„Načelnik za vezu i komunikacije Komande vazduhoplovnih snaga Ukrajine Jurij Ignat, na nacionalnoj TV je potvrdio da se njegova služba suočava sa rastućim teškoćama prilikom presretanja ruskih balističkih raketa, navodeći kao razlog sposnobnost (ruskih) raketa da prate nove putanje leta i složenije taktike napada“, preneo je u redakcijskom članku američki vojni časopis Military Watch (MW).

Piše: Igor Veremejev

Vojni vođa kijevskog režima, prema svedočenju MW, priznao je da ukrajinske snaga trenutno imaju ozbiljne poteškoće sa presretanjem udara ruskih raketa „Iskander“.

„Naravno, postalo je složenije boriti se protiv raketa koje lete po kvazibalističkoj putanji, to jest koje osciliraju tokom prilaza za sletanje“, rekao je Ignat, dodavši: „To otežava posao sistemu Patriot, jer ovaj sistem presretanja balističkih raketa radi u automatskom sistemu. Postaje složenije izračunati tačku sudara ili detonacije rakete-presretača sa neprijateljskom raketom.“

Nagnute kvazibalističke trajektorije, kako balističkih raketa 9K720 iz sastava kompleksa „Iskander-M“, kao i njihovih avio-analoga, koji se lansiraju sa lovaca MiG-31I iz sastava kompleksa „Kinžal“, odavno su pokazali da predstavljaju posebnu teškoću za protivvazdušnu odbranu.

Ne samo da su ove rakete pokazale visoku manevarsku sposobnost u završnim fazama leta, već i lansiranje iz više pravaca, što još više otežava rad PVO. Kako je primetio Ignat: „Ako balistička raketa može da se približi iz raznih pravaca, nemoguće je da je otkrije jedan sistem… Potrebno je imati nekoliko sistema, nekoliko radara, koji mogu da otkrivaju ciljeve i pokrivaju gradove iz raznih pravaca.“

Ignatova izjava usledila je nakon izjava ukrajinskih i zapadnih zvaničnika u materijalu Fajnenšel tajmsa, o tome da kompleksi „Iskander-M“ i „Kinžal“ sada mogu da lansiraju rakete koje mogu ili da se strmoglavljuju u završnim deonicama ili da manevrišu, kako bi „zbunile i zaobišle“ ukrajinske PVO sisteme.

„Ukrajinska PVO se“, piše MW, „dugo borila da presretne napade koji su dolazili sa sistema „Kinžal“ i „Iskander-M“, a što je za rezultat imalo da su oba sistema često korišćena da identifikuju ukrajinske PVO sisteme dugog dometa S-300 i MIM-104 Patriot, za ciljanje, kako bi služili kao sredstvo povećanja sile za masovnije napade. Snimci sa dronova prvi su potvrdili uspešan udar „Iskandera-M“ po sistemu „Patriot“ 23. februara 2024. godine, dok je naredni udar, sledećeg meseca, 10. marta 2024, uništio drugi sistem oko naseljenog mesta Sergejevka, ostavivši kopnenu vojsku u regionu bez zaštite.

Druge nedelje jula 2024. novi snimci su potvrdili uništenje dva lansera raketa u Odeskoj oblasti, a 11. avgusta – uništenje još tri lansera i radara AN/MPQ-65. Dalji uspesi „Iskandera-M“ protiv sistema „Patriot“ se nastavljaju“, konstatuje američki časopis.

Po rečima eksperta ovog časopisa, nesposobnost „Patriota“ da pouzdano presreću ruske raketne napade široko su razmatrali ukrajinski i zapadni izvori, a jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik je rekao za Volstrit žurnal da su balističke rakete pokazale viši nivo manevarske sposobnosti, što im omogućava da se sklone ne samo od presretanja, već i od otkrivanja. Situaciju su pogoršali kako ruski uspesi u značajnom proširenju obima proizvodnje „Iskandera-M“, tako i brzorastući deficit sistema „Patriot“ i „S-300″, s kojim su se suočile ukrajinske snage.

Još jednu komplikaciju izazvalo je korišćenje ruskih sistema PVO, kao što je S-400, koji lansiraju rakete klase „zemlja-vazduh“, lete znatno brže od „Patriota“, za obaranje sopstvenih raketa „zemlja-vazduh“ posle lansiranja, što samim tim ozbiljno podriva napore PVO.

U drugom članku MW piše da su lovci MiG-31 opremljeni poboljšanim raketama „Kinžal“.

„Naoružanje je „naučilo“ da manevriše u vazduhu“, piše MW, „što je dovelo do prelomnog momenta za Rusiju, žali se kijevski režim. To čini PVO, pa i sistem „Patriot“, nemoćnim protiv masovnih udara. Izveštava se da su ruski lovci-presretači MiG-31I sada opremljeni poboljšanim verzijama raketa lansiranih iz vazduha „Kinžal“, da bi povećali mogućnost prodora protiv savremenih sistema PVO…“

Podaci koje su objavile vazduhoplovne snage ukrajinske vojske pokazuju krajnje male šanse presretanja bilo kojih ruskih balističkih raketa. Shodno zvaničnim publikacijama, sistemi „Patriot“ nisu oborili više od 6% ciljeva proteklog septembra. Pre svega, to se povezuje upravo sa modernizacijom „Kinžala“ i kopnenih kompleksa.

Kako piše MW, Ukrajina deli podatke o borbenim karakteristikama „Patriota“ s Pentagonom i kompanijama koje učestvuju u njegovoj proizvodnji.

