Da bi zastrašio narod, Vučić pokušava da formira jedinstven front u kome će se naći njegovi lojalisti, tajkuni, policajci i najkrupniji šefovi kriminalnih klanova. Dok Petar Panić, Zvonko Veselinović, Luka Bojović, Siniša Petrić, Đorđe Prelić, Vladimir Mandić i ostala bića iz podzemlja obezbeđuju fizičku silu za odbranu vođe kartela, lažni opozicionari pružaju političke usluge. Predstavnici nekoliko tzv. opozicionih stranaka u Strazburu su od evro-poslanika tražili podršku za formiranje prelazne vlade, koja ne bi ugrozila Vučićev predsednički položaj, a na vanrednim izborima bi omogućila ozbiljnu šansu da SNS opet proglasi pobedu. O razlozima zbog kojih je ovaj plan ujedinjene vlasti i opozicije za gušenje studentske i narodne pobune osuđen na propast piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Vanredni parlamentarni izbori, koje zahtevaju studenti, još nisu raspisani, ali Aleksandar Vučić već vodi intenzivnu kampanju.

Pre desetak godina, glasače je uveravao da žive u „zlatnom dobu“, da je od države napravio „ekonomskog tigra“ i da će za „dve, najduže tri godine“ Srbija postati najrazvijenija u Evropi.

Sada, mnogo realniji i skromniji, glasačima obećava jeftin parizer, celodnevni obrok od dva jajeta i smanjenje cene „Smokija“ za pet dinara. U istom predizbornom paketu, Vučić priprema promene Krivičnog zakona, koje za cilj imaju ozvaničenje torture nad pobunjenim građanima. Predizborne prevare promovisaće uz pomoć grupe akademika, profesora, glumaca, sportista i sličnih korumpiranih moralnih kreatura. 

Međutim, svestan da svoje laži može da brani samo nasiljem, Vučić sve nade za ratnu pobedu nad Srbijom polaže u mafijaške horde, koje okuplja u svom kartelu.

Pre šest meseci, pred protest na Slaviji 15. marta, Vučić je izvršio još jedan, možda najveći državni udar. Po njegovom naređenju, ukinut je drumski i šinski saobraćaj prema Beogradu, a na sporednim putevima postavljeni su policijski punktovi, na kojima su zaustavljana vozila iz unutrašnjosti. Ipak, on je znao da to neće sprečiti okupljanje ogromnog broja ljudi, pa je ispred zgrade Predsedništva, neke njegove verzije Fuhrerbunkera, postavio združene odrede lojalista-ćacija i kriminalaca u civilu i policijskim uniformama.

U prvim redovima našli su se svi istaknuti mafijaški vazali, vođe razbojničkih i narko klanova. Naoružan, u maskirnoj uniformi, okružen saborcima pred kamerama je pozirao Vučićev kiklopasti kum Petar Panić, koji je slavu stekao u Surčinskom klanu. Mnogo pametniji od njega, Zvonko Veselinović, šef Kosovskog klana, nije hteo da military dizajnom privlači pažnju.

Umesto fantomke, na glavi je imao samo svetlo plavi kačket. Sa crnim kačketom, pojavio se Luka Bojović, vođa Zemunskog klana. Kriminalce iz Bosne reprezentovao je Vladimir Mandić, najprimitivniji i najagresivniji naprednjački uterivač kapilarnog terora. Muževnija od svih njih, Dijana Hrkalović se pojavila u belom kompletu sa širokim šeširom, kojim je imitirala stil Melanije Tramp na drugoj predsedničkoj inauguraciji Donalda Trampa.

Vašar sablasno-smešnog mafijaškog kiča upotpunila je Nina Šobota, mis klana Amerika, koja je u Pionirski park dojahala na konju. Iz sedla je sišla samo da bi se slikala sa starim drugarom Andrejem Vučićem. Uz Šobotu i osuđenog ubicu Đorđa Prelića, mlađi brat Vučić je studentima s druge strane metalne ograde pokazivao srednji prst i dovikivao da su ustaše.

Neki od Vučićevih mafijaša su bili opravdano odsutni. Do pre tri godine, u razbijanju građanskih protesta su učestovali pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Međutim, na insistiranje stranih službi, Vučić je morao da omogući njihovo hapšenje i procesuiranje po optužnici za sedam ubistava, dilovanje droge, otmice, reketiranje i silovanje.

