Samo ozbiljan neprijatelj Srbije, okupator i čovek spreman na sve metode ubijanja jednog naroda, mogao je da svoju 13 godina dugu diktaturu pretvori u monstruozni plan zatiranja ključnih institucija ove države. Školstvo, zdravstvo, nauka i kultura, postali su glavna meta razgoropađenog i mentalno poremećenog  Aleksandra Vučića, koji u sumrak svoje razbojničke vladavine  razmatra načine kako da ih ukine. Prvih dana proteklog leta, najavio je „značajne promene u finansiranju obrazovnog sektora“, a zapravo brisanje prosvete i nauke sa spiska budžetskih ustanova. Već prvih dana ove jeseni, najavio je to isto sa ustanovama kulture, zaposleni Narodnog pozorišta u Beogradu već su nedeljama na ulicama, a zdravstvene ustanove već duže vremena sistematski demontira. U proteklih 13 godina godina Srbiju je napustilo oko dest hiljada lekara i najmanje tri puta toliko medicinskih tehničara pa u ovoj zemlji danas ima (prema zvaničnim podacima) tek oko 250 lekara na 100.000 stanovnika, što je dovelo na samo dno evroposke lestvice.

Nikola Vlahović

U knjigama legendarnog „ekonomskog ubice“ Džona Perskinsa, koje je ovaj bivši operativac CIA napisao kao ličnu ispoved i čin pokajanja (a, ovaj magazin ih objavio u formi feljtona), nigde ne piše da mu je zadatak bio da uništava zdravstvo, školstvo, nauku i kulturu. Međutim, detaljno je opisao kako je uništavao ekonomije latinoameričkih zemalja zarad interesa svoje vlade u Vašingtonu. A, kad se uništi ekonomija jedne države, satre njena privreda, onda se podrazumeva da su i nabrojane ustanove uništene, jer su neodvojive od državnog i nacionalnog bića.

Zato Perkins o tome nije pisao, prosto se podrazumevalo. Jer, zdravstvo, obrazovanje, nauka i kultura su ključ postojanja svakog civilizivanog društva, kako danas tako još i u vreme Rismkog carstva. A, kad država propada iznutra, prve žrtve su ove temeljne ustanove života jednog naroda.

Divljačkim nasiljem mafije Aleksandra Vučića, udareno je žestoko na te temelja, jer mu nije bilo dovoljno što je opljačkao, razvalio i upropastio sve čega se njegov režim dotakao, pa je u nastupu psećeg besnila odlučio da „dotuče“ sve što još nije umrlo. Baš onako kako je njegov „doktor Smrt“, dr Zlatibor Lončar u Kliničkom centru Srbije „dovršavao poslove“ takozvanog Zemunskog klana. I dok broji poslednji mesec na vlasti, uprkos besramnoj toleranciji sadašnjeg vođstva Evropske komisije, Zlotvor radi svoj poslednji vampirskim posao…

Naime, Vučićev podmukli mafijaški plan da „promenama finasiranja fakulteta u Srbiji“ i donošenjem nekakvog novog zakona koji bi omogućio da se više budžetskog novca usmeri ka privatnim fakultetima (jer „želi da ojača privatni sektor“) i navodno da više studenata na privatnim fakultetima ima pravo na budžetsko finansiranje, zapravo je kombinacija sprdnje sa ovim narodom, otvorene pljačke i „oslobađanje potencijala“ za proizvodnju polupismenih i elementarno nepismenih „kadrova“ koji će na „šalteru“ njegove prosvetne mafije kupovati bezvredne diplome. Evropska unija, SAD i sve zemlje britanskog Komonvelta, već odavno ne priznaju većinu diploma iz Srbije, a one koje priznaju podvrgavaju se najstrožijim nostrifikacijama uz polaganje dodatnih ispita.

