Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Ne boj se suda,već nepravednih sudija, stara je izreka.Pravda je često puta teža ljudima od nepravde, tvrdio je Branislav Nušić.

Od promene vlasti Slobodana Miloševića, nova je pohitala da preuzme sve mutne poslove koji su bili u začetku. Miloševićevo pravosuđe je, da podsetimo, osudio četvoricu ministara iz Vlade Radomana Božovića, koji je, takođe, čekao da mu stave bukagije. Radoman se spasio ucenom, jer je znao ko je od njega veći lopov.

Pre pada s vlasti, Miloševićeva Vlada ostavila je bez posla 13 sudija Okružnog suda u Beogradu, koji su osudili nasilje vlasti nad grđanima i teror na tužiocima i sudijama.

Prvi zakon sveta glasi: Od nečega biva nešto, od ničega ništa. Tako su DOS-ove vlasti, preko Demokarske stranke, “očistili“ pravosuđe od “nepodobnih“ sudija i tužilaca i doveli svoje partijske kadrove.

Srećom, Ustavni sud Srbije poništio je odluku o razrešenju više od 700 sudija i još toliko javnih tužilaca. Bez obrzloženja.

Taj zločinački posao sprovela je Nata Mesarević, postvaljena za sudiju Vrhovnog suda Srbije i Visokog saveta sudstva. Ona je predsedavala većem koje je osudilo, odnosno potvrdilo kazne zatvora novinarima Dnevnog telegrafa, koji su bili osuđeni zbog navodne klevete tadašnjeg funkcionera JUL-a Milovana Bojića. Nata je svog sina Vladimira izabrala za sudiju Okružnog suda u Beogradu! On duže od decenije sudi u Odeljenju za organizovani kriminal tog suda.

Bio je to težak nokaut za srpsko pravosuđe, pod ministarkom  Snežanom Malović.

Postiđeni odlukom o nereizboru, nekoliko sudija i tužilaca je umrlo od nemoći, čekajuči odluku Ustavnog suda Srbije. Neki su otišli na berzu rada, a potom u penziju.

Podmladak Demokratske stranke je zajašio. Bio je to težak period, je su ostraćeni postali tužioci i zamenici tužilaca i sudije!

Američki USAD, vladina agencija, odmah je započela svoje programe reforme srpskog pravosuđa, na koje je potrošeno nekoliko stotina miliona dolara.Rad sudova je prilagođavan interesima američkih službi.

I Evropska unija je slala novac i “stručnjake“ za obuku sudija, tužilaca, za opremu i organizaciju tužilaćke mreže i sudova.

Za vreme tiranije Aleksandra Vučića, privatizovana su tužilaštva, sudovi, Ministartsvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, pa i skoro svi zatvori.

Teror Vučićevog kartela sprovodili su poslušni, besprizorni ljudi, koji nisu imali nikakvih moralnih dilema i skrupula.

U tri mandata, do pre tri nedelje, ministar pravde je bila Maja Popović. Njena biografija govori o nesreći koja nas je zadesila. Nepravda je bila veća nego u tursko vreme. Na sajtu Ministarstva pravde Srbije još stoji njena biografija.

“Maja Popović, ministar pravde, rođena je 17. marta 1972. godine u Beogradu.

Osnovnu školu završila je u Beogradu, a srednju školu u Španiji – na engleskom koledžu Baleares international school, gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku, gde je bila đak generacije.

Pravni fakultet u Beogradu upisala je 1989. godine i isti završila u roku, u 21. godini. Te godine bila je najmlađi svršeni student na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pravosudni ispit položila je 1996. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Diplomske akademske studije Master na Pravnom fakultetu u Novom Sadu položila je sa prosečnom ocenom 9.80 i stekla stručno zvanje Diplomirani pravnik Master.

Od 1994. do 1995. godine radila je kao advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji Vesne Kušić, (njene majke, bivše sudije Okružnog suda u Beogradu, napomena autra) nakon čega je do 1998. godine radila kao sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.

