Slučaj kriminalnih Vučićevih „feuda“ unutar Srbije i van nje, odavno je već predmet istraga evropskih i vanevropskih policijskih i obaveštajnih službi, a protiv njegovih „kmetova“ koji operišu najprljavijim poslovima (od droge, oružja, do međunarodnih lanaca trgovine „berlim robljem“), dignute su mnoge optužnice, neki od njih su u zatvorima, a neki čekaju na sudske procese. Kakvo je stanje u domaćim, a kakvo u stranim „pašalucima“ naprednjačke mafije i kako preko njih „vojnici“ braće Vučić rade organizovane ucene, zastrašivanja, pljačka i kako se to danas sve ruši kao kula od karata, sa vrha do dna…

Nikola Vlahović

„Ja nikad nisam popio kafu, zapalio cigaretu ni video drogu“, tvrdio je više puta srpski diktator Aleksandar Vučić, govoreći o svojoj „bezgrešnosti i člistoti“. Ali, dok je narod u Srbiji usled tiranije i zločina zavijen u crno, njegov režim je brinuo edino o „finoći i čistoći“ kokaina, za one povlaštene na vrhu domaće narko-piramide…

Šire gledano, lokalni balkanski narko-bosovi zavladali su svetskim podzemljem za samo nekoliko poslednjih godina, što nije uspelo ni mnogo većim mafijaškim organizacijama.

Srpski, crnogorski i hrvatski „vladari podzemlja“ uspostavili su ne samo odlične kontakte sa samim vrhom kolumbijskih kokainskih kartela, nego su uspeli da robu, odnosno tone kokaina, dobijaju na odloženo plaćanje, uz deljenje zarade pola-pola, i to tek posle prodaje. I na međunarodnom nivou su postali lideri u organizaciji prekookeanskog šverca u lukama širom Evrope (uz „blagoslov“ i proviziju italijanske Ndregente) i da pod svojom kontrolom drže ulična narko-tržišta i to najbogatijih evropskih država, u kojima su cene po gramu i najviše.

Jedna od nedavnih policijskih akcija, kojom su koordinisale DEA i Europol, pokazala je neke nove „puteve“: otkriveno je da su balkanski narko-bosovi prešli su u osvajanje azijskog i australijskog tržišta. ž

Prvi takav transport od 421 kilogram kokaina, u organizaciji balkanskog kartela, brodovima je stigao do tržišta Azije koje je sve do tada bilo „neosvojeno“, a odatle je privatnim avionima trebalo da se prošvercuje u Australiju. Ali, uvek vešte i surove po tom pitanju, vlasti Hongkonga, zaplenile su u prvom pokušaju više od tone kokaina, što je bila rekordna zaplena narkotika, vrednog 127 miliona dolara.

Droga je zaplenjena u Hongkongu i pokrenula je akciju koja je u Švajcarskoj dovela do hapšenja „glave“ ove organizacije, pod imenom Majk Doković, za koga se ispostavilo da je iz Podgorice. Iza njega je još desetak lažnih identiteta i debeli dosijei teških krivičnih dela, a spisak njegovih saradnika iz Srbije, više je nego zanimljiv…Istina, tu su i drugi njegovi saradnici iz  Belgije, Francuske, Holandije, Češke i Hrvatske, ali, „srpske narko mreža“ u saradnji sa Dokovićem, bila je ključna za čitav Balkan, jer je viđena kao „najpovoljnija“ zbog pokrića institucija izvršne vlasti koju je uživala. Dokovićeva stara „sveska dužnika“, tek će biti od velike koristi prilikom „završnog računa“ koji mora da položi naprednjačka mafija u Srbiji na čelu sa braćom Vučić, a koja je „dužna do guše“.

Zaplena pomenute količine kokaina označila je i finalnu realizaciju policijske istrage koja je započeta tajnim praćenjem godinu i po dana ranije, i to pod kodnim imenom „Familija“. Kokain je u Hongkongu zaplenjen u tri odvojena slučaja, u kojima su uhapšena petorica osumnjičenih: dvojica državljana Hongkonga i trojica Australijanaca.

