rekao da će od sada pa nadalje armija zahtevati od vojnih lica da budu usklađeni sa „najvišim muškim standardom“. To znači da će svako ko je na borbenoj službi u vojsci morati da ima rezultat viši od 70% na „muškom standardu testa fizičke spremnosti“, rekao je Hegset.

„Od sada bez brada“, dodao je on, obraćajući se okupljenim generalima i admiralima. „Era sveprisutnih smešnih profila je završena.“ A ako vojnici „ne žele da se briju i izgledaju profesionalno, vreme je da pređu na novu dužnost ili da savladaju novu profesiju.

„Ne želim da moj sin služi zajedno sa vojnicima koji nisu u formi, ili u borbenim jedinicama sa ženama koje ne mogu da ispune fizičke standarde kao muškarci“, rekao je šef Pentagona. „Standardi moraju da budu jedinstveni, rodno neutralni i visoki.“

Komentarišući ovo „hitno savetovanje“ u bazi mornaričke pešadije, mediji skreću pažnju na to da se ono odigralo na fonu činjenice da je Tramp počeo da koristi vojnike u američkim gradovima, posebno u Čikagu, za borbu sa ilegalnim imigrantima, što nailazi na sve vecìe nezadovoljstvo stanovništva.

Anketa koju je nedavno objavio Njujork tajms pokazala je da više od 60% Amerikanaca smatra da je predsednik otišao „predaleko“ kada je reč o pritisku na medije, nepovoljno ocenjujući njegove aktivnosti, a da 53% kaže da su protiv uvođenja Nacionalne garde u velike gradove.

Gardijan s tim u vezi piše da „okrug Kuk, drugi po broju stanovnika okrug u SAD, gde se nalazi Čikago, nesumnjivo je u nadležnosti vatrenih pristalica demokrata, gde je 2024. godine 70% stanovnika glasalo za Kamalu Haris. Nije iznenađujucìe što je negodovanje zbog Trampovih planova za razmeštanje vojnih snaga i imigracionih racija koje su u toku, zahvatilo ceo grad, izlazeći daleko iza prvih linija protesta.“

U nekim okruzima, piše Gardijan, društvene grupe su organizovale svoje neformalne patrole, a volonteri idu po ulicama naoružani pištaljkama i dele letke „Upoznajte svoja prava“.

Prema pisanju medija, zahtevi koje su Tramp i njegov šef Pentagona izneli vojnicima, već su izazvali nezadovoljstvo kod dela generala.

Njujork tajms piše da je Don Kristensen, penzionisani pukovnik Ratnog vazduhoplovstva i bivši vojni advokat, koji je pratio govor, rekao da mu je delovao „odvojeno od realnosti“. „Glavni problemi u armiji nisu u bradama, nisu u lošoj fizičkoj formi, nisu u DEI kancelarijama“, istakao je g. Kristensen, koji je posle odlaska iz vojske vodio grupu Protect Our Defenders (Zaštitite naše branioce) za zaštitu uzbunjivača.

A Sukhbir Tur, oficor poljske artiljerije i pobožni Sik, koji je ove godine otišao u penziju iz Korpusa morske pešadije, rekao je da komentari g. Hegseta deluju kao da nemaju veze sa stvarnošću u vojsci. „Jednostavno, mislim da on ne zna o čemu priča“, rekao je Tur, „a način na koji to radi pokazuje krajnje nepoštovanje.“

Kao i stotinama drugih Sika, njemu su dozvolili da nosi bradu i turban dok je bio u vojnoj službi, i on je pokazao da bez problema može da nosi gas-masku (da mu brada ne smeta). Tur je rekao da nova ograničenja, koja predstavljaju važan korak za napredovanje u službi,  i koja isključuju vojnike s bradom iz sastava oružanih snaga, faktički stavljaju tačku na karijeru mnogih, vernih tradiciji, i muslimana i Jevreja, kao i njegove sabraće Sika.

„Danas imamo vojnike Sike koji služe u artiljeriji, pešadiji, u specijalnim jedinicama, raspoređeni su po celom svetu, daleko od svojih porodica“, rekao je on. „Pokazalo smo da smo sposobni da ispunjavamo svoje dužnosti i da mi otelotvorujemo taj ratnički duh o kojem govori ministar. Za mene je užasno da čujem kako nas ministar nazvima bradatima“, rekao je američki oficir.

Jasno je, međutim, da glavni problem armije SAD uopšte nije u bradama ili u pitanjima rodnog identiteta. Bez obzira na ogroman budžet za vojsku, jednoj od najmoćnijih armija na svetu zaista je potrebna ozbiljna modernizacija.

U parlamentarnom izveštaju 2024. godine, otvoreno je ukazano na to da Amerika trenutno nije spremna za ozbiljan, pravi konflikt, to jest za otvoreni rat, na primer, sa Kinom.

„Prema izveštajima, samo za nedelju dana konflikta s Kinom, SAD mogu da potroše rezerve raketa dugog dometa i protivbrodskih raketa. Pentagonu je potrebno gotovo 12 godina da bi instalirao prvu verziju novog sistema naoružanja“, rekli su eksperti u emisiji na Fox televiziji.

„Glavni problem Amerikanaca je u strateškoj raketnoj vojsci, zato što imaju na zemlji raketni komples „Minitmen-3″ koji već ima 50 godina, stoji pod zemljom i opasno je vaditi ovu raketu. Čak i kad vrše probna lansiranja ovih raketa, uzimaju ih iz skladišta. Stoga, nije činjenica da cìe ove rakete poleteti ako bude potrebno. Oni sada ne mogu da proizvode uranijum za oružje – zatvorili su fabrike za proizvodnju urana za oružje pre oko 30 godina“, objasnio je na TV Centar vojni analitičar Viktor Litovkin.

„Uzgred, Tramp ili ne zna kakvo je trenutno stanje u odbrambenoj industriji SAD ili se namerno pretvara“, nastavio je analitičar, „ali ipak nije oklevao da, govoreći pred generalima, kaže da su američke podmornice najbolje na svetu. Ali nije sve američko najbolje i najmoćnije. U realnosti je upravo suprotno. SAD mora da se potrudi da po kvalitetu podmornica dostigne, na primer, Rusiju, zato što američke podmornice zaostaju celu jednu generaciju.“

Štaviše, Amerikanci su se tek ovog leta pohvalili da su konačno naučili da bacaju granatu sa drona. A uzimajući u obzir da su savremeni ratovi – ratovi bespilotnih letelica, Pentagon su svi ismejali i na kraju su oni stidljivo sklonili video sa uspešnim testiranjem.

Zato treba priznati da Vašington najbolje od svih vodi proksi-ratove, to jest ratuje na tuđim teritorijama, tuđim rukama. Kao, na primer, sada sa Rusijom u Ukrajini. Upravo za podršku takvim ratovima na daljinu radi ceo američki vojno-industrijski kompleks, koji oružje prodaje tako aktivno da su njihova skladišta bukvalno pusta. To je ono što plaši prave američke generale, zaključuje Litovkin.

Pritom, valja primetiti, da ni Tramp, ni Hegset, nisu jasno rekli protiv koga se tačno sprema da ratuje njihova hrabra armija. Ali, nije teško pretpostaviti.