Neverovatno je da se jedna (kažu) ozbiljna kompanija kao što je Linglong (a u Zrenjaninu) zadovoljava apsolutnim gubicima u radu i da nastavlja da sa gubicima i radi. Neto gubitak u prvih šest meseci ove godine je bio 16,6 miliona evra, a to je za skoro za 6 ipo miliona evra više nego lane.

Milica Gardinovački

Neverovatno je da se jedna (kažu) ozbiljna kompanija kao što je Linglong (a u Zrenjaninu) zadovoljava apsolutnim gubicima u radu i da nastavlja da sa gubicima i radi. Neto gubitak u prvih šest meseci ove godine je bio 16,6 miliona evra, a to je za skoro za 6 ipo miliona evra više nego lane.

Najnoviji izveštaj o finansijama Linglonga je je poražavajući i priličan broj investitora postavlja pitanje kada će proizvodnja guma da postane profitabilna. Odgovorni uveravaju da to vreme samo što nije došlo i da je iskorišćenost kapaciteta kompanije oko 85% (Zašto?) . U međuvremenu poskupljuju sirovine i rastu carine.

Nekako je ostalo nedorečeno zašto fabika u koju je uloženo milijardu dolara planira dodatno ulaganje od 645 miliona evra, a radi sa gubitkom. Neverovatna je i činjenica da u okviru zgrade koja je navodno administrativni deo postoji neviđeno veliki broj nekakvih prostorija koje liče na kancelarije ili….laboratorije….Za šta? Premalo pogona za proizvodnju gume, a previše tih…nekakvih prostorija.

Prilaz Linglongu je isti kao nekada Alkatrazu tako da se sve svodi na nagađanja, nevericu i preveliku želju da (što bi lale rekle:….) propadnu gospodski. Trovačnica i kolonija ili geto kineski u srcu Banata je samo debilna odluka režima koji se samo kroz takve debilne odluke ističe. Jedino pitanje koje zauvek ostaje je : što ćutiš narode, čemu se nadaš?…A nada izgleda postoji samo kod režima i pristalica istog.

Ne prestaju da dovlače bezube i bespametne horde paćenika koji su ili definitivno praznoglavi pa podržavaju sahranitelje ili su plaćeni ili ucenjeni pa su time postali trajni idioti u pohodu SNS režima u dokazivanju svoje istine koju ni sami ne vide. Kada će da dođe onaj dan koji zovemo jednoga dana“? Banatska plodna njiva, suza da kane nešto bi rodilo, a kinezi uz pogani blagoslov vlasti su tu napravili rezervnu zemlju za osuđene na doživotne robije, za kojekakve i nikakve, za pogrdne, problematične, nedorečene. Kažu banaćani: ko je potpisao – mir neka nikada ne nađe.

      A u gradu se ne proizvodi, ne postoje fabrike i sve je nekakva uslužna delatnost. Za sve ono za šta bi trebalo da se izdvaja iz budžeta nema para,ali za kojekakva druženja, nekakve nagrade, promocije, akcije i dane ovog i onog, e- za to para ima. Tako i stigosmo do toga da za osnovne stvari – zavisimo od donacija. Donacije i vodu rešavaju u gradu iako je u pitanju strani investitor.

Kome zapravo pomaže donacija Pokrajinske vlade koja je odobrena za projekat koji je vezan za vodu u visini od 195 miliona ako je to namenjeno za nastavak izgradnje telekomunikacionog voda za automatsko upravljanje izvorištem? Time bi navodno trebalo da bude omogućena zaštita i praćenje rada izvorišta. Nikome nije jasno šta znači u saopštenju za građane rečenica : usled neravnomerne potrošnje vode u gradu. 

Šta je to neravnomerno korišćenje vode građana? Ko zna, kako su krenuli možda odrede termine ka korišćenje vode po mesnim zajednicama ili određenim krajevima grada…da bi sve bilo optimalno -tačnije ravnomerno….pa tako svaka kuća ili stan dobiju dozvolu da potroše određenu količinu vode i u određeno vreme.

 Diktaturu treba da sprovedu u svim oblastima života, a ne samo po političkoj liniji. Na računima za vodu postoji neka opcija osiguranja koju mnogi potrošači plaćaju (oko 300 dinara mesečno), a da i ne znaju šta je to. Gde nestaju te pare koje nisu naplaćene kroz naplatu osiguranja, posebno ako…Nisu svi koji su uplatili osiguranje po računu prijavljeni osiguravajućem društvu od strane JKP Vodovod i kanalizacija? Opet prevara! Slično je i sa TV pretplatom koja se plaća preko računa za struju, a građani posebno plaćaju kablovske operatere.