Znatno ranije, Doković je živeo u Zagrebu, u iznajmljenom penthaus apartmanu u zagrebačkom naselju Mlinovi, odakle je i rukovodio akcijama šverca kokaina, ali i šverca gotovog novca. Njegovi „gosti“ u Zagrebu bili su „poslovni ljudi“ iz Vučićeve Srpske napredne stranke, zatim Vučićevi „arapski prijatelji“, navodno investitori nekih objekata u Beogradu. Ali, nakon jedne slučajne zaplene milion evra u vozilu jednog bračnog para (izvensi Siniša i Nevenka Čuturić), Europol je dostavio hrvatskoj policiji snimak Dokovićevog razgovora u kome kaže da je do tada već imao „20-30 takvih transporta“. A, tu je već bilo svašta: od privatnih aviona, unajmljenih stjuardesa, putnika, koji su organizatorima služili za kamuflažu, vozila koje su pripadnici grupe koristili, čak i posetu dvojice južnoameričkih saradnika Dokoviću u Zagrebu, njihove sastanke u hotelu, čak i noćne izlaske.  U pitanju su dvojica državljana Kostarike, od kojih se jedan u toj zemlji povezuje s brutalnim mučenjem i ubistvom jednog jamajkanskog kriminalca…Doković je potom uhapšen u Švajcarskoj, i to u iznajmljenoj garaži. Sa njim su uhapšeni i češki pilot izvesni Beljević iz Velike Gorice. Policija je u garažu upala u momentu dok su njih trojica pretovarali pošiljku od 600 kilograma kokaina.

U nastavku akcije, u Srbiji su po poterniuci Interpola uhapšeni Dražen Letić i Dokovićeva devojka Nevenka Čuturić. Zanimljivo, ali, tada je uhapšen i u srpskom narko-podzemlju dobro poznati Pero Šarac zvani Pjer, inače, glavni Dokovićev saradnik, koji je bio u kontaktu sa dobavljačima kokaina iz Južne Amerike i bio „dobar“ sa barem dva bliska saradnika srpskog diktatora Aleksandra Vučića.

U vezi sa ovim i ovakvim narko mrežama i „bosovima“, gde se na svim važnim mestima nalazi i mafija pod kontrolom srpskog diktatora Aleksandra Vučića, i njegovog režima,  u sedištu Globalne inicijative (Global initiative) protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI TOC), u Ženevi (Švajcarska), tokom proteklih godina kompletirana je najopširnija dokumentacija kojom se dokazuje delovanje mafijaša iz „Balkanske grupe“, sa posebnim osvrtom na Srbiju, koja danas vodi jednu od glavnih „ćelija“ koje trguju heroinom, rade proizvodnju i šverc kanabisa, ali, iznad svega i pre svega šverc kokaina iz Latinske Amerike u luke u zapadnoj i jugoistočnoj Evropi.

Poslednjih godinu dana, GI TOC je ustanovio da su „Balkanske grupe“ u tom procesu akumulirale značajno bogatstvo, stekle ogromnu reputaciju na mapi svetskog kriminala, ali i brojne neprijatelje. U jednom od novijih izveštaja GI TOC između ostalog konstatuje: „…Iako održavaju veze sa svojom domovinom, većina njihovih operacija odvija se van Zapadnog Balkana. Dileri rade u blizini izvora snabdevanja (na primer u Ekvadoru, Brazilu i Kolumbiji), ‘pešaci’ upravljaju distributivnim mrežama u Belgiji, Italiji, Holandiji, Španiji i Ujedinjenoim Kraljevstvu, a gazde drže distancu i svoj novac u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE)“…

Pet godina ranije, kad je Europol najavio veliku operaciju protiv kriminalne grupe „čiji članovi govore srpski i albanski jezik“, ustanovljneo je da se radi o jednoj od najaktivnijih na evropskom tržišti kokaina. Svi su bili direktno povezani sa vlastima u Beogradu i Tirani. Istrage su rezultirale hapšenjem dvadeset osoba iz devet zemalja. Jedan od njih je bio Eldi Dizdari, Albanac koji živi u Dubaiju i koji je održavao bliske veze sa srpskim narko klanovima nastanjenim u ovoj preboigatoj arapskoj državi.

