Branislav Gulan (1953) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.. Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA U Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran sa predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji,koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Političke akcije ne moraju da imaju ekonomski smisao!

Višemesečna blokada univerziteta i školstva može imati širok spektar negativnih efekata na društvo, ekonomiju i budući razvoj zemlje, jer bez političke stabilnosti nema makroekonomske stabilnosti, uključujući stabilnost deviznog kursa, navodi se analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). U analizi se konstatuje da je u Srbiji i dalje blokirana nastava na državnim fakultetima, u beogradskim gimnazijama i manjem delu srednjih i osnovnih škola. Politička stabilnost stvara uslove za dugoročne ekonomske politike, povećava poverenje investitora i smanjuje rizik od valutnih kriza, a bez nje, čak i dobre makroekonomske politike mogu biti ugrožene, što dovodi do ekonomskih problema.

U analizi se navodi da političke akcije ne moraju da imaju ekonomski smisao, jer im je nekada efekat po ekonomiju ciljano negativan, što je legitimno u političkoj borbi, jer se računa da se šteta naneta političkom protivniku ekonomski nadoknadiva.

Problem nastaje kada se ta granica premaši. Obrazovanje je ključni faktor u razvoju ljudskog kapitala. Formalno obrazovanje je zasnovano na postepenom građenju znanja. Svaki novi koncept se nadovezuje na prethodno naučeno, a ako se propuste osnovni koncepti, teško će razumeti naprednije sadržaje, navodi MAT.

Zbog toga je ključno sprečiti propuštanje obrazovanja kod dece i mladih, kako bi se izbegle dugoročne posledice po pojedince i društvo u celini, dok dugoročna blokada obrazovnog procesa redukuje kvalifikaciju i kompetencije radne snage, što vodi smanjenoj produktivnosti i inovacijama, dok odlaganje diplomiranja mladih odlaže njihov ulazak na tržište rada, što utiče na zaradu pojedinaca i poreske prihode države.

Dugotrajna blokada univerziteta generiše prekid naučnih istraživanja i međunarodne saradnje, što slabi inovacione kapacitete zemlje, a bez obrazovanja, dugoročni ekonomski napredak je nemoguć, ma ko da je na vlasti, dodaje se u analizi.

Analiza MAT pokazuje da je Srbija u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, jer je industrijska proizvodnja lane uvećana za 3,1 odsto.

U decembru je, šesti mesec zaredom, uvećana i vrednost spoljnotrgovinske razmene, te je kumulativno u 2024. razmena međugodišnje povećana za 4,1 odsto, u tom okviru izvoz za 1,8 odsto, a uvoz za 5,9 odsto, ističe MAT.

Prošle godine je zabeležen umereni budžetski deficit od oko 2,2 odsto BDP, dok je realni rast prometa u trgovini na malo iznosio 5,4 odsto međugodišnje posmatrano.

Inflacija je u decembru 2024. godine smanjena na mesečnom nivou, dok je na međugodišnjem nivou ostala nepromenjena, 4,5 odsto.

U analizi se navodi da „deprimira“ još jedno odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevca, sada za mart.

Ozbiljan rizik predstavlja i eventualno sankcionisanje Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Puna primena sankcija protiv NIS nastupiće 27. februara, a u međuvremenu je osnovana radna grupa pri Vladi Srbije čiji je cilj da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima.

U analizi MAT se dodaje da je NIS u 4. februara uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske.

Nedelju dana pre toga, hrvatski naftovod JANAF je preko advokatske kancelarije u Vašingtonu podneo zahtev američkom međunarodnom telu za sankcije da mu dopusti da ispuni svoj ugovor sa NIS, koji podrazumeva transport 10 miliona tona sirove nafte.

Glavni partner JANAFA je NIS i oko 95 odsto sirove nafte doprema preko ovog naftovoda sa kojim ima aktivan ugovor o snabdevanju do 31. decembra 2026. godine, podseća MAT.

