Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, i njegova ćerka Ivana, narodni poslanik sa liste Aleksandra Vučića, pokušavaju da spreče Radoja Cvetića, vlasnika PK „Zlatibor“ da upiše vlasništvo nad 10.000 hektara zemljišta na Zlatiboru. Poljoprivredni kombinat „Zlatibor“ je privatizovan za 1,35 miliona evra, a posle konverzije vlasništva nad poljoprivrednim i građevinskim zemljištem, njegova vrednost biće preko 22 milijarde evra. U obračunu učestvuje i Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda, koji optužuje Stamatovića da je omogućio izgradnju 5.067 objekata koji nisu upisani u katastar i još 187 stambenih zgrada sa 70.000 kvadrata, čija vrednost se kreće oko 140 miliona evra. Suprotstavljene grupe se, pred očima javnosti, otimaju oko vlasništva nad državnom imovinom.

Predrag Popović

Pljačka državne imovine na Zlatiboru, koja je počela 2002. godine, ulazi u završnu fazu. U prvom naletu, privatizacijom Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor“, naneta je šteta od oko četiri milijarde evra, a sada se privodi kraju rat za poljoprivredno-građevinsko zemljište, čija vrednost se procenjuje na oko 22 milijarde evra.

Vođe sukobljenih strana uzajamno se nazivaju „mitskim bićima“. Na političkoj i medijskoj sceni, ali i u državnim institucijama, najistaknutija su četiri „mitska bića“. Prva dva su Stamatovići. Milan, koji se 25 godina nalazi na mestu predsednika opštine Čajetina, i njegova ćerka Ivana, koja je na poslednjim izborima dobila mandat narodnog poslanika na listi Aleksandra Vučića. Njima je suprotstavljeno „mitsko biće“ Radoje Cvetić, čija firma Master Frigo je vlasnik PK „Zlatibor“. Cvetićeve interese, bar prema proceni Stamatovića, zastupa Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda.

Pljačkaški proces je počeo 24. maja 2002, kada je Radisav Aćimović na aukciji kupio 70% društvenog kapitala PK „Zlatibor“. Po ceni od 66,4 miliona dinara, što je tada bilo oko 1,35 miliona evra, Aćimović je kupio poslovne zgrade, farme, mehanizaciju, stoku i pravo korišćenja 2.200 hektara poljoprivrednog i građevinskog zemljišta na atraktivnim zlatiborskim lokacijama.

Već tada su se uočile razmere štete, koja je nastala ovom pljaščkaškom privatizacijom. Vrednost poljoprivrednog zemljišta je procenjena na oko četiri miliona evra, a građevinskog na oko 15 miliona evra. Pritom, u toj kalkulaciji su uračunata samo četiri hektara građevinskog zemljišta. Do 2012. godine izvršene se upromene urbanističkih planova u opštini Čajetina, pa je još 280 hektara poljoprivrednog zemljišta prevedeno u građevinsko. U to vreme, cena jednog hetrara građevinskog zemljišta u zlatiborskoj turističkoj zoni kretala se oko tri miliona evra. Samo po tom osnovu, vrednost PK „Zlatibor“ skočila je na oko 840 miliona evra.

Da groteska bude potpuna, upravo tada, 2012, PK „Zlatibor“ je na berzi kupila firma Master Milk d.o.o. iz Blaca, koja posluje u sastavu kompanije Master Frigo, čiji je vlasnik Radoje Cvetić. Iako je samo građevinsko zemljište vredelo 840 miliona evra, Cvetić je akcije Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor“ platio samo sedam miliona evra.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čijem čelu se tada nalazila Zorana Mihajlović, 2015. godine je formiralo Radnu grupu, koja je imala zadatak da proveri sve detalje sporne privatizacije.

– U posedu imamo disk koji smo dobili u opštini Čajetina, a na kojem je 300 strana dokumenata. U pitanju je privatizacija 2002. godine, kada je praktično prikazano četiri hektara građevinskog zemljišta, a danas imamo podatak da isto privatizovano zemljište ima 280 hektara. Kako se od četiri došlo do 280 hektara utvrdiće policija i tužilaštvo – rekla je ministarka Mihajlović, koja je naglasila da je vlasnik PK „Zlatibor“ dužan da „po Zakonu o konverziji plati naknadu po tržišnoj vrednosti za upis svojine“.

Od toga, naravno, nije bilo ništa. Mihajlovićka je optužila Milana Stamatovića da u katastar upisuje nešto što nije vlasništvo opštine Čajetina i da infrastrukturne objekte, kao što je gondola, gradi na zemljištu koje je privatizovano i ne nalazi se u vlasništvu ni opštine, ni republike. Stamatović je odgovorio zaoštravanjem i proširenjem opozicionih aktivnosti svog pokreta „Zdrava Srbija“. Uključio se u „Savez za Srbiju“, koji su predvodili Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a braću Vučić i Zoranu Mihajlović je optuživao da „u svoje kriminalne kombinacije žele da uključe i Čajetinu, kako bi oteli sve što vredi na Zlatiboru“.

Stamatović se borio protiv Vučića sve dok se nije nagodio. Morao je da se priključi naprednjačkom kartelu. Zauzvrat, dobio je dozvolu da ostane u statusu lokalnog šerifa i oprošteno mu je uništavanje Zlatibora. Ćerka Ivana je dobila poslanički mandat i, najvažnije, obustavljena je istraga nezakonite gradnje, izdavanja dozvola i ostalih postupaka. Međutim, dogovor sa Vučićem vredi samo dok to Vučiću odgovara.

Narodna skupština je u avgustu 2023. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je vlasnicima privatizovanih preduzeća omogućeno da upišu pravo svojine nad zemljištem bez ikakve novčane naknade. Tako je legalizovana opšta pljačka državne imovine.

