Svi zahtevaju vanrednu sednicu Skupštine grada, a svi su DSS i monarhisti i privatna stranica na FB koja sebe naziva portalom, a vlasnika stranice novinarom. Objave tako da je dotična (kao opoziciona stranka) sakupila neke potpise kojegde i sada na osnovu tih potpisa zahteva vanredno zasedanje Skupštine. Ko ne zna još i da poveruje, ali ti potpisi su na primer sigurni glasovi, ali neovereni nisu upotrebljivi. Ako se tome doda da samo predsednik Skupštine može tu sednicu da zakaže, a to je jednostavno nemoguće onda je rezultat svih tih objava samopromocija. U pitanju je zahtev za smanjenje cene vode.

Milica Gardinovački

Neviđeno je da jedna stranka koja drži do sebe veruje da se tako dolazi do zamene skupštinskih odluka. Više je verovatno da time pravdaju kod neukog naroda svoje političko nečinjenje i bavljenje trivijalnim temama. Kada se izglasavalo DSS je prihvatio SNS manevar, a sada je protiv odluka kojima je lično doprineo. To nije manipulacija istinom. To je prevara.

Ako se svemu doda da prečesto objave članova DSS zauzimaju prve strane režimskih novina ZRENjANIN, onda je apsolutno jasno ko je petokolonaš. Portal (tačnije fejsbuk stranica VOLIM ZRENjANIN dodatno radi na rejtingu luzera pa mimo istina ili pravila (najpre sebe nazivaju novinarima, a od novinarskog rečnika ih deli čitav svemir) objavljuju samo ono što se njima dopada i ono što oni misle da treba da bude interesantno za javnost. Aleksandar Blanuša kreira neku svoju političku misao koju plasira kao istinu i narod koji prati dešavanja u gradu dovodi u zabunu. Promoterno su radili za nekadašnju (prvu od jednakih studenata) Tijanu Kostadinović za koju se tada uveliko znalo da je u gradskom odboru SNS , da je polaznica akademije mladih lidera i da je utrčala među studente fakulteta Mihajlo Pupin samo da bi uništila tu prvu iskru pobune protiv režima. Posle je dobila posao u HEPI TV, a dotični Aleksandar i dalje njenu sliku postavlja kada se (istina retko) pozove na studentsko organizovanje u gradu. Takođe promoviše Julijanu Marić (samozvanu mamu mašineriju) koja jaše bicikl , promoviše nekakve anonimne četničke i vojvođanske opcije i to sve nakon napuštanja MI- GLAS NARODA. Dokazano režimski čovek koji slatkorečivošću igra konfuznu igru i obezglavljuje one koji od portala očekuju isključivo istinu i nepristrasnost. Lokalno režimsko manipulativno i lažljivo ponašanje onih koji sebe nazivaju novinarima. Jedini samozvani novinar koji je gora varijacija čoveka- novinara glavni i odgovorni urednik privatnog nedeljnika koji je zloupotrebio ime grada u imenu novina-ZRENjANIN…Dalibor Bubnjević. On više ne podnosi ni stvarne novinare i dopisnike lista gde je odgovorno lice. Svakoga ko je postigao neki uspeh, a iz grada je i zvanično omalovažava i povređuje. Ima status javne ličnosti pa se ponaša kao javna osoba sa (recimo ) mosta, ispod fenjera ili na poziv. Žalosna tračara. Sa padom rejtinga režima od kojeg mu zavisi egzistencija ( a narcis je) i njegova zloba i surovost koju plasira je veća. Smatra sebe i kolumnistu Molnara za persone merodavne za sva pitanja, a merodavni su jedan drugome jer su…pa….kumovi…na primer. Naučen da dominira u ličnom mentalnom svemiru ovaj studentski haos mu je poremetio ravnotežu pa seje zlo prema svima koji su vredni pažnje i seju uspehe. Lepo je kada si glavni urednik novina čiji je vlasnik žena koja se bavi keteringom u nekakvom prigradskom beogadskom naselju.