Praktično dva puta se plaća ista obaveza na dva različita računa. U Zrenjaninu postoji i naplata nekog odvodnjavanja koje se nikada ne dešava, za kojim ne postoji potreba, ali se naplaćuje. Do skoro je postojala i naplata vazdušarine i građani taj momenat odlično pamte. Ne postoji ni jedan parking koji se ne naplaćuje, ali je zato normalno da se jedna traka kolovoza ma gde uzurpira i pretvori u parking koji se naplaćuje. Nema ulaganja, a pare pristižu od naplate. Čist horor u režiji bahatih vlasnika vlasti.

 To što u gradu ne postoji privreda…nema proizvodnje i nema ničeg domaćeg osim kupaca osnovnih kućnih potrepština već savladasmo, ali nema ni kulture. Otkako su počele studentske šetnje, vožnje i blokade pa sve preraslo u neki narodni bunt i podrška studentima – e, od tada je i kultura apsolutno zamrla…čak i oni repovi koji se javljaju u oblicima estradnih koncerata  na Danima piva ili vina ili rakije ili bundeva i pasuljijade i kobasicijade su zamrli. Ili nema ko da peva ili ti što bi i pevali ne mogu na binu od pumpanja publike.

Prvi su podršku pružili studentima, narodu i zborovima glumci Narodnog pozorišta u gradu i još uvek su na tom kursu. Nakon toga slede represije. Umušljeni vlasnici vlasti su pokušavali kojekakvim manevrima da amputiraju neistomišljenike, ali….uvek ali. Sada na scenu stupa novi v.d. direktor muzeja i , gle – izbacuje iz galerijskog prostora koji se nalazi na glavnom gradskom trgu Asocijaciju likovnih umetnika Zrenjanina. Povampirena novoizabrana Jelena Gvozdenac Martinov je odlučila da ne obnovi likovnim umetnicima ugovor iako je prostor te galerije dugo već pod ugovorom upravo sa tom Asocijacijom. Prostor su koristili školovani zrenjaninski umetnici, već afirmisani i rad je bio volonterski.

 Ostali su bez izlagačkog prostora pa su i građani na neki način na gubitku jer je Asocijacija donosila mogućnost izlaganja svim umetnicima koji se ozbiljno bave slikarstvom, okupljala je mlade ljude – potencijalne umetnike u budućnosti i nikada nisu odbijali nikakvu humanitarnu akciju. Pre par dana se desio i drugi nemili događaj vezan za izložbe.

Ovog puta je to bila zabrana dela izložbe  Miće Stojičića u okviru  STRIPOLISA. Bez argumenata i po svaku cenu iz hira uklonjeni su eksponata sa izložbe koji se nisu dopali režimu. Letos je došlo i do zabrane koncerata GOBLINA i ZOSTERA. Mnogo toga je ignorisano, izbačeno ili zabranjeno zato što se iz nekih razloga nije dopadalo vlasnicima vlasti. Da li je u pitanju odnos umetnika sa strankom koja hara gradom ili njihova podrška blokadama? Ma, naravno. Svako ko nije Ćaci nema pravo na mnogo toga u gradu pa ni na kulturu.

Drexelmaier odlazi iz grada nakon svih beneficija i subvencija i ostavlja nekoliko hiljada radnika na proizvodnji kablovskih snopova za autoindustriju bez posla. Istina, plate nisu bile sjajne, bar ne u poslednjih nekoliko godina, ali su to ipak bile mesečni prihodi za mnogo porodica. Ni uslovi nisu bili sjajni, ni vreme koje je prevazilazilo onih 40 radnih sati nedeljno, ali …opet ALI! I tako, dok nemačka firma pakuje kofere najavljuje se zamena za istu, ali samo za mesto u industrijskoj zoni.

Radi se o firmi koja je 2021. godine i najavljuje postrojenje za skladištenje opasnog i neopasnog otpada . Koji je otpad neopasan? Koji je otpad zdrav? Navodno ima 50 zaposlenih, ali zapravo ima ih samo četvoro. Firma Baoli nosi bonitetnu ocenu BBB što znači poslednji momenat pre zone rizika.

Vlasnik ove firme je i vlasnik firme iz Perleza ( daleko od Zrenjanina oko 30 kilometara) Feitian Suye protiv koje su pokretani mnogi protesti zbog zagađenja i kršenja propisa zbog istog. Dolazile su inspekcijske kontrole, inspekcijski nadzori i privremene zabrane rada. Vlasnik i direktor je YINGHUI XU!!! Kina nam je slaba tačka. Sve u svemu to je investicija koja nije transparentna i sa upitnim benefitom za grad.

