Posle Vučića, ostaće Srbija bez Kosova i Metohije, bez vlasništva nad svojim javnim resursima i sa opljačkanim i osiromašenim narodom. Iako je svestan da je došao kraj njegove tiranije, Vučić uništava ostatke države. Usled besparice, Kinezima je, umesto prispelih rata za stare kredite, ponudio nacionalne parkove Đerdap i Taru. Narod pljačka dizanjem cena hrane i inflacije, koja je, osim u Ukrajini, najveća u Evropi. Vučić pokušava da boravak na vlasti produži dodatnim pritiskom na državne institucije. Iz policije i vojske proteruje nepodobne kadrove, a otvorenom sabotažom Tužilaštva za organizovani kriminal sprečava istragu o korupciji, koja je dovela do ubistva 16 ljudi pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Ipak, bez obzira na teške posledice koje su zadesile celo društvo, uključujući obrazovni i zdrastveni sistem, pa i Srpsku pravoslavnu crkvu, normalni građani moraju da nastave borbu za oslobođenje spaljene Srbije od Vučićeve tiranije.

Predrag Popović

Kartel Aleksandra Vučića je poražen. Više nema vlast nad državom i narodom, pa ni nad samim sobom. Ipak, to ne znači da nije opasan. Dok god Srbija ne bude potpuno oslobođena od naprednjačke tiranije, Vučić će nanositi materijalnu štetu i gubitke u ljudstvu.

Svestan činjenice da ne može ugušiti pobunu naroda, koju predvode studenti, Vučić primenjuje vojnu strategiju spaljene zemlje. Pri povlačenju s vlasti, odnosno tokom pripreme bekstva iz Srbije, Vučić organizovano, namerno i sistemski uništava sve što bi moglo da se iskoristi za obnovu države. Osim toga, vođa naprednjačkog kartela ovu strategiju primenjuje kao kaznenu ekspediciju, kojom nanosi trajnu i nesagledivu štetu nacionalnim interesima.

Dok definitivno ne padne s vlasti, Vučić će nastaviti da učvršćuje državnost lažne albanske Republike Kosovo, da rasprodaje javne resurse, zadužuje ovu i sledeće generacije, uništava sve državne institucije, a naročito vojsku, policiju, tužilaštvo, sudstvo, prosvetu, sport, medije, pa i crkvu. Dobar deo tih namera već je ispunio.

Otkad je doveden na vlast, Vučić je učinio sve što je mogao na odvajanju Kosova od Srbije. Albanskim vlastima je predao svu imovinu: infrastrukturne i telekomunikacijske sisteme, državna preduzeća, rudnike i šume, pravosuđe i političku upravu nad četiri srpske opštine na severu Kosmeta. Da bi to sproveo, prvo je zaveo teror nad preostalim srpskim stanovništvom. Njegovi batinaški eskadroni nasiljem su ugušili svaki otpor. Neke političke protivnike su uplašili i proterali, a neke su, poput Olivera Ivanovića, likvidirali. Od pre dve godine, kad je Vučić predao Albancima vlast u četiri severne opštine, sa Kosova je otišlo oko 26.000 Srba. Za kraj etničkog čišćenja ostalo je samo da se trajno spreči njihov povratak i da se svi preostali prinude da prihvate kosovsku nezavisnost kao nepromenjivu realnost. Da bi se to ostvarilo, albanska vlast je nedavno pokrenula policijsko-pravni proces, kojim se ograničava pravo na kretanje, rad i školovanje „stranih državljana“. Kao „strani državljani“ su označeni svi građani koji nemaju državljanstvo Republike Kosovo.

Regionalna direkcija „Kosovske policije“ u Severnoj Mitrovici od 1. novembra počeće da primenjuje stroge mere protiv građana, koji imaju vozila registrovana u centralnoj Srbiji. Prema albanskom zakonu o saobraćaju, „vozila registrovana u stranoj zemlji, u vlasništvu stranog državljanina, koje je privremeno na Kosovu, može saobraćati najduže tri meseca od dana ulaska na teritoriju“. Isti rok važi i za državljane Kosova koji koriste vozila „registrovana u inostranstvu“.