U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra

Primena sankcija protiv Naftne industrije Srbije će početi 27. februara, a odgovor na zvaničan zahtev američkom Ministarstvu za finansije za njihovo odlaganje na 90 dana, još nije stigao. Ova informacija navedena je u autorskom tekstu „Naftna industija Srbije pod pritiskom“ Sanje Filipović, obavljenog u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Većinski paket akcija NIS-a (51 odsto) je prodat Gaspromneftu za 400 miliona evra, 2008. godine, uz obavezu da ruski partner investira dodatnih 500 miliona evra u razvoj kompanije.

 „Mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visine cene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od četiri milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte“, navela je Filipović.

Dodala je da su nakon privatizacije kapitalna investiranja porasla na godišnjem nivou čak 3,6 puta. Zahvaljujući investicijama, Rafinerija nafte u Pančevu je danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u regionu. Pored toga, izvršena je diversifikacija poslovanja NIS-a na sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom i započeto je poslovanje u zemljama regiona, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.

Sankcije Ruskoj federaciji dovele su, ne samo do promene pravaca i izvora snabdevanja naftom, nego i do pritisaka za vlasničkom transformacijom naftnih kompanija u kojima postoji rusko vlasništvo. Postavlja se pitanje kako u kratkom roku pronaći adekvatno rešenje za sankcije NIS-u, ali treba imati u vidu, kako je navedeno u tekstu, da kompanija Rosneft Dojčland (Deutschland), sa učešćem od oko 12 odsto u ukupnim kapacitetima za preradu nafte u Nemačkoj, predstavlja jednog od najvećih igrača na tržištu nafte čija su sredstva stavljena pod upravu Nemačke Vlade još u septembru 2022. godine.

Do sada je ova odluka četiri puta produžavana, a važeća je do 10. marta 2025. godine, pa zbog pritiska od moguće nacionalizacije, Rusija vodi pregovore sa Kazahstanom o prodaji udela u nemačkim rafinerijama Šved, Bajernojl i Karlsrue u kojima Rosneft ima vlasnički udeo od 54,17 odsto, 29 odsto i 24 odsto. Nakon privatizacije NIS-a značajno su poboljšani svi poslovni pokazatelji te kompanije, ali nakon rekordnih rezultata 2022. godine, tadašnje sankcije su se odrazile na pogoršavanje rezultata poslovanja. Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od jedan odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA je smanjen 35 odsto.

Privatizacijom NIS-a, država Srbija je izgubila kontrolu nad upravljanjem kompanijom jer poseduje manjinski udeo od 29,87 odsto kapitala. Ta ta kompanija je danas u Srbiji jedini proizvođač sirove nafte i prirodnog gasa, jedini prerađivač nafte i vlasnik mreže maloprodajnih objekata za benzin od 400 benzinskih stanica u zemlji i regionu. Upravo iz tog razloga, NIS se, kako je navedeno, mora posmatrati u širem kontekstu, odnosno mora se sagledati njegov značaj i doprinos privredi Srbije. Prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG, koja je imala za cilj sagledavanje ekonomskog uticaja NIS-a u Srbiji u periodu 2010-2020. godine, utvrđeno je da je NIS imao prosečan godišnji direktan doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP) od 5,1 odsto.

Prosečan godišnji doprinos NIS-a BDP-u Srbije bio oko 2,6 odsto. NIS je u prethodnoj deceniji bio u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom, vrednim 262 miliona evra. Prema izveštaju Agencije za privredne registre za 2023. godinu, NIS je izgubio prošlogodišnju prvu poziciju jer su poslovni prihodi smanjeni za petinu, pre svega, usled pada prihoda od prodaje proizvoda i usluga na domaćem (17,6 odsto) i inostranom tržištu, za trećinu. Poslovni dobitak je 2023. prepolovljen, neto dobitak je bio na nivou od 44,8 odsto dobitka, ostvarenog u prethodnoj godini. Danas je NIS jedan od najvećih vertikalno integrisanih, energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji ukupno zapošljava oko 13.500 ljudi, uključujući i zaposlene u HIP Petrohemija u kojoj je NIS 2021. godine uvećao vlasnički udeo na 90 odsto osnovnog kapitala. Pored toga, NIS je jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Srbije iznosilo oko 12 odsto.