Skoro do temelja razvaljenu državu „dovršava“ poidlom „preraspodela sredstava“ kako bi mogao da „razbije monopol državnih fakulteta“.A, vlasnici mnogih privatnih fakulteta (među kojima su mnogi bivši političari i režimski „biznismen“ nalaze se pod potpunom njegovom kontrolom, pa mu posao neće biti težak bude li još malo potrajao na vlasti. Vučićev „trbuhozbirac“ koji govori ono što diktator namerava da uradi, Vladimir Đukanović, otvoreno je nedavno kazao kako bi „državni univerziteti trebalo da se ugase i da se formira jedan integrisani univerzitet pod direktnom kontrolom države“. A, država, to je njegov „Vođa“.

Ovakav udarac „ispod pojasa“ kompletnoj akademskoj zajednici u Srbiji, može da izvede samo otvoreni neprijatelj ove države i njenog naroda. A, masovna pobuna studenata i građana protiv njegove diktature pokazala je zločinački karakter njegovog režima, na način koji još nije viđen. Upravo na ovom „terenu“ građanski rat u Srbiji je već odavno u toku, počeo ga je Aleksandar Vučić sa svojoim mafijom, a epilog svega toga neće se desiti bez žrtava.

To je ono što AV žarko želi. Jer svoju bolesnu zadovoljštinu nalazi samo u krvi, zločinu i razvaljivanju svega što je civilizacijska tekovina ove stare evropske države. Te sklonosti je pokazao i u tragičnim devedesetim godinama, zbog čega Srbija danas plaća najskuplju cenu, „osakaćena“ za deo svoje teritorije, oipljačkana, rasprodata, ponižena i, najgore od svega, duboko podedeljena na one već izluđene i zadojene radikalskom propagandom, i one koji su svesni koji je put izbavljenja iz okupacije u kojoj se našla.

Univerzitet u Beogradu, kao najstarija i najznačajnija naučna institucija u zemlji, diktator je javno nazvao „izvorom otpora društvenim nepravdama“, opet pokušavajuću da podeli narod na „prvilegovane“ i „siromašne“.

Da bude jasnije, tiranin u svom bolesnom „iskrivljenom ogledalu“, svoje kriminalne grupe i razne „lojaliste“ proglasio je „žrtvama nepravde“ a redovne studente državnih fakulteta, postdiplomce, naučne radnike i sve preostale stručne ljude u ovoj zemlji „privilegovanim“, pozivajući otvoreno na obračun sa njima.

Izvodi Vučić svojevrsnu „kulturnu revoluciju“, kao Mao Ce Tung u Kini, rušeći sve što liči na poredak. Na čelo zdravstvenih, kulturnih, naučnih i prosvetnih ustanova postavlja kompromitovane poluidiote, ljude sa društvene margine, nasilnike i protuve. Mnoge od njih poslao je u diplomatiju, koji danas čine sramotu ove države svugde u svetu. „Kursistu“ bivšeg režima Dragana Šutanovca postavio je na mesto ambasadora u Vašingtonu, koji je već prve nedelje na dužnosti u zgradi ambasade organizovao najprimitivniju turbo-folk žurku u slavu svig novog gazde.

Ovih oktobarskih dana, prema izvorima MT, vrši pojedinalno neopisive ucene i pritiske na profesore Beogradskog univerziteta, njegove Službe organizivano prate svaki njihov korak i njihov privatni život, vrebaju se „greške“ i „poroci“ koje će koliko sutra osvanuti u na poternicama Informera ukoliko se ne povinuju njegovim direktivama.

 Već dve godine ovaj Zlotvor radi na finansijskom iscrpljivanju i kontrola fondova nauke, kulture, školstva i zfdravstva. Naučni instituti i srpskih državnih univerziteti suočavaju se sa egzistencijalnom dramom, dok se njihova budžetska sredstva direktno preusmeravaju u ruke njegovih uličnih bandi. Najavio je još neke zakonske promene koje bi omogućile ulaz privatnih i stranih fakulteta, po njegovom, ličnom izboru, završno sa otvaranjem Medresa i verskih škola za decu prebogatih arapskih „investitora“.

