Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. proklete avlije su u rukama vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Zaposleni u srpskom pravosuđu stupili su u štrajk, do ispunjenja zahteva. Povećanja zarade, uslova rada… Predhodno su obustavili rad, onako kako restriktivni Zakon o štrajku predviđa – prvo su rad obustavili na jedan sat, potom, po redu, na jedan dan, pa na tri.

Tadašnja ministarka pravde Maja Popović je ignorisala je proteste. Nju to nije zanimalo. Ipak, pripretila je “posledicama“ onima koji stupaju u štrajk. To je poručila i preko predsednice Visokog saveta sudstva Zorane Delibašić, koja je cirkularnim pismom obavestila sudove i zaposlene da ne smeju da štrajkuju. Imaće posledice, napisala je.

Gospođa Popović nije više ministarka pravde, zapsoleni su nastavili štrajk.

Troje predsednika osnovnih sudova u Beogradu odlučno su zapretili zapisničarkama, referentima, sudijskim pripravnicima… da štrajk nije “preporučljiv“

Novi ministar pravde Nenad Vujić sastao se, ipak, sa zaposlenima u administraciji Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu sa kojima je razgovarao o modalitetima za unapređenje njihovog materijalnog položaja.

Ministar pravde je zaposlene izvestio da je sa reprezentativnim sindikatima – Sindikatom organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS) i Sindikatom pravosuđa Srbije dogovoreno donošenje izmena i dopuna Zakona o sudskim taksama, koji će dodatno poboljšati položaj zaposlenih u pravosuđu!

Ukazao je da je na odboru Vlade Srbije usvojen predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, te da će Ministarstvo pravde uložiti maksimalan napor da pomenute izmene što pre budu usvoje i da se nađu u primeni, kao jedan od modela za dugoročno rešenje materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnoj administraciji, dodaje se u saopštenju. Sve će to platitzi sirota raja, kojoj se skida koža na svakom koraku.

Ministar pravde doživeo fijasko:

Zaposleni u niškom pravosuđu demonstrativno napustili sastanak u znak protesta

Prilikom zvanične posete ministra pravde Nenada Vujića pravosudnim organima u Nišu 12. maja, zaposleni su demonstrativno napustili sastanak kao znak protesta zbog ponovnog ignorisanja njihovih problema i zahteva, saopštio je Sindikat sudske vlasti.

Ministar je nedavno naišao na istu reakciju zaposlenih i u novosadskom pravosuđu.

Članica Glavnog odbora Sindikata sudske vlasti iz Niša, Zorana Ilić, pred velikim brojem prisutnih, ukazala je ministru na činjenicu da resorno ministarstvo već mesecima ne pokazuje ni minimum sluha za legitimne zahteve zaposlenih u pravosuđu. Posebno je istaknuto da Sindikat sudske vlasti, koji okuplja preko 1.300 članova i uživa podršku više od 3.500 zaposlenih, ne dobija nikakve odgovore od nadležnih institucija.Ministar pravde ni ovom prilikom nije dao konkretan odgovor da li je spreman da otpočne pregovore sa predstavnicima Sindikata.

Kao izraz dubokog nezadovoljstva, velika većina prisutnih zaposlenih napustila je sastanak. Ministar pravde nastoji da u javnosti prikaže otvorenost za dijalog, dok u stvarnosti izbegava komunikaciju sa legitimnim predstavnicima zaposlenih.

Sindikat sudske vlasti koji je organizovao obustavu rada, podsetimo, obratio se početkom februara Ministarstvu pravde sa zahtevom za potpisivanje protokola o povećanju osnovice za obračun plata zapisničarima, referentima, nameštenicima, pomoćnicima, sudijama i tužiocima u visini od najmanje 20 odsto, isplatu naknade za troškove ishrane u toku rada (topli obrok) u iznosu od minimum 15.000 dinara mesečno i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora od minimum 85.000 dinara godišnje. Obustava rada, prema rečima Nemanje Đurića, predsednika pomenutog sindikata, trajaće do ispunjenja uslova.