Maja 1998. godine, u svojoj 26. godini, izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, kao najmlađi sudija ikada izabran u našoj zemlji. Postupala je kao istražni sudija i kao predsednik veća u građanskom odeljenju.

Od 2000. do 2012. godine radila je kao advokat u sopstvenoj Advokatskoj kancelariji. Zastupala je pravna i fizička lica u svim materijama pred redovnim i trgovinskim sudovima, u krivičnim, trgovinskim, građanskim i vanparničnim predmetima. Branila je okrivljene u predmetima visokotehnološkog kriminala, kao i u predmetima pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Od 2012. do 2014. godine bila je zaposlena u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Od oktobra 2014. godine bila je zaposlena u Bezbednosno informativnoj agenciji, gde je bila raspoređena u upravi za međunarodnu saradnju – odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama – grupe Amerika i Evropa, kao glavni inspektor.

Nakon toga je raspoređena u Upravu za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, na mesto načelnika odeljenja za sistemsko pravne, normativne,  imovinsko pravne i stambene odnose.

Od avgusta 2015. godine raspoređena je na mesto šefa kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od februara 2018. godine na mesto savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije. Od oktobra 2020. godine je raspoređena na mesto specijalnog savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Govori engleski, španski , italijanski i francuski jezik.

Položila je TOEFL ispit znanja engleskog jezika – najviši nivo znanja engleskog jezika za osobe sa neengleskog govornog područja.

Udata je i majka dvoje maloletne dece.“

Ne piše zašto je udaljena iz pravosuđa. Njen supug Rastko Popović je dogurao do zamenika predsednika Apelacionog suda u Beogradau, a kuma Jasmina Vasović je izabrana za predsednicu Vrhovnog suda Srbije.

Ko je mogao da razbije ovu porodičnu spregu?

Pre tri nedelje na ministarskoj poziciji nju je nasleio Nenad Vujuć, direktor Pravosudne akademije, ustanove koja je potpuno bespotrebna.

U pismu koje objavljujemo u ovom tekst, opisan je njegov “lik i delo“.

Možemo li sa ovakvim ljudima postati institucionalna država?

Srbija je jedina država u kojoj je Vučićev kartel opljačkao i zadužio Srbiju za preko 100 milijardi. I niko od članova kartela, koji su postali devizni milijarderi, nije izveden pred sud. Jedino je Goran Vesić proveo četiri dana u pritvoru i proglašen nevinim.

Zatvori u Srbiji su prenatrpani običnim građanima, koji nisu imali novac da plate svoje oslobađanje. Mnogo je nezakonitih presuda, rešenja o stavljanju u pritvor, kućne pitvore. Stotina onih koji se oglašavaju na društvenim mrežama optuženi su za “pretnje“ Aleksandru Vučiću i čame u zatvoru.

Dve godine traje postupak glavnom uredniku Milovanu Brkiću zbog “poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ i nakon 8 meseci provedenih u pritvoru. Važno je da je glavni urednik u procesu, pod optužbom. Da plaća advokate, troškove postupka..Već 12 godina glavna ličnost koja drma Upravom za izvršenje krivičnih sankcija je Aleksandra Stepanović. Suprug ove gospođe je 11 godina bio predsednik Višeg suda u Beogradu, koji je stvorio najjaču kriminalnu mrežu u sudovima u Srbiji!

Za vreme njene tiranije, kao nestatusnog direktora ove Uprave, u zatvorima je umrlo nekoliko stotina osuđenika, stotinak se obesilo! I nikom ništa. Ubistva zatvorenika u zatvorima, nasilje… nju nije pomerilo sa ove funkcije.

Pobuna građana koja traje mesecima, po svemu sudeći, doneće slobodu. Ali, da ne bude, kako je to opisao aforističar Rastko Zakić – Moj druže iz roda, ubi nas sloboda!

Ministarstvo pravde treba staviti pod prinudnu upravu.

Ministri, pomoćnici i ostali službenici ne smeju imati mrlju u biografiji!

