U opštoj panici i pometnji oko radova na projektu Expo 2027. srpski diktator je izgubio kontrolu nad izgradnjom minimalno propisane infrastrukture i kasni na svim njenim delovima. Neće biti čudo ako jedan broj građevinskih kompanija sa Kosova (albanske firme) i kompanije iz Albanije, budu jedini dobitnici iz Vučićevog kockanja sa državnom imovinom, budžetom i svih 6,5 milona građana Srbije koje je doslovno stavio u zalog za svoje sulude megalomanske ambicije. Koje su to albanske kompanije, u čijem su vlasništvu, kako su u sred Beograda dobili poslove kao izvođači radova i kao podizvođači, hoće li kasnije biti i vlasnici izgrađenih objekata, kako se pere veliki novac narko klanova i kako se u ovom građevinskom biznisu u Srbiji našao jedan od najpoznatijih bivših komandanata OVK i njegova supruga…

Nikola Vlahović

U nedelju, 6. jula 2026. godine, u Beogradu je došlo do zatvorenog i nenajavljenog sastanka srpskog diktatora Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Interpola, Valdeki Urkiza (Valdecy Urquiz). Prema izvoru MT, razgovor nije dugo trajao (manje od sat vremena). Prvi čovek Interpola stavio je tom prilikom i Vučića i njegovu dugogodišnju politiku „pred svršen čin“: da samoproglašeno Kosovo mora odmah da postane punopravna članica ove organizacije, te da će kao „utešnu nagradu“ u Beogradu trajno biti smešteno sedište  regionalne kancelarije Interpola.

Tako se sada otvara mogućnost da će svi koji se nalaze na poternicama samoproglašene države Kosovo, biti isporučeni kosovskom pravosuđu, prema optužnicama koje ih terete za ratne zločine (1998-99), a među njima i jedan za koga se osnovano sumnja da je u tom periodu učinio jedan težak (i dobro poznati) zločin nad grupom kosovskih Srba.

Takođe, tu je i Vučićev očajnički pokušaj da se oslobodi „opasnih poverilaca“ iz sfere „patriotskog biznisa“ (ne samo sa Kosova), koji ga već dugo ucenjuju i koji dolazi prilično kasno. Naime, jednu od tih „zmija u nedrima“ još uvek čuvaju njegova policija i njegove bezbednosne službe. Imaju i razloga: taj je obavio mnogo mračnih i najprljavijih poslova za iste „firme“ i na Kosovu i Beogradu i u Crnoj Gori, a verovatno i šire, gde god je bio „delegiran“.

Dve godine ranije, 15. maja 2024., sada već bivši generalni sekretar Interpola Jirgen Štok, sastao se sa ministrom policije Dačićem istim povodom, ali je Vučić tada još uvek imao načina da izbegne ulazak Kosova u Interpol i sve što u vezi sa tim sledi…Danas je u zamci koju je sam sebi napravio: Interpol mu očajnički treba da počisti svoje smeće, ali, treba i on Interpolu, da isporuči svoje „štićenike“ i poverioce koje potražuje jedna samoproglašena i za Srbiju i pet zemalja EU, nepostojeća država. On će to uskoro i učiniti, a onda će se naći „na brisanom prostoru“. Jer, poverioci su mu bili i svojevrsni čuvari.

Osim Interpola, srpski diktator će morati da „otvori papire“ i evropskom tužilaštvu, u istrazi koja je već u toku, a tiče se kompanija albanskih preduzetnika sa Kosova i iz Albanije, koji uveliko učestvuju u izgradnji infrastrukture potrebne za Expo 2027 i izgradnju takozvanog Nacionalnog stadiona. Naime, među više od 200 stranih i domaćih kompanija uključenih u izgradnju EXPO kompleksa, Nacionalnog fudbalskog stadiona i prateće infrastrukture, nigde nema zvaničnih tragova o kompanijama sa Kosova i iz Albanije, a, nezvaničnih ima na sve strane.