Broj zaposlenih u pravosudnim institucijama koji su u štrajku razlikuje se od suda do suda i od tužilaštva do tužilaštva. Kao i prvog dana, najveći broj zaposlenih u obustavi je u Osnovnom sudu u Nišu, a štrajkuje i deo zaposlenih u Drugom i Trećem osnovnom sudu u Beogradu, u Prekršajnom sudu u Požarevcu se ne radi, Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, Osnovnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Prekršajnom sudu u Zaječaru… Poslednjeg dana štrajka povećao se broj zaposlenih u obustavi u Višem sudu u Beogradu…

Štrajk zaposlenih u pravosuđu pokazuje da Vučićev kartel i njegovi ministri nemilosrdno napadju na građane, koji su, tvrdi statistika, među najsiromašnijim u Evropi.

Poslanici će, zasigurno, usvojiti izmene zakona o sudskim taksama, koje će postati još teži kamen oko vrata onima koji traže pravdu, ili ona po njih dolazi. Ministar nije tražio izlaz u uvođenju reda u poslovanju tužilaštava i sudije.

Korupcija u pravosuđu teška je kao i ona u zdravstvu, prosveti, policiji, oružanim snagama…

Ministar pravde je, bez imalo stida, najavio rešenje problema zaposlenih u pravosuđu, povećanjem sudskih taksi!

Pristup pravdi je osnovni preduslov demokratskog društva.

Srpski tiranin nas je porobio tako što je, predhodno, prvo porobio tužilaštva i sudove, a onda uz njihovu pomoć i građane.

I plate tužilaca i sudija nisu velike, ali, tvrdo verujem, polovina njih bi se odrekla trećine plate, samo da mogu da presuđuju po zakonu, a najpre po pravdi. To su pokazali potpisujući peticiju protesta protiv izjava Aleksandra Vučića i podršku studentima i njihovim zahtevima. Čim im se ukazala prilika da mogu da iskažu svoje stavove, učinili su to. Do sada tužioci i sudije nisu mogli da zinu, a da ne budu izloženi progonu.

Budžet tužilaštva i sudova nije mali. Ali, on se prazni vođenjem lažnih i političkih procesa, odugovlačenjem postupaka. Tužilaštva i sudovi  plaćaju troškove branilaca po službenj dužnosti. Samo deset odsto građana protiv kojih se vodi krivični postupak, mogu da plate advokata, prilikom prvog ispitivanja u polciji i tužilaštvu. Advokata mora da im angažuje i plati tužilaštvo, a kada započne sudski postupak, onda sud.

Iz politikanskih razloga Viši sud u Beogradu je potrošio stotine miliona evra isplaćujući oslobođenim građanima odštetu za godine provedene u pritvoru, za troškove njihove odbrane, za povredu časti i ugleda, izubljenu zaradu… U Odeljenju za organizovani kriminala Višeg suda u Beogrdau nije bilo oslobađajućih presuda. Svi su osuđivani, uz postupak koji pred ovim sudskim većima traje po nekoliko godina. Kako prolaze građani koji u apelaciji budu osloboeni. Sud im, uz pomoć ministarstva pravde, odugovlači isplatu odštete, očekujući da oni pomru!U poslednjih deset godina u Srbiji je isplaćena milijarda evra odštete neopravdano osudjenim, koji su bili mesecima, pa i godinama u pritvoru, za izgubljenui zarada, radnu sposobmnost, troškove advokata… U proseku 100 miliona evra godišnje.

Ministar pravde ne traži rešenje prikupljanjem novca za povećanje zarada zaposlenim, insistiranjem na efikasnom suđenju, zakonitom postupanju, smanjenju zloupotreba u angažovanju sudskih veštaka i smanjenju troškova postupka.