Svaki od njegovih saradnika iz „srpskog klana“ bio je direktno povezan sa vlastima u Srbiji. Ali, pomenuti Dizdari je bio tek jedan od nekoliko Albanaca optuženih za međunarodnu trgovinu drogom koji su našli utočište u Emiratima, a smatra se da se i danas (uprkos ratu oko Irana), čak dve trećine svih albanskih kriminalnih vođa krije tamo i drže „na vezi“ sve narko frakcije iz Srbije, finansiraju njihovo „pokrivanje“ unutar država u kojima deluju, što uključuje i Srbiju i njene najmoćnije ličnosti iz vladajuće stranke.

Sa druge strane, poznata imena srpske političke i kriminalne scene, uz punu saglasnost feudalne porodice iz Emireata, olakšavaju tamo svoj boravak kupovinom skupih nekretnina i ulaganjem u lokalnu privredu.

GI TOC iz Ženeve i o tome ima svedočanstvo svog „insajdera“ pa kaže: „Veliki kriminalci sa Balkana kupuju svoj siguran boravak tako što ulažu velike količine novca u zemlju i troše mnogo, održavajući luksuzan način života. Jedino pravilo koje moraju da poštuju je da se ne bave trgovinom drogom ili drugim kriminalnim aktivnostima unutar zemlje“…Sve do rata u Iranu, srpska narko „elita“ se toliko osećala bezbednom da je tamo preselila porodicu i prijatelje i otvorila na stotine firmi. Aleksandar Vučić, nesumnjivo političko i „diplomatsko“ pokriće narko kartelima iz Srbije u Emiratima, „izdejstvovao“ je uzimanjem više milijardi dolara kredita od vladajuće porodice ove zalivske države, da se određeni ljudi iz njegovog „poslovnog okruženja“ ne izručuju drugim i trećim zemljama u slučaju da ih njihovi pravosudno organi traže.

Ipak, pre nekoliko godina, policija Dubaija je uhapsila pet kriminalnih međunarodnih narko-bosova iz SAD, UK, Francuske i Danske, a Italija je čekala više od 18 meseci odgovor na svoj zahtev za izručenje gore pomenutog Dizdarija i nekoliko njegovih saradnika sa srpskim pasošima, kojima je u međuvremenu istekao istražni pritvor…

U Emiratima su se i Srbi i Albanci osećali „kao kod kuće“, ali to već odavno više nije tako.

Protekle godine agencije za sprovođenje zakona u Evropskoj uniji sastavile su spisak političkih lidera iz evropskih zemalja, kao i iz Velike Britanije, koji u Dubaiju imaju i prljavi novac i tajne račune i kriminalne veze. Aleksandar Vučić se nalazi u samom vrhu ove grupe, a razlog što se postupak protiv njih i masovno hapšenje još nije desilo, treba tražiti u spletu pravnih nadležnosti i političkih interesa. Oni su ove godine prvi put najbliže saglasnosti da se otarase niz poznatih i manje poznatih „lidera“.

Britanska štampa je Dubai nazvala novom „Costa del Crim“ („obala kriminala“), koja će zameniti zloglasno špansko skrovište za zločine, Costa del Sol.

Sa toliko šefova bandi na jednom malom mestu, na zemlju se gleda kao na utočište za kriminalce. To je, kako GI TOC kaže, „centar niskog rizika za koordinaciju nezakonitih aktivnosti sa emisarima u inostranstvu i dobro mesto za druženje i sklapanje novih poslova“

Trend prelaska na udaljena tržišta radi pranja novaca stečenih kriminalom pokazuje povećanu sofisticiranost balkanskih kriminalaca i pokazatelj je koliko su ove organizacije postale fleksibilne i poslovno orjentisane. Preciznije rečno, globalni pa i balkanski kriminal, prešao je u takozvanu „digitalnu sferu“, pa se danas međunarodnim transportima narkotika upravlja i putem zakupljenih satelitskoih kanala. Rat sa tom mafijom vodi se doslovno na svim morima, okeanima, na zemlji i na nebu.

 Evropske agencije za sprovođenje zakona teško ili nikako sarađuju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima da bi rešile ovaj problem, a svemu tome pogoduje i rat koji se vodi u Iranu, i za prevlast u Ormuskom moreuzu radi kontrole transfera nafte.