Ovde je važno podsetiti da je u prištinskim medijima na albanskom jeziku, još 2022. godine, pokrenut slučaj biznismena Gazmenda Abrašija, sina Aziza Abrašija, nekadašnjeg generalnog direktora rudarskog giganta „Trepče“ u vreme SFRJ. Pozivajući se na Ustav Srbije i na svoj legitimni status državljanina Srbije, Gazmend Abraši, koji je tada bio savetnik Ramuša Haradinaja (optuženog ali nikada osuđenog za ratne zločine), dobio je dozvolu od srpskih vlasti da preko svoje kompanije obavlja poslove u oblasti farmacije. Opozicija u Prištini je tada optužila i Haradinaja i sve njegove bliske saradnike za nezakonite poslovne aktivnosti u Srbiji, a Abrašija da je „otvorio vrata Beograda“ Haradinaju i posredovao kod Vučića oko budućih zajedničkih poslova. Naravno, sve je ovo uredno ispratila anglo-američka obaveštajna zajednica na Balkanu, i prećutno pozdravila „savez“ Vučić-Haradinaj.

Ali, ono što se dobro zna o toim poslovima u Prištini, to nigde ne postoji u zvaničnoj poslovnoj dokumentaciji vezanoj za izgradnju kompeksa Expo 2027. A, to znači da su poslovi koje je preko Gazmenda Abrašija pokrenuo Ramuš Haradinaj sa suprugom Anitom Haradinaj (devojačko: Mucaj), prikriveni i da se obavljaju preko posredničkih kompanija. Anita Haradinaj je inače poznata kosovska novinarka i voditeljka na RTK, koja je kasnije postala producent i medijska preduzetnik, suvlasnik produkcijskih i marketinških firmi i investitor u nekretnine i turizam. Ramuš i Anita na druga imena imaju firme registrovane u Tetovu (Makedonija), a odatle često idu invvesticije prema Srbiji i Crnoj Gori ali bez direktnog javnog uvida u vlasničku strukturu, mada, kako MT saznaje, Evropskom tužilaštvu nije bilo teško da prepozna i identifikuje tu „šemu“. Poslovi koje su Haradinajevi dobili u Srbiji, potpuno su koruptivne prirode i podložni krivičnom gonjenju.

Vredi svakako pomenuti da Švajcarske kompanije (BB, Axpo, Sika, Galaxus itd.) imaju preko 600 aktivnih poslovnih entiteta u Vučićevoj Srbiji, a da skoro polovina njihovog kapitala potiče iz albanske dijaspore u Švajcarskoj i poslova albanske mafije van Evrope. Neke od njih su indirektni posrednici Haradinajevog „poslovnog poduhvata“ u projektu Expo 2027., a neke u projektu „Beograd na vodi“, gde je njegova građevinska operativa zajedno sa mehanizacijom i radnicima sa Kosova i iz Albanije odavno prisutna.

U vreme kad je Aleksandar Vučić počeo blisko da sarađuje sa Ramušom Haradinajem, u znak „otopljavanja odnosa“, ovaj diktator šalje svog medijskog „batlera“ Milomira Marića u Prištinu, da tamo sa neosuđenim ratnim zločincem napravi intervju. Taj intervju je potom emitovan 16. aprila uveče (2018), u specijalnoj emisiji „Ćirilica“ na TV Happy, na opšte zgražavanje celokupne javnosti u Srbiji i regionu. Ali, upravo taj „momentum“, u kome srpski diktator prikazuje Haradinaja kao osobu kojoj je rat na Kosovu „teško pao“, označio je početak njihove velike poslovne saradnje. Ramuš i njegov brat Daut Haradinaj tre godine počinju da zidaju stambene i poslovne zgrade u više gradova Srbije. Smatraju dobri poznavaoci njihovih poslova da ih imaju preko stotinu, štoi manjih, što većih, i da većina tih investicija ide preko firmi registrovanih u Tetovu i Skoplju, te se vode kao „makedonske“, što im u Srbiji daje lakši pristup svoj potrebnoj logistici.