     A u izdaji se neki zaista trude ….recimo sociolog Ivan Živkov. Anonimni lik koga je odnekle izvukao 2011. Goran Knežević i predstavio kao promotera stranke. Taj isti Živkov je posle bio u kancelariji ministra poljoprivrede- tog istog Kneževića (tada aflatoksičnog) šef kabineta, ali kada je Knežević ministrovanje u poljoprivredi zamenio zbog mleka ministarskim mestom u privredi dotični Živkov je postao kolateralna šteta. Od tada se bavi prodajom sociološkog viđenja trenutne političke situacije zajedno sa komunistom Samardžićem iz SOCIJALNOG FORUMA (koji je preuzela Tara Rukeci, takođe insajder u priči). Živkov osniva GRAĐANSKI PREOKRET – udruženje koje se izdržava učešćem u projektima za NVO. Nakon toga je aktivan u udruženju IZRAZ koje je fantomsko udruženje koje je članove prikupilo sa valova gradskog budžeta. Olivera Skoko iz muzeja, Bogunović iz gradske uprave (kako nije u penziji, a zadovoljio je sve kriterijume?),Toma Stevanović – lekar koji je slagao da je svoju decu,troje, vakcinisao kovid vakcinom, a dece nema,nekakvi operski pevači, Marija Jankov koja je bila sekretar u MZ Dositej Obradović i delila SNS pakete za kupovinu glasovai koja je tek kada se penzionisala shvatila da je opozicionarka i manje-više periferan svet za politiku. Takvi kao Živkov se presvuku po potrebi i deluju samo zbog lične koristi.

 Godinama unazad grad je od Pokrajinskog sekretarijata dobijao oko 15 miliona za redovno održavanje zgrada i objekata u naseljenim mestima i grad je za izvođača radova izabrao firmu MONT čija je vlasnica i pravni zastupnik izvesna Nataša Tomović, zaposlena u sektoru za privredu u gradskoj upravi. U tom sektoru se pripremajui kontrolišu predmeti i za to je zadužena Tamara Majkić, koleginica Tomovićke. Tu je stvoren krug za pražnjenje budžeta kroz javne nabavke. Sve odobrava  nadređeni šef Tomovićke i Majkićke :Jelena Travar Miljević, a ta pametna trojka sa gradonačelnikom Salapura Simom, doktorom kinezoterapije, potpisuje ugovor. Kreiraju zajedno konkurse, pišu predmete i sebi dodeljuju onih 15 miliona iz Pokrajine. Niko ne protivreči, pare odlaze u privatne ruke i niko nije ni odgovoran, ni kriv…Svi korumpirani i povezani. Za to vreme Čedo Janjić se hvali kako grad napreduje, diže se u visine i kao primer tvrdnje pokazuje fotografije nekakve crkvice koja se podiže negde u gradu na ivici razuma u sekularnoj državi u zamalo pa u polovini 21. veka. Ako to ne pomogne moraće iz budžeta da izdvoje pare za neki pokrov, pojas, ikonu, poklonjenje….to pere savest, a ne ugrožava vlast.

     U beogradski Ćaci cirkus je iz Zrenjanina stiglo oko 250 senvičara, mahom prinudom i nerado. Među njima je bio presednik Skupštine grada Čedo Janjić sa posilnim, predsednikom vatrogasnog saveza Srbije Ćapin Draganom, naravno i narodna poslanik(ca)Stanislava Janošević, Vanja Kukin direktor bolnice, direktor pošte (Goran Marković), načelnik(ca) društvenih delatnosti u gradskoj upravi Jelena Dragić i previše zaposlenih iz javnih preduzeća i javnih ustanova. Obzirom da su kvote bile velike pomenuti su vodili ne samo zaposlene i podređene sa mesta na kojima rade već i članove uže i šire familije. Najviše je bilo onih koji su odavno prešli 60 godina i onih koji u vilici imaju najmanje zuba. Bilo je je baš interesantnih likova. Na primer Zoran Karapandžin. Dotični je bio sekretar u srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu pa je na osnovu otpremnica na ime poljoprivredne škole i na osnovu isporučene robe pribavio ličnu korist od 1,7 miliona. Dobio nekakvu kratkoročnu nanogicu i vaskrsao na novom radnom mestu- sekretar u osnovnoj školi Žarko Zrenjanin. Očigledno je da je kao lojalista poslušnik morao na SNS miting, ali je žalosno pto su ga televizijske kamere snimile sa zaglavljenim senvičom u čeljustima i tako otkrile postojanje zastarele istine o prevarantu koji je poklonjenjem režimu avanzovao.