Kad su shvatili da ih je vođa pustio niz vodu, Belivuk i Miljković su na saslušanjima tokom istrage i suđenja priznali krivična dela, koja su vršili po Vučićevom nalogu. Šta sada misle o naprednjacima nedavno se uverio bivši ministar Tomislav Momirović. Dve nedelje, koliko je proveo u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora u Beogradu, od 1. do 15. avgusta, Momirović je bio izložen šikaniranju kakvo nije pretrpeo još otkad ga je mama Nada zatekla u nedoličnoj i, blago rečeno, vulgarnoj igrici sa drugarom Banetom.

Miljković se toliko brutalno iživljavao nad naslednikom poslovne imperije Mona da su ga i stražari molili da prestane, više ne mogu da slušaju kako Momirović plače i urla od straha. S obzirom da će Belivuk i Miljković još mnogo vremena provesti u zatvoru, izvesno je da će tamo dočekati i Vučića. Ako su ovako dočekali Tomu Monu, može se samo pretpostaviti šta čeka Vučića.

U Pionirskom parku nije bilo ni Predraga Koluvije, zvaničnog vlasnika Vučićeve plantaže marihuane Jovanjica. Koluvija se oporavljao od operacije, kojoj je podvrgnut zbog srčanih problema. Kad se pridigao iz bolničke postelje, vođa organizovane kriminalne grupe koja je proizvodila i distribuirala drogu, kako ga definiše optužnica, Koluvija je nastavio da hvali Vučića samo na društvenim mrežama. Na istim medijima ipak više pažnje poklanja svojim poslovnim projektima.

– Ja sam Predrag Koluvija, osnivač Jovanjice. Prva tema je kako možeš zaraditi? U konoplju možeš da uložiš po 50 evra. Što više uložiš, više zarađuješ. Proizvode, kao što su cigarete od konoplje, koje proizvodimo za inostrane kupce s kojima imamo potpisane ugovore, proizvodimo od biljke u koju ste vi uložili 50 evra. Kad ove proizvode prodamo, a prodaćemo ih sigurno, ugovori su potpisani, profit delimo s vama. Kolika je zarada i da li je legalno? U prvoj godini biljke rastu. U drugoj, moramo da pakujemo, sušimo i prodajemo. U zavisnosti od roda, mi očekujemo najmanje duplo više nego što smo uložili. Da li je legalno? Apsolutno jeste! Posedujemo sve neophodne dozvole Ministarstva poljoprivrede, o čemu su obaveštena i ministarstva policije i zdravlja. Prilikom investiranja dobićete online ugovor. Vaša investicija je sigurna jer je svaka biljka osigurana. Pored toga što imaš sigurnu investiciju, pomažeš selu i seljacima. Pridruži se mnogobrojnim investitorima. Zajedno smo u biznisu i u ovoj misiji – ispričao je Koluvija u reklamnom spotu, kojim prosi od građana novac za proizvodnju konoplje.

Do novembra 2019. godine, njegovu „biznis-misiju“ finansijski, politički, policijski i na sve druge načine, osiguravao je Vučićev kartel. U to vreme, Koluvija je sa Vučićem išao na međunarodne poslovne samite, držao predavanja u opštinskim odborima SNS-a, dobijao poljoprivredne subvencije, slikao se sa ministrima Aleksandrom Vulinom i Branislavom Nedimovićem, imao zaštitu policije, BIA i VOA…

Bilo, pa prošlo. Sad mora da, kao nekada Gazda Jezda, snima jeftine reklamne spotove kako bi privukao poslovne partnere od 50 evra. Ipak, treba priznati da je isplativija investicija u njegovu proizvodnju biljke od koje se pravi marihuana, nego u prevare koje plasira njegov šef Vučić. Koluvija je dokazao da nije naivan.

Tokom istrage, nije otključao svoj blackberry telefon, ali povremeno pušta preteće najave da je spreman da i to uradi, pa neka svi vide da li je, koliko puta i povodom kojih poslova kontaktirao sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem.

U takvim okolnostima, Belivuk, Miljković i Koluvija nemaju upotrebnu vrednost za Vučića. Umesto njih, mora da se osloni na druge saradnike istog profesionalnog profila. Pritom, sa svakim od njih ima stare neraščišćene račune.

Kad je prvi put ušao u prostorije Srpske radikalne stranke, 1993. godine, Vučića je na vratima dočekao Petar Panić. Šef Šešeljevog obezbeđenja je odmah prepoznao u Vučiću isto ono što i Miljković u Momiroviću. Dugogodišnje Panićevo mentalno zlostavljanje ostavilo je trajne posledice. Preslab da mu se direktno suprotstavi, Vučić je komplekse lečio šaptačkim diverzijama. Paniću iza leđa, nazivao ga je „nedokazanim ubicom“. Vučić je objašnjavao da se Panić nekažnjeno izvukao od odgovornosti za ubistvo poslovnog partnera Darka Đikanovića jer je bio pod zaštitom Državne bezbednosti. Kasnije, kad je Paniću u zatvoru u Padinskoj Skeli izbijeno oko, Vučić ga je podrugljivo nazivao kiklopom Polifemom.

