Francuski predsednik Makron izjavio je da je 26 zemalja spremno da pošalje vojsku u Ukrajinu posle sklapanja primirja ili mira. Po njegovim rečima, oni mogu da u Ukrajini rasporede trupe koje bi trebalo da obezbeđuju bezbednost ili da budu prisutne na kopnu, moru ili u vazduhu.

Piše: Vladimir Mališev

Ovu izjavu je dao tokom susreta tzv. „Koalicije voljnih“ za Ukrajinu, koji je održan u Jelisejskoj palati u Parizu, a kojom su predsedavali Makron i britanski premijer Kir Starmer, koji je učestvovao putem video-veze. Italijanska premijerka Đorđa Meloni takođe je učestvovala putem video-veze.

Sastanak je, kao i ranije, bio ispunjen militantnim glasovima, koji svedoče o tome da u Evropi žele nastavak rata. Tako je Velika Britanija istakla kolektivnu posvećenost svojih partnera iz „Koalicije voljnih“ isporuci „raketa dugog dometa“ Ukrajini. Starmer je u svom govoru pozvao na „jačanje pritiska“ na Vladimira Putina, da bi se „Rusija gurnula ka miru“. Što se tiče vojnog dopinosa Velike Britanije u posleratnim garancijama za Kijev, London je odavno izrazio svoju podršku SAD.

 „Evropljani su spremni da daju odlučujući doprinos u obezbeđivanju čvrstih garancija bezbednosti za Ukrajinu nakon postizanja dogovorenog rešenja. Nemačka će dati svoj doprinos“, piše u saopštenju Kancelarije saveznog kancelara Nemačke nakon susreta „voljnih“ u Parizu. „Federalna vlada je spremna da proširi svoje obaveze. Nemačka će doneti odluku o vojnom angažovanju u dogledno vreme, kada se okvirni uslovi razjasne“, piše u saopštenju.

Nemačka, istovremeno, razmatra da odmah prebaci svoje trupe u Poljsku, piše Njujork tajms. Berlin razmatra plan slanja u Poljsku dela nemačkih vojnih instruktora, koji se trenutno bave pripremom ukrajinske vojske (na nemačkoj teritoriji), pišu ove novine.

Njujork tajms primećuje da je za to potreban dogovor sa NATO i novi mandat nemačkog parlamenta. Međutim, kako ukazuju novine, u Kijevu su ovu novost hladno primili: nekoliko desetina nemačkih instruktora neće promeniti situaciju na frontu, ali bi zato Moskva mogla ovo smatrati korakom ka eskalaciji.

„To je bio odlučujući susret, jer svi znamo da su na kocku stavljeni budućnost i bezbednost celog kontinenta“, podigla je tenzije na sastanku u Parizu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Lideri su odobrili rad načelnika svojih štabova i ministara odbrane. Radićemo neumorno na tome da Ukrajina bude jaka, Evropa bezbedna, a mir postignut“, rekla je ona nakon susreta u Parizu. Mada, poznato je da je u njenom leksikonu reč „mir“ u stvari, već dugo, sinonim za „rat“.

„Održali smo važan sastanak „Koalicije voljnih““, napisao je predsednik Evropskog saveta Anotnio Košta na društvenim mrežama posle pariskog samita. „Udružujemo snage kako bismo ojačali bezbednosne garancije za Ukrajinu: u vazduhu, na vodi, na kopnu i putem obnove ukrajinskih snaga. Koalicija ne samo da je spremna, već je i sposobna da ispuni svoja obećanja“, zapretio je on.

„Istovremeno“, dodao je Košta, „nastavljamo da vršimo pritisak na Rusiju putem dodatnih sankcija. Rusija mora odmah da prestane sa ubistvima. Imaću čast da se pridružim predsedniku Zelenskom u Užgorodu, kako bih nastupio na Kongresu regionalnih vlasti i odao priznanje otpornosti ukrajinskih regiona i lokalnih zajednica.“

Ulje na vatru je dodao i američki predsednik Donald Tramp, koji je putem video-veze učestvovao na ovom sastanku. Na svoj uobičajeni ultimativni način, rekao je evropskim liderima da Evropa mora da prestane da kupuje rusku naftu koja, po njegovim rečima, pomaže Moskvi da finansira rat protiv Ukrajine, prenela je agencija Rojters, pozivajući se na predstavnika Bele kuće.

Predsednik SAD je istakao da evropski lideri moraju da izvrše ekonomski pritisak i na Kinu, jer ona navnodno finansira vojna dejstva Rusije. Po Trampovim rečima, kako prenosi Rojters, za godinu dana Moskva je dobila od EU 1,1 milijardu dolara od prodaje nafte i naftnih derivata.

S njim se složio šef kijevskog režima Zelenski. „Predsednik Tramp je izuzetno nezadovoljan što Evropa kupuje rusku naftu. Između ostalih, postoje dve zemlje, mi znamo da su to Mađarska i Slovačka“, rekao je Zelenski novinarima u Parizu.

„Dogovorili smo se“, najavio je on na pres-konferenciji, govoreći o planovima za razmeštanje vojski NATO zemalja  na teritoriji Ukrajine, „da će biti prisustva. Za sada nisam spreman da kažem koliki je to tačno broj, iako, iskreno govoreći, već o tome razgovaramo i znamo otprilike koliko njih je dalo svoj pristanak. A prisustvo, kako sam već rekao, biće raznovrsno, i u vazduhu, i na moru, i na kopnu“, hvalio se Zelenski, dajući tako do znanja da će kurs ka oružanoj konfrontaciji s Rusijom biti nastavljen.