     U gradu se sve radi ispod žita i baca pod tepih. Bez objavljivanja javnog poziva za uslugu organizacije muzičkog programa i angažovanje izvođača za DANE PIVA zadužen je preduzetnik Jan Anušiak, vlasnik radnje za iznajmljivanje video i audio opreme iz Kisača. Svih 14 izvožača je ovlastilo Jana da ih zastupa i ugovara i realizuje nastupe na Danima piva. Niko zvanično ne zna ko su pomenuti izvođači.Zna se samo da će se ta manifestacija da održi od 5.8. do 9. 8.2026. i koštaće više od 30.000.000 bez PDV. Prljavština tek treba da ispliva. Isplivala je kroz najavljen Youth Fest. (Kako se to čita?). Odrđan 4.7.2026. koštao je zamalo pa PET MILIONA  i trajao je od 17 -24 časa. U centru ispred bine u udarnom terninu nije bilo više od 100 ljudi račinajući i decu u kolicima. Iza ovog festa stoji nekakva firma iz Beograda (Infinitas creative group) i mlađani  direktor Gmijović Dušan (27 godina). On se navodi i kao vlasnik firme koja je osnovana neposredno pre privrednog društva Infinitas creative group. Biće da je taj Dušan isti onaj Dušan koji je bio na listi kandidata za odbornike SNS kao student (tada) 2024. godine i to za opštinu Stari grad. Njegova firma je takođe bez objavljenog javnog poziva postala jedini organizator svega što se odnosi na ovaj fest  počev od organizacije, sadržaja, koncepta, reklame i realizacije manifestacije. Gradsku komisiju koja je izabrala pomenutog Dušana i njegovu firmu za ovako neviđen spektakl čine Sonja Petrović, Tamara Majkić i Mirjana Maluckov. Da li su te tri dame iz komisije propratile ovaj neviđen događaj koji je iz kase budžeta grada odneo 5 miliona? Teško da jesu. Treba zaista da se bude ….pa „poznavalac“ ovakvog fijaska. Zaista nije bitno ni ko nastupa, ni koliko je bilo posetilaca….bitno je jedino koliko su se režimlije ugradile. No, na osnovu nekih umnih poteza zapravo se dolazi do zaključka da se gradska vlast uspešno bavi neverovatnim poslovnim projektima. Recimo: gradsko veće je donelo odluku o prenosu investitorskog prava na DOO Putevi Srbije, a sve vezano za infrastrukturne projekte na teritoriji grada.Taman pomislimo da je to neka vanredno korisna i mudra odluka kada se obznani da se to odnosi na put dužine 260 metara u Melencima koji ima dva kraka širine tri metra sa trotoarom dužine 47 metara i širine 1,5 metar. Drugi put je dužine 100 metara i širine 2,5 metra. METRA! Gradsko veće se bavi ovakvim KAPITALNIM investicijama i za to angažuje Puteve Srbije. I dok se bave ovim ozbiljnim poslovima jer 100 metara je ipak 100 metara dotle se tržni centar na Bagljašu pretvorio u nekakve tragične egzibicije vlasti. Čitavi prolazi između lokala su zatvoreni i nedostupni iako lokali rade. Obrušavaju se delovi tavanice u TC, pootpadali su delovi krova i zbog toga pojedinim lokalima je otežan prilaz (i nebezbedan), a neki prostori nisu više u funkciji.  Ti delovi tržnog centra su zatvoreni još aprila prošle godine i još uvek ( ni posle godinu ipo dana) ne postoji informacija kada počinje saniranje i kada će problem da bude rešen. U tržni centar svakodnevno dolaze stanovnici naselja Bagljaš i zaista je upitno ko je odgovoran za njihovu bezbednost obzirom da aljkavost i nebriga gradske vlasti nije  nešto o čemu se ne zna i ne govori…pa oni su odlučili da s pukotine na nadvožnjaku saniraju purpenom. Dovoljno li je?