Za kršenje tih odredbi predviđena je kazna od 200 evra i „druge relevantne mere u skladu sa važećim zakonima“. Istovremeno, tzv. Kosovska policija je pokrenula kampanju, kojom najavljuje ograničavanje vremena boravka na Kosovu svim građanima koji nemaju kosovska dokumente. Svi „strani državljani“, koji borave, žive, rede ili se školuju na Kosovu, moraće da se prijave policiji u roku od tri dana po ulasku.

 Kad budu registrovani, ako ispunjavaju albanske uslove, mogu da dobiju „dozvolu za privremeni boravak“. Policija zasad „strancima“ samo daje flajere, „Vodič za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje u Republici Kosovo“, a od 1. novembra počeće proterivanje svih „stranaca“ koji nemaju boravišne dozvole. Na taj način, na Kosovu će biti zabranjen ili otežan boravak i rad ne samo lokalnih Srba, nego i lekara, nastavnika, profesora, umetnika i novinara, koji su tamo angažovani.

Ove mere vode ka istom cilju s kojim je pre nekoliko dana zatvorena filijala srpskog PIO fonda, a pre toga srpske banke i sportske i kulturno-umetničke institucije. Na istom udaru, sa istim posledicama, naći će se preostale srpske prosvetne i zdravstvene ustanove.

Progon svega srpskog sa Kosmeta, koji sprovode albanski političari, ne bi bio moguć bez saradnje sa Aleksandrom Vučićem. Pristajanjem na Briselski, Vašingtonski i Ohridski sporazum, Vučić je stvorio uslov za učvršćivanje albanske državnosti i proterivanje Srba sa Kosova. Na to je, u presudnoj meri, uticala i njegova odluka da bojkotuje poslednje lokalne izbore, kako bi isterao Srbe iz vlasti u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.

Da bi došao na vlast, Vučić je pre 15 godina pristao da realizuje američki plan o stvaranju „postkosovske Srbije“. Međutim, on i njegov politički i poslovni ortak Aljbin Kurti to rade brutalnije nego što aktuelna američka administracija može i hoće da toleriše.

– Sjedinjene Američke Države su na neodređeno vreme suspendovale planirani strateški dijalog sa Kosovom zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima privremene vlade, koji su povećali tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost SAD da produktivno sarađuje sa Kosovom na zajedničkim prioritetima – navodi se u saopštenju američke ambasade u Prištini od 12. septembra 2025. godine.

Odluka Amerikanaca da prekinu saradnju s Kurtijem predstavlja najavu prekida i sa Vučićem. U Vašingtonu, obojica su prepoznati kao faktori nestabilnosti. Takvi, ne samo što više ne mogu da računaju na podršku SAD-a, već mogu da očekuju mere, koje će ih počistiti sa političke scene.

Srbija je i ranije, kroz istoriji, ostajala bez Kosova i Metohije, ali nikada nijedan vladar nije dobrovoljno pristao da se odrekne „svete srpske zemlje“. To je uradio samo Aleksandar Vučić.

Međutim, treba priznati da je on dosledno uništavao i centralnu Srbiju, a ne samo Kosmet. Iz Srbije je, pod njegovom vlašću, pobeglo više od milion građana. Bez mladih, radno sposobnih i fertilnih, udvostručena je stopa smrtnosti. Ko nije pobegao ili umro, prinuđen je na balansiranje na ivici egzistencije i dužničko ropstvo.

Za mračnih 13 godina Vučićeve tiranije, građani Srbije su opljačkani i osiromašeni. Naprednjački kartel je rasprodao javne resurse, očerupao budžet i spoljni dug podigao na nivo iznad 40 milijardi evra. Vučić taj trend nastavlja i sada, dok je u padu.

Usled vakuuma u budžetu, naprednjačka vlast je određene prispele rate za stare kredite ove godine isplatila iz budžetskih rezervi. U aprilskoj tranši otišlo je 840, a u junskoj 440 miliona evra. Ni ti upadi u finansijski sistem nisu dovoljni da se servisiraju dugovanja prema stranim poveriocima. Samo kineskim bankama i investicionim fondovima, Srbija ove godine mora da isplati nešto više od sedam milijardi evra. Do sada su rate isplaćivane novcem iz novih kredita, ali njih više nema. Od 1. novembra prošle godine, kad je pod novosadskom nadstrešnicom izvršeno masovno ubistvo, Vlada Srbije nije dobila nijedan jedini evro iz kredita, koji su planirani za EXPO, Beogradski metro i ostale infrastrukturne preskupe i uglavnom nepotrebne projekte.

