Branislav Gulan

    Zato se ističe da je voda izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvaljujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlje, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim,

–   Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju

·   Evropska komisija je krajem juna smanjila procenu upotrebljive proizvodnje obične pšenice u EU na oko 126,3 miliona tona; ·   Međunarodni savet za žitarice podigao je globalnu proizvodnju pšenice za sezonu 2026/27 na 821 milion tona, ali je istovremeno smanjio procene zaliha. To znači da svet možda ima dovoljno proizvodnje,

·   U Srbiji se konzumni krompir proizvodi na oko 25.000 hektara. Ukupna proizvodnja iznosi od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju; ·   Rekordna proizvodnja krompria u Sribji bila je

·   Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. godini u Republici Srbiji je evidentirano 3.239.374 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.325 poljoprivrednih gazdinstava. U svkaom od njihj je zaposoelno po 2,2 lica. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78 odsto čine oranice i bašte… ·   Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za

·   Može li agrar vratiti prehrambeni i semenski suverenitet? ·   Srbija je decenijama važila za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom, državu koja „može da hrani pola Evrope“. Danas, međutim, domaća poljoprivreda suočava se sa dubokom strukturnom krizom: stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, prehrambeni i semenski suverenitet ozbiljno

    „Ne bojim se ja revizora“. Ovu rečenicu u Gogoljevom „Revizoru“ izgovara gradonačelnik pri kraju poslednjeg čina! ·   Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu? Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola

    Selo bez krave nije statistika, to je ekonomija koja je napustila teritoriju! ·   U Srbiji danas čak u 600 slea nema više nijedne krave! To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi! ·   Stočarstvo je oduvek bilo više od

·   Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju! ·   Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP, izjavio je

Može li bolje? ·   Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran,

Šta, kako, gde i kuda dalje? ·   Uskoro u arhivu odlazi psolednja Strategija poljoprivrede Srbije, koja je važila od 2014. pa do 2024. godine. Sve loše u poljopriviredi donela je baš ona. Nju je bilo napisalo 240 domaćih stručnjaka. Oni su narodu i vlastima obećali godišnji rast agrara u narednoj

·   U Srbiji je 2026. godine odobren budžet, od 147,5 milijardi dinara u 2026. godini, a problemi sve veći u agraru! ·   Podaci o stočnom fondu dodatno oslikavaju trend: u odnosu na 2018. broj svinja je manji za 30,7 odsto, koza za 31,5 odsto, a goveda za 17,7 odsto (preko

·   Dragan Glamočić: Sistem koji ne može da obezbedi svoja semena i biološke resurse ne može biti otporan na promene koje donose klimatski uslovi. Moramo raditi na jačanju naše poljoprivrede i obezbeđivanju hrane za sve naše građane; ·   Srategija poljoprivede Srbije od 2025. do 2034. godine biće razvojna. Prošla je

    U Srbiji se proizvodi 1,34 milijardi litara mleka. Uvoz mleka guši domaću proizvodnju jer stočari nemaju kome da prodaju svoje mleko i prerađevine! ·   Mlekare sad najavljuju smanjenje otkupa i nižu cenu, a oko 400 proizvođača mleka kažu da su prinuđeni da ga prosipaju! Jer, će imati višak od

·   Kako je Srbija zemlja koja se već decenijama hvali da može da hrani pola  Evrope, došla u situacijij da je izgubila prehrambeni suveretitet kada je svinjsko meso u pitanju za svojih 6,6 miliona stanovnika. Pre pola veka u Srbiji su staje bile pune goveda, obori svinja, torovi ovaca… ·  

·   Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga imalo je niz uspona i

·   Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je trebalo da bude ključ za ubrzan razvoj sektora, zvanično je istekla 31. jula 2024. godine. No, s obzirom na to da nova nije doneta, njena važnost je produžena do kraja godine, ali bez javne rasprave, što ostavlja mnogo prostora za kritike; ·   Ova

·   Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine.  Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije. Mnogoi funkcioneri su se slikali pored nje i hvalili se

·   Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u Statističkom godišnjaku za 2024. godinu, nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sisteme. Ovogodišnje izdanje naglašava kritične izazove, uključujući povišene temperature, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja.