      Ako se podsetimo samo nesreće u Linglongu od pre desetak dana kada je momka iz Bočara samlela mašina (a nije bio prvi radnik koji je nastradao baš na tom radnom mestu) treba da se setimo nebrige odgovornih za ljudske živote jer, eto, momka koji je nastradao nisu ni stigli da iznesu sa mesta nesreće, a mašine su nastavile da rade. Nije urađena nikakva forenzika, nije se utvrdilo da li su mašine imale senzore za obustavu rada mašina u slučaju kvara ili kada ih nešto zaustavi u radu. Radnici pričaju da kinezi isključuju senzore kako mašine ne bi zaustavljale svoj tok rada iako je rizik za zaposlene ogroman. Povrede su učestale, tužbe protiv kompanije Linglong se umnožavaju kao i protiv SNS establišmenta, ali sudije ćute i ne reaguju. Pa ni vozila hitne pomoći ne mogu da uđu u krug fabrike, a povrede se leče u privatnim bolnicama kako bi se izbegli izveštaji i broju  i vrstama povreda. Radnici su često posle povređivanja imali posete raznih službi i kineskih poslovođa koji su ih ili maltretirali ili obećavali novac za diskreciju nakon povređivanja. Na sve to se Maja Gojković obraća zrenjanincima sa izjavom da bi grad ostao pasivno naselje koje ne napreduje da nije Linglonga, a nepomenik puteve koje se grade  do Novog Sada i Beograda od Zrenjanina naziva OSMESIMA VOJVODINE. Valjda iz razloga što svi putevi hitaju ka Linglongu ili zbog Linglonga. I dok inspekcija tvrdi da je uviđaj o nesreći u kojoj je radnik nastradao u toku i to kao vanredni nadzor, dotle tužilaštvo zvanično saopštava da je radnik sam kriv za svoju smrt i da nije poštovao pravila. Mediji su postupali po instrukcijama onih za čije se ciljeve bore. Režimski mediji su gotovo diskretno prevazišli vest, a samozvani opozicioni portali na internetu su pokušali da pisanjem više skrenu pažnju na svoje postojanje nego na konkretnu nesreću. Sve u duhu dodele para za medije iz pokrajinske kase. Tačnije- niko u Zrenjaninu nije dobio novac na pokrajinskom konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog inforsmisanja. Radio Zrenjanin (novosadsko preduzeće NS VID MEDIJA koje koristi ime grada uz dozvolu Skupštine grada ) nema nikakav informativni program i u toku celog dana emituje isključivo narodnjake, a dobilo je na konkursu 1.500.000 dinara. Lokalni RTV Santos je konkurisao sa temom o obuci mladih o novinarstvu. Ni dinar nisu dobili, ali obzirom da se bave uglavnom nekakvim (nazovimo) kulturnim dešavanjima to i nije iznenađenje. Iako je direktor Santosa Bogoljub Grujić koji je ujedno i dopisnik Informera i Večernjih novosti i vlasnik firme Media sport plus- ipak ništa. Izgleda su su neki jači igrači bili u trci. Nekakav krajnje nepoznat potral: CVET NA TISI je takođe konkurisao. Osim da je vlasnik portala Stijaković Slavko, oficir u penziji, o ovom portalu teško da neko nešto zna. Željko Šemić, vlasnik ZR KLIK portala i tata SNS  odbornika  Zorana je poverovao da će dobiti novac,ali….valjda mu se sin nije dovoljno istakao u onome: ACO,SRBINE.

     I dok se čeka odluka poluboga o izborima gradska opozicija se zabavlja perifernim temama kao što je neraspisivanje izbora za savete u mesnim zajednicama i vrlo često , a sa zakašnjenjem odreaguju na neku tuđu vest svojim nakaradnim delovanjem. Najmlađi odbornik u redovima opozicije, Dejan Janjić, bori svoje bitke na mrežama i sa temama koje su više nego vrele i zanimljive građanima. Pogled uprt u mladost nikada nije izneverio  pa se očekuje da njegov glas postane grleniji i prepoznatljiviji.

     Pao je plafon u Plavom salonu u zgradi gradske uprave, tik pored kanbineta Sime, doktora kinezoterapije, Salapure. Nema ni jedne cisterne sa pijaćom vodom na ulicama u gradu. Sport je odavno mrtav, ali novac za dodelu zarazvoj sporta je upitan. Cena vode u gradu najveća u regionu, a ispod kriterijuma tehničke vode. Grad se uruševa, vaskrsavaju samo stambene zgrade poznatih režimskih investitora zbog kojih prskaju vodovodne i kanalizacione cevi. Mladi odlaze, pljačka je sve beskrupuloznija, ali DOPADA NAM SE DA NAS NEKO BIČUJE APSURDOM, KINjI MORANjEM, OGLUVI LAŽIMA….DA NIJE TAKO-BILI BI SMO LjUDI. Dok je nama NjEGA , života nam nema…Više ni paradajz turizam ne postoji, ali postoje privatne firme za poslove koje bi trebli da obavljaju zaposleni u javnim preduzećima. Plan regulacije zone JUGOISTOK plaćen je 10.000.000 firmi iz Beograda iako je to trebalo da odradi JP Urbanizam. Zašto nije? Nedostatak kadrova, nesposobnost ili pranje novca? Zašto se angažuju spoljni saradnici ako postoje gradske nadležne službe? Advokati su posebna priča. Grad vode polufabrikati i neznalice sa kupljenim diplomama. Kada pogledate samo ko je odgovoran za gotovo nebitan izgled, ali važan za oko – zelenilo oko crkve na Bagljašu onda shvatite da samo operisani od ukusa i znanja mogu da daju takvo rešenje…Grad nema inženjera hortikulture. Gde nestaše školovani i moraju li svi u vlasti ( ili bar većina) da budu menadžeri komunikologije ( ili je to najjeftinija diploma koja se teško izgovara)?

Svi se mi od nečega lečimo…Od nečega jednu noć, od nečega ceo život. Od ovog režima ceo naredni vek.