Bez svežeg novca, Vučić namerava da deo dugovanja isplati u naturi. Prilikom posete Pekingu, početkom septembra, Vučić je kineskim poveriocima punudio da uzmu nacionalne parkove Đerdap i Taru. Na njegovu žalost, a na sreću Srbije, Kinezi nisu pokazali interesovanje za tu ponudu. Kao što je poznato iz brojnih primera u drugim državama, Kinezi ne odbijaju takve kompenzacije, ali u ovom slučaju najveći problem predstavlja to što nije urađena procena ukupne imovinske vrednosti ponuđenih nacionalnih parkova.

Vučić je kineskim poveriocima prezentovao samo osnovne podatke o vlasničkom kapitalu i poslovanju tih nacionalnih parkova. Prema tim informacijama, Tara zauzima 24.991 hektar zemljišta, od čega je 13.588 hektara u državnoj svojini. Osnovni kapital NP Tara iznosi samo 69,3 miliona evra. Prošle godine je ostvaren prihod od 4,2 miliona evra i neto profit od oko 125.900 evra. Nacionalni park Đerdap ima površinu od 63.786 hektara, od čega je 45.454 hektara u državnom vlasništvu, a ostalo u privatnoj ili drugim oblicima svojine.

Kapital NP Đerdap iznosi oko 37 miliona evra, a prošlogodišnji poslovni prihodi su bili oko 1,7 miliona evra. Da bi procena ukupne imovinske vrednosti bila kompletna, neophodno je napraviti detaljan popis nekretnina i njihovih karakteristika: lokacija, tip zemljišta, kvalitet šume, pristupnih saobraćajnica, stanje infrastrukture, kulturno-istorijskih lokaliteta, vlasničkih prava, pa i nematerijalnih vrednosti kao što su biodiverzitet, ekosistemi, turističke prednosti i ostale faktore, koji često nisu uključeni u standarne procene nekretnina. Bez toga, Kinezi nisu pristali na ponudu, bar zasad.

Umesto nacionalnih parkova, oni su zainteresovani za ulazak u vlasništvo u Elektroprivredi Srbije i Telekomu, gde se brzo i lako obrću ogromne sume novca.

Međutim, dva najveća poslovna sistema u Srbiji, EPS i Telekom, za Vučića predstavljaju zlatnu koku nosilju. Naprednjački kartel je iz njih već izvukao ogromne količine novca, a to namerava da nastavi.

Vlada Srbije je donela odluku da, od 1. oktobra ove godine, poveća cenu električne energije za domaćinstva za sedam odsto. U istom paketu biće spušten prag za ulazak u „crvenu zonu“ potrošnje sa dosadašnjih 1.600 kilovata na 1.200 kilovata mesečno. Više od 30 odsto domaćinstava plaćaće struju po višoj tarifi, što praktično znači da njihovi računi neće biti uvećani samo za sedam odsto, nego čak i za više od 33 odsto. Pritom, ovo poskupljenje je namenjeno samo za potrebe Elektrodistribucije, dok će Elektroprivreda u martu sledeće godine podići cenu za još oko 10 odsto.

Naprednjački kartel nastavlja pljačkaški pohod i kroz inflaciju. Srbija je u avgustu ove godine postala evropski vicešampion u toj disciplini. Samo Ukrajina ima veću godišnju inflaciju, od 13,2 odsto, ali mesečna je bila 0,2 odsto, baš kao i u Srbiji. Sa 4,7 odsto, Srbija je preskočila i Hrvatsku, a naročito ostale zemlje u regionu, gde se inflacija kreće oko dva odsto. U zemljama Evropske unije inflacija ide od 0,8 odsto, kolika je zabeležena u Francuskoj, do 4,4 odsto u Slovačkoj. Prosečno, inflacija u EU iznosi 2,1 odsto. Što je najgore, u Srbiji najviše poskupljuje hrana, čija cena je ove godine skočila za 7,8 odsto.

