Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da ih odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Prošle nedelje mađarsko tužilaštvo je upalo u Fides kako bi preuzelo servere i komunikacione sisteme Orbanove stranke.

„Istažitelji tužilaštva su bez prethodne najave ušli u centar u kojem se nalaze Fidesovi serveri sa namerom da zaplene kompletne komunikacione sisteme stranke i baze podataka“, navodi se u saopštenju Fidesa.

Dodaje se da se tako nešto nije desilo u Mađarskoj od 1990. godine i pada komunizma i da će se Fides „odupreti agresivnoj tiraniji Tise“.(Ha, ha, ha…)

Fides u svom saopštenju nije naveo gde se akcija odvija, ali je tužilaštvo iz grada Bač-Kiškun na jugu zemlje odgovorilo medijima da su aktivnosti povezane sa istragom o „proneveri i drugim krivičnim delima“ u Nacionalnom fondu za kulturu (NKA).

Mađarski premijer Peter Mađar objavio je na Fejsbuku da se raduje informacijama iz tužilaštva.

Vlasti su ranije ove godine pokrenule više krivičnih postupaka protiv nekoliko bivših i sadašnjih zvaničnika NKA u vezi sa trošenjem blizu 50 miliona evra. Svi su negirali optužbe koje im se stavljaju na teret.

Istrage su pokrenute na osnovu navoda da su milijarde forinti preusmeravane iz državnih fondova raznim umetnicima i organizacijama povezanim sa Fidesom.

Na čelu Fidesa nalazi se dugogodišnji premijer Mađarske Viktor Orban, koji je posle 16 godina na vlasti izgubio izbore, održane sredinom aprila.

Novi premijer Mađarske, koji je potekao upravo iz Fidesa, obećao je u kampanji da će demontirati Orbanov sistem i boriti se protiv korupcije.

Planirane su opsežne istrage koje bi trebalo da otkriju kako su se obogatili članovi Orbanove porodice, njegovi saradnici, oligarsi i visoki partijski funkcioneri, kao i da omoguće povrat nezakonito stečene imovine.

Mađarski parlament je doneo zakon kojim je skraćen madat doskorašnjem predsedniku države, da bi se sprečio njegov eventualni pokušaj da amnestira bivšeg premijera, njegovu kćerku, zeta, oca i druge koji su opčljačkali mađarski budžet za nekoliko milijardi dolara i evra. Oni su zbrisali odmah po gubitku izbora u Sjedinjene Države.

Sadašnji premijer Petar Mađar opisao je da je njegov prethodnik Orbana, u saradnji sa srpskim predsednikom Vučićem i njegovim kartelom, opelješio mađarske fondove, a naročito na infrastrukturnim projektima. Pominje se pruga Beograd-Subotica-Pešta, na kojoj je poslove dobio i Orbanov otac, a kamen koji je ugrađivan u postavljanje šina bio je najlošijeg kvalieta, a skupo plaćen.

U ovim mutnim poslovima sa Vučićem i kineskim kompanijama Mađari su izgubili stotine miliona evra. Orbanov zet je postao vlasnik desetina kompanija i u Srbiji, u saradnji sa Vučićem. Orban i tajkuni iz njegovog okruženja kupovali su i zemljište u Vojvodini, a investirali su i u fudbalski klub Topolyai Sport Club (TSC) iz Bačke Topole.

Novcem koji je stizao iz Mađarske upravljao je Orbanov prijatelj i saradnik Janoš Žemberi, predsednik TSC-a. Žemberijeva kompanija SAT-TRAKT je generalni sponzor, ali još je značajniji sponzor kluba vodeća mađarska naftna kompanija MOL.

Veliki budžet omogućio je klubu uspon do Super lige Srbije, a onda i nastupa u evropskim takmičenjima u sezoni 2024/25. TSC nije prošao kvalifikacije za Ligu Evrope, pa je takmičenje nastavio u UEFA Ligi konferencija. Iako je imao skupe fudbalere, TSC je ovog proleća ispao iz najvišeg ranga srpskog fudbala. Serija loših rezultata na kraju sezone usledila je nakon Orbanovog poraza na izborima. Zbog toga vlada uverenje da je Žemberi namerno gurnuo svoj klub u slabiju ligu, kako ne bi privlačio pažnju nove mađarske vlade i tužilaštva.