Iako Panić do danas nije saznao ko je taj Polifem, uličarskim instinktom je shvatio da mu se Vučić sprda. Ipak, otkad su im se interesi spojili, lažno se zavetuju jedan drugome na večnu vernost. Taj privid su održali i nakon što su Panićevi sinovi morali da pobegnu iz Srbije. Vučić je odgovornost prebacio na tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića.

Neuporedivo komplikovaniji odnos Vučić već tri decenije ima sa Lukom Bojovićem. Zbog Bojovićevog učešća u Arkanovoj Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, Vučić ga je nazivao „vikend ratnikom iz specijalne jedinice za kađu frižidera i televizora“. Mnogo ozbiljnije optužbe Vučić je iznosio u vreme puča u Srpskoj radikalnoj stranci.

– Vojislav Šešelj je preko svoje supruge Jadranke poslao poruku Luki Bojoviću da ubije Tomislava Nikolića – rekao je Vučić 30. juna 2010. godine za dnevni list Pres, čiji je glavni urednik i suvlasnik bio Dragan J. Vučićević.

Vučić je tvrdio da je te informacije dobio i od Miloša Simovića, pripadnika Zemunskog klana, koji se u to vreme predao organima vlasti. Vojislav i Jadranka Šešelj su to demantovali. Umesto da polemiše u medijima, Bojović je pobegao iz Srbije, u kojoj je četiri meseca kasnije za njim raspisana poternice. Na teret mu se stavljala organizacija ubistva Branka Jeftovića Jorge i učešće u atentatima na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka. Uhapšen je dve godine kasnije u Valensiji, zajedno sa svojim kumom Vladimirom Mijanovićem i Sinišom Petrićem, zvanim Zenica.

Kad je pušten iz španskog zatvora i izručen Srbiji, Bojović se nagodio sa Vučićem. Dobio je poslovnu kombinaciju za uvoz automobila, a dao je reč da neće rovariti protiv vođe naprednjačkog kartela. U taj posao je bio uključen i Filip Korać, koji je uhapšen u oktobru 2023. po francuskoj tajnoj optužnici. Magazin Tabloid je objavio transkripte Koraćevih prepiski preko Sky aplikacije, u kojima je učestvovala i Nina Šobota.

Koraćevo mesto u Bojovićevoj i Vučićevoj nomenklaturi pre neki dan je popunio Siniša Petrić Zenica.

Odlukom Komisije za uslovni otpust Ministarstva pravde Republike Srpske, Petrić je nedavno pušten na slobodu iz zatvora u kome je trebalo da ostane do 2026. godine. Bojović i Petrić su se upoznali u Arkanovoj SDG. Posle ratova u Hrvatskoj i Bosni, Zenica se priključio grupi Marinka Magde, koja je izvršila 14 ubistava u razbojničkim akcijama u Vojvodini i Mađarskoj. Na suđenju, Petrić je priznao da je ubio jednog dečaka, a kao razlog za taj monstruozni zločin naveo je: „Bio sam nešto nervozan te noći„. Osuđen je na smrt, ali presuda je u žalbenom postupku preinačena na 15 godina robije. Tokom NATO agresije, Petrić je pobegao iz zatvora. Odsluženje kazne je nastavio u Sremskoj Mitrovici, nakon što je 2003. uhapšen u Nemačkoj i izručen Srbiji.

Četiri godine kasnije, iskoristio je pravo na slobodni vikend da pobegne u Španiju. Tamo je osuđen na 15 godina zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i udruživanja radi izvršavanja krivičnih dela. Od 2020. godine, kada je izručen Bosni i Hercegovini, doskora se nalazio na odsluženju te kazne, koja je trebalo da traje do 2026.

U januaru 2014. godine, Vučić je održao konferenciju za medije na kojoj je rekao da poseduje „pouzdane i šokantne informacije“ o ubistvu šestorice srpskih dečaka u pećkom kafiću Panda, u decembru 1998. godine. Vučić se zadržao samo na insinuacijama da taj zločin nisu izvšili, kao što se do tada verovalo, albanski teroristi, nego srpski. Međutim, mediji pod Vučićevom kontrolom su konkretno prozvali Milorada Ulemeka Legiju, Luku Bojovića i Sinišu Petrića. Sudski postupak traje do danas, ali više se ta trojka ne pominje. Vučić je zaboravio na svoje pretnje da će „za nekoliko dana“ otkriti imena Srba, koji su počinili stravičan zločin u Peći, ali sigurno neće zaboraviti da se nagodi sa Petrićem, koji će se pridružiti svojim kolegama u Ćacilendu, ispred Fuhrerbunkera.  

