Ogromne ekonomske i političke štete koje je Srbiji nanela kriminalna imperija Aleksandra Vučića dolaze na naplatu. I ruska nafta i turski dronovi i izraelski obaveštajci i savetnici, čitava njegova kriminalna imperija sagrađena na razbojničkim poslovima, sve se to ruši kao kula od karata, a posledice po državu i njen narod teško je i zamisliti. Samo na jednom od simbola njegove mafijaške strategije, izgradnji grandiozne kule Alta banke, nastale „iz ničega“, te hitna odluku navodne Macutove vlade da „uveća“ površinu projekta Beograd na vodi za još 330 hektara i drugi panični potezi za otimačinu još milijardi, govori da „Vođino“ ludilo eskalira a da je kraj već došao. Plan da Beograd kao glavni grad i centralni urbani, politički i ekonomski faktor u potpunosti bude oduzet Srbiji i predat na upravljanje najopasnijim okupatorima za koje bi ona nacistička uprava iz vremena okupacije bila humanitarna misija, biće prekinut. Kao i ideja rastakanja Srbije i njene takođe planirane „(de)fragmentacije“. Ali, ostaje pitanje: kako dalje ako promene ne budu temeljne?

Nikola Vlahović

Elektroproivreda Srbije obavestila je 15. jula ove 2025. godine, građane da će račune za struju nadalje plaćati na račun Alta banke.

Ali, nije saopšteno da je vlasnik te banke, izvesni Davor Macura, koji je još 2008. godine, bez dana radnog staža, „upao“ u biznis“ otvaranjem svoje prve menjačnice u zemunskom naselju Altina, a odatle ga je put vodio do vrha Udruženja menjača, otvaranja zlatara, pa sve do vrha radikalsko-razbojničke Srpske napredne stranke i njenog „vođe“, što ga je konačno „preko noči“ i učinilo multimilionerom.

Ipak, istorija Alta banke izgleda drukčije. Naime, prvobitno zvala Jubmes banka koja je osnovana 1979. godine (njen direktor jedno vreme bio je pokojni Ivan Stambolić).

U oktobru 2018. godine Vučićev „konsiljere“, Siniša Mali najavio je da će država do kraja godine prodati udeo u Jubmes banci i da su ,,spremni na prodaju banaka“.

Celokupna tržišna vrednost Jubmes banke procenjena je na približno 26 miliona evra i početkom 2019. godine Alta Pej Grupa, u vlasništvu Davora Macure, otkupila je državne akcije za oko 5 miliona evra. Nakon kupoprodaje, Jubmes menja ime i postaje Alta banka.

Kasnije, Macura dokupljuje još 36,1 odsto akcija od manjinskih akcionara, a u septembru 2021. godine još 12 odsto i time postaje vlasnik 84,1 osto udela banke. Na kraju, preuzima punu kontrolu putem svoje kompanije Alta Pej Grupe, kupuje preostale akcije i postaje potpuni vlasnik Alta banke. Znatno ranije, „sve se znalo“, pa je režimski „Blic“ još 24. aprila 2019. objavio veliki naslov: „Menjačnice iz Zemuna kupuju Jubmes banku!“

A, kad mu je posao sa Vučićevom mafijom krenuo (i kad je i sam postao njen deo), jedna od njegovih firmi, ABL Solvent kupila je svu zatečenu imovinu nekadašnje Industrije motora i traktora (IMT) na Novom Beogradu za samo 70 miliona evra, mada su sve procene govorile da je samo zemljište vredno barem tri puta toliko.

Početkom novembra 2023. godine sklopio je sporazum o strateškom partnerstvu sa EPS-om i postao posrednik u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu javnog preduzeća, kao i u aplikaciji ,,Uvid u račun“. Posao je sklopljen bez ikakve javne nabavke ili tendera. Kako mu je nagli priliv miliona „udario u glavu“, krenuo je u drski pokušaj da proširi poslovanje u Evropskoj uniji i kupi gotovo 20 odsto udela u austrijskoj Adiko banci. Ali, iz Evropske centralne banke zbog sumnje u nepoštovanje procedura, netransparentnog porekla kapitala i neprijavljenog preuzimanja kontrole, najgrublje je najuren i trajno „skeniran“ kao običan balkanski mešetar sa kriminalnim apetitima.

Ali, u Vučićevoj Srbiji, njegova Alta grupa je dobila i državne podsticaje za izgradnju, rekonstrukciju ili proširenje hotela u Beogradu zbog potrebe izložbe EXPO 2027. Ostalo su prilozi za krivično gonjenje čim Srbija dobije svoje nezavisno pravosuđe. Macura i slični njemu veruju da se to nikada neće desiti.