Očekuje se da će potera za odbeglom porodicom Orban i njegovim kartelu početi na jesen i da će poternice za njima biti raspisane već početkom septembra.

Orban i Vučić su sklopili dogovor, podržan tajno od ruskog ambadaora u Beogradu Aleksandra Bocana Harčenka, da mađarski MOL kupi NIS, koji je u većinskom vlasništvu Rusa, a da, ustvari, Orban i Vučić postanu većinski vlasnici. Vučić je od Amerikanaca tražio uvođenje sankcija NIS-u! Dvojica tirana planirali su da Evropsku uniju stave pod svoju kontrolu, da Orban zameni Ursulu fon der Lajen…

Smena predsednika Mađarske i momentalna reakcija tužilaštva i istražnih organa, nisu u Beogradu dočekani kao legitimno pravo Mađara da se obračunaju sa svojim pljačkašima.

Iz Brisela su najavili da će Mađarskoj odvrnuti preko 18 milijardi evra, koje joj nisu isplaćene iz budžeta, zbog Orbanovih vratolomija u dogovoru sa Vučićem i njihovom mafijom. U strahu od zatvora su i Mađari koji su kao poslanici srpskog parlamenta i Skupštine Vojvodine podržavali Vučića i Orbana.

Iz Sjedinjenih Država, koje su podržavale Vikora Orbana javno, uoči izbora, u Budimpeštu je diplomatskim putem stigla poruka da Sjedinjene Države neće štititi od krivičnog gonjenja one koje su podržavale, ako se pokrene zvaničan krivični postupak zbog njihovih pljačkaških aktivnosti.

Orban iz Sjedinjenih Država poručuje da će doći na poziv suda, mada uveliko traži da se udomi u neku državu sa kojom Mađari nemaju ugovor o ekstradikciji.

Za razliku od bivšeg mađarskog premijera i članova njegove lopovske porodice, Aleksandar Vučić je u mnogo gorem položaju. Njega jure sa svih strana. I on to zna i zna da nema čemu da se nada.

Evo upravo čitam izvestaj američke Televizije CBS, koji kaže da je Barry Polllac (Beri Polak) branilac Nikolasa Madura tražio 22. jula na suđenju imunitet od gonjenja šefa suverene države, prema i dalje važećem Ugovoru SAD i Venecuele iz 1922. godine.

Prema tom ugovoru, nadležan za to bi bio nezavisni arbitražni sud.

Inače, Madurov advokat Polak, branio je i Džulijana Asanža.

U vezi ovoga, sudija Alvin Hellestron zakazao je suđenje za 1. jun 2027. jer u međuvremenu očekuje dalju Madurovu saradnju oko procesuiranja osoba koja potražuje vlada SAD, a koje su se bavile švercom venecuelanske nafte (među njima i „orkestar“ AV iz Srbije). (Madura će iduće godine najverovatnije osloboditi uz određene uslove).

Do guše je njegov „tim“ (A. Vučića) bio u tome, ali pre svega kad je transport jeftinog kokaina iz Venecuele bio u pitanju. Sve dok vojna US avijacija nije počela da ih uništava na Atlantiku.

Sto se nafte tiče, pronašli su učesće AV mafije u tom poslu, a Maduro je to u ranijim ispitivanjima potvrdio kao i učesce bogatih protuva iz više zemalja, u trgovini venecuelanskom naftom.

A 10. januara prošle godine (2025), u Karakasu se našla Ana Brnabić sa Horheom Rodrigezom, koji je poznat po tome što je za Madura „kupio“ u dva navrata izbore u Venecueli.

Kao čovek koji je gospodario naftnim izvorima (mada je formalno bio predsednik parlamenta), Rodrigez je dobio „ponudu“ od AV da na „trećoj teritoriji“ peru novac od šverca nafte.