Mora se, neodložno, osim promene već u zločinu ogrezlim tužiocvima i sudijama, osnivati odeljenje tužilaaštva pri Vrhovnom državnom tužilaaštvu, koje bi na pritužbe građana razmatralo stare predmete, u kojima su izrečene nezkonite i surove kazne. U skoro svakoj državi se ukidaju presude, čak i nakon smrti osuđenih, izvode dokazi i donose nove presude, koje rehabilituju nesrećne grašane.

Tužiocima treba, kao savetenike, dodeliti penzionisan sudije, koji su poznati kao čestiti ljudi i odlični pravnici, i pridodati grupu policajaca, koji bi postupali po nalogu tužioca u prikupljanju podataka, neophodnih da se provere već donete presude. Mnogo je nevinih ljudi još u zatvorima.

Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Narod sam sebe oslobađa, reči su legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare.

Možemo se osloboditi, ako sami sebe odlobodimo. Ako delioce pravde nateramo da odgovaraju za svoja nedela.

……………

Poštovani gospodine Brkiću,

Imajući u vidu da Magazin Tabloid jedini bez cenzure objavljuje tekstove o stanju u pravosuđu, moramo da Vas obavestimo o situaciji u Privrednom sudu u Beogradu.

Ovim sudom još od 2017.godine rukovodi Jovan Jovanović, a sada je u toku novi konkurs na kojem Jovan Jovanović hoće da dobije treći mandat na mestu predsednika suda, posle čega bi direktno išao u penziju.

Ko je zapravo Jovan Jovanović? Biran je za sudiju Trećeg opštinskog suda u Beogradu tokom 90-ih godina prošlog veka i sudio je razvode brakova i krivična dela manjeg značaja. A 2005.godine postao je prvi direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, sa koje pozicije je služio interesima tajkuna i kriminalaca. Godine 2009. je razrešen sa te funkcije i bio je pred hapšenjem, ali su ga vernost tajkunima i kriminalcima spasili.

Nakon toga je bio sudijski saradnik u Privrednom apelacionom sudu, da bi sa te pozicije bio biran za sudiju Privrednog apelacionog suda! Ni u tom sudu nije sudio, već je 2017. godine postavljen za predsednika Privrednog suda u Beogradu. A 2019.godine je biran za sudiju Vrhovnog suda, ali mu je ipak bilo draže da ostane predsednik Privrednog suda u Beogradu kako bi bio na usluzi različitim mafijaškim grupama.

Jovan Jovanović skoro da uopšte nema sudijskog staža (sve vreme je predsednik suda), a znanje mu je još skromnije. Te nedostatke pokušava da nadomesti diktatorskim rukovođenjem u Privrednom sudu u Beogradu i intervencijama u bitnim predmetima velike vrednosti. Zato se među strankama i advokatima Privredni sud u Beogradu zove „Jovan Jovanović DOO„.

Iako je sudija Vrhovnog suda od 2019.godine, Jovan Jovanović u Privrednom sudu u Beogradu postupa kao predsednik IPV veća koje odlučuje o prigovorima protiv odluka sudije pojedinca i javnih izvršitelja u izvršnom postupku. U veću čiji je Jovan Jovanović predsednik sedi i njegova intimna prijateljica Svetlana Grujić Marković, takode vrlo slabog znanja, o čemu svedoče sudije Privrednog apelacionog suda. Treći član veća je sudija Biljana Krstajić koja ima ozbiljne psihičke probleme. U takvom sastavu veća Jovan Jovanović može da progura odluku kakvu god želi, odnosno odluku koja odgovora tajkunima i kriminalcima kojima je na usluzi.

Sudije koje mu se suprotstave snose posledice, pa je tako sudija Marija Elizabeta Štulić koja je odbila da odluči o jednoj privremenoj meri kako je Jovan Jovanović tražio, po kazni premeštena iz izvršenja u privredne prestupe. S druge strane, mentalno slabe sudije koje nemaju integritet i hrabrost da se suprotstave Jovanu Jovanoviću bivaju unapređene kao što je rukovodilac izvršnog odeljenja Duška Maslovara.

(Nastaviće se…)

Nenad Vujić, novi ministar pravde

Poštovani gospodine Brkiću,

Zgroženi smo izborom Nenada Vujića za novog ministra pravde. Radi se o čoveku koji tokom celog svog života nikad ništa konkretno nije radio. Počeo je karijeru u Fondu za humanitarno pravo kodNataše Kandić i u drugim nevladinim organizacijama u kojima je parazitirao na račun para primljenih od stranih sponzora. O tome kolika je njegova stručnost svedoči činjenica da je 2015.godine, u svojoj 50.godini jedva položio pravosudni ispit, i to nakon što je tadašnji ministar pravde Nikola Selaković intervenisao kod svih članova Komisije.

Na poziciji direktora potpuno nepotrebne institucije zvane Pravosudna akademija nalazi se od 2010.godine. U Pravosudnoj akademiji zapošljava žene, decu i švalerke državnih funkcionera, sudija i tužilaca, zbog čega mu se stalno produžava mandat. Pravosudna akademija kobajagi drži obuke za sudije i tužioce, što se svodi na pranje pare dobijenih od stranaca, a kvalitet tih „obuka“ je ispod svakog nivoa.

Jedna od zaposlenih u Pravosudnoj akademiji jeste i Andrea Delibašić, ćerka predsednice Visokog saveta sudstva Zorane Delibašić. Zorana od Pravosudne akademije prima masne honorare za „predavanja“ koja navodno drži, a zauzvrat je njena ćerka zaposlena u Pravosudnoj akademiji i Zorana bira polaznike Pravosudne akademije za sudije, a sprečava izbor starih i zanemarenih sudijskih saradnika.

Na kraju ne bi bilo pošteno da se ne pomene šta je bila najhitnija preporuka za izbor Nenada Vujića na funkciju ministra pravde. Radi se o uglednom homoseksualcu koji zbog toga uživa značajnu podršku među mnogobrojnim pripadnicama vladajuće vrhuške koji su istog opredeljenja kao i Nenad Vujić.

(Obespravljeni kandidati za sudije)

Čekaonice za smrt

Gospodine Brkiću, dostavljam Vam dva pisma lica osuđenog na prisilno umiranje iz Čekaonice za Smrt u Kazneno – popravnom zavodu Požarevac u Zabeli i dva dokumenta u kojima je detaljno opisano kako se u tom kazamatu realizuje nezvanični program Države Republike Srbije za nezvanično izvršenje Smrtne kazne na neformalan način, nad zatvorenicima koji su bolesni i osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora, sa kojima država ne zna šta da radi, jer joj ne odgovaraju, pa im pomaže da „umru prirodnom smrću“, radi smanjenja njihovog broja, čije su žrtve u 2024. godine bila najmanje tri zatvorenikaBranko Ilić, Milan Radovanović i Nikolić Želimir za čiju smrt niko ne odgovara, niti se javnost obaveštava, jer je život zatvorenika u srbskim kazamatima jevtiniji od života vojnika na ukrajinskom ratištu.

-Iz dokumenta Kazneno-popravnog zavoda Požarevac u Zabeli broj: 24-1769-2/2024-01 od dana 12.11.2024.godine utvrdićete da se taj program u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac u Zabeli uspešno realizuje počev od 2019.godine, tako da je broj zatvorenika koji su „umrli prirodnom smrću“ u zatvorskim uslovima pod prinudom dvocifren konstantno na godišnjem nivou, što taj zavod podseća na Čekaonicu za Smrt, a ne na prevaspitnu ustanovu.

-Taj zločinački projekat Država Republike Srbije za nezvanično izvršenje Smrtne kazne na neformalan način nad često bolesnim zatvorenicima osuđenim na dugogodišnje kazne,  Zatvor realizuje preko Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zatvorskih uprava a pod pokroviteljstvom takozvanog Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

-Od pre izvesnog vremena Kazneno-poravni zavod Požarevac u Zabeli u program za nezvanično izvršenje Smrtne kazne na neformalan način, „prinudnom prirodnom smrću“, uključio je dva stara i teško bolesna zatvorenika Đuru Momirova mb 82/18 i Acu Đorđevića mb 81/18 osuđena na kazne Zatvor u trajanju od 40 godina, KOJA NE POSTOJI U ZAKONU, u kojem su svoje žrtve osuđeni Momirov i Đorđević podvrgnuti mučenju, svirepom nečovečnom i ponižavajućem postupanju kojim im neposredno ugrožava zdravlje i život, sa ciljem da uskoro prirodno „umru prirodnom smrću“, što će se najverovatnije prvo desiti osuđenom Đuri Momirovu.

-Odbor za ljudska prava Leskovac koji prati slučaj je obavestio Ministra pravde i Direktora uprave za izvršenje krivičnih sankcija koji nisu preduzeli hitne mere da se ovaj zločinački projekat zaustavi, uložio protest Upravniku KPZ Požarevac u Zabeli

-Kako osim vas i magazina Tabloid nijedan takozvani medij ili glasilo u Srbiji ne sme da se bavi stanjem u srbskim kazamatima, mučenjem i ubijanjem zatvorenika daleko od očiju javnosti bez odgovornosti za ubijanje uopšte, a pogotovo onih koji izdržavaju dugogodišnje kazne zatvora koje ne postoje u zakonu, molim vas da sa ovim podacima upoznate javnost u Srbiji i šire, ukoliko smatrate da tema zaslužuje pažnju javnosti.

Pozdrav i poštovanje,

Dragutin Vidosavljević,

 pravnik i operativni saradnik Odbora za ljudska prava Leskovac.

Apel zaposlenih u Zaštitniku građana

Kako se sačuvati od zaštitnika građana?

Poštovani,

želimo da vas upoznamo sa novim zloupotrebama zaštitnika građana Zorana Pašalića i daljim urušavanjem institucije Zaštitnika građana.

Tokom vikenda 12.i 13. aprila 2025. Zoran Pašalić je lično službenim  džipom marke Subaru učestvovao u saobraćajnoj nesreći, a zaposlenima je pričao kako se tada „tumbao“. Molimo vas da ispitate da li je i ko odobrio Zoranu Pašaliću da vikendom koristi službeni auto za lične potrebe, ko je odgovoran za saobraćajnu nezgodu u kojoj je Pašalić učestvovao službenim vozilom, da li je Zoran Pašalić alkotestiran posle nesreće i da li će nadoknaditi štetu zbog nezakonitog korišćenja državne imovine?

Iako je u novembru 2024.godine skupštinski odbor odobrio zapošljavanje novih radnika u Zaštitniku građana, radi  jačanja kapaciteta institucije a država  odobrila novac za plate, Zoran Pašalić do danas nije okončao postupke  zapošljavanja koji traju od 25.decembra 2024. godine. Pitamo se gde je završio novac koji je država dodelila Zaštitniku građana za nova zapošljavanja do kojih nije došlo? Namešteni konkursni postupci traju već mesecima, prema našim saznanjima Zoran Pašalić vrši pritisak na jednu od svojih pomoćnica Biljanu Pavlović koja za Pašalića obavlja „prljave“ poslove, da se mora zaposliti izvesna Gordana.

Takođe, država je dodelila novac Zaštitniku građana i za plate zamenika Zaštitnika građana koji još uvek nisu izabrani iako su još u januaru i februaru istekli rokovi za prijavu na konkurs. Opravdano se i ovde pitamo gde je završio  novac koji je dat Pašaliću ?

Želimo da vas podsetimo da u instituciji Zaštitnika građana u kojoj radi manje od 70 državnih službenika i nameštenika, u sistematizaciji postoji čak 12 sektora od kojih je rukovodilac svakog sektora pomoćnik zaštitnika građana i postoji još 6 odeljenja kojima rukovode načelnici. Zoran Pašalić vodi instituciju koja ima manje od 70  zaposlenih na način da u radu treba da mu pomažu zamenici, 12 pomoćnika, 6 načelnika i 3 savetnika u kabinetu. Ili još preciznije, trećina zaposlenih u instituciji Zaštitnika građana su rukovodioci.

Osam pomoćnika Zaštitnika građana koje je Pašalić postavio u maju 2024.godine, osim što su postavljenja suprotna Zakonu o zaštitniku građana, jer zakonom nije predviđeno da zaštitnik građana uopšte može imati pomoćnike, već može imati do 4 zamenika koji mu pomažu u radu, pomoćnici se nalaze na ovim radnim mestima suprotno čl. 67a Zakona o državnim službenicima po kojem niko ne može biti vd položajnog radnog mesta duže od šest meseci bez internog ili javnog konkursa, ali se Pašalićevi pomoćnici nalaze na vd položajnim radnim mestima duže od godinu dana.

Pašalić je maja 2024. postavio pomoćnika zaštitnika građana za informacione tehnologije koji u svom sektoru ima samo jednog zaposlenog i to sa srednjom školom.

Sledeći pomoćnik kog je Pašalić postavio je pomoćnik zaštitnika građana za prijem građana (Dragana Marinković). Na ovo mesto je postavljena osoba koja je pre nego što je postala pomoćnik bila samostalni savetnik, a između radnog mesta samostalnog savetnika i pomoćnika postoje radna mesta višeg savetnika i načelnika, iz čega proizlazi da pomoćnik izgleda može da bude bilo ko u ovoj instituciji ko je lojalan Pašaliću. Ista osoba je i član Žalbene komisije Zaštitnika građana koja odlučuje o žalbama zaposlenih koje se odnose na njihova prava i obaveze.

Za pomoćnika zaštitnika građana postavljen je bivši načelnik Odeljenja za hitno postupanje Vladimir Milošević, u kom sektoru sada rade 4 zaposlena i to poverljive predmete koje Pašalić ne daje nikom drugom osim pomoćniku koji slepo izvršava njegova naređenja kakva god bila i koji krije ishod postupanja.

Pašalić ima i pomoćnika za Sektor za mirno uživanje imovine i građanska i politička prava (Maja Zlatković), na ovo mesto je postavio osobu koja je nedavno postala viša savetnica, u dosadašnjem radu se bavila katastrom nepokretnosti i osobama sa invaliditetom, a sada se bavi građevinarstvom, lokalnom samoupravom, MUP-om, pravdom, odbranom, BIA, elementarnim nepogodama, restitucijom i sl.

Pomoćnika Pašalić ima i za međunarodnu saradnju (Radenka Grubačić) a osoba koja je postavljena na ovo mesto je najpoznatija po tome što menja Pašalićevu sekretaricu kada je na godišnjem odmoru ili službenim putovanjima a koja je po zanimanju diplomirani filolog, kao i pomoćnicu za prava deteta i rodnu ravnopravnost (Danijela Radojević).

Pašalić ima i pomoćnika za normativne poslove (Biljana Pavlović) i pomoćnika za materijalno-finansijske poslove (Tatjana Milanović Trkulja) koja u svom sektoru ima 2 zaposlena. Inače reč je o osobama koje su prethodno bile pomoćnice generalnog sekretara, koje je nezakonito postavio za pomoćnice Zaštitnika građana a da prethodno nije raspisan javni konkurs, jer je mesto generalnog sekretara ukinuto izmenjenom odlukom o osnivanju stručne službe Zaštitnika građana u decembru 2023.godine, te ove osobe svakako nisu mogle sa mesta pomoćnika generalnog sekretara tek tako postati pomoćnice Zaštitnika građana bez javnog konkursa. Ali kod Pašalića je sve moguće jer njegov rad nikoga ne zanima  niti iko kontroliše njegovo postupanje. I u vezi sa navedenim su upoznati nadležni organi.

U instituciji imamo načelnika Odeljenja za trgovinu ljudima (Slobodan Simić) koji je sam sebi načelnik jer u ovom odeljenju  ne postoji nijedan zaposleni. Postavljen je i načelnik Odeljenja Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (Marko Anojčić) u kom postoji jedan zaposleni. Formirano je i Odeljenje nezavisnog mehanizma za praćenje primene Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom u kom postoji takođe 1 zaposleni, dok u Odeljenju za promociju i unapređenje prava deteta nema nijednog zaposlenog.