Ovih jesenjih dana, stigla je i vest da je najskuplji britanski arhitektonski biro Zaha Hadid Architects (ZHA) zajedno sa beogradskim Bureau Cube Partners (BCP) izabran za projektovanje nove zgrade Alta banke, koja će imati 35 spratova tri podzemna nivoa, prizemlje, mezanin između prizemlja i prvog sprata i još 34 sprata. To impresivno zdanje imaće površinu od skoro 80 hiljada kvadratnih metara.

Više britanskih medija (u koje se uključio i londonski „Economist“), piše da ta kula biti novo sedište Alta banke a da će se kompleks nalaziti u poslovnoj zoni Novog Beograda, u blizini Tržnog centra Merkator i parka Ušće. Dve filijale banke biće smeštene uz Bulevar Zorana Đinđića.

Poslovni prostori banke zauzimaće niže spratove, dok će se na višim spratovima nalaziti stanovi. Biće dostupne i kancelarije za iznajmljivanje. Pre nepunih godinu dana ta pomenuta dva arhitektonska biroa pobedila su na međunarodnom konkursu za prenamenu nekadašnje Fabrike hartije „Milan Vapa“ (Bulevar Vojvode Mišića 10.) gde će navodni biti izgrađen novi Muzej Nikole Tesle (kako bi zgrada postojećeg muzeja, koji se decenijama nalazio u predratnoj vili u Krunskoj ulici, „pala“ u ruku naprednjačke mafije).

Za Alta banku i Alta grupu, u vlasništvu pomenutog Davora Macure, čulo se čim je počela da sklapa poslove sa državom. Naime, Macura je preko svoje firme „Danica Park“ bio vlasnik dve parcele koje su sada u vlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Ta ista firma bila je investitor zgrada koje se i dalje grade na zemljištu supruge Zvonka Veselinovića i na zemljištu Milana Radojičića i njegove supruge Eme.

Taj javnosti „misteriozni“ Davor Macura se inače predstavlja kao „doktor nauka iz oblasti menadžmenta i biznisa“, ali, ne zna se na kom fakultetu i kada se to desilo. Strogo pazi da mu neki nesmotreni „podatak“ ne pokvari „poslovni ugled“ među skoro 3.000 banaka, filijala i štedionica koliko ih ima danas u porobljenoj i opljačkanoj Srbiji.

U izgradnju Alta-kule, još jedne na tlu  Novog Beograda, uključene su neke izraelske kompanije koje inače posluju u glavnom gradu Srbije. A, tamo gde oni rade, rade se i neki drugi poslovi…

U Vučićevom razbojničkom gnezdu, „posluju“, naravno, i brojni strani mešetari, uz toleranciju i pristojne nadoknade njegovom režimu. Tako je bilo moguće da četiri firme iz Srbije, koje su pod zapadnim sankcijama zbog optužbi sarađuju sa ruskim vojnim i industrijskim sektorom, odlično posluju u naprednjačkom dvorištu, mada je zbog njih Srbiji zaprećeno prekidom pregovora sa EU i oduzimanjem onih 250-300 miliona evra godišnje koje stiži iz Brisela u budžet.

Naime, firme pod imenom Kominvex, Soha info, Goodforwarding i Avio Chem, imaju račune u API banci, privatnoj banci iz Srbije sa vlasništvom ruskog porekla. Sve četiri su pod najstrožijim sankcijama SAD i Velike Britanije (još od decembra 2023). Svi dinarski i devizni računi koje ove firme imaju u API banci, otvoreni su u februaru 2022. Vlasnik te banke je Andrej Šljahovoj (Andrey Zakharovich Shlyakhovoy) je zbog svog „bankarskog biznisa“ pod istragom i u Rusiju gde se takođe zamerio vlastima Vladimira Putina. Cena koju plaća svom „jataku“ Aleksandru Vučiću je višemilionska.

API banka je u Srbiji pre ruske invazije poslovala u minusu.A onda je počela da beleži milionske dobitke. Narodna banka Srbije, centralna državna institucija u čijoj je nadležnosti kontrola rada banaka, navodno ne zna ništa o ovome. „Imamo najbolju ponudu za vas za plaćanje u rubljama“, glasi reklama na sajtu API banke u Srbiji, jedine na finansijskom tržištu sa privatnim vlasništvom ruskog porekla.

Njen vlasnik, Andrej Šljahovoj, u Rusiji je bio poznat kao milioner onda se nakon decenija poslovanja u bankarskom sektoru, u Rusiji našao pod istragom. Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije raspisalo potragu za njim. Ne navodi se od kada i zašto ga ruska policija potražuje.

