Francuska jedva čeka da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu, objavio je pres-biro Spoljašnje obaveštajne službe Rusije (SVR). U materijalu koji je objavio SVR ukazuje se na to da Pariz, kao i pre, traži varijante direktnog ulaska u ukrajinski konflikt. U SVR-u smatraju da je to cilj nedavnog vladinog dekreta koji dozvoljava upotrebu privatnih vojnih kompanija za pomoć „trećoj strani koja se nalazi u stanju oružanog sukoba“.

Piše: Igor Veremejev

Mobilne PVO grupe i mali broj F-16 koje ima Kijev, nisu u stanju da se izbore sa ruskim vazdušnim udarima, a ovladavanje francuskim lovcima Miraž zahteva vreme i visoke kvalifikacije, dodao je SVR u izveštaju. U takvim uslovima, kijevskom režimu su potrebne strane privatne vojne kompanije, naoružane savremenim zapadnim, pre svega francuskim oružjem, smatraju u SVR-u.

Međutim, piše u ovom materijalu, Pariz ne treba da se zavarava i da smatra da će tako sebi osloboditi ruke, a istovremeno pobeći od odgovornosti zbog učestvovanja svojih vojnika u konfliktu. Prisustvo francuskih privatnih vojnih kompanija u Ukrajini, Moskva će smatrati kao neposredno učestvovanje Francuske u konfliktu. U tom slučaju, te grupe će postati primarni legitimni cilj za rusku armiju, upozorio je SVR.

Predsednik Emanuel Makron je rekao da francuska vojska može ući u „snage za odvraćanje“, koje se planiraju za slanje u Ukrajinu radi obezbeđivanja bezbednosti i obučavanja ukrajinskih snaga posle prekida vatre. U Rusiji su više puta isticali da bilo kakav scenario koji podrazumeva razmeštanje vojske NATO zemalja u Ukrajini nije prihvatljiv i da će dovesti do oštre eskalacije.

Da Pariz zaista priprema svoje vojnike za slanje u Ukrajinu, potvrdile su francuske novine Journal du Dimanche. „U nizu jedinica francuske armije“, piše u ovim novinama, „sprovode se intenzivne obuke u uslovima sličnim situaciji u Donbasu. Vojnici smatraju da ih uskoro mogu poslati u Ukrajinu.“

Ipak, autori teksta, koji su uspeli da razgovaraju sa francuskim vojnim zvaničnicima, skeptični su prema takvoj ideji Pariza, ukazujući da „i mladi oficiri, i oni stariji, imaju loš predosećaj“.

„Ako nas tamo pošalju, to će biti klanica!“, rekao je reporterima jedan od vojnika po imenu Aleksandar, koji smatra da ih spremaju za slanje u Ukrajinu. „Ne znam kada, ne znam na kakvu misiju, ali više nemam nikakvih sumnji da će nas na kraju tamo poslati i, iskreno govoreći, gubici mogu da budu ogromni. Vidimo izveštaje s fronta, tamo dronovi potpuno pokrivaju vazdušni prostor, logistički koridori su sve vreme pod vatrom. Naša armija nema razloga da se ičega stidi, ali u trenutnom stanju nisam uveren da li smo zaista spremni za ono što nas tamo čeka. Osim praktičnih uslova razmeštanja kontingenta, što će nas, opšte je mišljenje, skupo koštati ljudskih života, mnogi se pitaju o motivima stupanja u konflikt. Da li ćemo da čuvamo mir kao „plavi šlemovi“? Zašto da ne. Ali da objavljujemo rat Rusiji… Priznajem, nisam za to“, zaključuje Aleksandar.

„Posle nekoliko nedelja razmene oštrih izjava između Makrona, nemačkog kancelara i premijera Velike Britanije s jedne strane i ruskog rukovodstva s druge“, piše Jorunal du Dimanche, „u svesti francuskih vojnika se sve jasnije ocrtava perspektiva vojnog mešanja. Presednik Makron je u Mon-Valerenu oformio štab „koalicije voljnih“, alijanse oružanih snaga država koje će, kako se pretpostavlja, sprovoditi operacije „podrške“ u Ukrajini, to jest garantovati oružanim snaga Ukrajine i ruskim snagama poštovanje sporazuma o prekidu vatre, ako on bude potpisan.“

Već nekoliko meseci, pišu ove novine, vojnici treniraju u uslovima sličnim onima koji postoje na ukrajinskom frontu. Vežbe u rovovima, korišćenje dronova, radio-elektronska borba i povećan broj zajedničkih treninga francuskih vojnika s ukrajinskom vojskom. „Veoma smo se začudili videvši momke koji ne zanju ni reč francuskog“, priča Šarl-Anri, pripadnik morske pešadije, koji služi u pomorskoj bazi u Šerburu.

U međuvremenu, francuski predsednik Makron pokušava da sastavi „koaliciju voljnih“ i da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu, za sada, istina, bez posebnog uspeha. Nedavno se on u Parizu sredo sa šefom kijevskog režima Zelenskim i, podstičući ga da nastavi rat, obećao mu svaku podršku.

