Uskoro će pola godine studentskih protesta u Srbiji i povodom toga sa punim pravom pišem da su oni šampioni. Naime, mnoge druge grupacije su u tom periodu krenule sa pobunom, ali su pritisnuti problemima, svađama i drugim stvarima posustale, dok su studenti tu svo ovo vreme, zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik Youtube kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Bilo to kroz akciju sa biciklama do Strazbura, blokadom javnog servisa ili kako ga sad zovu RTS-a radio televizija studenata ili masovnim protestima poput onog u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu ili sada Kraljevu, gde se okupilo više desetina hiljada ljudi.

Posebno je ako to što je i režimu jasno da ga studenti sami ne mogu oboriti, ali i to da su uspeli da obore Vladu Srbije nakon što su lojalisti slomili vilicu jednoj studentkinju. Izgovor za ostavku je moralni čin i to je ok, ali da se desio onog trenutka kad je pala nadstrešica ili mnogo puta pre toga, i da nije pod pritiskom.

Ovako to sigurno nije moralni čin već pritisak ulice na institucije. A institucije i njihovo buđenje je sporo, ali se dešava. Sporo je iz razloga što su ljudi u institucijama i dalje u strahu da rade svoj posao ali i dugo je negovana politika poltronstva i nezameranja nadređenima kako bi se iz ličnih (samoživih) razloga sačuvalo radno mesto  na uštrb dostojanstva. Da se institucije bude govore i zaposleni u radio televiziji Srbije koji nisu hteli kroz podrume i ćevabdžinice a idu na posao i koji su se priključili studentima. A to je opasnije po režim od bilo čega, kada i ljudi kojima život direktno zavisi

od odluke moćnika nisu spremni da se baš toliko ponižavaju i da od sebe prave Ćacije. Najdrastičniji primer je u tužilaštvu gde postoji

i viber grupa taioci koji žele da rade po ugledu na Ćacije gde su studenti 2.0 tj studenti koji žele da uče. Problem je samo što tužioci

koji žele da rade nisu u toj grupi dok su oni koji su lojalni režimu Aleksandra Vučića u toj grupi. Taj se plamen proširio i zahvatio je i

Bezbednosno informativnu agenciju naravno i njene tabloide gde se konstantno traži odanost vođi a ne zakonu. Kao i do sada i ovu će bitku

dobiti razum a ne ucene i pretnje smenama. Tužioci nisu botovi već ljudi koji moraju da prođu mnogo toga da bi došli do tih mesta i da

naravno uvek se provuče neko ali uglavnom nije lako njih zameniti nekakvim ćaci tužiocima. To je veliki uspeh studentskih protesta pored

naravno najvećeg a to je smena Vlade. Režim se naravno odlučio da se brani od pritiska postavljanjem nekakvih šatora ispred isnstitucija

gde očekuju studente i sada je grad pretvoren u Ćacilend, saobraćaj je otežan a građani su zgoroženi. A da stvar bude još i gora šatori

su prazni i dolaze lojalisti samo po potrebi tj po naređenju. Tu se odlično vidi i broj ljudi koji je zaista spreman da brani režim, em ih

je manje a još su tu isključivo iz razloga dnevnica o čemu postoji mnogo svedočenja aktera. Sa druge strane studenti su motivisani i

spremni da idu do kraja a kraj zavisi od toga koliko će im se još branša pridružiti i kada. Sami studenti jedva čekaju da na Vidivdan

Aleksandar Vučić objavi knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju a oni da mu samopše da nije kraj tek je poluvreme. Pumpanje neće stati

samo se tktika i intezitet menja. Pumpanje postaje najskuplja naša reč i sigurno će obeležiti ovu godinu. Problem režima su i agilnost i

kreativnost mladih ljudi koji su daleko veštiji u sukobima na internetu a i to što mejnstrim medijima konstanto pada gledanost u korist

društvenih mreža. Naravno nisu samo studenstski protesti za to odgovorni već i smena generacija, loša uređivačka politika, a i prosto

neke stvari su prevaziđene dolaskom novih tehnologija. Sa smenom generacija smeniće se i ovaj režim ali i svaki sledeći koji ne bude

pratio duh vremena i značaj pojedinaca koji žargonski rečeno ljuljaju kavez. Pritisnut svime Vučić je urado nekakvu rekonstrukciju

Vlade Srbije. Doveo je ljude poput Dejana Vuka Stankovića, Đura Macuta i slične a vidan je izostanaka Aleksandra Vulina mada verujem da

će njega uspešno odmeniti Boris Bratina. Vidljivo je i povlačenje sekretara Vlade Novaka Nedića ali i mnogih drugih niže rangiranih

činovnika koji vođeni istiktom za preživljavanjem napuštaju brod koji definitvno tone. Kada brod počne da tone jako je bitno da se što

pre odvojite od njega kako vir ne bi uspeo i vas da povuče a ovde je baš tako stanje. Najpametniji su se davno distancirali i sada bezbrižno

krckaju naše pare po svetu poput Slaviše Kokeze a najgljupli će ovo braniti do kraja. Pored glupih ovakav režim će braniti i kriminalne

grupe za kojima neće biti potrebe nakon smene. Ali osim toga i par medija sve je menji broj ljudi koji to hoće. Problem režimu je i

opozicija parlamentarna koja pokušava da oživi i svojim nastupima želi da se vide da i oni postoje u ovim smenama ali za sada neuspešno im

to ide, naravno i to će se menjati kako se izbori budu približavali. Dodatni pritisak na režim biće i taj što više nije u mogućnosti

da predstavi pokret za narod i državu i da pravi velike mitinge po Srbiji. Posle debakla u Beogradu i razotkrivanja učesnika koje možemo

podeliti po socijalnoj karti na socijalne slučajeve i ekstremno bogate poput Drčelića i Veselinovića, vidi se da su izgubili podršku srednjeg

staleža koja je bitna za svaku stranku ili pokret. Ekstremi nikada nisu većina ni u jednom društvu i većina želi ili teži ka centru.

Poslednjih meseci onaj slogan mir i stabilnost sasvim je izgubio smisao i ljudi koji su takvu politiku Aleksandra Vučića podržavali sada

se iste klone, govore da nisu oni za njega doduše sa dodatkom ali, ali to ali ubrzo će se izgubiti takođe zahvaljujući studentima. Ovom prilikom

želim i da kežem svima koji se pitaju do kada će ovo da traje da isto mogu da ubrzaju svojim učešćem na neki način. Probudite se i biće

brže gotovo nego što se iko tome nada.