Da bi zavrnuo uši građanima, Vučićev režim je odredio ekstremno visoke tarfe, koje mali broj građana mogu da plate. Većina advokata, koji nisu u lancu mafijaške sprege nekih tužilaca, sudija i policije, ugovara zastupanje  po sistemu – plati koliko možeš. Ali, imajući u vidu olako određene visoke tarife, režim advokatima naplaćuje visoke namete, doprinose, poreze. Polovina srpskih advokata ima blokirane račune, jer je nemoguće platiti tako visoke dažbine. Vlast  većini oprašta neredovnost uplata, ali traži od njih poslušnost…

Režim, tako, stavlja flaster na usta advokatima, pravdajući se da su im omogućili visoke tarife. Oni koji su bliski sa tužiocem i sudijama, dobijaju odbrane po službenoj dužnosti.

I pored toga advokati su stupali u štrajk. Nedavno je Advokatska komora Srbije odlučila da srpski advokati mesec dana budu u štrajku, zbog korupcije, nezakonitosti u radu tužilaštava i sudova. Predsednica Vrhovnog suda Srbije Jasmina Vasović, vrhovna državna tužiteljka  Zagorka Dolovac i ministarka pravde Maja Popović su potpuno ignorisal jednomesečni štrajk advokata. Nisu im ni odgovorili na zahteve. A koliko je jednomesečni štrajk advokata koštao?Prvo advokate, potom tužilaštva i sudove?

Možda bi štrajk bio  odmah prekinut, da su tri dame se oglasile.

Odugovlačenje postupaka u krivičnim postupcima je veliki trošak za budžet tužilaštava i sudova. Advokati po službenoj dužnosti imaju pravo i na pune tarife (od preko 30.000 dinara), za svaku posetu pritvorenom licu, za svaki održano ročište, podnesak.

Sudski veštaci su posebna priča. Obično veštačenje psihičkog stanja okrivljenog, koje traje razgovorom od 20 minuta, veštak zaradi 100.000 dinara. Plus “odbrana“  tog nalaza pred sudom, još toliko!

Revizorska komisija bi mogla da konstatuje ogromne troškove i kriminal, koji ostavre sudski veštaci, prevodioci, pojedini advokati….

Danas ministar pravde pljačkanje budžeta tužilaštava i sudova pokušava da reši povećanjem sudskih taksi, novim nametima na veoma siromašne građane, kojima se tako uskraćuje pravo na sudsku zaštitu.

Ostvarivanje bilo kog prava pred sudovima u Srbiji je toliko skupo, da je to postalo neostvarivo za  90 odsto građana! Zbog visokih taksi, skupih advokatskih tarifa, korupcije u sudovima…!

U srpskim sudovima, najviše beograskim, ustrojen je mafijaški sistem poslovanja,

Uveo ga je  Aleksandar Stepanović, koji je sa mesta istražnog sudije, postavljen prvo za v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu, na kojem je bio duže od 11. godina, a potom, bez ijedne presude u višem i apelacionom sudu, otišao da sudi u Vrhovnom sudu Srbije.

Sudija Stepanović je, uz pomoć Zlatibora Lončara, i danas ministra zdravlja Srbije, tadašnjeg direktora Bezbedonosno informativne agencije , bivšeg advokata Aleksandra Đorevića, koji je imao kancelariju u kući Stepanovićeve supruge Aleksandrte Stepanović, izvrššio najteži udar na pravni sistem Srbije. Njegova supruga Aleksandra je postala najuticajniji službenik u Uparvi za izvršenje krivičnih sankcija, koja je pratila svog muža u njegovim zločinima.

Stepanovića je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu imenovao tadašnji (a i današnji!) predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković. Objava rata sudijama i građanima mogla je da počne.

Služeći se podacima koje je dobijao od tadašnjeg direktora BIA,  Aleksandra Đorđevića,  postavljao je predsednike osnovnih sudova u Beogradu. Peko njih je, citirajući im šta su sa nekim pre nekoliko dana razgovarali,da ih zastraši kako on ima veze sa najvišim mafijašima u zemlji, birao sudije osnovnih sudova, a i sudije u Viši sud u Beogradu.

Tako je svoje zamenice i zamenike u Višem sudu,  Jelenu Stevanović (koja mu je i kuma), Ivana Ilića, Stojilković Jelenu, Tatjanu Lemajić, Nikitović Idu, Petričević Mileniju, Jasnu Lozuk, Marinu Brkić izabrao za sudije parničnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu. U Apelacionom sudu su i  Stanislava Mitrović, Snežana Marjanović, Tatjanu Obrenčević, koje su Stepanovićeve verne sluge, bez obzira što je Stepanović sada sudije Vrhovnog suda Srbije. Odavno je u Apelacionom sudu i njegova kuma Maja Čogurić.

U krivičnom odeljenju Apelacionog suda Stepanović preko Duška Milenkovića, predsednika Apelacionog suda u Beogradu (takođe sudije Vrhovnog suda), ima svoje ljude: Dušana Agatonovića, koji je bio predsednik Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koga je na to mesto postavio Stepanović, jer je Agatonović kuma Duška Milenkovića. Tu su Dušanka Đorđević, Zdravka Đurđević, Raša Janković, Ljudmila Miljković, Danko Laušević, Jelena Škulić.

Uticaj Stepanovića na odluke u Apelacionom sudu su ogromne, jer pomenute sudije su u različitim većima.

Aleksandar Stepanović i dalje potpuno kontroliše rad Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda. Njegov menadžer u ovom odeljenju je sudija Siniša Petrović. Predsednika Višeg suda je Stepanovićeva “glava bez jezika“, sudija Dragan Milošević.

Sudije Apelacionog suda koje su, po Stepnovićevom predlogu  imenovane za predsednike sudova su: Vesna Miljuš  predsednik Prvog osnovnog suda u Beogradu, Dragan Milošević – predsednik Višeg suda u Beogradu i  Matija Radojičić  – predsednik Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Sudija Milošević je u Odeljenju za organizovani kriminal glasao za presude kojima su okrivljeni oglašavani krivim i osuđivani na najviše vremenske kazne, a Apelacioni sud ih je oslobodio, nakon nekoliko godina  provedenih u pritvoru.

Nakon što je Stepanović  upućen na rad u Vrhovni sud Srbije, zbog isteka  mandata, za vršioca funkcije predsednika ovog suda imenovan je, a potom i biran, Dragan Milošević. On je nastavio da sprovodi u potpunosti Stepanovićevu politiku, jer Stepanović raspolaže podacima o njegovom radu. Za svoje zamenike Milošević je imenovao Svetlanu Aleksićć, raniju Stepanovićevu zamenicu, koja i dalje sudi u Odeljenju za organizovani kriminal i Bojanu Čogurić. Bojana je kuma Aleksandra Stepanovića, a jetrva Maja Čogurić je sudija Apelacionog suda.Stepanović je smislio sistem podčinjavanja sudija njegovim zahtevima.

Kao predsednik Višeg suda u Beogradu, kao najvećeg i najuticajnijeg u zemlji, Stepanović je nagovarao advokate da traže izuzeće sudija, koje nisu želele da sude po njegovim uzusima i po njegovim interesima. On je te zahteve uvažavao, a sudijama je to pisano kao minus. Potom je nagovarao svoje sudije u Apelacoionom sudu da im ukidaju presude i tako ih sprečavaju u napredovanju, bez obzira na kvalitet njihovih odluka i činjenicu da sve to ne ide u prilog građanima. Dokazi o tome postoje u ahhivi suda, vode se pod oznakom Su…

U drugostepenom gradjanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu duže od deset godina presuđuju odlične i poštene sudije -Konstantin Mitić Vranjkić, Vladimir Vrhovšek, Jelena Bogdanović, Jelena Stanković, Slađana Pantović, Ivan Jovičić, Nataša Milutinović, Jelena Kilibarda, Gordana Aranđelović, Nataša Petričević Milisavljević…  Oni ne napreduju, jer Visoki savet sudstva je pod punom kontrolom. Njima sada rukovodi sudija Vrhovnog suda Zorana Delibašić, čiji rad smo opisali u prošlim brojevima, navodeći činjenice o korupciji i zloupotrebe, kao i još nekih članova Visokog saveta sudstva.

A. 1

Bez odgovornosti, morala

Tinejdžer M. R, inače sin predsednika jednog beogradskog suda, zatim V. G, sin nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca, kao i njihov drug M. T. sumnjiče se da su 25. februara 2025. na Novom Beogradu, uz elektrošoker, ukrali taksisti Z. O. 7.000 dinara.

Razbojništvo za koje se sumnjiče trojica tinejdžera dogodilo se 25. februara na Novom Beogradu, a sve je počelo kada su trojica mladića, koji su ceo dan proveli u kladionici i potrošili novac, odlučili da dođu do dodatnih para. Smislili su plan i pozvali taksistu, rešeni da ga, kako se sumnja, opljačkaju.

Na poziv se javio Z. O. koji je došao po svojom „opel astrom“ po momke, oko 17.15 časova. Na prednje sediše seo je M. R, sin sudije jednog osnovnog suda iz Beograda, a na zadnje sedište seli su V. G, sin proslavljenog košarkaša i bivšeg reprezentativca Srbije i njihov drug M.T. koji je seo na mesto iza taksiste.

Vozili su se do Gandijeve Ulice a kada su stali, M. R. je upitao oštećenog da li ima da mu razmeni 50 era kako bi platio vožnju čija cena je bila 900 dinara. Ne sluteći ništa, Z.O. je izvadio novčanik da pogleda koliko gotovine ima . Tu su ga napali i opljačkali.

Policija je ovaj slučaj predala u proceduru tek dva ipo meseca od izvršenog dela. U pitanju je sin predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu Matije Radojićića! On je na ovu funkciju izabran pre više od dve godine, kada je istekao mandat Dušanu Agatonoviću, kumu predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića. (Agatonović se kratko zadržao u Višem sudu, unaprđen je odmah nakon izricanja osudjujueće presude i produženju pritvora glavnom uredniku Magazina Tabloid Milovanu Brkić, koju je ukinuio Aplacioni sud)

Pre toga, kao sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Radojičić je odlučivao u Visokom savetu sudstva. Po isteku mandata novi saziv je unapredio Radojičića za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, a potom raspordio  za v.f. a potom i za predsednika suda! Šta ga je prporučilo za munjevito napredovanje?

Na sednici VSS od 24. 12. 2019. član VSS sudija Matija Radojičić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu, predložio je za sudiju Višeg suda u Beogradu, sudiju Bojanu Čogurić, sudiju Osnovnog suda u Lazarevcu, koja je kuma predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, budućeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Radojičićevo obrazloženje biće dovoljan dokaz da bude osuđen za korupciju ili zloupotrebu službenih ovlašćenja. Zapisnik sa te sedbnice VSS možete počitati na ovom linku https://vss.sud.rs/sites/default/files/attachments/Zapisnik-27.%20sednica%202019%20za%20sajt.pdf

Istraživači Magazina Tabloid prikupili su dokaze o kriminalu u Visokom savetu sudstva. Ti dokazi ukazuju na životinjsko ponašanje članova Visokog saveta sudstva.najveći deo smo objavili u MagazinuTabloid.

Matija Radojičić bi, po osećanju odgovornosti, morao da odmah podnese ostavku, a i da se utvrdi da li postoji i njegova krivična odgovornost, ko je sprečavao otkirvanja slučaja pljačke taksiste.

VIŠI SUD U BEOGRADU

ul. Savska br. 17a, Beograd

tel: 011/745-1408

Poštovani,

Povodom Vašeg novinarskog pitanja, ovim putem Vas obaveštavamo da je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđeno da je  u postupcima prema maloletnicima isključena javnost, zbog čega ovaj sud ne daje obaveštenja o postupcima koji se eventualno vode protiv maloletnih lica.

S poštovanjem,

Milica Veličković

koordinator za medije

Upamtite ih: Studenti objavili imena režimskih sudija koje progone ljude u NS

Više javno tužilaštvo podiglo je optužni predlog protiv 12 aktivista iz Novog Sada, a ovim povodom oglasili su se i studenti u blokadi Pravnog fakulteta iz ovog grada i označili odgovorne za progon aktivista, među kojima se nalaze i njihovi profesori i kolege.

„Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužni predlog protiv 12 aktivista, od kojih je šestoro skoro dva meseca protivpravno u pritvoru, a šestoro je van zemlje zbog straha da se vrate u sopstvenu zemlju. Tužilaštvo traži maksimalne kazne, produženje pritvora za pritvorene i suđenje u odsustvu za aktiviste koji su van zemlje. Među optuženima su naše kolege i profesori. Istovremeno, Viši sud u Novom Sadu je ukinuo odluku o puštanju našeg kolege Veljka Petrovića na slobodu i predmet vratio na ponovno odlučivanje“, napisali su na društvenim mrežama.

Oni ističu da je Veljko je protivpravno priveden 28. aprila zbog lažne optužbe da je izvršio nasilje nad Patrikom Dridom, dekanom FSFV-a, iako snimci pokazuju da nikakvog fizičkog kontakta nije uopšte ni bilo.

Oni su u ovoj objavi istakli imena osoba koje smatradaju za odgovorne za politički progon aktivista.

Među prvima naveden je tužilac Slobodan Josimović, tužilac koji traži maksimalne kazne, produženje pritvora i suđenje u odsustvu za aktiviste, a takođe i tužilac u slučaju „Nadstrešnica“

Nakon njega, navedena je Tatjana Đurašković, sudija za prethodni postupak u slučaju političkog progona pritvorenih aktivista, koja je donela rešenja o produženju pritvora aktivistima i odbila zahtev odbrane aktivista da se iz spisa izuzmu dokazi koji su protivzakonito pribavljeni.

Takođe, studenti u blokadi istakli su ime Srđana Savića, predsednik sudskog veća koje je ukinulo odluku o puštanju na slobodu Veljka Petrovića, studenta FTN-a i predmet vratilo na ponovno odlučivanje.

Kao i Slobodanke Gutović i Vesna Eremin Đorđević, članica istog sudskog veća.

Pisma obespravljenih

Poštovani Gospodine Brkiću,

Mi smo sudije i saradnici sudova sa područja Autonomne pokrajine Vojvodine. Onemogućeno nam je da budemo birani za sudije  i da napredujemo i ako ispunjavamo sve zakonske uslove. Postoji samo jedna prepreka našem napredovanju, a zove se Vukica Kužić, članica Visokog saveta sudstva iz Apelacionog suda u Novom Sadu.

Za sudije sudova na teritoriji AP Vojvodina biraju se samo kandidati koje predloži i podrži Vukica Kužić, koja je istovremeno i bliska prijateljica predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu i istaknutog sluge vladajuće partije Darka Tadića. Mehanizam funkcioniše tako što Darko Tadić preko Vukice Kužić interveniše u korist određenih kandidata i ti kandidati se biraju za sudije. Ako neki kandidat nije po volji Darka Tadića i Vukici Kužić, tom kandidatu se prilepi etiketa i on/ona ne može da prođe. Građani i studenti koji protestuju u Novom Sadu su nezadovoljni zbog skandaloznih odluka koje donose upravo kadrovi Darka Tadića i Vukice Kužić.

Na ove činjenice ukazao je član Visokog saveta sudstva Aleksandar Popović, na sednici Saveta 15. maja 2025. godine i uporno je tražio izuzeće Vukice Kužić, zbog pristrasnosti u korist kandidata bliskih njoj i Darku Tadiću. Međutim, sve te zahteve je predsednica saveta Zorana Delibašić odbila.

