Ako je neko još uvek gajio iluzije o tome da se s predsednikom SAD Trampom može dogovoriti, a bilo je i onih koji su čak počeli da smatraju da je on gotovo pa „prijatelj Rusije“, onda se treba pažljivo upoznati sa onim što je izjavljivao u Njujorku, na Generalnoj skupštini UN.

Piše: Vladimir Mališev

Iz tih izjava je savršeno jasno da on uopšte ne mari za našu zemlju, da ne pokazuje nikakvo poštovanje prema nama, da nas smatra „tigrom od papira“. A našu sudbonosnu borbu protiv nacističkog režima u Kijevu, faktički, sa celim NATO-om, naziva „besmislenim ratom“. I čak odjednom, neočekivano, objavljuje da je uveren da će Ukrajina, uz podršku Evrope i NATO-a, moći da vrati sve izgubljene teritorije i da će čak „ići dalje“.Piše: Vladimir Mališe

Najvažnije, postalo je jasno da predsednik SAD ne mari ni za koga osim za Ameriku, toliko da je i Rusiji i Ukrajini poželeo „sve najbolje“. Što je, naravno, zvučalo kao podsmeh, ako se uzme u obzir tekući strašni rat između ove dve zemlje.

Evo šta je tačno rekao predsednik SAD u UN: „Nakon što sam se upoznao sa situacijom u vojnoj i ekonomskoj oblasti u Ukrajini i Rusiji, i nakon što sam je u potpunosti razumeo, takođe sam video ekonomske teškoće koje to izaziva u Rusiji, te smatra da se Ukrajina, uz podršku EU, nalazi u situaciji da se bori i povrati svu svoju teritoriju unutar svojih bivših granica. S vremenom, strpljenjem i finansijskom podrškom Evrope, i posebno NATO-a, uspostavljanje prvobitnih granica od kojih je počeo taj rat, potpuno je moguće. Zašto ne bi bilo?

Rusija već tri i po godine vodi besmislen rat, koji je prava vojna sila mogla da dobije za manje od nedelju dana. To ne ide Rusiji na čast. U stvari, to je pre prikazuje kao „tigra od papira“. Kada stanovnici Moskve i svih velikih gradova, naselja i okruga po celoj Rusiji saznaju šta se u stvari dešava u tom ratu, razumeće da je gotovo nemoguće doći do benzina zbog dugih redova i suočiće se sa svim drugim problemima vojne ekonomije, gde se veliki deo sredstava troši na borbu protiv Ukrajine, koja ima veliki duh i samo postaje sve jača – Ukrajina će moći da vrati svoju zemlju u pređašnji oblik i, ko zna, možda da krene i dalje! Putin i Rusija nalaze se u ozbiljnim ekonomskim problemima i sada je došlo vreme za delovanje Ukrajine. U svakom slučaju, obema zemljama želim sve najbolje. Mi ćemo nastaviti da isporučujemo oružje NATO-u, da bi NATO s njim radio ono što smatra da je potrebno. Srećno svima!“

A na svojoj društvenoj mreži Truth Social Tramp je napisao da Kijev mora da deluje, jer Moskva preživljava „ozbiljne ekonomske probleme“. Drugim rečima, faktički je počeo da podstiče Kijev da nastavi rat.

Uzgred, Trampove reči o tome da bi „Ukrajina mogla da vrati svoju zemlju u početne granice, i ko zna, da krene dalje“, iznenadile su čak i šefa kijevskog režima Zelenskog. „Da, malo sam iznenađen“, odgovorio je u intervjuu za Fox News na pitanje da li su ga iznenadile Trampove reči.

I zaista, kako da se ne iznenadite, kada je u stvari sve već jasno, da ukrajinska vojska trpi poraz i da će, naravno, „poći dalje“, samo ne prema Rusiji, već prema Zapadu.