Vučićevi mafijaški pretorijanci na duši imaju ubistva, razbojništva, pljačke, otmice i još mnoga krivična dela. Ipak, koliko god to paradoksalno zvučalo, oni su građanima naneli mnogo manju štetu nego Vučić.

– Moj Luka je krenuo pogrešnim putem, ali siguran sam da nikada nije povredio ili naneo zlo nekom običnom čoveku – rekao je Vuk Bojović, legendarni upravnik Beogradskog zoološkog vrta.

Takva kvalifikacija vredi i za većinu ostalih mafijaša iz Vučićevog okruženja. Na spisku njihovih žrtava uglavnom su kolege iz konkurentskih klanova. S druge strane, Vučićev ormar je pun kostura običnih civila, novinara, političkih protivnika i, najviše, nedužnih ljudi, koji su ginuli u ratovima, na kojima je on profitirao, pa i pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, koja je popustila pod teretom režimske korupcije. Osim huškanja na rat i ubistva nepodobnih kritičara, Vučić je naneo nenadoknadivu štetu državi i narodu predajom i izdajom Kosova i Metohije, rasprodajom javnih resursa, uništavanjem privrede i ostalim zlodelima, kojima je od Srbije stvorio nedefinisanu teritoriju sa najsiromašnijim stanovništvom u Evropi.

Katastrofalnu situaciju, kao i njen uzrok, nedavno je detaljno opisao Aleksandar Glišić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja poljoprivrednika Srbije.

– Mi imamo 400.000 hektara zaparloženog poljoprivrednog zemljišta. Kada bi naša država na tom zemljištu posadila šljivu, pa da je osušimo, pečemo rakiju i napravimo džem, i da to izvezemo u inostranstvo, za deset godina bismo vratili ceo spoljni dug države. Ali, niko ne razmišlja o tome, jer niko u vlasti nema domaćinski pristup – rekao je Glišić i odmah objasnio ko predstavlja najveći problem: „Aleksandar Vučić nije domaćin. Srpski domaćin, seljak, ima u glavi šta će da radi narednih deset godina na svom imanju, a ovi na vlasti ne znaju šta će da rade za deset dana. Loš domaćin prvo počne da prodaje zemljište, pa posle rasprodaje mašine. Vučić je primer lošeg domaćina. Prodao je sva poljoprivredna dobra, sve fabrike. Šta radi loš domaćin kad sve rasproda. On se ili obesi ili pobegne od kuće!“

Na osnovu ličnog iskustva, Glišić je objasnio režimske pljačkaške modele, kojima se uništavaju poljoprivreda i seljaci, a bogate pripadnici uvozničkog i trgovačkog lobija.

– Mi smo postali kanta za otpatke iz Evropske unije. Kod njih je rok trajanja mesa određen na šest meseci, a kod nas na godinu dana. Posle šest meseci, njihovo meso ide u prerađevine za pse i mačke. Ali, oni su se dosetili: zašto bi to jeli psi i mačke, kad to mogu da pojedu ovi ludi Srbi – objasnio je Glišić.

Osim mesom, koje se uvozi kad mu istekne rok upotrebe u zemljama EU, srpsko tržište se snabdeva svinjetinom iz Crne Gore, suvom šljivom iz Moldavije, paradajzom iz Albanije.

– Lično je Aleksandar Vučić rekao da je dobro što uvozimo paradajz iz Albanije, jer će to biti dobra finansijska injekcija za njihove poljoprivrednike. Taku su naši poljoprivrednici sahranjeni bez popa – kaže Glišić.

Posledice naprednjačkog načina upravljanja poljoprivredom i trgovinom taksativno su nabrojane i u naučnim analizama. Laboratorija, koju je angažovalo Ministarstvo poljoprivrede, izvršila je analizu tržišta na uzorcima, koje su prikupili tržišni inspektori iz najvećih trgovačkih lanaca u Srbiji. Rezultati su poražavajući: od 18 proveravanih vina, 16 uopšte nije vino, od 25 uzoraka meda čak 22 su veštački med, među sedam testiranih vrsta rakije čak šest nije rakija, od 13 uzoraka mleka 11 je tečnost koja je napravljena razmućivanjem uvoznog mleka u prahu u od 30 do 45 odsto vode… Prema tim nalazima, više od 80 odsto hrane koju jedu građani Srbije nije ništa drugo nego falsifikat!