„…Kad je reč o parama, i to velikim, patriotizma nema, poreklo novca je nebitno, tako da braća Haradinaj imaju svu pomoć od Vučićevog režima. Taj biznis Haradinajevi razvijaju godinama i ne planiraju da stanu i nastaviće sa gradnjom“, kaže izvor iz Prištine, penzionisani privrednik iz doba SFRJ. Samo u Novom Sadu imaju oko dvadesetak zgrada, a još toliko u Beogradu, Novoj Pazovi, Nišu, Kruševcu i drugde širom Srbije. Nije nepoznato da se deo novca od šverca oružja (kojim se takođe bavi klan Ramuša Haradinaja) ulaže u izgradnju nekretnina po Srbiji. Sve radove izvodi jedna građevinska firma iz Novog Sada, čiji je vlasnik Srbin.

Zapravo, ceo posao vodi jedan od vodećih preduzimača iz Novog Sada, koji sve to operativno radi sa Dautom Haradinajem, bratom bivšeg vođe OVK, u saradnji sa Đukom Dukađinijem i Ljuljzimom Berišom ( „slučajno“ osumnjičenima za veliki šverc oružja preko Srbije). Ta „trojka“ (Haradinaj-Dukađini-Beriša) ušla je u posao sa gradnjom nekretnina, stambenih zgrada po predgrađima Novog Sada, u Staroj Pazovi i još nekim vojvođanskim mestima, još mnogo ranije nego što neki podaci govore. Naravno, sličan i „neproknjižen“ albanski kapital ulazi u Srbiju kroz posredne kanale, najčešće preko firmi registrovanih u trećim zemljama (osim pomenute Švajcarske, tu su firme iz Austrije i Slovenije).

Još dok je bio kosovski premijer i predsednik stranke AAK (Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës), Ramuš Haradinaj, kupio je više imanja u srpskoj opštini Štrpce, gde se nalazi Ski centar Brezovica, pa čak i nekoliko zvaničnih dokumenata dokazuju da je bivši predsednik kosovske vlade nezakonito došao do više velikih atraktivnih parcela u suvlasništvu u opštini Štrpce.

Sve mu je to omogućila grupa „patriotskih biznismena“ pod Vučićevom kontrolom, koji danas njega kontrolišu da se ne udalji previše. Ironično, Haradinaj je u obrascima imovinskih deklaracija za 2021. godinu u Kosovskoj agenciji za borbu protiv korupcije prijavio nekretnine u vrednosti od jedva milion evra. Tada su se na Haradinajevoj dugačkoj listi nekretnina našli kucìa od 950 kvadratnih metara u Prištini (navodno je tada vredela „tek“ oko 300 hiljada evra), te zajednička porodična kucìa u Glođanu vredna 270 hiljada evra, zatim, 200 hektara brdskog zemljišta privatizovanog za 75 hiljada evra, ili 3.75 evra za metar kvadratni kupljenih od Agencije za privatizaciju, 21 ar placa u vrednosti od 27 hiljada evra, još jedna kucìu površine 500 kvadratnih metara u vrednosti od 202 hiljade evra, stan od 70 hiljada evra i planinsku vilu od 120 hiljada evra za koju nije određeno gde se nalazi. Ali, to je bio tek minimalni deo njegove imovine. Jer, klan Haradinajevih danas ima u nekretninama oko 300 miliona evra, a u drugim, prikrivenim i nezakonitim poslovima, barem dva puta toliko.

Pred vratima Vučićevog režima (i u pregovorima sa njim lično) našla se par puta i mala delegacija albanskog biznismena iz Majamija, Artura Šehua (Artur Shehu), kojeg Albanija traži zbog sumnje u pranje novca stečenog trgovinom drogom, a osumnjičen je i za falsifikovanje vlasničke dokumentacije za zemljište na kojem je Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa, planirao da izgradi luksuzno odmaralište vredno više od dve milijarde evra, zbog čega su pokrenute masovne demonstracije širom Albanije, a najviše u primorskim mestima poput Drača i Valone.