Kolike su razmere te pljačke vidi se na primeru PK „Zlatibor“. Preduzeće, koje je 2002. privatizovano za 1,35 miliona evra, sada vredi više od 22 milijarde evra. Radoje Cvetić, aktuelni vlasnik PK „Zlatibor“ još nije obavio kompletnu proceduru oko prenosa vlasništva, ali ima zakonski rok do 1. maja 2028. godine.

– Zemljište, koje iznosi 10.000 hektara na teritoriji opštine Čajetina, predmet je spora od 2002. godine, ali intenzivnije u proteklih 15 godina. Spor je oko toga što neko pokušava da to državno zemljište prebaci u privatnu svojinu, bez ikakvog pravnog osnova i, naravno, bez novčane nadoknade. Kad je privatizovan PK „Zlatobor“, novi vlasnici su uredno upisani na objektima i zemljištu koje su tada kupili. Međutim, PK „Zlatibor“ nije polagao pravo svojine na 10.000 hektara. I pre privatizacije, to je bila državna zemlja, tako da nije mogla postati predmet privatizacije, niti je kupljena, niti je prodavana. Trenutni vlasnici PK „Zlatibor“ pokušavaju da upišu pravo svojine, korišćenja i državine na tom zemljištu i zbog toga već 15 godina traje spor oko tog zemljišta u državnoj svojini. Vrednost tog zemljišta je procenjena na 22 milijarde evra. I, to su konzervativne procene, verujte mi – rekla je Ivana Stamatović na poslednjoj sednici Narodne skupštine.

Stamatovićka je tada označila Republički geodetski zavod i njegovog direktora Borka Draškovića kao Cvetićevog saučesnika u sporu. U istom skupštinskom govoru, ona je optužila vlasnika PK „Zlatibor“ za „ilegalnu uzurpaciju dela zemljišta“, a priznala je i da je opštinska vlast, kojom rukovodi njen otac, „na tom zemljištu izgradila značajne infrastrukturne projekte, poput obilaznice, gondole, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, itd.“

U katastru Republičkog geodetskog zavoda i dalje stoji da je vlasnik tog zemljišta Republika Srbija, ali postoji i zabeležba o pravu korišćenja, koje pripada PK „Zlatiboru“. Republičko pravobranilaštvo je 2015. godine pokrenulo upravni spor, koji bi trebalo da utvrdi da li su neosnovana rešenja RGZ o upisu PK „Zlatibor“ u listove nepokretnosti. Upravni sud je 2019. godine naložio da se formira komisija, ali to do danas nije urađeno.

Dok državne institucije ignorišu spor oko vlasništva nad 10.000 zlatiborskih hektara, Stamatovići su političku i medijsku kampanju usmerili prema Draškoviću. Kao i Stamatović, i Drašković je imao turbulentno političku karijeru. Početkom devedesetih, bio je jedan od vođa studentskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića. Nekoliko godina kasnije, čim je Mira Marković osnovala JUL, Drašković joj je postao jedan od najbližih saradnika. I kasnije, dok su se stranke smenjivale na vlasti, Drašković je ostajao isti, uvek uz vlast.

Osim toga, dokazao je sposobnost da vodi prljavu političku i medijsku kampanju. U saopštenjima na zvaničnom sajtu RGZ, Milana i Ivanu Stamatović nazivao je „mitskim bićima zaključanog uma“. Objavljivao je crno-bele fotografije Milana Stamatovića, koje asociraju na čitulju, i to sa peščanim satom iznad njegove glave, što bi trebalo da bude poruka da mu ističe vreme.

Uz morbidne sadržaje, Drašković je obznanio i zvanične informacije, koji ukazuju na Stamatovićeve nezakonite poslove. Prema podacima RGZ, objavljenim na sajtu GeoSrbija, u Čajetini je evidentirano 5.596 upisanih i 5.067 neupisanih objekata. Postoji i 178 stambenih zgrada koje nisu izgrađene u skladu sa zakonom, sa više od 70.000 kvadratnih metara stambenog i apartmanskog prostora. S obzirom da se cena jednog kvadrata na lokacijama u Čajetini i turističkoj zoni Zlatibora kreće oko dve hiljade evra, vrednost nelegalno izgrađenih stanova i apartmana iznosi oko 140 miliona evra, a ne može ni da se proceni koliko vrede onih 5.067 nelegalizovanih objekata.

– Mora se postaviti pitanje: ko je donosio urbanističke planove, ko je vršio inspekcijski nadzor, ko je upravljao prostorom i da li se za sve te nepokretnosti plaćaju zakonom propisani porezi – tvrdi Drašković.

Četiri „mitska bića“ – Milan i Ivana Stamatović protiv Draškovića i Cvetića – javno vode rat oko državne imovine. U Narodnoj skupštini, u RGZ, Ministarstvu građevinarstva, Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, pred Upravnim sudom i u medijima, oni se otimaju oko plena, vrednog 22 milijarde evra.

Srbija neće biti normalna država dok ne bude sposobna da zaštiti svoju imovinu. Da bi to postala, neophodne su dve stvari. Prvo, potrebno je oslobođenje od naprednjačkog kartela. To će stvoriti uslove da svi „zaključani umovi“, koji se otimaju oko 22 milijarde vredne državne imovine, budu zaključani iza rešetaka. Stekle su se okolnosti da se uskoro i to desi, već posle prvih sledećih izbora, posle kojih će nova vlast imati obavezu da poništi sve štetne zakone, pa i zakon o konverziji, koji je ozakonio ovakvu vrstu pljačke.