Naprednjački funkcioneri, tajkuni i ostali kriminalci iz tog krda ne mare za trovanje naroda, koje sprovodi njihov Bordžija Vučić. Oni jedu parizer i majonez samo u predizbornim spotovima. Kad se kamere isključe, uživaju u najskupljim specijalitetima u domaćim i stranim luksuznim restoranima. Kako to izgleda vidi se i po računu, koji je nedavno objavljen na društvenim mrežama, koji je napravila grupa od 18 bogataša u Palma de Majorci.

Ukupan račun za jednu večeru je iznosio 63.237 evra, a kako i ne bi kad su uživali u porcijama morske ribe od 4.500 evra i šampanjci Pol Roger Brut, Louis Cristal i Don Perignon Rose za po 320 do 480 evra, i to za samo jednu od 17 naručenih flaša.

Skorojevići, kojima praziluk viri iz onog dela tela iz kojeg oni vire Vučiću, uživaju u svom univerzumu, koji nema nikakve veze sa sirotinjom od koje su oteli svaki od tih 63.237 evra. Da bi sačuvali zgrnuto bogatstvo, po svaku cenu nameravaju da uguše pobunu naroda, koju predvode studenti. Svi imaju svoja formacijska mesta. Tajkuni iz kartela sada obezbeđuju novac za honorare angažovanih kriminalaca i policajaca, političko-turističke turneje lojalista, Roma, Egipćana i

Marokanaca sa stranačkim zastavama, kao i za ostale sadržaje iz nezvanične predizborne kampanje. Vođe mafijaških klanova isporučuju potrebnu količinu nabildovanih i tetoviranih batinaša. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu, koji Vučić vodi protiv Srbije, značajnu ulogu imaju i njegovi komitenti iz lažne opozicije.

Ujedinjeni u borbi protiv studenata i pobunjenih građana, predstavnici proevropske opozicije nedavno su održali nekoliko sastanaka i tribina sa pojedinim poslanicima iz Evropskog parlamenta u Strazburu. Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija Centar i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, tražili su od evro-parlamentaraca podršku za njihovu ideju o formiranju tzv. prelazne vlade. U lokalnom vinskom restoranu Le Tire-Bouchon objašnjavali su da samo na taj način može da se uništi studentski pokret i obezbedi stabilnost u državi. Stefanović je tvrdio da su studenti postali značajan faktor na političkoj sceni, ali da nisu pouzdan partner jer ne garantuju nastavak procesa evro-integracija.

 Kao da citira Vučića, istakao je opasnost od studentskog ekstremizma, koji može da izazove krvoproliće na ulicama. Umesto toga, Stefanović je zatražio podršku za zajedničku vladu sa Srpskom naprednom strankom, koja bi pripremila uslove za održavanje vanrednih izbora. To bi, smatraju lažni opozicionari, bilo prihvatljivo i za Vučića, pošto njegov položaj na funkciji predsednika ne bi bio doveden u pitanje, a SNS bi, ukoliko se iz utrke eliminišu ili bar ograniče studenti, imala velike šanse za izbornu pobedu. To je tačno. Pored ovakve opozicije, Vučić i njegov kartel ne bi izgubili izbore ni pod kakvim uslovima.

Lažni opozicionari su već nekoliko puta uspevali da amortizuju bes građana i spase naprednjački režim. Čim bi se na ulicama pojavile mase koje ne mogu da kontrolišu ni SNS ni tzv. opozicione stranke, energija bi se ispumpavala karnevalskim štosevima i šibicarskim strategijama poput one „Sedi, ne nasedaj„. Na veliku žalost svih parazita iz aktuelnog političkog i finansijskog sistema, narod se umiriti ne može.

Vučiće

v opstanak na vlasti ne mogu da osiguraju ni opozicionari, ni njegovi mafijaši. Koliko god se trudili, pretili i zastrašivali, varali i lagali, svi će biti zbrisani sa političke scene. Ujedinjeni u borbi protiv građana, biće ujedinjeni u porazu. Većinu njih, loših domaćina, čeka sudbina čiju predikciju je opisao poljoprivrednik Glišić: ili da se obese, ili da pobegnu od kuće.

Glosa

General Zdravko Ponoš, Borko Stefanović i Pavle Grbović na Vučićevom su kazanu. Očigledno je. To potvrđuje i Ponoševa izjava za Salvija info

 Slavija Info: Zdravko Ponoš – Vučić dovodi ozbiljnu ekipu! Evo šta je bilo u Strazbru! (16.9.2025)