Da bi još više podjarmio i raspalio klerošovinističke krugove u Srbiji, javno je optužio profesore Beogradskog univerzitet i njihove kolege sa ostalih srpskih državnih univerziteta, za „razaranje obrazovnog sistema“ tokom studentskih protesta, a radi i 24 h dnevno kampanjui za kompromitaciju i potpunu delegitimizaciju stvarnih stručnjaka. Radi siledžijsko „useljavanje kadrova“ svoje stranke u naučne savete, komisije za akreditaciju i upravne odbore a da bi mu to uspelo, suspendovao je i bilo kakvu ideju naučnih kriterijuma.

Zločinačka ideja Aleksandra Vučića da zgazi univerzitetsku tradiciju u Srbiji dugu 187 godina, nije samo administrativni čin, već okupatorska i razbojnička kulturna likvidacija nauke kao temelja društvenog razvoja. Ništa tako dobro ne prikazuje ovog veleizdajnika i njegove duboko antisrpske i anticivilizacijske namere kao ta mračna „misija“, njegov poslednji pokušaj da zakuca zadnji ekser u mrtavčki sanduk ove države i njenog naroda.

U članu 3 tačka 7 tek uspostavljenog novog Pravilnika o radnoj disciplini u Narodnom pozorištu u Beogradu, piše da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ako: „u obavljanju poslova Pozorišta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulacijom izražavaju svoju političku ili drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozorišta, zatim javno saopštavaju političke ili druge sadržaje, pozivaju na aktivnosti koje imaju politički karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozorišta ili ističu simbole ili obeležja čije je isticanje zabranjeno zakonom.“

Taj isti Pravilnik (koji je odmah stupio na snagu) u članu 6 predviđa otkaz zbog nepoštovanja propisanih pravila. Zlotvor je doveo u pitanje i državanje ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu, nakon što je više izdavača otkazalo učešče, a posle oduke rukovodstva da se pretposlednji dan održavanja ove manifestacije poklopi sa godišnjicom pada novosadske nadstrešnice.

Stanje u zdravstvu Srbije je najblaže rečeno katastrofalno a kršenje etičkih i bezbednosnih protokola njegovim posetama bolnicama sa desetinama kamera, uključujući intenzivne nege, bez poštovanja sanitarnih mera, ugrožavanjem pacijenata i ponižavanjem zdravstvene struke, samo da bi se pokazalo „ko je glavni u državi“, jedinstven je i nečuvan slučaj u civilizovanoim svetu.

Ali, to je tek vrh „ledenog brega“ ispod koga stoji najmanje tri milijarde „opranih“ evra i dolara, na navodne gigantske projekte započete još u vreme pandemije visrusa Korone. Zbog njegovog „prestiža“, kad je ilegalno uvozio u Srbiju na stotine kineskih respiratora (bez atesta, sa opasnim nedostacima), umrlo je na bolničkoj postelji u njegovoj „batajničkom projektu“ na desetine ljudi.

A, sa druge strane, vrhunski srpski lekari iz dijaspore, koji su pobegli iz njegove ludnice „glavom bez obzira“, danas u evroposkih centrima predstavljaju „mozak“ kliničko-bolničkih centara. U 13 godina njegove diktature čak četri kompletne hirurške ekipe su se kolektivno „iselile“ u KC Ljubljana (Slovenija) i kliničko bolničke centra u Beču, Minhenu, Frankfurtu i Berlinu. Broj drugog najboljeg medicinskog osoblja koje je iz Srbije pobeglo u istom periodu teško je i utvrditi.

Umesto njih, Zlotvor je na ključne pozicije u zdravstvu, uključujući direktore bolnica i klinika, „dodelio“ svojim „kadrovima“, često bez stručnih kvalifikacija.

A, radi i redovna „čišćenja“, proterivanje vrhunskih kadrova. Tako je na primer, prof. dr Arsen Ristić smenjen sa mesta načelnika Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnika direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. Razlog nije teško pogoditi, događaje na ulkicama Srbije nijedan častan čovek ne može da prećuti. Ali, ni stanje pravo stanje u srpskom zdravstvu…