Pokazujući svoj pravi stav prema Rusiji, Tramp je istovremeno jako razočarao rusofobe i evropske jastrebove. Zar nisu na Zapadu i u Kijevu od Trampa očekivali nešto sasvim drugo – bezuslovnu podršku Ukrajini i uvođenje novih, najžešćih sankcija protiv Rusije. Ali, do toga nije došlo.

U svom govoru u UN, Tramp je rekao da „ja uporno radim na tome da zaustavim ukrajinski konflikt, imam dobre odnose sa Vladimirom Putinom“. A o sankcijama je rekao da je spreman da uvede „veoma ozbiljan paket carina“ protiv Rusije, ako sukob u Ukrajini ne može da se reši, dodavši da „američke sankcije protiv Rusije mogu biti efikasne samo pod uslovom da ih Evropa takođe primeni“. Drugim rečima, prebacio je odgovornost upravo na Evropu.

Britanski Dejli telegraf smatra da Trampove izjave u UN ne ukazuju na jačanje pozicije SAD ili poboljšanje situacije u Ukrajini.

„Ono što na prvi pogled može delovati kao zapanjujući preokret, zapravo može biti loša vest za predsednika Ukrajine Zelenskog“, piše u tekstu objavljenom u ovim novinama. Umesto da objavi nove mere podrške Ukrajini ili jačanje pritiska na Moskvu, Tramp je faktički prebacio odgvornost za rešavanje konflikta na Evropu i NATO. Po mišljenju izdanja, gromka izjava američkog predsednika o tome da ukrajinska strana može da vrati sve izgubljene teritorije, može da postane neprijatno iznenađenje za Zelenskog. Kako ističu u tekstu, Trampove reči nisu potkrepljene konkretnim akcijama: on nije predložio dodatne korake za podršku Kijevu i ograničio se samo na obećanje o nastavku isporuka oružja saveznicima.

„Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak izjavio da, po njegovom mišljenju, Ukrajina može da vrati sve teritorije koje su bile pod kontrolom Rusije, i da Kijev mora odmah da deluje, jer se Moskva suočava sa „velikim“ ekonomskim problemima“, prenosi agencija Rojters. „Ovo je iznenadna i upečatljiva retorička promena u korist Ukrajine. Ali nije bilo nikakvih zankova da će Trampove reči biti potkrepljene promenama u američkoj politici, na primer, odlukom da se uvedu nove, žešće sankcije protiv Moskve, što je ukrajinski predsednik Zelenski pokušao da dobije tokom svoje posete Njujorku“, ističe agencija.

„Trampov govor u UN jasno je stavio do znanja da svet više ne može da računa na snažno liderstvo SAD“, sa razočaranjem piše engleski Gardijan. Po mišljenju autora teksta Patrika Vintura „reč predsednika SAD postala je podsmeh vrednostima UN i istakla potrebu stvaranja jakih antitrampovskih saveza“.

Odmah nakon što su se šokirani, pa čak i zbunjeni delegati UN oporavili od Trampovog govora, primećuje dalje autor teksta, Generalnoj skupštini su se obratili lideri dve velike muslimanske države – predsednik Indonezije Prabovo Subijanto i turski predsednik Redžep Taip Erdogan. Subijanto je dočekan burnim aplauzima kada je rekao: „Sila ne može da bude pravo; pravo mora biti pravo. Nijedna zemlja ne može maltretirati celo čovečanstvo. Možda smo pojedinačno slabi, ali osecìaj ugnjetavanja i nepravde cìe nas ujediniti u mocìnu snagu koja cìe prevazicìi ovu nepravdu.“ Erdogan je insistirao na tome da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u potpunosti izmakao kontroli, a oni koji su ćutali pred njegovim varvarstvom bili su njegovi saučesnici. A neposredno pred Trampov govor, brazilski predsednik Luis Inasiu Lula da Silva, ne pominjući SAD, upozorio je na pretnju koju predstavljaju novi autoritativni režimi.

Citiranje engleskih novina, koje je očigledno pozitivno prema govorima lidera zemalja koje otvoreno kritkuju hegemoniju SAD, deluje simptomatično. Ispada da u zemlji najbližeg američkog saveznika u Evropi već počinju da javno osuđuju Trampovu politiku na međunarodnoj areni.