Pritom, zvaničnici primećuju da, bez obzira na napore da se poboljšaju performanse sistema PVO, oni često zaostaju za ruskim naprednim, modernizovanim sistemima. Nesposobnost američkih sistema da pouzdano presreću raketne napade, široko se razmatraju na Zapadu.

Jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik je rekao za Volstrit žuranl da Moskva stvara oružje koje je nemoguće čak i otkriti, a o presretanju da se i ne govori.

Očigledno, našavaši se u tako tužnoj situaciji, Kijev sada uporno traži od SAD da mu pošalje krilate rakete „Tomahavk“. „Mislim da sam doneo odluku. Generalno“, odgovorio je američki predsednik Tramp na pitanje novinara o tome da li će pomenute rakete biti date Kijevu, ali nije objasnio u čemu se tačno sastoji ta odluka.

„Mislim, želim da znam šta će oni uraditi s tim“, rekao je Tramp, imajući u vidu kako će ukrajinska strana koristiti te rakete. „Gde će ih usmeriti. Mislim, moraću da pitam o tome. Postavio bih određena pitanja.“ Pritom je uverio da ne stremi daljoj eskalaciji konflikta u Ukrajini. „Ne želim eskalaciju“, rekao je on novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće.

Govoreći o konfliktu u Ukrajini, Tramp je još jednom primetio: „Taj rat nije trebalo da počne. Nikada. Donete su tako loše odluke. Mislim, sa obe strane. U situaciji sa ratom u Rusiji i Ukrajini niko ne izgleda dobro. Niko.“

Vladimir Putin je na plenarnom zasedanju međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ rekao da „primena „Tomahvaka“ bez direktnog učešća američkih vojnika nije moguća, to će označiti apsolutno novu, kvalitativno novu etapu eskalacije, između ostalog i kad je reč o odnosima Rusije i SAD“.

On je istakao da je moguće da odluka Vašingtona o isporuci „Tomahavk“ raketa Kijevu dovede do uništenja pozitivnih trendova u odnosima.

Svoje mišljenje o tome kako Rusija može da odreaguje ako SAD ipak pošalju takve rakete Ukrajini, izrazio je vojni ekspert, pukovnik Generalštaba Rusije u penziji Mihail Hodarenok na portalu „Vojni poslovi“.

„Počnimo od toga da ja nikad nisam sumnjao da će takav vid oružja, kao što je „Tomahavk“, pre ili kasnije biti dat Oružanim snagama Ukrajine. Sumnji tim povodom nije bilo. Predsednik SAD Tramp se izrazio na sledeći način – da je praktično „doneo odluku“. Pretpostavimo da jeste. Drugi momenat, on je rekao da želi da razume kako će ukrajinska vojska koristiti te rakete. Ali to nije nikakva nauka. Ako takvo oružje bude na raspolaganju ukrajinskoj vojsci, ono će se primenjivati isključivo za udare po važnim i posebno važnim objektima u Rusiji. Tim pre što je reč o raketama dugog dometa, visokopreciznim i sa moćnom bojevom glavom težine 450 kilograma eksploziva. To će dovesti do velikih rušenja“, smatra Hodarenok.

Po rečima eksperta, sve to će konflikt odvesti u potpuno novu fazu pogoršanja stanja.

Hodarenok misli da krstareće rakete „Tomahavk“ ne mogu da prelome tok oružane borbe, ali mogu da izazovu dosta neprijatnosti za nas. Kao odgovor, smatra on, Rusija može u prvoj etapi da odreaguje i tako: svim mogućim sredstvima za uništenje da nanese udare po tačkama najviših rukovodilaca Ukrajine: jednom je Zelenski pretio da će uraditi na Kremlj, sada za te reči mora da odgovara.

„To je prva mera koju, po mom mišljenju, treba ostvariti. Cela ukrajinska politička elita mora da zna da će slične inicijative obavezno dovesti do odgovora vojske RF. Ako to ne deluje, onda se mora pribeći demonstracionom udaru.“

On je podsetio da je u tekstu ruske vojne doktrine napisano da RF zadržava pravo da primeni nuklearno oružje kao odgovor na primenu protiv nje nuklearnog i drugih vidova oružja za masovno uništanje, kao i u slučaju agresije protiv Rusije uz korišćenje konvencionalnog oružja, kada se pod pretnjom nađe postojanje države.“

Ekspert je istakao da davanje raketa „Tomahavk“ Ukrajini, može da dovede u opasnost životno važne interese Rusije.

Šta je demonstracioni udar? To je jedno lansiranje rakete sa konvencionalnim ili nuklearnim punjenjem male snage, s ciljem da se demonstrira mogućnost nukelarnih snaga RF za isporuku raketa sa nuklearnim punjenjem u dati region i sa datom tačnošću“, citirao je doktrinu Hodarenok.

Po njegovim rečima, takav nuklearni udar može da se nanese po bilo kojim nenaseljenim područjima. Na primer, po Crnom moru, da bi iz Odese, Nikolajeva i Evrope videli s čim imaju posla.

„Ako ne odreagujete na gorenavedeni način, onda će u početku Ukrajina dobiti rakete „Tomahavk“, a zatim i specijalnu municiju za njih. Ako ne zaustavite taj proces, eskalacija će samo rasti. Svojom inicijativom za slanje raketa, SAD će prinuditi Rusiju da učini takav korak i, pre ili kasnije, on će biti učinjen“, smatra vojni analitičar.

Poziciju Moskve u vezi sa mogucìim isporukama raketa „Tomahavk“ Kijevu, već ranije je nedvosmisleno izložio ruski predsednik Vladimir Putin u okviru plenarnog zasedanja diskusionog kluba „Valdaj“. To će biti ozbiljna eskalacija konflikta, istakao je zvanični predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov.