Nešto mi se javlja da će sednica Narodne skupštine o Kosovu biti zakazana baš u nedelji kada se u Kazanju održava samit BRIKS i da će upravo to poslužiti Vučiću da odbije poziv koji mu je uputio Putin, a da to zabašuri navodnom borbom za očuvanje Srbije. Doduše, ostaje da se vidi da li će Rusi prihvatiti takvo objašnjenje i na taj način uzeti aktivno saučesništvo u izdaji srpskih nacionalnih interesa, a što u konkretnom slučaju znači i ojačavanje pozicija političkog zapada u regionu Balkana, navodi kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

„Nije sve propalo kad propalo je sve“, napisao je naš veliki pesnik Rajko Petrov Nogo pokušavajući da u jednom stihu sublimira (dotadašnje) srpske poraze i da im da notu optimizma. Nažalost, svedoci smo da se nacionalni porazi nastavljaju i da smo opet na ispitu na kojem treba da se dokažemo da li se više uopšte možemo zvati društvom i državom. Ponovo je tema Kosovo.

Aleksanar Vučić je izašao sa planom od pet tačaka koje kada se malo razgrne medijski spin predstavljaju politiku prihvatanja kosovske nezavisnosti bez formalnog priznanja. Inače, ovo je politička platforma koju je naša vlast već odavno usaglasila i prihvatila, čak su date i lične garancije da će ista biti sprovedena. Međutim, do sada se to sakrivalo iza surove kampanje u kojoj se u prvi plan gurala teza kako „Vučić nije ništa potpisao“ čime se kod naroda pravila lažna slika o tome šta se vezano za Kosovo i Metohiju stvarno dešava. Nažalost, sve vreme smo bili (uglavnom) nemi svedoci sprovođenja u praksi onoga što je usmeno prihvaćeno u formi francusko-nemačkog plana.

U najkraćem, Vučić je u prvoj fazi realizacije dogovora koje je napravio imao zadatak da izvrši mirnu integraciju Srba sa severa KiM u ustavno pravni okvir tzv. Republike Kosovo. Ovo je scenario sličan onome koji je primenjen za teritoriju istoka Republike Srpske Krajine koji nije bio obuhvaćen operacijom Oluja i koji je kao takav kasnije tretiran kroz Erdustski sporazum u kojem su bile definisane sve faze u mirnoj reintegraciji u ustavno pravni sistem Hrvatske. I tada je bio dat period od dve godine da se institucije koje su Srbi napravili postepeno ugase.

Za slučaj četiri opštine na severu KiM urađeno je potpuno isto, stim što je Vučić u osnovi smutljivac i prevarant pa je sve izvedeno u potaji i bez da su lokalni Srbi bili svesni šta ih čeka pa da su mogli da biraju. Elem, u ovom trenutku je završeno potpuno ukidanje svih institucija i simbola države Sbije na KiM i to je faktičko stanje.

Naredna faza za koju je sam sebi Vučić dao rok da je završi do kraja oktobra podrazumeva odluke Narodne skupštine koje će konačno formalizovati status da Republika Srbija zvanično prihvata da je tzv. Republika Kosovo nezavisna država i da je kao takvu tretira. Razlog za ovakvu žurbu je lična garancija koju je dao na sastanku sa direktorom CIA, jer tema statusa Kosova i Metohije je nešto što je još uvek aktuelnoj administraciji u Americi bilo važno da zaokruže i tbog toga ne žele da bilo šta nerešeno prepuste narednoj garnituri u Beloj kući.

Prema planu na posebnoj sednici Narodne skupštine biće doneto nekoliko zakona sa zvučnim nazivima, ali koji po svojoj suštini zaokružuju i formalizuju to da se prihvata kosova nezavisnost. Jedan zakonski akt je proglašavanje KiM kao zone specijalne socijalne zaštite. Preko tog zakona će se preostali Srbi držati i dalje vezani za aktuelni režim jer će bukvalno potezom gumice moći da budu sklanjani sa mera finasijske pomoći, a u dosta slučajeva bilo kojih drugih izvora prihoda nemaju i nisu u mogućnosti da ih imaju.

Inače, vlast u Mađarskoj tretira Vojvodinu kao zonu u kojoj vrše isplate raznih vidova socijalnih davanja za njihovu nacionalnu manjinu koja tu živi i upravo je to formalno pravni model koji će se primenjivati i na Kosovu za srpsku manjinu. Rečju, na međunarodnom planu se ne negira nezavisnost i suverenitet Kosova, a za domaću upotrebu se pričaju priče. Drugi akt je još problematičniji i predviđa donošenje zakona o proglašenju ništavnim svih akata vlasti u Prištini koje nisu u skladu sa potpisanim sporazumima, misleći na Brisleski, Francusko-nemački i razne tehničke sporazume koji su iz njih proizašli.

Međutim, opet se iza jakih reči o neprihvatanju onoga što zli Kurti radi krije podla izdaja. Naime, februara 2008. kada je Kosovo jednostranim aktom proglasilo nezavisnost, Narodna skupština Republike Srbije je donela odluku kojom se to ne prihvata i shodno tome se ne priznaju nikakve odluke vlasti tzv. Republike Kosovo. Sve do 2012. i dolaska Vučića na vlast niko iz Srbije se nije zvanično sastao sa predstavnicima vlasti tzv. Republike Kosovo već su vođeni razgovori na tehničkom nivou ili posredno preko međunarodne komisije. Novim zakonom se u osnovi ukida odluka Narodne skupštine iz 2008. čime se i ta formalna prepreka o neprihvatanju nezavinsosti Kosova sklanja sa dnevnog reda.

Inače, nešto mi se javlja da će sednica Narodne skupštine o Kosovu biti zakazana baš u nedelji kada se u Kazanju održava samit BRIKS i da će upravo to poslužiti Vučiću da odbije poziv koji mu je uputio Putin, a da to zabašuri navodnom borbom za očuvanje Srbije. Doduše, ostaje da se vidi da li će Rusi prihvatiti takvo objašnjenje i na taj način uzeti aktivno saučesništvo u izdaji srpskih nacionalnih interesa, a što u konkretnom slučaju znači i ojačavanje pozicija političkog zapada u regionu Balkana.

I konačno, postavlja se pitanje da li se i šta još može učiniti da bi se sprečila ova završna izdaja. Mišljenja sam da je dogovor Srba koji žive na KiM i koji nisu pod kontrolom ni Vučića ni Kurtija, sa preostalom opozicijom u Srbiji koja nije pod režimskom šapom prvi i neophodni korak u pravcu iznalaska nekog ostvarivog plana.

Vremena nema mnogo, tek nešto oko mesec dana. Naravno, taj neophodni dogovor nije rešenje samo po sebi, ali se mora imati polazna osnova. Drugi korak je svakako izazivanje političke krize u zemlji dovoljno velike da vlast ustukne i ne realizuje planove da u Narodnoj skupštini odlukama poslanika koji su pod kontrolom izglasaju zakone kojima će se trajno i rekao bih nepovratno stavlja tačka na status Kosova i Metohje.

Završni korak je svakako rušenje Vučićevog režima i uspostavljanje nove i drugačije politike. E sad, lako je nabrojati korake, ključ je da iste uspešno izvedemo, a za to nam treba puno snage, znanja i sreće.