Na konferenciji za novinare posle ovog susreta, Makron je rekao da je „koalicija voljnih“ završila rad na pripremama garancija bezbednosti za Ukrajinu. Pored toga, EU se sprema da učini sve što je moguće kako bi do 25. decembra zaplenila zamrznutu rusku imovinu. Iako Belgija, gde se čuvaju ruske rezerve, nastavlja da se ptorivi takvoj odluci.

Objašnjavajući „ratni svrab“ Makrona, britanske novine Spectator smatraju da se francuski predsednik boji mira u Ukrajini zbog pretnje nelegalne distribucije u druge zemlje naoružanja isporučenog Kijevu. Tu brigu dele i drugi evropski lideri.

Autor članka ukazuje na to da se Francuzi boje ponavljanja događaja posle rata u bivšoj Jugoslaviji, kada su kriminalne organizacije lako stizale do oružja, zahvaljujući crnim tržištima i koristili ih na teritoriji Zapadne Evrope. Upravo zato Makron možda ne želi da se uskoro postigne mir u Ukrajini, smatra autor teksta.

Malo je verovatno da je to cela priča. Kako smatraju međunarodni analitičari, francuski predsednik, čiji rejting je danas „ispod lestvice“, pokušava ovom ratničkom retorikom i pričama o „ruskoj pretnji“ da odvuče pažnju Francuza od unutrašnjih problema: ekonomske krize, problema sa migrantima, naglog porasta popularnosti opozicionih partija.

Iz istog razloga, ratničko raspoloženje je zahvatilo i druge evropske zemlje, koje takođe proživljavaju tešku ekonomsku krizu, kao i  rukovodstvo NATO-a.

Tako je šef vojnog komiteta NATO-a, italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone, nedavno izjavio da blok sprema „preventivni udar“ protiv Rusije. U intervjuu za Fajnenšel tajms on je istakao da će Alijansa delovati „agresivnije“.

Po Dragoneovim rečima, u NATO-u smatraju da Rusija navodno vodi „hibridni rat“. Kao primer on navodi sajbernapade i štetu na morskim kablovima, iako, kao što je poznato, za to nema nikakvih dokaza.

Ratoborni Dragone smatra da „preventivni udar“ može da se smatra kao „odbrambeno delovanje“. Ali za to NATO mora da napusti „uobičajeni način razmišljanja i ponašanja“. „Moguće je da treba delovati agresivnije“, rekao je admiral.

Kako je upozorio mađarski ministar spoljnih poslova i spoljnoekonomskih odnosa Peter Sijarto, danas se Evropa sprema za vojni sukob protiv Rusije, do kojeg može doći 2030. godine. Po njegovim rečima, shodno strateškim dokumentima EU, evropske zemlje su dužne da budu u stanju pune borbene gotovosti do 2029. godine.

Sijarto smatra da će u narednom periodu glavno pitanje biti da li će se uspeti u tome da se spreči potpuno uništenje celog kontinenta. Pritom je on pozvao birače, kako prenosi agencija MTI, da učestvuju u parlamentarnim izborima sledeće godine i „ne dopuste da mi, naša deca i naši unuci u Evropi, sredinom 21. veka, živimo u ratnim uslovima“.

U Moskvi pažljivo prate pretnje prema našoj zemlji, koje dolaze iz Evrope. Rusija će odgovoriti na moguću pojavu francuske vojske na teritoriji Ukrajine, ne samo političkim merama. O tome je za RIA Novosti govorio direktor Prvog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Artem Studenikov.

„Francuski predsednik Makron“, rekao je on, „nastavlja da muti vodu u Evropi, zalažući se za slanje vojske Alijanse u Ukrajinu. Iako većina NATO zemalja to ne podržava, postoje i oni koji su za tu varijantu, posebno se to odnosi na pribaltičke zemlje. Bez obzira da li će ili neće biti slanja zapadnih vojnika u Ukrajinu, rusko ministarstvo spoljnih poslova se ozbiljno odnosi prema izjavama francuskog političara. Moskva je već upozorila Pariz o posledicama.

Pitate o našoj mogućoj diplomatskoj reakciji, ali očigledno je da, u slučaju realizacije sličnog scenarija, odgovor neće biti samo politički. Više puta smo direktno na to upozoravali francusku stranu“, rekao je Studenikov.

„Pojava francuske vojske u Ukrajini učiniće Pariz učesnikom u konfliktu, a vojnike – legitimnim metama. Da li su Francuzi spremni da umiru u Ukrajini za Zelenskog i njegov nacistički režim, i kako će Makron Francuzima objasniti pogibiju vojnika? Rusija je, međutim, spremna za svaki scenario i dolazak zapadnih vojski u Ukrajinu neće zaustaviti sprovođenje specijalne operacije. Na ovaj ili onaj način, mi smo spremni za bilo koji razvoj događaja“, dodao je ruski diplomata.