Zbog svega ovde rečenog, jasni su i razlozi zašto nadležno tužilaštvo u Srbiji nije otvorilo čak 75 odsto svih kodova takozvanih Sky prepiski. Naime, te prepiske srpskih mafijaša i dalje su „pod cenzurom“, jer bi javnost iz njih saznala sve u vezi uloge braće Vučić u poslovima srpskih i međunarodnih narko-kartela, i otkrila šokantne podatke o količini prljavog narko-novca investiranog doslovno u svaki od takozvanih kapitalnih projekata u Srbiji, uključujući tu ne samo građevinske megalomanije u glavnog gradu i u unutrašnjosti države, već i u izgradnju putne infrastrukture i drugih infrastrukturnih poslova.

Kad su „samostalni delatnici“, zapravo lokalni kriminalci van kontrole Vučićeve mafije, 2024. godine, opljačkali kokain vredan milion evra i krenuli da ga po Srbiji „diluju“, „država je žestoko uzvratila“, pa je u velikoj akciji policije i tužilaštava u Beogradu i Čačku, zaplenjeno više od devet kilograma kokaina vrednog, kako je ekspresno utvrđeno (bez merenja!) preko milion evra! I ta akcija je pokazala kako AV klanovi odlično znaju kolikom količinom „robe“ raspolažu, kojim putevima ide i ko je ovlašten za koji „sektor“.

Tadašnja zajednička akcija UKP Policijske uprave Čačak, odseka za borbu protiv droga i Policijske stanice Voždovac, Višeg javnog tužilaštva u Užicu i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, takođe je potvrdila da su kokain i drugi narkotici „biznis“ na koji je drski režim Aleksandra Vučića i njegovih bližnjih, jedini polagao pravo. Jer, kad im je grupa mangupa ukrala drogu vrednu milion evra, odmah su „usledili pretresi na više lokacija u Beogradu“, gde je pronađena čak i ogromna količina specijalne mase za uvećanje količine droge! Ta „masa“ je od milion evra mogla da napravi četiri puta veću zaradu. Niko ne sme da dira u radikalsko-naporednjački profit od narkotika, jer od njega zavisi finansiranje Vučićevih privatnih policija, razbojnika, paravojnih formacija za prebijanje građana po ulicama najvećih gradova, zastrašivanja u vreme izbornih procesa, ukratko, za dobar život jedne opake falagne koja doslovno drži njene građane kao zatočenike i kao taoce, a Srbiju tretira kao okupiranu neprijateljsku teritoriju.

Poslovično zaboravnu javnost u Srbiji svakako treba podsetiti da je u septembru 2023. godine, došlo do nezapamćeno velike zaplene droge u Evropi i na Kanarskim ostrvima, u španskim gradovima Vigo i Alhesiras (700 kilograma kokaina), kao i u Grčkoj, a prema navodima policija tih zemalja, čiju „distribuciju“ su vršili sve samo Srbi (ispostaviće se kasnije da su bili na svaki način povezani sa vlastima u Beogradu i ključnim Vučićevim ljudima , koji su tada predstavljeni svetskoj javnosti kao „Balkanski kartel“).

U Grčkoj je tada uhapšena šestočlana grupa srpskog narko kartela, a grčka policija u luci u Solunu zaplenila je čak 324 kilograma najčistijeg kokaina. Neformalni vođa ove grupe bio je izvesni Ž. B., ali, su neki „važniji Srbi“ iz Latinske Amerike i Evrope dirigovali čitavim transportom. Kako je čitava stvar pokrenula niz istraživanja u evropskim i vanevropskim medijima, ubrzo se saznalo za danas dobro poznate Sky prepiske,  o vezama narko mafijaša i državnog vrha (da se to krilo skoro pet godina) te da Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) taj predmet drži „u fioci“. Kao i obično, Aleksandar Vučić, je ove tvrdnje nazivao „lažima i besmislicama“, dok je njegovo Tužilaštvo ćutalo. Ubrzo su se pojavila i dokumenta koja su dostavila srpskom tužilaštvu za organizovani kriminal. Ta dokumenta pokazuju vezu mafijaških glava sa najvišim predstavnicima vlasti, uključujući Novaka Nedića, Andreja Vučića (uz saglasnost Aleksandra Vučića), kao i tadašnjeg direktora BIA Aleksandra Vulina i ministra policije Bratislava Gašića. Ta grupa je nadgledala i kontrolisala rutu uvoza heroina iz Turske ka Zapadnoj Evropi i ulaz kokaina na tržište Srbije. Danas, na polovini 2026. godine, postoje u srpskom tužilaštvu na hiljade stranica sa dokazima, fotografijama, tonskim zapisima i Sky porukama, ali nema naznaka da će po njima postupati do konačnog pada AV režima. Čulo se tada da postoje u tim dokumentima „jezive stvari“, uključujući i ona da je „polovina vlade na kokainu“ ili da saradnici narko-mafije prikupljaju i glasove za Vučićevu SNS. Glumeći veliku brigu, srpski diktator je navodno tražio da tužilaštvo da pokrene predmet i ističući da „prezire“ drogu i narko-dilere.