Istina o zaduženosti Srbije

Poređenja javnog duga Srbije sa zemljama EU jasno ukazuju da je naša zemlja zadužena daleko ispod proseka dugovanja članica Novi auto-putevi, škole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i drugi brojni infrastrukturni projekti koji se rade u Srbiji, nesumnjivo su doveli do pitanja koliko to utićče na zaduženost zemlje. Kako piše Vaseljenska, Srbija se, ulažući u infrastrukturu, odgovorno zaduživala za razliku od mnogih zemalja EU, a posebno Hrvatske koja je izgubila kontrolu nad važnim resursima. Poređenja javnog duga Srbije sa zemljama EU jasno ukazuju da je naša zemlja zadužena daleko ispod proseka dugovanja članica. Ovde treba uzeti u obzir i pogodnosti koje zemlje EU imaju za razliku od Srbije kada je reč o znatno povoljnijim kreditima i uslovima zaduživanja. Javni dug Srbije iznosi  38,87 milijardi evra, Hrvatska 49,16 milijardi, Slovenija 45,47 milijardi, Mađarska 150, 47 milijardi i Austrija 394,78 milijardi.

Iz priloženih podataka se vidi da je Srbija, ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu već i na evropskom nivou. Srbija je daleko od „prekomernog duga“ koji može ugroziti ekonomiju dok se državni dug drži pod kontrolom, a sredstva usmeravaju na konkretne projektima koji donose dobrobit svim građanima. U poslednjih dvanaest godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je još 195 kilometara u izgradnji. Izgrađeno je nekoliko mostova, veliki broj škola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, što je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost.

Autoput „Miloš Veliki“, Moravski koridor, izgradnja najmodernijeg kliničkog centra u Evropi, rekonstrukcija i izgradnja bolnica i bolničkih centara širom Srbije, škole, vrtići, samo su neki od projekata u koje je uložen novac. Prosečna plata je danas znatno povećana kao i mogućnost zaposlenja i zarade. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka.

Uprkos negodovanju političkih protivnika aktuelne vlasti koji najčešće govore o zaduživanju i padu životnog standarda, statistika kaže da građani više troše na stanovanje, odeću, tehnologiju, ali i na putovanja, što je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i poboljšanja životnog standarda.

Kako se Srbija razlikuje od Hrvatske i Slovenije

Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. Pored toga, javni dug Srbije je dosta manji nego što je slučaj sa ove dve zemlje iz komšiluka.

Uprkos tome što Hrvatsku ističu kao primer uspešne turističke zemlje, jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj – autoput Zagreb-Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od auto-puta ne ide direktno u državni budžet već privatnom koncesionaru.

Pored toga, ukupna mreža autoputeva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara i radi se proteklih 20 godina, što je tek nešto više od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu auto-puteva. Uprkos tome što je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18 odsto veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra.  Razlika je i u tome što Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, što je dugoročno održivo.

Na drugoj strani, Slovenija koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika, ima javni dug od 70 odsto BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti. Zaduživanje samo po sebi nije problem – problem je ako se zaduženi novac troši neodgovorno ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se višestruko isplatiti – ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.

Žitnica postaje tihi ubica!

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,4 milioana hektara) bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije  imalo više od pet odsto humusa, dok  danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemljišta koji hara Srbijom

Ukoliko se ne zaustave degradadiocni proseci zemljišta u Srbiji, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. „Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemljišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju. Prema rezultatiam najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji dans ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3. 257.100 hektara. Priklikom popisa RZS je zabeležila da u Srbji postoji i 725.408 goveda, pa  2.263.705 svinja, 1.702.682 ovac, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredom se u Srbiji bavi 1.150.653 lica. Poljoprivreda uSrbikji izaosaje za onom u Evropi jer njuiej strateška privfenda grana!

Pada plodnost zemljišta, šta učiniti?

Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.  Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. „Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara“ dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu.Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla. Uz to, već godinama naši ratari analiziraju zemljište besplatno zahvaljujući podršci.

Žedne njive!

Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne!najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivuih površina. Inae, u Srbiji se od 4,1 milioan hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3,48 miliona hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je tek 54.639 hektaraa poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. . Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m3 vode, što je bilo za 7,3 više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje. Najbolja potvrda takvog lošeg stanja je činjenicda da vrednost ukupne agrarne proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Uzroke tome traba tražiti i u dobrim prinosima. Jer, oni su pre četiri decenije bili, mnogih kultura bili znatno viši, nego danas, pa čak i  rekordni.

U Srbiji u 2023. navodnjavano manje poljoprivrednog zemljišta nego 2022.godine!

U Srbiji je 2023. godine godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu.

Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, kažu u RZS.

U Srbiji je 2023. godine godine, od ukupno 3,25 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).  Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS na svom sajtu. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. Navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine

Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto)!

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66/742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Godine rekorda

Tako je prema podacima Republičkog zavdoa za statistiku dalekih godina, pre nekoliko decenija, builo dosta godiahn sa vipše prinoisa nego danas. Ta proizvodnja znači za Srbiju povratak u blistavu prošlost! Koja je danas i pored napredovanja nauke, nedostažna! Ona osakje samo želja, politirčla I kreqatora agroekohnjismke politike. Prinsoe koej žele za ostanaka na vlasti nemeogu da ostafe ,a li mogu da ih pronađu u litetaruri, samo  za sećanje!

Rekordna proizvodnja pšenice bila 1991. godine bila od 3.763.503 tone, zatim kukuruza je1986. godine godine bilo rodilo 8.062.000 tona, zatuim 1974. godina proizvodnja krompira u Srbiji bila je 1.148.660 tona, pasulja koji sad uvozimo 1995. godine na njivmaa u Srbiji bilo je rodilo 101.030 tona, pa je u 1977. godine tada proizvedeno 244.960 tona paradajza, a to povrće se danas dobrim delom uvozi.  Beleže se i rekordi u proizvodnji šargarepe pa je  u 2010. godini zabeležen rod čak od 101.180 tona. Zatim u 2002. godini ubrano je i blizu 18.000 tona duvana.  Danas uvozimo i beli luk, a u 1984. godini proizvodili smo ga blizu 35.000 tona, a uvozi se i crveni luk, a njegova rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 202.860 tona u 1981. godini! Sada se piše da u svetu nema dovoljno šećera a u Srbiji je rekordna proizvodnja šećerne repe bila 4.920.000 tona u 1989. godini. Takva proizvodnja je obezbedila podmrivanje domaćeg tržišta i nekoliko stotina hiljada tona za izvoz, što je danas nezamislivo pa je sad i dvostruko manja proizvodnja slatkog korena u četiri šečerane, ali i šećera u Srbiji. 

Pad navodnjavanih površina

Prema podacima Republićkog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih poljoporivrednih površina. To je ya 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se  proizvodila na 3,48 miliona hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000  m3 vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine. Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Ciljevi na dugačkom štapu

Decenijama su se postavljali ciljevi da se navodnjava više od 510.000 hektara njiva, ali je voda, pema podacima RZS u 2018. godini stizala samo na 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Slično je bilo i u 2019. godini kada je prema podaciam RZS, manje nego prethjdone godien navodnjavao 77 hektara. Prema podacima RZS i u 2018. godini  u Srbiji se navodnjavalo u proseku oko 1,4 obradivih površina. I tada se u Srbiji seu se navodnjavale oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto ). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno bilo zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto  manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto  površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto  njiva. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša (to je recimo 1,5 milijardi dolara bilo samo u 2017. godini) mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje. Ili za poslednje dve i po deceniej suše su nanene štetu od oko devet miloiajrdi dolara u Srbiji. Sve to je još uvek na dugačkom štapu!