Njujork tajms piše da je predsednik Tramp u utorak promenio svoju poziciju u vezi sa jednim od ključnih pitanja svoje spoljne politike, izjavivši da je Ukrajina, uz podršku Evrope „u stanju da se bori i vrati celu teritoriju Ukrajine u njenom prvobitnom obliku“, iako je ranije predlagao ovoj zemlji da se odrekne izgubljenih teritorija radi uspostavljanja mira.

Po mišljenju ovih novina, taj „oštri zaokret“ stvorio je „vrtoglavicu“. „Posle tročasovnog susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci, pre više od pet nedelja“, podseća Njujork tajms, „on je insistirao na tome da će g. Zelenski morati da se suoči sa istinom i da napravi dogovor, prepustivši teritoriju većem i jačem susedu“.

Gospodin Tramp, konstatuju novine, nije objasnio razlog za svoj zapanjujući preokret, iako su neki evropski zvaničnici sumnjali da, distancirajući se od rata, predsednik pere ruke od konflikta za koji je jednom obećao da će razrešiti za nekoliko dana ili nedelja. Za osam meseci svog predsednikovanja, g. Tramp je jurio s jedne pozicije na drugu kada je reč o ukrajinskom pitanju.

Neočekivani su bili i neki drugi aspekti u izjavama američkog predsednika u UN. „Možda se odavno u UN nisu čule tako oštre ocene problema globalnih klimatskih promena, koje je on nazvao najvećom laži svih vremena…“, piše zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačev na svom Telegramu.

On je, takođe, primetio žestinu Trampovih izjava povodom promena do kojih je došlo u evropskim zemljama zbog migracija, istakavši da je upravo taj problem najozbiljniji za zemlje Starog sveta.

„Osim opštih fraza o nuklearnom oružju, oseća se da SAD još uvek nema spreman odgovor na rusku inicijativu za produženje na godinu dana delovanja START sporazuma (o smanjenju strateškog naoružanja). A o biološkom oružju dato je više detalja. Ovde ima o čemu da se razgovara, počevši od američkih biolaboratorija blizu nas, što je istraživala parlamentarna komisija pod mojim predsedavanjem“, rekao je Kosačev.

On smatra da mnogi nisu bili zadovoljni Trampovim izjavama o situaciji u zoni palestinsko-izraelskog konflikta posle „parade priznanja“ Palestine od strane evropskih država, kao i drugim temama: na primer, poznatim „napadima“ na Iran, Kinu, Indiju, ali bez novih akcenata.

Ali, šta je bilo glavno u govoru predsednika SAD u UN?

Trampov govor je pokazao da on i dalje smatra svoju zemlju hegemonom, da je ubeđen u to da je „Amerika pre svega“. Prema Trampovim rečima, „četiri godine radikalizma“ pod njegovim prethodnikom Džoom Bajdenom, oslabile su SAD, ali sada je ponovo nastao „zlatni vek Amerike“, sa najjačom ekonomijom, vojskom, granicama, „prijateljstvom i duhom“.

Hvaleći sam sebe, objavio je da sada investicije u SAD dolaze sa svih strana sveta, a da je carinska politika njegove administracije postala mehanizam za zaštitu američke ekonomije, koja je stradala od postupaka drugih država, „koje su ignorisale pravila međunarodne trgovine“.

Uprkos njegovim skandaloznim izjavama, pa čak i uprkos činjenici da često protivreči samom sebi, Tramp nema dva lica nego jedno – nekadašnje lice američkog imperijalizma. Hegemona, koji menja retoriku, prilagođavajući se svetu koji se menja, ali koji je ubeđen u svoju izuzetnost i ima nameru da, kao i ranije, pokuša da diktira svoju volju celom čovečanstvu. A mi bi, proučavajući izjave predsednika SAD, trebalo da izvučemo prave zaključke.