Moskovski Komersant je pisao da je Šljahovoj  2022. optužen za milionsku finansijsku prevaru, te  da je od maja 2022, kada je izdat nalog za njegovo hapšenje, Šljahovoj u bekstvu, a da su ruski istražitelji izneli sumnju da je otišao u Srbiju. Policija i Ministarstvo pravde Srbije takođe se „prave ludi“. Ruska ambasada u Beogradu zna da je on „Vučićev štićenik“ i nije poznato da je RF tražđila njegovo izručenje. Šljahovoj se u Rusiji, prema pisanju Komersanta, tereti za izvlačenje milionske sume novca iz UM banke pre nego što je ta banka izgubila dozvolu za rad krajem 2018. godine, a nakon toga i bankrotirala. U Rusiji je bankrotirala još jedna banka u kojoj je Šljahovoj imao udeo u vlasništvu – Agrosojuz banka.

U postupku bankrota Agrosojuza, stečajni upravnik zatražio je pred moskovskim sudom da se sva imovina Andreja Šljahovoja zamrzne. Ne samo u Rusiji, već i u Srbiji.

To se odnosilo na API banku i Šljahovojevu firmu AZRS Invest koje su registrovane u Beogradu. U Srbiji, u Agenciji za privredne registre, ne vidi se da mu je bilo šta „zamrznuto“. Ali, u maju mesecu 2002. godine, Šljahovoj je promenio lične podatke u privrednom registru Srbije. Umesto ruskog, prijavio je pasoš Grenade, male karipske države koja slovi za „poreski raj“. Te države klijentima nude niske poreske stope i zagarantovanu tajnost ličnih i poslovnih podataka.

Ministarstvo finansija SAD je još u avgustu 2018. godine, dve nedelje nakon što je Šljahovoj ušao na srpsko bankovno tržište, stavljen na crnu listu njegovu tadašnju banku Agrosojuz, osnovanu u Rusiji. Vučić je opomenut da bi mogao imati posledice i njegov „poslovni portfolio“, ali nije reagovao. Očito je već bio „namiren“ velikim iznosima.

Sankcije su uvedene pod optužbama da je banka Agrosojuz „omogucìila značajne transakcije“ u ime osobe sa „crne liste“ zbog aktivnosti povezanih sa oružjem za masovno uništenje i Severnom Korejom. Te iste godine (u novembru 2018.), ruska centralna banka Agrosojuzu oduzima dozvolu za rad jer je „dostavila lažne dokumente kako bi prikrila svoj pravi finansijski položaj i ometala inspekciju“, kako je saopštila Ruska centralna banka.

Od februara 2022, sa dolaskom hiljada Rusa i stotina njihovih kompanija u Beograd, finansijsko tržište u Srbiji dobilo je nove klijente. Prema podacima Narodne banke Srbije, broj stranih klijenata u bankama se samo tokom 2022. uvećao za više od 28.000, „što je u najvećoj meri posledica dolaska velikog broja državljana Rusije i Ukrajine“.

U API banci, prema podacima privrednog registra koje je analizirao RSE, račune trenutno ima preko 190 firmi sa ruskim vlasništvom. Sve su u Srbiji registroivane. Početkom marta 2022, ubrzo nakon početka rata u Ukrajini, API banka se obratila tim klijentima – da posluje „neometano, u redovnom režimu, pružajući kompletan set usluga bez promena i ograničenja“. U odgovoru na pitanja klijenata na sajtu, API banka je istakla da je „jedna od retkih banaka“ koja u Srbiji nudi otvaranje računa u rubljama. Na pitanje – kako se može prebaciti novac iz Rusije u Srbiju, banka odgovara da prihvata sve transfere u rubljama. Isti odgovor daje i na pitanje iz kojih se banaka u Rusiji mogu preneti rublje. Kada je reč o iznosu, ograničenja nema. Račune, kako su naveli, otvaraju i onim licima koja imaju ruski pasoš, a nemaju dozvolu boravka u Srbiji.

Međutim, tu su i evropske sankcije ruskom bankarskom sistemu, uvedene zbog rata bu Ukrajini i odnose se na deset ruskih i četiri beloruske komercijalne banke. Među njima i ovde pomenute. To znači i da klijenti banaka pod sankcijama ne mogu da koriste svoje kartice van Rusije, niti mogu da koriste kartice koje su im sankcionisane banke izdale za Google ili Apple Pay sistem onlajn plaćanja.

Dakle, Ruska federacija, Evropska Unije i SAD imaju vlasnima API banke „na crnoj listi“, ali on odlično „posluje“ već nekoliko godina u Vučićevoj diktaturi.