Brnabić je bila dužna da naglasi da je AV prijatelj Rusije i da od Rusije za to ima prećutnu saglasnost.

Maduro sad nema šta da izgubi, pa će biti mnogo ovakvih priča, koje je on ispričao istražitejima tužilaštva u Bruklinu, koji su spremili dokumenta i Madurovo svedočenje za Veliku porotu koja će odobriti, ako već nije, progon, pored Madura, još desetak lica, na čelu sa Vučićem, Anom Brnabić, Marko Šurićem, Nikolom Selakovićem i Sinišom Malim iz Srbije.

 Tri puta se u Beogradu (2019, 2022. i 2023.) AV sastajao sa državnim naftašima iz Venecuele, ali i sa Madurovim „ruskim obaveštajcima“. Zvaničnih poslova skoro uopšte nema (jedva 500 hiljada evra međusobne razmene).

Ali, nezvaničnih, posrednih, tajnih i kriminalnih, bilo je i sa naftom i sa narkoticima.

Madurova Venecuela je bila raj za kriminalne režime i svetske mešetare tom „robom“, i SAD su se osetile „zakinutom“ na dobiti, čak ugroženom, a dolaskom Trampa i napadnutom (navodno, u pitanju je bila nacionalna bezbednost SAD).

Maduro jeste protiv međunarodnog prava otet, ali, sila boga ne moli. Ispričao je mnogo toga, napravio je dogovor sa sudom, dobiće doživotni boravak u nekoj karipskoj državi-koloniji SAD i živeti sa „drugooptuženom“, njegovom suprugom.

Mnogi su i njega izdali u Karakasu. Prva koja ga je izdala, danas je predsednik Venecuele. Vučića očekuje još gore. Pred Velikom porotom su zahtevi za potvrđivanje optužbe za pranje novca, podmičivanja, falisfikovanja isprava. On nas vara svojim hvalospevima o “strateškoj saradnji Srbije i SAD“! Nikako da prestane da laže. I sebe i nas. A tu je i optužnica koje se plaši i Ursula von der Lajen za trgovinu vakcinama za vreme korone. Zato se pre dve nedelje ona nije odazvala na pozib predsednika Trampa da dođe na finalnu utkamici Svetskog prvenstva u fudbalu. Nije mu ni odgovorila na poyiv.

A italijanska agencija ANSA prenosi da se pojavio prvi osumnjičeni u slučaju Sarajevo safarija, gde se istražuje dolazak stranaca koji su plaćali kako bi snajperom ubijali civile tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995.

Radi se o 80-godišnjem bivšem vozaču kamiona iz Italije, koji je pozvan na saslušanje u Milanu. Tužilaštvo ga sumnjiči da je u saučesništvu s drugim osobama pucao na nenaoružane civile, uključujući žene, starce i decu s brda oko Sarajeva.

Prema svedočenjima, hvalio se da je tada išao u „lov na ljude“, a u njegovoj kući pronađeno je više komada legalno posedovanog oružja.

Mediji iz Rima izveštavaju da je optužnica za ratne zločine u operaciji “Safari Sarajevo“ već uveliko u pripremi. Vučićeva uloga će biti u tome što je posredovao u isplati. Pokušaji predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ga odbrani od krivičnog progona, pre predstavlja njenu nameru da zaštiti neke uglednike iz njene stranke, koji su za razliku od Vučića, imali ulogu lovaca na unesrećene Sarajlije.

Nedavno je prikazan poučan film – ispovedao se sin Pabla Eskobara, pokojnog narko dilera. Sin je opisao život najmoćnijeg narko bosa u istoriji, od kojeg je danas jači samo špekulant Džordž Soroš.

– Moj otac je sve plaćao. Redovno. Od policajaca, vojnika i oficira, ministara, stranih moćnika. U kešu, neobeleženim novčanicama. Sirotišta, vrtići, bolnice, humanitarne organizacije, svi su bili na blagajni. I glumci, pevači, novinari… – svedočio je Pablo Mlađi.

On dalje objašnjava da je nesreća došla iznenada. Otac se nije pojavljivao u javnosti, da ne iritira vlasti, koje je pritezala DEA.

– Iznenada, stigla je naredba da ubiju mog oca! Meni i majci nisu dozvolili da odemo iz zemlje. Vratili su nas sa aerodroma u Frankfurtu. Otac je shvatio da je gotov. Hteo je bar mene da spase – svedoči gospodin Eskobar, Mlađi.

I ubili su njegovog oca, rasturili kartel Eskobara, pohapsili su ih, ili ubili, bez upozorenja. Teritoriju i poslove predali su u ruke drugog kartela.

Da li je ovaj dokumentarni film gledao Aleksandar Vučić? Možda je mogao izvući pouku. A ona glasi da se gubi moć onda kada ti se čini da si najmoćniji, da sve imaš u životu i rukama. Od novca, nekretnina, aviona, ljudi, moćnika na vlasti… Srećom, on ovih dana sprema sina Danila da ide u SAD-e na studije.

A u Srbiji je prošle nedelje podignuta optužnica, povratkom tužiteljke Irene Bjeloš, pod pritiskom iz Brisela, u Tužilaštvo za organizovani kriminal, za pet tona marihune.

U optužnici za pet tona marihuane u Konjuhu obuhvaćeni  su samo izvršioci, koji su odmah uhapšeni. Tužilaštvo se nije bavilo istragom tokova novca, ko je i kako prebaciovao drogu preko granice, što nije moglo bez Carine, kao i političkom pozadinom.

A i ova optužnica je podignuta zbog pritisaka koji stižu iz inostranstva, jer centri moći žele da okončaju Vučićevu vladavinu, da Balkan učine mestom mogućim za život. Sigurno će je ukinuti Viši sud u Beogradu i nastaviti odugovlačenje.

 A. 1

Teror leskovačkog pravosuđa

U predgrađu Leskovca živi porodica Milošević od koje zazire ceo Leskovca. Njihov teror trpe svi stanovnici Leskovca, najbliže komšije strepe od njih. Njihova bahatost je dostigla tolike granice da su svoju kuću gradili tako što su deo svoje kuće sagradili na imanju porodice Jovanović. Porodicu Milošević čini ozloglašeni doktor Igor Milošević, njegova sestra Tamara Milošević koja slobodno preti svima i njegova žena sudija osnovnog suda Tanja Milošević. Ovo ne bi bilo ništa franpatno da imamo nezavisne sudije u Osnovnom sudu u Leskovcu, nego imamo bliske prijatelje porodice Milošević sudiju Novica Dimitrijević i sudiju Gorana Simića.

Inače sam sudija Novica Dimitrijević, vrlo loše priča o sudiji Goranu Simiću, jer se gnuša činjenice da je on završio neki nepoznati privatni fakultet u Novom Sadu. On o njemu kaže „završiće sve što mu ja kažem, jer nije nešto preterano pametan da zauzme svoje mišljenje“. Tako se i hvalio porodici Milošević da će Goran Simić za njega sve završiti i u kratkom roku osuditi Marjana Jovanovića na tešku zatvorsku kaznu.

Sudija Novica Dimitrijević koji vedri i oblači Leskovačkim pravosuđem i koji štiti svoju ljubavnicu Tamaru Milošević.

Prvi komšija porodice Milošević Marjan Jovanović je već više od šest meseci ležao u Leskovačkom zatočeništvu pod optužbom prvih komšija, odnosno porodice Milošević da je negde oko ponoći jedne avgustovske noći u gluvo doba prošle godine vikao ispred svoje kuće i pretio sudiji Novici Dimitrijeviću. Javni tužilac Milena Vlajić je odmah reagovala i saslušala Marjana Jovanovića i istog dana mu je sudija Goran Simić odredio pritvor. Igor Milošević i njegova sestra Tamara Milošević su bili presrećni što je njihov prijatelj i ljubavnik Novica Dimitrijević ih rešio dugogodišnjeg problema oličenog u Marjanu Jovanoviću. Čak idu gradom i hvale se da su strpali Marjana Jovanovića u zatvor i da će tako učiniti sa svakim ko im se suprostavi, a da je sledeća Lidija Đorđević i njena porodica.

Tužiteljka Milena Vlajić je brzo saslušala svedoke odredila psihijatrisko veštačenje Marjanu Jovanoviću i napisala na brzinu optužni akt nadajući se da će sve biti završeno na prvom suđenju. Čak je u optužnom aktu napisala da traži dve godine zatvora za okrivljenog, a koga nije ni saslušala u istrazi o onome što mu je stavila na teret. Ali porodici Milošević dve godine nisu dovoljne za njih, trebalo im je nešto više, nešto značajnije kako bi se konačno rešili Marjana Jovanovića i njegove porodice. Zbog toga je prljavi posao odradila ozloglašena tužiteljka Milena Vlajić, koja je naredila psihijatrisko veštačenje Marjana Jovanovića i to veštačenje poverila svom veštaku Veličkoviću. Veličković je brže bolje odradio veštačenje i predložio da se prema Marjanu Jovanoviću odredi psihijatrisko lečenje u odgovarajućoj zdrastvenoj ustanovi.

Sudija Goran Simić inače otac dvoje dece, čija žena ne zna da ima ljubavnicu Milenu Vlajić

Sam posao bio je gotov za manje od mesec dana, porodica Milošević je imala sve što je želela, Marjana Jovanovića u zatvoru, Milenu Vlajić za tužiteljku, sudiju Gorana Simića za sudiju i sudiju Novicu Dimitrijevića za oštećenog, čija je ljubavnica Tamara Milošević. Sve je bilo spremno da se u rekordom roku osudi Marjan Jovanović na dve godine zatvora i da mu se izrekne mera bezbednosti lečenja u odgovarajućoj zdrastvenoj ustanovi.

Poslušnik sudije Novice Dimitrijevića sudija Goran Simić, čija je sudijska funkcija vrlo sporna je dana 19. februara 2026. godine osudio Marjana Jovanovića na dve godine zatvora zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, jer je 12. na 13. avgust u gluvo doba noći izgovorio reči kojim je ugrozio sigurnost sudije Novice Dimitrijevića. Presudu je srećno dočekala njegova ljubavnica tužiteljka Milena Vlajić, koja je sačekala objavljivanje presude iako to nije tužiteljska praksa. Ona je bila posebno zainteresovana kako da skloni sa puta prepreku njenom bliskom prijatelju Novici Dimitrijeviću, čije je ljubavnica Tamara Milošević imala problema sa njim.

Ovim činom Novica Dimitrijević i njegov poslušnik Goran Simić su nastavili da vedre i oblače pravosuđem u Leskovcu i naterali sve ostale da se njih plaše. Njima ništa nije sveto i nikakva osuda za njih ne predstavlja problem.

Magazin Tabloid je serijom tekstova o kriminalnim spregama u leskovačkom sudu uznemiro javmnost, ali su  mafijaši iz tužilaštva i suda ostčli na svojim mstuima. Udruženi, mogu sve da rade.

Viši sud u Leskovcu je ukunio pritvor nesrećnom Jovanoviću, većem je predsedavao predsednik suda, ali je drugo veće ovog suda u sastavu- predsednik veča sudija Dejan Stamenković i sudije Zorana Stojanovića i Biserke Kostić, 18. maja, na sednici veća, potvrdili prvostepenu presudu. Obrazloženje je teško pročitati.U gluvo doba noći, navodno je ljubavnica sudije čula da Jovanović preti iz svog dvorišta. I dve ghodine zatvora, pola godine pritvora, sudska i psihijatrijska veštačenja…

Branilac je pono zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu , ali je pravosudna mafija toliko povezana, da bi i Isusa Hrista osudili za bogohiljenje ili širenje lažnih vesti.

Imena ovih sudija stavili smo na spisak, da se do kraja godine, promenom u pravosuđu, izvedu pred sud i osude zbog zloupotrebe.

Na sajtu Magazina Tabloid, na linku https://www.magazin-tabloid.com/teror-porodice-milosevic/#google_vignette, možete pšrocitati detaljnije o ovom nasilju leskovačkog pravosuđa.

A. 2

Njihovi su pod zaštitom

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU

Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića 17a

NARODNA SKUPŠTINA

Trg Nikole Pašića 13

Marinika Tepić

Miroslav Aleksić

Srđan Milivojević

Slavica Radovanović

KRIVIČNA PRIJAVA

Protiv prof. dr Zorana Đurđevića, rektora Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, sa sedištem u Zemunu, Ulica cara Dušana 196 zbog izvršenog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika Republike Srbije, a u sticaju sa krivičnim delom Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 Krivičnog zakonika Republike Srbije, a sve to u vezi sa izvršenim krivičnim Nesavestan rad u službi iz člana 361 Krivičnog zakonika.

Dana 30.10.2023. godine na bazenu Sportsko rekreativnog centra „11 april“ studenti prve godine Kriminalističko-policijskog univerziteta realizovali su nastavu plivanja. Tom prilikom, ugrožen je život studenta Uroša Grubača, na taj način što je tokom plivanja student Grubač ostao bez svesti i na dnu bazena ležao skoro dva i po minuta. Za to vreme, odgovorni nastavnik prof. dr Nenad Koropanovski nije obavio akciju spašavanja studenta sa dna bazena, a nije mu pružio ni prvu pomoć. Tek kada je student izvučen sa dna bazena, ukazana mu je prva pomoć.

U međuvremenu je došla i hitna pomoć koja je u besvesnom stanju studenta Grubača odvezla u medicinski centar. Ceo ovaj slučaj je zataškan. Rektor prof. dr Zoran Đurđević je formalno formirao komisiju koja je trebalo da ispita odgovornost prof. Koropanovskog. Zadatak komisije je bio da utvrdi da niko nije kriv, pa profesor Koropanovski nije čak ni disciplinski odgovarao, a kamoli tek da je protiv njega podneta krivična prijava zbog nesavesnog rada u službi iz člana 361 Krivičnog zakonika.

Na opisan način, prof. dr Zoran Đurđević je zloupotrebio službeni položaj rektora Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, radi pružanja pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, na taj način što:

1. Iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, te nevršenjem svoje službene dužnosti nadležnom tužilaštvu nije prijavio izvršenje krivičnog dela Nesavestan rad u službi iz člana 361 Krivičnog zakonika, čime je nastavniku prof. dr. Nenadu Koropanovskom pomogao posle izvršenja krivičnog dela, što za posledicu ima izbegavanja krivične odgovornosti prof. Koropanovskog, i povredu prava studenta na krivičnopravnu zaštitu zbog ugrožavanja života i zdravlja i nanošenja nematerijalne štete tokom nastavnog procesa na Kriminalističko-policijskog univerziteta;

 2. iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, te nevršenjem svoje službene dužnosti nije sproveo detaljan interni postupak za rasvetljavanje svih okolnosti nastanka događaja i za utvrđivanje odgovornosti drugih službenih lica u lancu rukovođenja nastavnim aktivnostima na Univerzitetu (rukovodioca Departmana kriminalistike prof. dr Radomira Zekavice i prorektora za nastavu prof. dr Nenada Milića), čime je pomogao i drugim službenim licima da izbegnu odgovornost, ali i povredio pravo studenta na krivičnopravnu zaštitu zbog ugrožavanja života i zdravlja i nanošenja nematerijalne štete tokom nastavnog procesa na Kriminalističko-policijskom univerzitetu:

3. iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, te nevršenjem svoje službene dužnosti nastavnik prof. dr Nenad Koropanovski nije čak ni disciplinski odgovarao zbog nesavesnog rada tokom izvođenja nastave, kada je propuštanjem njegovog dužnog nadzora nad aktivnostima studenata ugrožen život i zdravlje i naneta nematerijalna šteta tokom nastavnog procesa na Kriminalističko-policijskom univerzitetu.