Milovan Brkić

Kada je imperator Kaligula proglasio svog konja za senatora, počelo je da se raspada rimsko carstvo.Gaj Julije Cezar Germanik (po rođenju) i  Gaj Julije Cezar Avgust Germanik (kao imperator), dobio je nadimak „Kaligula“ („mala čizma“), umanjeni oblik kalige, vojne čizme, od vojnika svog oca tokom njihovog pohoda na Germaniju.       

Malo je sačuvanih izvora o vladavini Kaligule, iako je on opisan kao plemenit i umeren car tokom prvih šest meseci njegove vladavine. Nakon ovoga, izvori se fokusiraju na njegovu okrutnost, sadizam, ekstravaganciju i seksualnu izopačenost, predstavljajući ga kao ludog tiranina.

Poznat nam je opis jednog drugog tiranina, koga poznajemo. Kada je počeo da vlada, znali smo ga kao Aleksandra Vučića. Privih šest dana  na vlasti bio je umeren, skoro snishodljiv. Od tada ga većina  građana zove Aca Picousti (Vučiću pederu) i opisuju ga rečima po kojima je bio poznat i Kaligula.

Kaligula je na vlasti bio samo četiri godine, ovaj naši više od 12 leta. Trebalo je to izdržati.

Na kraju vladavine Aca Picousti se setio Kaligule. Pa reče – imam i ja svoje konje, koje mogu staviti za premijera. Da šiba po pobunjenoj raji.

I obrati nam se, podanicima svojim, da nam, svečano, saopšti ime tog svog, odnosno da se on zove Đuro Macut Ćaci.

I bi sudbina. I pojavi se Đuro u Narodnoj skupštini, peške prolazeći pored skulpture Tome Roksandića –  Igraju se konji vrani. Konji ispred skupštine, konj u skupštinu.

Pojavni oblik života izloži svoj ekspoze. “Danas ne pada kiša, jer je tako odlučio predsednik Vučić“ poče da njišti ovo čudovište“ I sve u tom stilu – Voda je mokra jer je tako rekao predsednik Vučić – ili tvrdnje da “lepo živimo, skroz dobro, zahvaljujući predsedniku Vučiću,  koji je uspeo da nam nabavi po dva jaja dnevno i sto grama Matijevićevog parizera.

I obeća  živuljka da će raditi 24 sata, da nama bude bolje. On ume sa skalpelom, a nije mesar. Može da žensko pretviri u muško, a muško u žensku osobu. Eksperimentsao je i sa Acom Picostim, ali je on ipak ostao samo na Vučiću pederu!

Konji su plemenite žvotinje, ali, nisu dobri za senatore. Slute na propast.

Oseća to i Aca Picosuti, pa nam poručuje da neće otići sa vlasti, da je neće dati pobunjenoj raji. “Morate da me ubijete“ – zapenio je Aca Picosuti, mada to, duboko verujem, niko od podanika ne želi da mu se desi. Radije bih da mu sude. Ali, ako moraju, kao što on traži, neka sam konačno odluči.

Bog je veliki šaljuvdžija, kažu. Eto nam Đure da nam sašije novo odelo. Koristiće manje štofa, jer svi idemo na dijetalnu ishranu. Picousti nema više novca. A i dok je imao milijarde, davao je drugima.

Punio je račune u ruskim bankama, preko dve milijarde, isto toliko stavio je i u kineske banke, pa je tovare blaga nosio sultanima u Rijad, Abdu Dabi, Katar.  diplomatskom poštom nosio u Vašington, radio je dosta i zaradio na toivaima belog praha…

Ali, eto dođe vreme da ga gologuzi studenti obore s vlasti, predstavlajući ga kao zlog vladara.

Oni kojima je punio džepove i račune, sa kojima se grlio, ljubio i sa njima je zano i da zanoći, sada ga, kao ne poznaju.! Ej, njega Acu Picoustog! Pa neće moći tako.

Poćeralo ga sa svih strana. Umesto da ih uputi na svog senatora Đuru Ćacija, pa neka im on objašnjava, a on da se pravi mutav ili da ostane kao Aca peder, on se ljuti, preti.

I pišu mu iz Bisela da mora, ultimativno da uvede vize Kinezima i Turcima sultana Erdogana, da ne sme da ide na proslavu Dana pobede u Moskvi. Ili će da mu sve po spisku.

I ako se pravi važan, pune su mu gaće. Njegova pomada daleko se oseća.

U Srbiji je poznata misao kineskog vođe pokojnog druga Mao Cdedunga – Gde god se okreneš, dupe ti je pozadi. U takvom je, da prostite, naguženom položaju bivši Aleksandar Vučić, zvani Aca Picousti. Šta god uradi, kajaće se. Što god ne uradi, kajaće se. A gologuzi studenti i sirota raja seire. Pitaju glasno, za Boga ne znaju – „A đe su ti ti tvoji pajtosi s kojima si šurovao, zanoćivao.

Aca se ljuti, ali zna da nije kadar više ni stići ni uteći. Niti ima ko da ga brani. Grđani su obukli nova odela i namazni su i oni ratničkim bojama. Šio nam ga Đura.

Iz vile “Mir“ čuje se krici i jauci. Najbliži doskorašnji prijatelji Ace pedera došli da uteruju dugove. On toliko vršti, kao Kaligulin, ili Damjanov zelenko.

Preostali naprednjak viče, imitirajući Srećka Šojića – dosta sa tim isukivanjem i nabivanjm, evo dolaze Rusi, da ga oslobode, teši se. Neka kobrica, koja briše Aci čelo, odgovara. “Rusi još nisu došli na red.“

O, al će da ga jebu, reče naprednjak. I uteče. Nalete na grupu od milion pobunjenika, koji postavljajui binu za vešanje.

Ne bi bilo nikakvo čudo da se desi isto kao i u Francuskoj buržoaskoj revoluciji, (1789 do 1795) gde su vešala bila glavni instrument obračuna sa povlaštenom klasom.

Uzroci te revolucije ne razlikuju se od današnjeg opštenarodnog bunta u Srbiji: tada su u Francuskoj opšti uslovi života bili nepodnošljivi, jer je Kralj, kao najviši vladar dao sva prava samo svome plemstvu i sveštenstvu (danas u Srbiji su to Diktator, vladajuća stranka i njena „duhovna podrška“ iz većeg dela SPC).

Francusku revoluciju digli su građanstvo i seljaci, današnju srpsku opštenarodnu bunu podigli su studenti a priključili se svi građani, poljoprivrednici, radnici, lekari, zanatlije…

Javne i državne službe u Francuskoj u vreme Revolucije obavljali su samo plemići i sveštenici koji su bili oslobođeni plaćanja poreza a od kralja su još dobijali i državne naknade.

U mračnoj diktaturi današnje Srbije, povlašteni na vlasti i njihovi lopovi kao i sveštenstvo takođe ne plaćaju poreze, a od svoga „vođe“ dobijaju još koliko im treba, da bolje vrše teror i pljačku naroda.

Zato su vešala iz Francuske revolucije rešile taj problem. Temeljito. Jer ne bi bilo današnje Francuske, da ta štala puna smrada nije očišćena do kraja.

Neće ni Srbije biti za pola veka, ako taj posao ne bude obavljen temeljno.