U 1969.godini sa više od 42 miliona stabala šljiva u Srbiji  bilo je ubrano  886.540 tona roda, pa je iste godine bilo proizvedeno i  748.530 tona grožđa. Analize pokazuju da je 1979. godine proizvedeno na poljima Srbije i 441.710 tona dinja i lubenica. Rekordna proizvodonja višanja od 165.730 tona zabeležena je 2020. godine. U toj godini RZS je zabeležila rekordnu proizvodnju malina 2020. godine od 128.971, a evropski rekorder Srbija je bila u proizvodnji dunja  2013. godine, kada je ubrano 15.754 tone.c Zahvaljujući nauci u Srbiji je naglo porasla proizvodnja jabuka, pa ih je 2013. godine bilo ubrano čak 510.411 tona, što je duplo više od potrošnje u Srbiji. U 2011. godini bio  je i rekordan rod kajsija pa je ubrano oko 44.100 tona, a iste godine ubrano je i 91.366 tona bresaka. Vlasnici voćnjaka zasađenih kruškama prosečno godišnje imaju po 55.000 tona roda, ali je rekordna berba bila 1989. godina kada je ubrano oko 96.500 tona…

Po ovim podacima, o rekrodnim prinosima, budućnost proizvodnje hrane u Srbiji se nalazi u povratku u prošlost! Jer, to potvrdjuju i podaci RZS! Oni ukazuju na visinu proizvodnje od skoro pre pola veka, ali  ona ostaje samo želja kreatora današnje agroekonomske politike, ali i proizvođača sirovina za hranu u Srbiji!

Nizak nivo humusa…

 Analitičari su izračunali da je agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije, do pojave bolesti Korone imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Po poslednjoj validnoj Strategiji razvoja poljoprivrede koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014, a koja važi još godinu dana, do kraja jula 2024. godine,  rast je trebalo da bude 9,1 ili u blažoj varijanti 6,1 odsto godišnje. Podsećamo, da je strategiju trebalo da usvoji i Skupština Srbije, ali posle ukazivanja na njenu nerealnost, dokument nikada nije upućen Parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od „zelene revolucije“ sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva. „Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših ponašanja u poljoprivrednoj praksi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod 2,5 odsto“, navodi Vasin.

Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke. Da bi se na nekom zemljištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta. Preporuka je da se pre zasnivanja poljoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemljišta. Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su PH vrednost, sadržaj kalcijum-karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi, objašnjava za javnost dr Radmila Pivić, naučni savetnik u Institutu za zemljište.

Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva i vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda (procena je da sad u stajama u Srbiji postoji samo 332.000 goveda i u oborima manje od dva miliona svinja) što znači  da u zemlji nema dovoljno ni stajnjaka! Zato se moraju primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije. Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije.

Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti. Po preporukama struke i nauke za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje… Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkih đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta. „Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija ugljenika u poljoprivredi i podsticanje praksi koje skladište ugljen-dioksid u organskoj materiji zemljišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama – kalcizacijom i gipsovanjem zemljišta“, dodaje u izjavi za javnost Pivićeva.

Država treba da podstakne poljoprivrednike da povećaju nivo humusa u zemljištu. Prema mišljenju stručnjaka za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima. „Recimo sideracija ili zelenišno đubrivo je mera koja može značajno da poboljša situaciju. To podrazumeva da se gaje biljke koje su namenjene za zaoravanje. Kompletna i podzemna i nadzemna masa služi da se u periodu kada je najveća vegetacija zaore u zemljište. Time se povećava sadržaj humusa i ostale osobine zemljišta koje su vezane za organsku materijiu.Problem u takvoj meri je što poljoprivrednik nema direktnu korist od te jedne vegetacije. Ima on korist od toga, ali ona je dugoročna. Kratkoročno nema tržišni proizvod koji može da proda, a ima troškove ulaganja u gorivo i seme. Zato su potrebne subvencije države da se pomognu poljoprivrednici koji rade meru sideracije“, objašnjava Vasin.

Humus nije bitan samo za poljoprivredu

Humus u velikoj meri utiče na vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Zemljište koje ima dovoljno organske materije zadržava vlagu u dužem vremenskom periodu od zemljišta u kojem je sadržaj organske materije nizak. Time obezbeđuje biljkama dodatnu vlagu i one na takvom zemljištu bolje podnose sušu. Ovo je jako bitno u današnjim uslovima. Zato obično kažemo da je organska materija za zemljište isto što i med za čoveka! Ona je procentualno mala u ukupnoj zapremini zemljišta, svega nekoliko procenata, ali je sa aspekta značaja i uticaja na biološku aktivnost i na sam prinos koji je poljoprivredniku bitan, vrlo značajna.