Iako je Makron rekao da je 26 zemalja najavilo da je spremno da pošalje vojsku u Ukrajinu, to baš i nije tako. Pričljivi francuski predsednik, po običaju, predstavlja puste želje kao stvarnost. U zajedničkom evropskom „odobravamo“ čuli su se i glasovi neslaganja. I to od takvog okorelog rusofoba kao što je poljski premijer Donald Tusk.

„Određene zemlje garantuju svoje prisustvo ili učestvovanje u obezbeđenju bezbednosti Ukrajine. Poljska, kako smo više puta isticali, ne planira da šalje svoju vojsku u Ukrajinu, čak ni posle okončanja rata. Mi odgovaramo za logistku“, rekao je Tusk novinarima posle sastanka „Koalicije voljnih“ u Parizu.

Poljski premijer je pregovore sa predsednikom SAD Donaldom Trampom nazvao „složenim“, dodavši ipak da „i Evropa i SAD žele da sačuvaju i ojačaju jedinstvo Zapada pred pretnjom sa Istoka, zbog čega je i dalje potreban intenzivan rad“.

Tusk je pritom rekao da se „u ovom trenutku ne razgovara o susretu predsednika Zelenskog i predsednika Putina“. Mada nije jasno kakav odnos prema tome ima Poljak.

Đorđa Meloni, italijanska premijerka, ponovo je potvrdila da ne želi da šalje vojsku u Ukrajinu, rekavši da je spremna da podrži potencijalni prekid vatre „kroz inicijative za praćenje i učenje na teritoriji Ukrajine“.

Njena pres-služba potom je precizirala da je premijerka „ponovila predlog za stvaranje mehzanizma kolektivne bezbednosti, zasnovan na članu 5 Vašingtonskog mirovnog sporazuma, kao ključnog političkog elementa garancija bezbednosti za Ukrajinu“.

Učesnici „koaljicije voljnih“ nisu postigli konsenzus po pitanju razmeštanja vojske u Ukrajini, piše ugledni Fajnenšel tajms, pozivajući se na svoje izvore.

Po pisanju Fajnenšel tajmsa, koalicija je podeljena na tri grupe. Prva, u kojoj je Velika Britanija, spremna je da rasporedi vojsku. Druga je protiv te odluke, u njoj je, između ostalog, i Italija. Treću grupu čini većina zemalja koja se još nije opredelila, a posebno se tu ističe Nemačka.

Pojedinačni članovi koalicije, primećuje Fajnenšel tajms, još nisu doneli odluku o tome kakav doprinos su spremni da daju za podršku Ukrajini. Pitanja se posebno odnose na to da li je reč o slanju kopnene vojske i da li je pomoć Kijevu bazirana na sporazumima o međusobnoj odbrani, koji obavezuju evropske zemlje da ratuju zajedno sa Ukrajinom protiv bilo koje buduće agresije. Ukratko, konfuzija, i za sada ništa konkretno.

Ali Makron, u rusofobnom raspoloženju, nastavlja sa arogantnim izjavama. „Ako Rusija nastavi da odbija konkretne mirovne pregovore, a to je jedini zaključak koji se može doneti iz njenih odluka, mi ćemo zajedno sa SAD uvesti dodatne sankcije i dati jasan odgovor na to odbijanje da se ide napred“, rekao je francuski predsednik nakon sastanka „Koalicije voljnih“ u Jelisejskoj palati. „Isto je rekao i predsednik Donald Tramp tokom telefonskog razgovora koji sam imao s njim“, dodao je.

Sastanak tzv. „Koalicije voljnih“ u Parizu organizovali su da bi produžili konflikt u Ukrajini, napisao je na svom Telegram nalogu deputat Vrhovne rade koji je napustio svoju zemlju, Artjem Dmitruk.

„To nije skup o budućnosti Ukrajine. To nije razgovor o miru. To nije diskusija o tome kako će naši ljudi živeti sutra. Ne. Ti ljudi su se skupili s jednim-jedinim ciljem – da ojačaju pozicije rata, ojačaju „partiju rata“ i nastave rat po bilo koju cenu“, napisao je Dmitruk.

On je, takođe, primetio da za Zapad „Ukrajina predstavlja privatnu vojnu kompaniju: potrošni materijal, angažovani bataljon koji je placìen i koji stalno iznova možete bacati u borbu.“

Ironično je govorio o pariskom samitu „Koalicije voljnih“ član Komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kolesnik: „Makron pokušava da pokaže svoju važnost. Oni su „koalicija voljnih, ali nesposobnnih“. Mislim da je to prosto želja da se da sebi na značaju na političkoj karti sveta“, rekao je on u intervjuu za portal Zvezda.

Po njegovim rečima, francuski lider za sada se proslavio samo time što je „dobio šamar“ pred očima celog sveta. Drugih dostigunuća on nema, rekao je deputat, podsećajući na skandal koji su snimile kamere, a u kome je Makrona supruga ošamarila. Osim toga, dodao je Kolesnik, imajući u vidu razmetanje francuskog predsednika o „26 zemalja“, navodno spremnih za faktičku okupaciju Ukrajine, u „Koaliciji voljnih“ čak ni nema toliko zemalja, a kamoli onih koje su spremne da razmeste svoju vojsku.