Prema nalazima evropske kancelarije za praćenje puteva droge, ukupno 11 odsto svetske populacije do 2030. godine će konzumirati neku vrstu narkotika. Slična je situacija i u Srbiji, gde je broj korisnika kokaina i sintetičkih droga u stalnom porastu. Takođe, u proteklom periodu primat na narko-tržištu preuzele su sintetičke droge, pre svih amfetamini koji se proizvode u ilegalnim laboratorijama blizu potrošača, čime se izbegavaju rizici krijumčarenja preko državnih granica, a izmenili su se i modaliteti ulične prodaje droga. Danas je moguće naručiti bilo koju psihoaktivnu supstancu posredstvom Dark Web-a uz pomoć pretraživača kao što su Torr i Peer to peer, ali i mnogi drugi, koji omogućavaju korisnicima potpunu anonimnost.

Primera ima i u Srbiji i u čitavim regionu: recimo, u samo centru Podgorice u Crnoj Gori, na sred jedne od najprometnijih ulica, svi prolaznici koji imaju pametne telefone mogu pristupiti određenom reklamnom sadržaju preko QR koda. Na stubovima se nalazi reklamni sadržaj pod nazivom „snow“ što u žargonu ilegalnog tržišta označava kokain. QR kodom se ulazi na sajt gdje se prodaje ova psihoaktivna supstanca. Na sajtu se može videti koliko košta koja gramaža i nalazi se uputstvo za plaćanje u kriptovalutama što će onemogućiti nadležnim institucijama da na lak način uđu u trag ovim transakcijama.

Ovo nije prvi put da se ovakav reklamni sadržaj vidi javno. Tokom 2024. godine Uprava policije u Crnoj Gori je uklanjala materijal koji se nalazio u blizini osnovnih škola, a takav sadržaj je stizao građanima čak i preko viber poruka. U Srbiji se ovo obavlja na sličan način. Plaćanje se vrši u kriptovalutama, a u pojedinim slučajevima je moguće platiti i bankovnom karticom. Nakon ulaska na sajt, kreira se nalog kako bi se mogao naručiti „proizvod“, a nakon toga psihoaktivna supstanca ne stiže na kućnu adresu, već se primopredaja isključivo vrši metodom zvanom „dead drop“ što znači da je porudžbina unapred sakrivena na sigurnom mestu u gradu u kojem se naručuje. Nakon plaćanja, kupci dobijaju google koordinate i foto uputstva za pronalaženje proizvoda. Na samom sajtu je jasno naznačeno da se nikad ne koriste ista skrivena mesta.

U Vučićevoj narkomanskoj faveli, dominantna kriminalna aktivnost gotovo svih organizovanih kriminalnih grupa je ilegalna proizvodnja i trgovina narkoticima, čime se bavi više od 80 odsto registrovanih kriminalnih grupa. Zarade su enormne, procene idu do pola milijarde evra godišnje.

Ali, i na globalnom nivou se ne može precizno proceniti vrednost ukupne trgovine drogom, ali se ona po nekim podacima kreće odmah iza globalne trgovine naftom. Procenjuje se da tržište droga u Evropskoj uniji ima minimalnu maloprodajnu vrednost od najmanje tri milijarde evra. Izveštaj gore navedene organizacije iz Ženeve jasno kaže da „…organizovane narko-grupe imaju veliku finansijsku moć koja je osnov svake druge vrste moći od opšte društvene, pa do političke, iz čega proizilazi i veliki uticaj organizovanog narko-kriminaliteta na čitav niz oblasti društvenog života, ali i na brojne elemente pravnog sistema…“

Režim Aleksandra Vučića duboko potonuo u kriminal, narko podzemlje i šverc naoružanja, nema šansi da ikada više „oživi“. On je kao i samozvani „vođa“, neizlečivo bolestan.