Jer, osim za poljoprivredu, humus je bitan i zbog toga što sprečava štetne procese u prirodi. Mnogi smatraju da je rešavanje globalnog zagrevanja upravo u tome da se poveća sadržaj organske materije, tj. organskog ugljenika u zemljištu. On se time vezuje i ne odlazi u atmosferu, ne stvaraju se gasovi staklene bašte koji uzrokuju zagrevanje. Pitanje sadržaja organske materije nije bitno samo za poljoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju. Jer, menjaju se klime, rastu temperature, pa je na nauci da stvori nove sorte i hibride koji će se prilagoditi vremenskim uslovima. Znači da imaju raniju setvu i žetvu. Da lakše i bez posledica podnose više temperature. Jer, u vremenu koje dolazi u narednih 100 godina čak 52 će biti sušne! Istraživanja pokazuju da će najkritičnije biti od 2070. pa do 2100. godine! Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje u 2023. godini sa 28,1 odsto, sa tendencijom pada, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru! Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru. U Evropskoj uniji na koju se ugledavamo ima po jedno uslovno grlo po hektaru. U Srbiji je to danas tek 0,3 uslovnih grla! Razlog je što su staje u 565.000 gazdinstava uglavnom prazne. U njima je danas oko 332.000 goveda. Samo pre jedne decenije bilo ih je blizu 900.000!

Interesantno je da šest najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji raspolaže sa oko 120.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A, Srbija sada nema dovoljno junadi ni za jedan utovar na brod – pa je nedavno nedostajalo oko 2.000 grla. Prema najnovijim podacima, na šta ukazuje tekući  popis poljoprivrede, u Srbiji  trenutno ima samo oko 332.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno! Posledica toga je da se danas u svet iz Srbije izvozi godišnje samo oko 100 ton ,,bebi bifa“ godišnje. To je za 100 puta manje nego sad daleke 1991. godine kada je iz tadašnje Jugoslavije bilo izvezeno oko 54.000 tona ovog kvalitetnog junećeg mesa. Od toga iz Srbije je bilo više od 34.000 tona!

Međutim, sve dok poljopriveda u Srbii je ne bude strateška grana, a to znači da se problemi rešavaju sistemski ne reše, neće biti boljitka za proizvođače hrane. Jer, problemi se rešavaju  uredbama, a to je samo ,,gašenje požara“. Posle toga ponovo izlaze na ulice i traže pravdu, jer se njihov vapaj jedino tada čuje! Tek posle toga dobiju poneka obećanja, ali problemi ostaju nerešeni, dok se problenu ponovo ne izvade ispod tepiha. A, da se problemi neshvataju ozbiljino pa se i nerešavaju, najbolji podatak je da je aktuelni ministar poljoporivrede, 14. po redu od 2000. godine, odmah obećao gradnju novih zalivnih sistema na površinama većim od 100.000 hektara. A, da su nerealna obećanja  miniasra, ukazuje i činjenica da je u vreme vlasti ,,žutih“ tadašnji ministar iz Šapca odmah obećao gradnju sistema za navodnjavanje na  na milion novih hektara, i naravno da je otišao sa vlasti, ali ništa od toga nije ostvario. Tako su radili i svi prethodni ministri. Međutim, površine se ne povećavanju, što govore i aktuelni podaci iz RZS za 2022.godinu kada se navodnjavajalo samo 54.639 hektara. I tako da je svaki od 14 ministara u poslednjoj dve decenije, umesto praznih obećanja, izgradio samo sistema na po 10.000 hektara – Srbija bi danas pored postojećih imala i – nove sisteme na još 140.000 hektara! Ako, se ovavo nastavi oni u Srbji neće biti izgrađeni za još nekoliko vekova. Dakle, toliko će se i čekati boljitak i blagodet kaoi dobar život u agraru, Jer, bez stoke i punih staja i obora, neće biti ni veće proizvodnje hrane niti zarade po hektaru koja dans iznosi samo 1.200 dolara. Istovremeno u Holandiji je to više od 25.000 evra,a u Danskoj dostiže i 37.000 evra po hektaru!

 (Nastaviće se)