Posluju sa otpadnim kablovima i sakupljanjem otpada. Zamena nemačkog DREKSA ovom smutnom furdaškom kombinacijom je daleko od tranzicije. To spada pod ono : sa konja na magarca uz neverovatan gubitak osnovnih informacija građanima šta dolazi i pod kojim uslovima u grad. Šta planiraju da rade? Koliko će biti zaposlenih i pod kojim okolnostima kao i kakva je budućnost grada sa takvim investicijama?

Da ne zaboravimo najvažnije: da li je mnogo jasnije ako se kaže da su otpadni kablovi kineske proizvodnje, da i novi u prodavnicama jezivo smrde i da ih prskaju pesticidima za glodare da bi ih u transportu zaštitili? Kinezi zauzimaju Zrenjanin, a zrenjaninci mutavi i nezainteresovani….ili počinju da uče kineski…po inerciji? Možda nije loše da se kaže da kada su perležani tražili zabranu rada ove kineske trovačnice tada je zamenik gradonačelnika Saša Santovac išao lično da se uveri da je sve u cilju zaštite životne sredine ispunjeno ( a on se u to razume…o,da!) jer je investitor (čitaj: trovač) uložio značajna sredstva da se nedostatak otkloni. Zašto im je dozvoljen rad sa nizovima nedostataka – e, to Santovac nije rekao i sigurno ne zna.

Mnogo bolje se razume u nekretnine…naročito po Beogradu i Novom Sadu. Žalosno je što je kineska prerada najavljena kao neviđeni uspeh gradske vlasti u investiranje, a ceo proces tog otpada ima čak dvadestjednog zaposlenog. Dovoljno. No u Zrenjaninu je sve moguće pa tako i zajednička tribina Rotari kluba i predškolske ustanove kojom se završava obuka za vaspitačice i nastavno osoblje. DA! Pročitajte ponovo. Kako je krenulo kladionice će da nas opismenjavaju ili da uče plivanju predškolce – istina ne u Zrenjaninu jer Zrenjanin nema bazen, ali, eto, Kikinda kao metropola ima pa može i tamo. I nije daleko…samo 60 kilomeara…pa kad mogu sportisti tamo da putuju na treninge nekoliko puta nedeljno zašto ne bi i školarci?

Informisanje je tragično jer samo onaj ko je zaista bio na nekom događaju može da potvrdi istinitost objava po medijima. Koliko je zapravo ova vlast u panici govori i činjenica da se režimski glavni urednik lokalnog (tajkunskog) lista ZRENjANIN, Dalibor Bubnjević bavi likom i delom porodice Pernat…Od svih gadosti u gradu njemu je najvažnija polemika o perifernim stvarima vezanim za život Minje i Sonje Pernat i to kroz kolumnu koja u najboljem izdanju sadrži ne više od 10 šturih rečenica nekog internog značenja . Kao rekao je, a ko razume shvatiće, a možda i neće, a svejedno je i možda i nije bitno. Čist luzerski pokušaj kvazi novinara jednog tako jadnog i zarozanog glasila.

Priroda nestaje, a sve je počelo prvo kupovinom za budzašto svega što je iz nekih prethodnih vremena vredelo od strane uglavnom odnekud pristiglih kanda zrenjaninaca pa tako i ribnjaci u kojima se nadomak Lukinog Sela još od 1895. gajio šaran i druga slatkovodna riba…Matijević! I rasadnike i njive i gajenje GMO semena soje, kukuruza i pšenice, a sada i ribnjaci stigoše na red. Šta je preostalo za to pohlepno oko? Belo Blato od skoro nije okruženo vodom.

 Ribnjačka jezere Ribarskog gazdinstva „Ečka“ koja su okruživala selo sada su suva i preko se ne može čamcem već peške ili biciklom. Osim riba, koje su desetkovale i lovokradice, stradala i sva druga bića i biljke kojima su jezera bila stanište. Po računici upućenih, vode više nema na par hiljada hektara 130 godina starih ribnjaka i to će iz osnova da poremeti život ptica kojima su jezera bila bezbedeno utočište i izdašno hranilište.

U Belom Blatu ljudi smatraju da je kompanija „Matijević“ odlučila da pomenute površine ubuduće koristi za ratarsku proizvodnju i otuda ne mari što jezera nisu snabdevena vodom iz Tise, kako se to oduvek bilo. Još se nisu oglasili odgovorni iz Specijalnog rezervata prirode“Carska bara“. Morali bi da objasne Matijeviću se ne sme da ponaša tako sebično, kao da svet ne postoji iza međa njegovog imanja.