Prazan budžet, povaćenje cena struje i hrane, kao i pad privrednih aktivnosti vode pravo u hiperinflaciju, koja će nastupiti istog časa kad vlast više ne bude imala dovoljno novca da finansira održavanje fiksnog kursa dinara. Čim dinar devalvira na realan nivo u odnosu na evro – a to je samo pitanje dana – država će se suočiti sa neminovnim bankrotom, a građani sa potpunom bedom.

U takvim okolnostima, Vučić primenjuje strategiju spaljene zemlje i nad svim državnim institucijama. Pokušavajući da od policije i vojske napravi falange, koje će štititi njegovu vlast, Vučić je izvršio čistku u jedinicama čiji komandiri su više držali do zakona i pravila službe, nego do njegovih privatnih i političkih interesa. Pod parolom „nove sistematizacije“ u Ministarstvu unutrašnjih poslova, smenjeno je nekoliko načelnika odeljenja, koji su odbijali da primenjuju nasilje nad studentima i ostalim pobunjenim građanima. Najzvučnije ime među nepodobnim kadrovima je Spasoje Vulević, dugogodišnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice.

– Kad je doneta nova sistematizacija, ministar Ivica Dačić i v.d. direktora policije Dragan Vasiljević su me pozvali i kazali da na mene ne računaju jer, kako su rekli, predsednik Aleksandar Vučić ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom i da zbog toga ja više ne mogu da budem komandant SAJ-a. Odbio sam ponudu da budem savetnik ministra i na moj zahtev odlazim u penziju – rekao je Vulević, koji je 33 godine proveo u SAJ-u, a na mestu komandanta te jedinice nalazio se od 2005. godine.

– Dobro je da je smenjen Vulević – zaključio je Vučić, zadovoljan što će moći da na čelo SAJ-a postavi nekog od svojih uniformisanih lojalista.

Favorit za Vulevićevog naslednika je Marko Kričak, koji se već dve godine ističe spremnošću da se surovo obračunava sa svakim građaninom koji protestuje protiv naprednjačkog kartela. Kričak je, na protestima u decembru 2023. povodom izborne krađe, kidnapovao dvojicu studenata, koje je fizički zlostavljao u nekom podrumu i prisiljavao ih da, dok ih snima, kažu da ih opozicija plaća. Nekoliko meseci kasnije, u policijskoj stanici u Boru ubijen je svedok Dalibor Darijević. Petar Panić, kum Aleksandra Vučića, objavio je informaciju da je Darijevića ubio Kričak. Nedavno je Kričak kidnapovao petero studenata, koje je maltretirao na parkingu ispod zgrade Vlade Srbije. Studentkinja Nikolina Sinđelić je optužula Krička da ju je udarao u glavu i pretio da će je silovati. Zbog nasilja koje je primenjivao protiv studenata, oni su protestovali pred zgradom Jedinice za obezbeđenje objekata i ličnosti. Šta misle o njemu, studenti su istakli na transparentu „Od Marka Krička nema veća pička“.

Studenti su pogrešili. Veća se nalazi na funkciji predsednika Srbije, koja sada namerava Krička da postavi na mesto komandanta SAJ-a.

Ministar Dačić tvrdi da je jedini razlog za uklanjanje Vulevića to što je ispunio uslove za odlazak u penziju, ali ne objašnjava zašto to nije slučaj sa direktorom policije Vasiljevićem, koji je bio u istoj klasi. Doduše, Vasiljević je nestao iz javnosti. Do juče je pozirao pored Vučića, čak i na privatnim slavljima, gde je pod šatorom pocikivao uz hitove poput „Gara, Gara, gariš li se sada?“ Možda je Vasiljević shvatio da Vučićev brod tone, pa namerava da se spasava dok može, kao što je to uradio Ninoslav Cmolić, načelnik UKP-a, koji je otišao na bolovanje i podneo zahtev za invalidsku penziju.

Istovremeno, MUP je raspisao konkurs za prijem više od 170 kandidata za Žandarmeriju. Prvi put, kao uslov za zaposlenje u toj jedinici nije zatraženo da kandidat ne bude krivično osuđivan ili gonjen. Vlast, očigledno, samo želi da ozvaniči učešće raznih kriminalaca u policijskim jedinicama.

Kako u policiji, Vučić proteruje i nepodobne oficire iz Vojske Srbije. Vučić je u junu potpisao ukaz kojim je penzionisao generala Milosava Simovića. Penzionisan je i brigadni general Nenad Zonić, bivši komandant legendarne 63. padobranske brigade. Ista sudbina čeka i generala Miroslava Talijana, komandanta 72. specijalne brigade. Iako po nekoliko godina stariji od njih, general Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, još nije penzionisan. Potreban je Vučiću za političko-medijske spektakle, kao što je parada na kojoj će biti prikazano više vojne opreme nego vojnika.

Kao što Dačić izvršava Vučićeva naređenja u policiji, a Mojsilović u vojsci, tako i Nenad Stefanović sprovodi naprednjačku sistematizaciju u tužilaštvu. Pre nego što postao tužilac, Stefanović je radio kao sanitarni inspektor. U tom poslu, koji je sinonim za korupciju, obučio se za ovo što sada radi u tužilaštvu. Stefanović je osmislio plan, koji ima za cilj da sabotira istragu koje

Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi povodom korupcije, koja je izazvala masovno ubistvo na novosadskoj Železničkoj stanici. Prema njegovoj ideji izvršena je sabotaža tzv. Udarne grupe, u kojoj se, osim troje tužilaca, nalazilo i 17 policajaca i troje finansijskih inspektora iz Poreske uprave.

Nova sistematizacija u MUP-u iskorišćena je kao povod za povlačenje policajaca iz Udarne grupe, a Vlada Srbije je istog dana, 4. septembra, razrešila dužnosti Nadu Novosel, glavnu inspektorku Poreske uprave, koja je izabrala kolege koji su bili uključeni u Udarnu grupu. Na taj način, Vučić i Stefanović pokušavaju da spreče Tužilaštvo za organizovani kriminal da vodi istragu, koja je zasad obuhvatila bivše ministre Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, kao i još desetak građevinskih stručnjaka.

Pošto nema sumnje da će istraga biti proširena na Zoranu Mihajlović i Sinišu Malog, Vučić želi da na vreme preseče taj lanac, na čijem kraju se nalazi on.

Istu ulogu, koju u tužilaštvu ima Nenad Stefanović, u sudstvu obavljaju Jasmina Vasović, Dragan Milošević i, naročito, Aleksandar Stepanović. Oni vode kadrovsku politiku u interesu vođe kartela. Smenjuju, pokreću disciplinske potupke i vrše pritisak na nepodobne sudije, a protežiraju proverene naprednjačke kadrove.

Politički i medijski pritisak vrši i sam Vučić, koji otvoreno preti tužiocima i sudijama. Ipak, najstrasnije i najstrašnije obračunava se sa učiteljima i profesorima koji su podržali svoje đake. Hiljade nastavnika je ostalo bez većeg dela plate, a stotine su dobili otkaz ili im nije produžen radni odnos. Osim pojedinačnog, Vučić namerava da sprovede i kolektivno kažnjavanje celog obrazovnog sistema. Izvršenje tog zadatka pripalo je naprednjačkom narodnom poslaniku Marjanu Rističeviću.

U skupštinsku proceduru je pušten predlog zakona, kojim Marjan Rističević zahteva ukidanje prethodnog Zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju. U obrazloženju, Rističević optužuje rektora Beogradskog univerziteta, nekoliko dekana i profesora da prevarom žele da dobiju novac za fakultete, koji „prerastaju u skrovište nezakonitih organizacija plenuma, a ponegde je to i leglo terorističkih ćelija“. Rističević ističe da „misli da tamo gde ima sumnje da se finansira terorizam, to finansiranje ili sufinansiranje treba obustaviti“.

S obzirom na sve državne udare, koje su Vučić i njegovi saučesnici već izvršili, nema sumnje da se teroristička legla nalaze u vinskom podrumu u Jajincima i centrali Srpske napredne stranke na Novom Beogradu. Neustavnim i nezakonitim postupcima, Vučić je omogućio prodaju i predaju Kosova i Metohije, pljačku državnih resursa i privatne imovine, zloupotrebu uticaja na policiju, vojsku, tužilaštvo i sudove.

Naučna definicija terorizma glasi: „Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja kako bi se postigli ciljevi koji su politički, verski ili ideološki“. Ne čudi što Vučić, Rističević i njima slični ne znaju teoriju, ali duboko su ukorenjeni u terorističkoj praksi, koju svakodnevno sprovode kako bi produžili boravak na vlasti.