Jer, u više od 70 opština u Srbiji ne postoji nijedna funkcionalna ekipa Hitne pomoći, nema vozila, nema lekara, nema pomoći, a diktator obećava helikoptere sa „letećim ekipama“. U Leskovcu, Užicu ili Kikindi, postoji jedno jedino vozilo koje pokriva desetine hiljada ljudi. Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Tatjana Adžić Vukičević, smenjena je sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju UKCS, zbog podrške studentima, a ministar zdravlja ne može da reši liste čekanja, dok su bolnice bez lekara i sestara, skeneri ne rade, vozila se raspadaju, operacije i intervencije se čekaju godinama, a sada se i mesecima čeka na pregled kod specijaliste. „Vučićeva briga je selektivna i to je danas svima u Srbiji jasno, brine tek kada se razboli neko njemu blizak, a za sve ostale, obične građane, sistem je nemilosrdan i nehuman“, kaže jedno od otpuštenih najstručnijih lica koje Srbija ima.

Smenio je Vučić lično i dugogodišnjeg direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića i to je jednoj „hitnoj elektronskoj sednici Upravnog odbora“, nakon što je odbio da šalje naučnike instituta na miting Srpske napredne stranke. U Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraljevu kada je smenjena načelnica Odeljenja za anesteziologiju sa reumatologijom dr Slađana Petrović, samo nedelju dana nakon štrajka upozorenja koji su zaposleni organizovali ispred te zdravstvene ustanove. Samo zato jer su tražili ostavku novopostavljene v. d. direktorke Mirjane Krčevinac koja je, po partijskoj liniji (SNS), prebačena sa čela Doma zdravlja da rukovodi kraljevačkom bolnicom. I dva bivša direktora Opšte bolnice „Studenica“ su prethodno smenjeni ili trpeli posledice zbog podrške protestima. Dr Milan Maksimović, subspecijalista endokrine hirurgije i dr Miroslav Milenković, radiolog, jer su smenjeni između ostalog zbog odbijanja da kazne one koji podržavaju proteste i iznose sopstveno mišljenje javno.

A, o stvarno stanju zdravlja građana Srbije, govore i podaci (najnoviji) Ujedinjenih nacija, gde se kaže da je broj očekivanih godina (koliko ljudi u proseku mogu da očekuju da dožive u Srbiji) među najnižima je u Evropi…Kraćem životu u Evropi se mogu nadati još samo građani Bugarske, Ukrajine i Moldavije (za muškarce i Gruzije), a u vodećim evropskim državama očekivano preostalo trajanje života je skoro deset godina duže nego u Srbiji.  I stanje je još gore kad se pogleda da je prema podacima Svetske banke, pre 15 godina više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno „državnim“ novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora.

Narednih godina, kada zdravstvom rukovodi G17+, personifikovan u nekadašnjem „četvorostrukom“ i davno zaboravljenom ministru Tomici Milosavljeviću, dolazi do drastičnog pada, da bi u periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja Vučićeve diktature, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto. Danas u 2025. godini plaćaju preko 60 odstoi svih troškova lično.

Naravno, i diktator može da se razboli, ili da barem lažira nekakvu „bolest“. Na dan 3, maja 2025., ovaj histerični i neobuzdani ego-manijak navodno je „osetio bol u grudima“, za koji je njegov lekar Dr Dragan Dinčić rekao „da je bio snažan, da je trajao je svega nekoliko sekundi“. Dinčić je načelnik uprave za vojno zdravstvo u Ministarstvu odbrane Republike Srbije i o Vučićevom zdravlju brine više od 10 godina. Tvrdio je da je diktator imao takve tegobe imao u tri navrata, kao i da su one uglavnom bile povezane sa izuzetno visokim vrednostima krvnog pritiska. Čudno, ali je to uvek bilo kad bi dobio šamar na javnoj sceni od onih koji stvarno upravljaju ovim svetom.

„Predsednik je u toku boravka u Americi osetio bol u grudima koji je bio snažan, kratko je trajao, svega nekoliko sekundi prema njegovim rečima, što se ne slaže u potpunosti sa rečima prisutnih u prostoriji koji navode da je bol trajao nešto duže.