O Zorani Delibašić ste već pisali. Radi se o potpuno nebitnoj i marginalnoj osobi koja je marioneta Jasmine Vasović, predsednice Vrhovnog suda. To što je Zorana ograničenih stručnih i mentalnih sposobnosti ne znači da nije debelo unovčila svoje verno služenje vladajućem režimu. O tome svedoči njena imovinska karta. Osim toga, njena ćerka Andrea Delibašić radi u Pravoslavnoj akademiji čiji direktor Nenad Vujić je postao ministar pravde, a Zorana predlaže i bira za sudije kandidate koji su završili kurs na ovoj opskurnoj i parazitskoj instituciji. To je otvoreni sukob interesa.

Zorana Delibašić se proslavila i time što je birala za sudije Drugog osnovnog suda u Beogradu Jelisavetu Pavlović Nikolić, ćerku Dragane Boljević, počasne predsednice režimskog Društva sudija Srbije, kao i Minju Jovanović, ćerku Zvezdane Lutovac, penzionisane sudije Vrhovnog suda.

(Obespravljeni kandidati za sudije)

Pismo broj 2

Snežana, kao sluga ređima

Poštovani Gospodine Brkiću,

U vreme velike krize pravnog sistema Republike Srbije, kada mnoge sudije ukazuju na nedopustiv odnos najviših državnih funkcionera i nosilaca političke vlasti, od Visokog saveta sudstva se očekuje da zaštiti nezavisnost sudova i sudija. To se očekuje i od Društva sudija, kao najbrojnijeg sudijskog udruženja.

Snežana Bjelogrlić je istovremeno predsednica Društva sudija Srbije i članica Visokog saveta sudstva.Agencija za sprečavanje korupcije se nikada nije izjasnila o mogućem sukobu interesa, odnosno o činjenici da je predsednica jednog sudijskog udruženja istovremeno i članica organa koji bira sudije, na javnim konkursima na kojima se najčešće prijavljuju članovi i funkcioneri Društva sudija Srbije. Ako se i zanemari ta činjenica može se konstatovati da ni kao predsednica Društva sudija Srbije niti kao članica Visokog saveta sudstva Snežana Bjelogrlić se  nije baš proslavila aktivnostima koje bi zaštitile sudijsku profesiju. Sudije u Srbiji su svakodnevno izložene verbalnim i fizičkim napadima, a saopštenja koja tim povodom potpisuje Snežana Bjelogrlić su mlaka i neodređena. Materijalni položaj sudija u Srbiji je mnogo gori nego što je to slučaj u skoro svim evropskim zemljama. Ni ta činjenica previše ne pogađa Snežanu Bjelogrlić.

Postavlja se pitanje čime se onda Snežana Bjelogrlić bavi, ako već ne radi ono što joj je  osnovni yadatak, kao  članice Visokog saveta sudstva i kao predsednice Društva sudija Srbije. Na sajtu VSS se može videti da je 28. Marta 2025. Godine objavljen javni konkurs za izbor predsednika više, među kojima i Osnovnog suda u Ivanjici, čiji predsednik je bila Snežana Bjelogrlić, pre nego što je izabrana za članicu Visokog saveta sudstva. Sada, nešto manje od godinu dana od isteka njenog mandata (april 2026 godine) Snežana Bjelogrlić radi sve da bi na mesto predsednika Osnovnog suda u Ivanjici bio izabran njen suprug, Petar Bjelogrlić, koji se i prijavio na objavljeni konkurs.

Umesto da pokaž principima Etičkog kodksa za sudije, među kojima su dva nezavisnost i nepristrasnost, Snežana Bjeloghrlić radi upravo suprotno, nastojeći da pre nego što ode iz Visokog saveta sudstva za predsdnika suda u Ivanjici postavi svog supruga, da bi se potom i sama vratila u taj sud, po isteku mandata.