Za te potrebe, Vučić koristi i podobne pojedince u vrhu Srpske pravoslavne crkve. Predvođeni patrijarhom Porfirijem, mnoge vladike i sveštenici podržavaju Vučićevu izdaju Kosmeta, torturu nad građanima i ostale zločine naprednjačkog kartela.

U retkim izjavama na političke teme, Porfirije poziva narod na jedinstvo i pomirenje. Po tom pitanju, grešni Vojislav Šešelj je mnogo ispravniji od Porfirija. Kad mu je Vučić predložio da se pomiri sa Tomislavom Nikolićem, Šešelj mu je odgovorio: „Od izdajnika je gori samo onaj koji nudi pomirenje sa izdajnikom“.

Nije lako priznati, ali Šešelj je u pravu. Umesto ujedinjenja u naprednjačkom zlu i pomirenja sa surovom sudbinom, normalni građani Srbije moraju da nastave sa borbom protiv Vučićeve tiranije. Bez obzira na teške posledice, koje ostavlja njegova strategija spaljene zemlje, Srbija se može uspraviti tek kad on padne.

Kad dođu teški dan, Vučić se seti legalizacije

U aprilu 2012. godine, dok je trajala predizborna kampanja, vladajuća koalicija stranaka Borisa Tadića i Ivice Dačića, usvojila je Zakon o posebnoj legalizaciji. Da bi se dodvorio glasačima, žuto-crveni režim je omogućio vlasnicima nezakonito podignutih objekata da ih legalizuju. Uzalud su se trudili. Dačić je prešao nakon izbora na stranu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji su odmah po formiranju nove vlasti pokrenuli pravnu inicijativu za obaranje tog zakona.

Ustavni sud je 2013. godine proglasio taj Zakon neustavnim, pa su postupci legalizacije stavljeni pod ingerenciju Zakona o planiranju i izgradnji.

U vreme prvog premijerskog mandata, Aleksandar Vučić je, 2015. godine, nametnuo novi Zakon o ozakonjenju objekata, kao pravni okvir za pojednostavljenje procedure legalizacije. I taj Zakon je upotrebljen kao predizborni trik vlasti. Dok je tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović obećavala laku i brzu legalizaciju, Vučić je nezakonito rušenje zgrada u Savamali pravdao tvrdnjama da su one izgrađene bez dozvola.  

Zakon o ozakonjenju je menjan i pred izbore 2018, da bi, opet pred izbore 2023. godine ubrzana procedura legalizacije regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kojim je vlast omogućila konverziju zemljišta bez nadoknade. Na osnovu tog zakona, tajkuni, koji su tokom procesa pljačkaške privatazacije kupili državna i društvena preduzeća naprasno su postali vlasnici i zemljišta na kome su se nalazili objekti tih firmi. Poznati su primeri tajkuna koji su privatizovali firme za po 200.000 evra, da bi, pomoću ovog Zakona, besplatno dobili zemljište vredno po desetak miliona evra.

Sa istom namerom, da opljačka javnu imovinu, a da to građanima predstavi kao da je to u interesu građana, Vučić je pokrenuo akciju „Svoj na svome“. Vlasnicima nezakonito podignutih objekata do 500 kvadrata biće omogućeno da ih legalizuju za po sto evra.

To će, verovatno, iskoristiti određen broj običnih građana, ali cela akcija je osmišljena s namerom da naprednjački tajkuni iz Vučićevog okruženja ozakone bezbrojne stambene i poslovne objekte, koje su podigli bez građevinskih i svih ostalih dozvola.

Koliko je plen narastao u poslednjih deset godina vidi se po tome što je 2015. bilo milion nelegalnih objekata, a Vučić tvrdi da ih sada ima četiri miliona. I sada, kao i pred sve prethodne izbore, on koristi legalizaciju kao sredstvo za podmićivanje glasača, ali i za ozakonjenje građevinskih projekata, kroz koje je oprao milijarde evra prljavog novca.

Ovo puta Vučić pokušava da sakupi novac za penzije, plate i zakrpi budžetske rupe. Svi to sada znaju, a  i on sam ističe da će morati da se pričeka sledeca godina da se dobiju n“papiri“. Vađno je samo platiti!