Očito, Andrej Ščljahovoj, nije „kalibar igrača“ koji je bitan za Rusiju, a kao „prljav igrač“ može nekome i da koristi u ukrajinskom ratu koji traje.

Iz ovoga neko može da izvuče pouku, posebno u okolnostima nakon što je A. Vučić dobio „konstruktivnu“ nogu u zadnjicu, nakon „otvorenih i konstruktivnih razgovora“ sa predsednikom Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovim i zamenikom ministra energetike Ruske Federacije Pavelom Sorokinom po pitanju NIS-a.

A da je malo zavirio u istoriju…

Kad je Dimitrije Davidović napisao Sretenjski ustav 1835. godine srušili su ga Rusi i Turci. Turcima nije odgovaralo da im se uređuje teritorija na koju su još uvek polagali pravo, a Rusima da se u njihovoj zoni interesa uspostavi red i država prema francuskom modelu.

Kad je Putinova vlada u Nemačkoj i Bugarskoj imala isti problem koji danas Srbija ima sa NIS.om, Rusi su prodali svoj udeo da bi spali ispod 51% vlasništva, i omogućili Bugarima i Bavarcima uredno snadbevanje naftom. U Vučićevoj Srbiji to ne žele da urade. Zašto? Vrlo jednistavno: na hiljade ruskih vojnika je  poginulo od municije proizvedene u Srbiji koju je AV režim prodao režimu u Kijevu. Od čega su se njegovi „bate“ i kumovi brutalno obogatili…Nije bratska ponuda ono što još može da se desi (da Rusi ipak prodaju taj nudeo ali po abnormalno visokoj ceni) Ili, što bi rekao jedan bivši jugoslovenski diplomata: Rusi neće ništa ukrasti, ali neće ništa dati besplatno.

Dakle, Vučić je prodavao oružje režimu u Kijevu, i Putin prstom neće da mrdne oko NIS-a. Takođe, Vučić je prodavao oružje Izraelcima, pa je Erdogan naoružao Albance na Kosovu.

Kad se sve sabere, politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi deo života u Srbiji  u poslednjih 35 godina, temeljno je uništavan radikalskom politikom sveopšte pljačke, podvala, podelama, širenjem mržnje, rušenjem institucija, gaženjem svih društvenih normi. Vučićeva matrica za uništavanje svega civilizovanog, dovršava ono što je započeto još za vreme Miloševićevog režima.

Ostalo je još samo da i doslovno uvede u Srbiju neke nove „Osmanlije“ (što već intenzivno i čini). Naime, ovih dana Erdogan i njegova Turska otvoreno pokazuju da žele obnovu nekadašnje carstvo Osmanlija na području Balkana. Šalje novac i oružje, ne samo Albancima…Turske obaveštajne službe i vojna špijunaža uveliko radi u Grčkoj, Severnoj Makedoniji, po delovima Srbije, a, kako pišu strani istraživači „neoosmanizma“ „rovare“  uveliko i na područjima na prostoru Azije i Afrike gde je nekad bilo Otomansko carstvo…Turska obaveštajna služba (MIT) je obučavala teroriste OVK pred izbijanje sukoba 1998-1999. godine, Tuska je dala 18 borbenih aviona za intervenciju NATO protiv SRJ 1999. godine…Turska je među prve tri države koje su 2008. priznale jednostrano proglašenu secesiju Kosova i pokazuje svakim potezom da na ovim prostorima želi novu Otomansku imperiju u 21. veku.

I na sve ovo, Aleksandar Vučić kaže: „Užasnut sam ponašanjem Turske i brutalnim kršenjem Povelje UN i Saveta bezbednostu UN 12444, kao i nastavkom naoružavanja prištinskih vlasti. Sada je potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost Zapadnog Balkana i da ponovo sanja obnovu Otomanske imperije. Srbija je mala zemlja, ali smo dobro razumeli poruku!“.

Da li je ovaj notorni idiot pozvao ambasadora Turske u Srbiji da objasni postupak svoje države? Da li je upućen nekakav diplomatski demarš? Razmišlja li se o prekidu diplomatskih odnosa? O proterivanju određenog broja diplomatskog osoblja iz Turske ambasade? Ne, naravno. Jer je prvi pogazio Rezoluciju UN 1244. Potpisao je Briselski sporazum kojim je defakto priznata Kosovo kao državu, a zatim i Vašingtonski sporazum, Nemačko Francuski plan i Ohridski sporazum kojim je predviđeno čak i osnivanje kosovskih oružanih snaga pod patronatom NATO.