    U Srbiji je vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine. Posle toga se smanjio stočni fond pa trenutno u oborima imamo samo 2.349.176 svinja; ·   Ukoliko uvezemo tih milion doza vakcina i ponovo krenemo u vakcinaciju, to će biti kraj svinjarstva na  prostorima Srbije!

·   U Srbiji je aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemljoradničke zadruge. Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama potreban pristup tržištu

    Prema podacima Republičkgog zavoda za statistiku u Srbiji se u 2024. godini  navodnjavalo 48.668 hektara poljoprivrednih površina uz zahvatanje 66.742 miliona kubnih metara vode, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu, a najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje; ·   Prema nalazima DRI, novi sistemi su izgrađeni na oko

    Evropska unija je 2000. godine imala 257, a prošle, 2020. godine 96 šećerana. Dakle, za 20 godina ugašen je 161 pogon. Pre sedam godina cena šećera po toni iznosila je 700 evra, a prema navodima stručnjaka, ona je ispod 405 evra neodrživa. Danas, tvrde, iznosi 350 evra!; ·   Pre

Branislav Gulan ·   Srbija će 2052. godine imati 5,2 miliona stanovnika. Bićemo prosečno stariji za dve do tri godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5000 stanovnika i sa od 5000 do

    Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseduju nekloliko hiljada hekara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje

    Selo je izazov, ali i šansa za mlade, rekao je  ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, posle dodele u Srbiji 3.820  seoskih kuća sa okućnicom, mladima do 45 godine životga onima koji priv put rešavaju sopstveni stambeni problem!  ·   Izgubljeni prehrambeni suverenitet biće u fokusu nove strategije poljoprivrede! 

Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već

Paori sa Žetvenih dana poslali poruku: Ako se ovo ne promeni, hleb će zavisiti od uvoza! To znači da kilogram novog roda pšenice ne bi trebao da bude jeftiniji od 26 dinara za prinose od šest tona po hektaru. Za veće prinose cena bi trebala da bude niža, odnosno novi

·   Radi se na obnavljanju prerhambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklaĆivanje sa evropskim agrarnih propisima; ·   Promeniće se i način na koji se subvencioše poljoprivreda; ·   Pored velikih problema agrara Srbije treba istaći da je on, i 2024. godini ipak imao suficit u trgovini sa svetom. Jer,

Branislav GULAN Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede!? Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024.

Branislav GULAN Prehrambeni suverenitet je u fokusu nove strategije poljoprivrede Srbije čija izrada se privodi kraju sredinom 2025. godine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti , a

Vlast u Srbiji farmerima uvek pomera u budućnost! Branislav GULAN Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji

Branislav GULAN Prolećni sneg i zimske temperature mogle bi drastično da umanje rod voća u Srbiji. Kajsiji se to već dogodilo. Stručnjaci preporučuju sredstva za zaštitu, ali pčelari upozoravaju da vode računa da time ne ugroze pčele, kojima takođe ne odgovara zima u proleće.Voće u Sribji senalazui na oko 196.000

Branislav GULAN Rezultati poljoprivrede ukazuju na potrebu agrarne reforme Popis poljoprivrede u Srbiji pokazao je da u njoj postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo

Branislav GULAN (Biografiju objavljujemo na kraju teksta) AKS i eutanazija! Za  nestanak svinja u Srbiji ne treba optuživati samo AKS (Afriičku kugu svinja). Jer, Srbija ima tri kuge svinja. l najjača je ona agropolitčka domaća. Zbog njene loše politike smanjen je stočni fond. Ispražnjeni su obori. Druga kuga koja je

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je

Branislav Gulan (1953) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po