U Odeljenju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture je suprotno Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kojim je predviđeno jačanje kapaciteta cele institucije a posebno Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, novom sistematizacijom Pašalić smanjio broj zaposlenih, te u ovom odeljenju sada postoji načelnik i samo jedan zaposleni, a prethodno je postojao načelnik i 5 zaposlenih, zbog čega će država Srbija imati konsekvence od strane međunarodnih organizacija.

U aprilu 2025.godine je otišao u penziju kolega koji se jedini bavio pravima osoba sa invaliditetom pa više nema zaposlenih koji se bave ovom specijalističkom oblašću. Krajem februara ove godine je postavljena nova pomoćnica Zaptitnika građana za prava osoba sa invaliditetom koja rukovodi sektorom u kojem sada nema nijednog zaposlenog. Pored toga, više nema nijednog zaposlenog koji se bavi pravima lica lišenih slobode.

Posebnoj savetnici Mirjani Nikolić koju je zaposlio sa falsifikovanim podacima o radnom iskustvu i sa sumnjivom diplomom koju je stekla 2018.godine na fakultetu Primus iz Gradiške (koji je sada dom za stare) a master diplomu 2019.godine na Fakultetu za poslovni inženjerski menadžment u Banja Luci (PIM), koja obavlja poslove posebnog savetnika Zorana Pašalića (nikome nije poznato za šta), lično on joj određuje visinu naknade i mesečno isplaćuje 198.000 dinara neto naknade. Pritom, iako je Mirjana Nikolić angažovana van radnog odnosa, ona sedi u kabinetu Pašalića, ima uvid u sve predmete ove institucije, zaposlenima izdaje naloge, preti im i poziva se na poznanstva sa visokim članovima SNS. Od početka marta ove godine, Pašalić ima još jednu posebnu savetnicu (Marijanu Živković) čiju naknadu od 198.000 dinara mesečno joj lično određuje Pašalić i koja se bavi njegovom medijskom promocijom.

Ovo su samo neki od novih primera zloupotreba i samovolje jednog bahatog čoveka, nedostojnog zaštitnika građana Zorana Pašalića, zaštitnika sopstvene fotelje koje stvaraju osećaj nemoći kod prosečnog građanina i zaposlenih i  dovode do nepoverenja i urušavanja institucija.

Zbog toga vas molimo da svako u okviru svojih nadležnosti, posebno budžetska i upravna inspekcija, ispitaju naše navode i vrati instituciju Zaštitnika građana državi i njenim građanima.

S poštovanjem,

Zaposleni u Zaštitniku građana

……………………….

Zaposleni u pravosuđu stupili u potpuni štrajk

Zaposleni u pravosudnim institucijama širom Srbije stupili su danas, 5. maja, u potpuni štrajk zbog višegodišnjeg ignorisanja njihovih zahteva.

Sindikat sudske vlasti saopštio je ranije da su zahtevi dostojanstvene zarade, poboljšanje uslova rada, jasno priznanje uloge koju administrativno i stručno osoblje ima u funkcionisanju pravosuđa, kao i prestanak sistemskog potcenjivanja njihovog rada.

Oni ističu da bez zaposlenih u sudskoj administraciji nema ročišta, nema presuda, nema pravde. Zato je poruka štrajka jasna – pravosuđe staje dok se ne čuje i ne prizna rad onih koji ga nose svakog dana.

Sindikat sudske vlasti pozvao je sve zaposlene da se pridruže štrajku bez izuzetka, jer samo masovnost, kako je naveo, može obezbediti stvarne rezultate.

„Svako radno mesto koje sutra ostane prazno biće snažan znak otpora i borbe za poštovanje koje zaslužujemo. Ovo nije borba samo za nas – ovo je borba za pravdu u sistemu koji mora da funkcioniše za sve“, zaključeno je u saopštenju.

Sindikat zaposlenih sudske vlasti je pre ovog poziva na potpuni štrajk organizovao više štrajkova upozorenja.

Redakcija Magazina Tabloid snažno podržava odluku zaposlenih u srpskom pravosuđu. Otvoreni smo za sva njihova saopštenja, izjave, analize.