Vučićev klovn iz Žitorađe, sad slobodno može Erdoganu ponovo da zapeva „Osmanagu“, a on da ponovo održi govor u kome je doslovno rekao da je „Murat bio najveći vojskovođa“. Turski dronovi su trebali biti temelj saradnje srpske u Erdoganove vojne industrije. Vučić je prošle godine najavljivao formiranje tima koji će proceniti što je Vojsci Srbije potrebno od Turske, pa je kazao ovako nešto:  „Turska vojna industrija znatno je snažnija od naše, ali ni mi nismo za podceniti. U tim okvirima vidim prostor za veliku saradnju“. Isticao je i „puno povrenje u Erdogana“, koji je potvrdio da bi turski dronovi mogli biti osnova saradnje.

I Erdogan je tada poručio da su nadležni ministri Turske već dobili zadatak da rade na konkretnim projektima. „U svetu ima onih kojima će se naša saradnja svideti i onih kojima neće – ali kao lideri, odluke moramo donositi suvereno“, zaključio je tada turski predsednik, ali, dronovi su stigli  u Prištinu, a ne u Beograd. Kako je Vučić od ovog „prijatelja“ napravio neprijatelja? Za takvo nešto treba imati poseban talenat. A, nije ništa naučio ni iz jedne znatno ranije priče, kad su Hrvatska i Turska potpisale „polutajni“ bilateralni sporazum o vojnoj saradnji u slučaju rata, tokom misterioznog sastanka Erdogana  sa Kolindom Grabar Kitarović u martu ove 2025., kad je boravila je u Turskoj kao specijalni izaslanik Vlade RH i primljena uz najveće državničke počasti.

Svakako ne treba zaboraviti ni na slučaj iz Izraela, kad su Netanjahuovu obaveštajci u slučaju zvanom „BibiLiks“ prikupili dokaze koji povezuju dvojicu njegovih bliskih saradnika Jonatana Uriha i još jednu osobu (Vučićevog savetnika), za špijunažu.

Ovi dokazi podstakli su policiju da pozove Uriha na ispitivanje. Prema izvorima upoznatim sa slučajem, curenje informacija uključuje osobu poznatu kao „Hasid“, koja je identifikovana kao Srulik Ajnhorn (43), blizak Netanjahuov saradnik.

Ajnhorn, koji je bio viši savetnik Netanjahua tokom nedavnih izbornih kampanja, imao je uvek jake veze u inostranstvu. Vlasti su želeče da ga ispituju, ali on se „primirio“ u Srbiji, a još nije poznato kada će se vratiti u Izrael niti kada će biti saslušan. Ajnhorn je poslednjih godina bio strateški savetnik i menadžer kampanje srpskog diktatora Aleksandra Vučicìa. U znak „dobrih namera“, i da bi zaštitio svoga prijatelja, prodavao je oružje Izraelu po „povlašetnim“ cenama.

Policija i obaveštajna služba Šinbet saopšitili su tada da je javno razotkrivanje afere i hapšenje osumnjičenih sprečilo dalju krađu poverljivih materijala.

U dokumentu bezbednosnih agencija navedeno je da su hapšenja „sprečila nastavak pokušaja uklanjanja osetljivih i poverljivih informacija, čime je izbegnuto dalje otkrivanje podataka i izvora, što bi ugrozilo nacionalnu bezbednost tokom ratnog stanja“.

Agencije su dodale da su njihove akcije pomogle u „sprečavanju štete za vojnike IDF-a, zaštiti života talaca i očuvanju drugih značajnih nacionalnih interesa“.

Ajnhorn je pisao pohvalne članke o Vučiću i izraelskim medijima, a sumnjalo se da je špijunirao i njegovu korist, posebno kad je „tržište oružja, municije i opreme“ u pitanju.  U tekstu u Džeruzalem Postu, pisao je o Vučiću ovako: „Predsednik podstiče i raduje se živahnoj političkoj debati u zemlji i poštuje svoje protivnike. Ne postoji strah ili problem u izražavanju opozicije prema vladi. Izbori se održavaju pod međunarodnim nadzorom. Ako dođe dan kada predsednik izgubi izbore, on će napustiti svoju poziciju. Srbija je stabilna i dobra demokratija, koja zaslužuje poštovanje, iako opozicija često nema granica u omalovažavanju zemlje…“

Režim A. Vučića tone sve dublje, što su mu apetiti veći. Navodna Macutova vlada hoće da „uveća“ površinu projekta Beograd na vodi za još 330 hektara. Ali, „Vođa“ se već guši u svojoj kanalizacijiu. Čeka se da neko pusti vodu.