 Kompleks je bio detaljno planiran da „nikne“ na nenaseljenom ostrvu Sazan, na jugu Albanije, gde se nekada nalazila vojna baza režima Envera Hodže. Albanske vlasti (zapravo Edi Rama lično!), dodelile su projektu status „strateške investicije“, sa svim povlasticama koje sleduju iz tog statusa.

U čitavoj toj priči, našle su se i pojedine Vučićeve „poslovođe“ sa idejom da povežu izgradnju „Beograda na vodi“ i „Trampovog hotela“ umesto zgrade Generalštaba, sa planiranim projektima Džerada Kušnera u Albaniji. I to je bilo dogovoreno „na najvišem nivou“ između Rame i Vučića. Ali, ispostavilo se da su napravili „račun bez krčmara“, pa je sve dobilo jedan novi pravac.

Europol je i Evropsko tužilaštvo, „dodali“ su važnu dokumentaciju albanskoj Specijalnoj strukturi za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, poznatu u toj zemlji po skraćenici SPAK, a čije je delimične detelje objavila i agencija Rojters (Reuters) iz koje se vidi da su Šehu i njegovi saradnici krijumčarili kokain iz Južne Amerike u evropske luke zajedno sa srpsko-crnogorskim narko klanovima povezanim sa AV i pranjem narko-novca u najvećim projektima u Beogradu i Srbiji. Zbog toga se danas ovom diktatoru doslovno tresu gaće, jer je ideja da se održi na vlasti otvaranjem poslova Kušneru, propala.

Prema navodima albanskog SPAK, stvar je propala jer su „nezakonito stečena sredstva korišćena su za kupovinu zemljišta i falsifikovanje vlasničkih dokumenata, uključujući izradu lažnih listova nepokretnosti i veštačko uvećavanje površine parcela, a te nekretnine su zatim prenošene na druga imena ili razmjenjivane kako ih vlasti ne bi mogle lako pratiti“, navodi se u izveštaju ove agencije.

Narko bos Artur Šehu negirao je sve optužbe, ali su albanski tužioci izdali nalog za njegovo hapšenje zbog sumnje da je prao novac za kriminalne grupe koje se bave trgovinom narkoticima. Šehu je u međuvremenu uspeo da proda pojas netaknute albanske obale, predviđen za izgradnju odmarališta, kompaniji Albania Land Development, iza koje stoje Kušner, Sazan Real Estate Development i investitori od koj su uključeni u izgradnju „Beograda na vodi“ a neki od njih sada i u projektu Expo 2027 u Beogradu.

Prema dokumentaciji SPAK-a, Šehu je zemljište za Kušnerov projekat prodao za oko 110 miliona evra. Agencija je naložila zamrzavanje tog iznosa, čime je sprečeno da novac bude isplaćen Šehuu. Uprkos svemu, vlada Edija Rame „snažno podržava“ planove za izgradnju luksuznog odmarališta i tvrdi da proteste organizuju njeni politički protivnici. Njegov bivši partner u proizvodnji kriminala bez granica na Balkanu, Aleksandar Vučić, izgovara potpuno istu rečenicu i kaže da njegovi „politički protivnici“ sve rade da onemoguće Expo 2027.

Sve relevantne procene evropskih i globalnih istraživača pokazuju da se godišnja vrednost organizovanog kriminala na Kosovu kreće oko dve milijarde evra, dok se kroz teritoriju Kosova prema Srbiji godišnje prokrijumčari između 8 i 12 tona narkotika, najviše heroina, marihuane i kokaina. Ovi podaci Europola i Global Initiative Against Transnational Organized Crime (GI-TOC) govore da te glavne aktivnosti (trgovina narkoticima, šverc oružja, pranje novca, trgovina ljudima i falsifikovanje dokumenata) donose „neto“ zarade veličine oko 20 odsto kosovskog BDP-a. A, Priština, Peć, Đakovica, K. Mitrovica i Prizren čine glavna čvorišta za distribuciju prema Srbiji, Albaniji i Crnoj?Gori, gde su u pitanju čitave mreže koje su „porodično“ i regionalno strukturirane, često povezane sa dijasporom u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.