Znali su u „Matijeviću“ šta kupuju i kakve ih obaveze čekaju i ne mogu da se rukovode isključivo ličnim interesima. Na uvažavanje i zaštitu okoline morali bi da ih podsete i nadležni organi lokalne samouprave, odnosno države, ali- to je Matijević…to su investicije i opet ALI! Kompanija „Matijević“ je RG „Ečka“ preuzela 2021. godine i odmah je pokazala da za prozvodnju šarana nije zainteresovana. Pre „Matijevića“ ribnjakom je gazdovala „Mirotin grupa“ iz Vrbasa. Preuzela je „Ečku“ 2008. godine otkupljujući akcije od malih akcionara.

Na čelu sa Zdravkom Pavićevićem ova kompanija je za svoje razvojne planove nadomak Ečke, Belog Blata i Lukinog Sela, uživala veliku podršku pokrajinskih vlasti. Nakon 2012. godine situacija se menja i, eto, stigao je pohlepni „Matijević“ . Koga briga? Razbahaćena kompanija je uzurpirala po svojim željama ono što bi moralo da se očuva i uz poštovanje prirode, ali kako da govorimo o prirodi i ekologiji proizvođaču GMO hrane?

I da je tu bar kraj ovakvim pričama…neeee! Firma  LKV Nikolić iz Lukićeva je takođe rešila da plodnu banatsku zemlju, a uz blagoslov vlasti, nagradi novim pogonom za preradu metala. Podnela je pomenuta firma zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje proizvodnog objekta. LKV Nikolić ima nameru da proizvodi metalne delove, sklopove i strukture i da uslužno pakuje neophodno za proizvodna postrojenja kao i da prefabrikuje čelične i varene ploče, profile, šipke ……  

Građani treba da budu sa pretpostavkom oduševljenja! Ma divota je da u njive uđe još jedan trovač metalom…nego, onako usput pitanje: da li će otpad ove „renomirane“ firme da završi na kineskom otpadu koji zamenjuje nemački DREKSLMAJER? Neverovatno je koliko ideja za poljoprivredni region ima debilna gradska vlast. Pre nekoliko godina je novosadski furdaš podneo zahtev skupštini grada za dodelu placa u industrijskoj zoni prema Novom Sadu za skladištenje otpada autoindustrije. Odobreno je, ali nije zaživelo.

Valjda se INVESTITOR preračunao finansijski jer je to zapravo trebalo da bude auto-otpad, a ne proizvodni pogon. Vazda grad napadaju otpadaške ideje. Ne treba da se zaboravi da u gradu pohranjujemo i medicinski otpad Evropske Unije i da grad ima blagotvorno uživanje od spaljivanja u kafileriji. Salapura ide i dalje po selima šireći ljubav SNS režima prema Srbiji, a grad propada, građani odlaze dok se  zastave i baloni SNS sendvičara i Ćaci skupova vijore gradom. Tragičan rezultat pomahnitale režimske bagre.

I dok lagano Begej postaje močvara i dok obale jede trska, žabokrečina i masno blato grad mirno dočekuje najezdu kineza i migranata. Zidaju se zgrade na neverovatnim mestima, bodu oči jer štrče između prizemnih kuća sa dvorištima u kojima još postoje kotarke i pušnice i paorske letnje kujne. Kupci tih stanova su ili investitori ili izvođači radova ili gradski tajkuni, a izdaju ih sirotinji koja ne može da podigne kredit i da za stan od pedesetak kvadrata da zamalo pa sto hiljada evra i zaduži se ratom za samoubistvo do kraja života. Plen su i zgrade i kuće koje su se urušili (ili se urušavaju), a pod zaštitom su spomenika kulture.

 Velikim koracima u budućnost ide Zrenjanin…evo i dva primera za kraj. Meštani Lukinog Sela nadomak grada traže pomoć da izgrade crkvu, a nemaju ni apoteku, ni biblioteku, ni dom zdravlja, ni računare, ni mlade ljude….treba im crkva! I drugi: ide uredno obučen čovek glavnom ulicom, na trenutak se saginje da kao veže pertlu, a zapravo sa trotoara uzima nedopušen pikavac nečije bačene cigarete, stavlja ga u džep i tek iza ćoška vadi, pali i uživa u poroku. Eh, tugo imaš li ponosa, imaš li rešenje? Dobrodošli u Banat i pripremajte lagano garderobu za proslavu kineske nove godine…trebaće i biće….pa ludilo….Živeli, rode moj!