„Predsednik je uzeo svoju dodatnu terapiju koja je bila dosta intenzivna i nakon 45 minuta kada je došla ekipa lekara iz Amerike, izmerene vrednosti krvnog pritiska su bile 165 sa 98 mm živinog stuba, što jasno govori o tome da je krvni pritisak preuzete terapije bio značajno viši nego što je tada na merenju“ – govorio je dr Dinčić tada i dodao kako Vučiću lekari iz Amerike nisu savetovali da putuje, ali da je on doneo odluku da se vrati u zemlju.

Ali, u toku puta i na pregledu u VMA, gde je stigao istog dana, odjednom nije imao tegoba i dobro se osećao. Nakon učinjenih neophodnih pregleda i analiza, konzilijum lekara VMA mogsao je da konstatuje da je „trenutno zdravstveno stanje predsednika Srbije stabilno i zadovoljavajuće“. „Konziljum je korigovao terapiju“, i savetovao nastavak daljeg redovnog praćenjanjegovog „stanja“ i odmor. Ukratko, nije mu ništa bilo. Ali je bitno da je potrošio i vreme i novac na američlku avanturu koja se završila za njega katastrofalno.

Ali, osim školstva, kulture nauke, zdravstva, nakon 11 meseci od početka protesta u Srbiji, na udaru su se našli pravosuđe i vojska…Dikatator lično rukovodi represivnim merama protiv građana i studenata, dok u pravosuđu vlast ima najveći problem da postavi lojalne ljude, što kod njega izaziva nervozu, jer je takvih sve manje…Zbogg toga svakodnevno deluje preko „paralelnog sistema“ u službama bezbednosti te tako misli da kontroliše institucije i da će nastaviti sa smenama i represijom jer ne želi da izgubi vlast, posebno pred EXPO 2027., koji mu se čini predaleko zb ig svega što ga uskoro čeka.

Nedavno je na akcije smenjivanja koje sprovodi kad se loše oseća, dakle, svakodnevno, odgovorio javno: „Prošle nedelje su kukali za šeficom poreske policije, pre toga za šefom tužilaštva, tužiocem za organizovani kriminal, (policijskim funkcionerima) u Senti i Somboru… Sve su njihovi ljudi, to samo govori o razmerama državnog udara, jer to je sve iz državne uprave poteklo, samo što niko o tome ne razmišlja. Stalno govore kako je (u Srbiji) diktatura, izgleda da smo dobro pogađali (sa smenama), samo smo trebali to ranije da radimo“.

Na sednici Vlade Srbije od 4. septembra 2025. razrešena je dužnosti Nada Novosel, pomoćnica direktora i glavni inspektor Poreske policije. Paradoks je u pitanju ili gorka šala diktatora: upravo je ona, kao pomoćnica direktora Poreske uprave odredila inspektore Poreske policije u članove Udarne grupe za istragu korupcije u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.

Ali, po svemu sudeći, početak kraja AV diktature desio se već poznatom smenom komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoja Vulevića, Vulević je izjavio tada da su ga o smeni obavestili ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević. Dačić je po direktivi svoga nadređenog slagao da je „Vulević sam dao ostavku“. Uglavnom, do javnosti je stigla vest i da je smenjen i komandant 63. padobranske brigade jer je rekao da ta jedinica ne može biti upotrebljena protiv sopstvenog naroda…Zanimljiva je za analizu izjava Spasoja Vulevića, nakon svega što se dešavalo tih dana: „U četvrtak je doneta nova sistematizacija, a kada se donese nova sistematizacija moraju da se urade nova rešenja za sve pripadnike u Direkciji policije. Prvo se donose rešenja za komandante i načelnike. Dačić i Vasiljević su me pozvali i kazali da na mene ne računaju jer, kako su rekli, predsednik (Aleksandar Vučić) ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom, i da zbog toga ja više ne mogu da budem komandant“.

Šta je ostalo u rukama diktatora? Žandarmerija, ulične batinaške „brigade“ i njegove poslušne televizije. Samo ttokom prva tri meseca (90 dana) 2025. godine, imao je 141 obraćanje/uključenje putem kablovskih i televizija s nacionalnom pokrivenošću. Nije teško to pomnožiti sa 3 ili 4 pa doći do stvarnog broja njegovih manjakalnih javnih ispada.

I što je kraj bliži, taj broj je sve veći.