U najnovijoj akciji pod nazivom „White?Star“ (Bela zvezda) ove 2026.,  Europol je razbio mrežu koja je prerađivala drogu iz Južne?Amerike i Bliskog?Istoka; zaplenjeno skoro dve tone kokaina i heroina. Prošle 2025. godine, u akciji „Balkan?Gun?Route“ otkrivena je ruta šverca oružja i narkotika preko Peći i Tutina prema cantralnoj Srbiji.

Godinu ranije, 2024., u akciji „Južni?koridor“zaplenjeno dve tone marihuane namenjene tržištu Srbije. Europol i Interpol zajedno identifikovali su 14 aktivnih kriminalnih mreža u Srbiji „sa međunarodnim dometom“. EULEX i UNODC na Kosovu su se aktivnije uključile u istrage o pranju novca i korupciji u sektoru nekretnina, jer je u pitanju ključna tranzitna tačka za narkotike između Albanije i Srbije, sa rastućim međunarodnim uticajem kriminalnih mreža. Iako su zaplene sve češće, procene pokazuju da se zapleni tek oko 10-15? odsto kupnog prometa, što znači da većina ilegalnog kapitala i dalje prolazi neotkriveno. Isti ova „koridor“ je najvažnija ilegalna ruta na Balkanu, jer povezuje Albaniju, Kosovo i Srbiju u jedinstven lanac šverca oružja i narkotika. Recimo, procene pokazuju da se zapleni tek oko 30?odsto ukupnog oružja, dok ostatak završava na crnom tržištu u regionu i Evropskoj uniji.

U svemu ovome ima direktnih i indirektnih i posrednih veza srpskog diktatora i njegove kriminalne zajednice. AV se trudi da se njegovi kontakti sa albanskim narko-kapitalom ne vide, da se „poslovni kontakti“ odvijaju isključivo kroz navodne političke inicijative i regionalne projekte, a ne kroz privatne kompanije.

Svi njegovi odnosi sa albanskim poslovnim krugovima ostvarivani su direktno preko „vođa i lidera“ (Edi Rama, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj) i redovno sumnjivih međunarodnih investitora. Neopisivu štetu je ovaj bolesni tiranin naneo Srbij je stvaranjem neke nepostojeće „Mini Šengen zone“ sa Edijem Ramom,  a još ranije sa poslovima koje je dogovarao sa haškim optuženikom Hašimom Račijem dok je bio na funkciju predsednika samoproglašenog Kosova.

U raznim susretima u Briselu i na marginama međunarodnih skupova vodio je čak i pregovore o „trgovanju teritorijma“, između Srbije i Kosova što je izazvalo burne reakcije u regionu i EU. Hronike sa ovog mafijaškog koridora govore da je Vučićev narko-kartel bio uključen u svaki posao. Gledajući u skoriju prošlost, 2010, Europol je identifikovao „Grupu Drenica“ koja je radila šverc heroina iz Turske preko Kosova i Raške ka Zapadnoj Evropi. U Srbiji je Europol razbio više ćelija povezanih sa kosovskim distributerima. Još ranije, 2016., Europol je otkrio mrežu koja je koristila rute preko Merdara i Kopaonika. Uhapšeno je tada više od 40 osoba, zaplenjeno 300 kilograma heroina.

Ali, to je bio tek jedan mali transport. Jer, od 2012. godine, od kako je „specijalno dizajnirani“ režim Aleksandra Vučića stupio na scenu, počinje intenzivan „posao“: oružje iz ratnih zaliha OVK prebacivano je u južnu Srbiju. Tako je, na zahtev Frontex.a, a na Vučićevu žalost, u Vranju i Bujanovcu zaplenjeno više od 500 komada oružja u vreme kad je AV bio predsednik Vlade Srbije. Godine 2024., Europol i Frontex identifikovali su rutu šverca oružja iz Albanije preko Kosova ka Srbiji i Bosni.

U Beogradu su tada zaplenjeni delovi automatskog oružja i municija a ekipe Europola razbile su mrežu koja je koristila šifrovane telefone (Sky ECC). U Srbiji sdu potom uhapšeni posrednici iz Beograda i Niša…Šverc cigareta, goriva i građevinskog materijala doslovno je „cvetao“ u Raškoj i Leposaviću zaplenjene su hiljade tone robe bez poreza. Iz godine u godinu, stvara se sve veći front međunarodnih istraga oko Srbije i u Srbiji. Takođe 2024. kreće novi talas šverca marihuane i kokaina iz Albanije preko Kosova ka Srbiji. U zajedničkoj akciji (Uuropol, Frontex) zaplenjeno je oko dve tone narkotika.

Većina bivših komandanata OVK (oružana grupa sa nekadašnje američke liste terorističkih organizacija),  danas su politička i poslovna elite Kosova, sa snažnim uticajem u građevinskom, energetskom i medijskom sektoru. Njihova moć proizlazi iz ratnog statusa, političkih funkcija i kontrole nad privatizovanim (uglavnom opljačkanim) resursima posle 1999. godine. Najpoznatiji bivši komandanti OVK koji su postali biznismeni ili političko-ekonomske figure, Ramuš Haradinaj, Fatmir Limaj, Daut Haradinaj, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići sekli su kapital kroz nezakonitu privatizaciju, građevinske i energetske projekte nakon rata, dok su neki i dalje pod istragom ili su u zatvoru u Hagu. Haradinajevi, Limaj i Veselji imaju udela u kompanijama koje grade stambene komplekse u Prištini, Peći i Tirani, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Skoplju, Podgorici, Ulcinju, Budvi…Veselji i Limaj povezani su sa investicijama u solarne i hidroelektrane.

Haradinajevi ulažu i u hotele i „rizorte“ na albanskoj obali. Anita Haradinaj i Jakup Krasnići kontrolišu glavne produkcijske kuće i marketinške agencije. Većina ovih „preduzetnika“ sarađivala je godinama sa srpskim biznismenima okupljenim oko Aleksandra Vučića i njegovog režima (uz njegiv blagoslov i uz dogovoreni interes).

Od onih najpoznatijih i praktično ključnih ljudi koji su sarađivali sa bivšim OVK „komandantima“ Milanom Radojičićem (pod istragom zbog organizovanog kriminala)  Zvonkom Veselinovićem (nalazi se u svim izveštajima Europola iz regiona), zanimljiva su i neka „legitimna ulaganja“ srpskih multimilionera i milijardera. Tako, recimo, MK grupa pokojnog Miodraga Kostića danas blisko sarađuje sa albanskim energetskim fondovima, koji su, svi odreda, transparentni donatori kosovskih oružanih snaga.

 U „igri“ je i familija Karić, koja je u kontaktu sa albanskim investitorima u sektoru telekomunikacija, onih kompanija koje su praktično isterale srpske kompanije iz posla na Kosovu.

 Konačno, posredne veze, kroz Delta Real Estate projekte u Tirani i Draču, ima i Vučićev bivši „optuženik“, Miroslav Mišković. To je tek deo od više desetina njih koji su u tesnoj poslovnoj vezi sa kosovskim i albanskim biznisom.  Dobar deo tog „biznisa“ je čisti kriminal.

Zbog svega toga, i zbog mnogo drugih razloga, režim Aleksandra Vučića i svi recidivi režima iz devedesetiih u Srbiji, doveli su do toga da je čak devet država članica Evropske unije jula meseca 2026. blokiralo francuski pokušaj guranja Srbije prema članstvu u EU.

Tako će francuski predsednik kome ističe poslednji mandat iduće godine, reći svom intimusu Aleksandru: „…Mon Alexander, izvini, sve smo pokušali, nije išlo“…