·   U Srbiji se konzumni krompir proizvodi na oko 25.000 hektara. Ukupna proizvodnja iznosi od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju;

·   Rekordna proizvodnja krompria u Sribji bila je 1974.godine od 1.148.660 tona.Takva proizvodnja nije više nikad dostignuta. RZS beleži da je u 2019. godini u Srbiji bilo proizvedeno  702.086, a krompira, 2020. godimne godinje 664.891 tonu ovog povrća!

·   Uvozne potrebe za konzumnim krompirom u Srbiji su oko 50.000 tona, a na osnovu dostupnih informacija, severo-zapadna Evropa imaće velike tržne viškoe i nisku cenu krompira!

·   Od ukupne proizvodnje od oko 50.000 tona se preradi. Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, neadekvatnim skladištenjem „ispari“ više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i ne može da se koristi za dalju preradu;

·   U Srbiju se godišnje uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita…

·   Analitičari ističu da sad prosečna potrošnja krompira u Srbiji ima tendenciju stalnog pada i trenutno je oko 44 kilograma po stanovniku godišnje!

Branislav GULAN

Cilj, smanjti uvoz krompira!?

U organizaciji Centra za krompir – Guča, Ekološkog društva Dragačevo i Udruženja za krompir Srbije, 30 maja u Kulturnom centru u Guči je po treći put obeležen Svetski dan krompira u Srbiji. Održana je i prva sednica Skupštine Udruženja za krompir Srbije.

Na predlog države Čile, 8. decembra 2023. godine, Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za Svetski dan krompira, da bi se podigla svest o globalnoj važnosti krompira za bezbednost hrane i ekonomski razvoj seoskih sredina u svetu.

·   Srbija je sad obavezna da za ishranu svog naroda sake godine mora da uvozi krompir. Jer ga nema dovoljno za ishanu svog stanovništva! Prema podacima RZS godišnje se u Srbiju uveze  oko 50.000 tona. Pored krompira u Srbiju mora da se uveze i oko 15.0000 tona pomfrita! Jer, ga nema dovoljno iz domaće proizvodnje!

·   Srbije je na  svojim poljima, sad već daleke 1974. godine proizvela 1.148.660 tona krompira. Tada je bila značajan izvoznik krompira! Takva proizvodhnaj kromoruia u Srbije nikada više nije dostigntua, jer je pčosle toga uvek bila u značajnom padu!

·   Ali, decenijama zbog loše agroekonmske politike, sad za ishranu svojih 6,6 miliona stanovnika mora da ga uvozi!

Od 2024. godine, svakog 30. maja u Guči – prestonici trube i krompira organizovano je obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji, a prošle godine za vreme Drugog obeležavanja Svetskog dana krompira u Srbiji osnovano je Udruženje za krompir Srbije, koje je po modelu: “OD KNjIGE PREKO NjIVE DO TRPEZE“ sa područja cele Srbije okupilo obrazovne srednje, više i visoko školske ustanove, proizvođače i prerađivače krompira, organizacije za zaštitu bilja, mineralna đuriva i mehanizaciju u krompiru, trgovace krompirom, ugostiteljske i turističke organizacije za promociju i posluženje jela od krompira.

·   Ovogodišnje Treće obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji započelo je odavanjem počasti minutom ćutanja nedavno preminulim osnivačima Udruženja za krompir Srbije: Dobrici Đekiću (1929 – 2025) – najstarijem proizvođaču krompira u Srbiji i Prof. dr Zoranu Broćiću (1961 – 2026), predsedniku Skupštine Udruženja za krompir Srbije;

·   Na skupu je dr Živko Bugarčić, potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije govorio o stanju proizvodnje i potrošnje krompira u svetu, Evropi i Srbiji: “Srbija je imala značajan deficit u rodu krompira 2025 godine. Bilo nam je jasno još u toku leta da su potrebe za uvoznim konzumnim krompirom oko 40.000 tona, a na osnovu dostupnih informacija predpostavljali smo da će severo-zapadna Evropa imti velike tržne viškove i veoma nisku cenu krompira, kada suu ptianju domaći proizvođači!

Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu!

·   Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio da je Srbija 13. izvoznik čipsa u svetu, što predstavlja značajan rezultat za zemlju naše veličine i pokazuje da postoji veliki potencijal za dalji razvoj proizvodnje i prerade krompira.

·   Ministar se hvali sa izvozom čipsa koji je mnogo manji od uvoza!?

Kako se navodi u saopštenju, Glamočić je tokom razgovora sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije u Lučanima rekao da je krompir jedna od najvažnijih kultura u ishrani stanovništva Srbije, a da se proizvodnja u velikoj meri zasniva na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Moravički okrug jedan je od najznačajnijih regiona za proizvodnju krompira u Srbiji. Za istim stolom sedeli ñó proizvođači krompira, prerađivači i predstavnici resornog ministarstva. To je najbolji primer kako kroz partnerski dijalog države i poljoprivrede možemo uspešno da tražimo rešenja i odgovore na pitanja kako da unapredimo domaću proizvodnju, sačuvamo naš sortiment i prevaziđemo sve izazove na tržištu“, rekao je Glamočić.

·   On je poručio i da će država nastaviti da podstiče razvoj poljoprivrede u Moravičkom okrugu, kako bi ljudi ostali na selu i svaki vredan domaćin imao sigurnu podršku;

Glamičić je ukazao i na problem uvoza jeftinijeg krompira iz pojedinih evropskih zemalja, koji se pojavljuje na tržištu po damping cenama i dodatno otežava položaj domaćih proizvođača. Ministar je naveo i da su na sastanku sa predstavnicima Udruženja za krompir Srbije dogovoreni konkretni koraci u pravcu dugoročne saradnje, a sve sa ciljem jačanja proizvodnje i prerade krompira u Srbiji.

U saopštenju se dodaje da je tokom razgovora istaknuta i potreba za većom podrškom naučno-istraživačkih institucija u praćenju savremenih izazova u proizvodnji krompira, posebno kada je reč o pojavi bolesti i štetočina, a razmotrene su i mogućnosti da Centar za krompir, čije je sedište u Guči, ponovo dobije značajniju ulogu.

·   Potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja za krompir Srbije Živko Bugarčić rekao je da se proizvođači već skoro dve decenije suočavaju sa padom proizvodnje, pri čemu jedan od najvećih izazova predstavlja to što je uzgoj krompira u pojedinim evropskim zemljama jeftiniji, pa je zato kako je naglasio važno pronaći načine da domaća proizvodnja ostane konkurentna i održiva; On je naveo da je na sastanku razmotreno i pitanje podsticaja, sa ciljem da krompir u jesenjoj raspodeli sredstava bude uključen kao povrtarska kultura;

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Udruženja za krompir Srbije saglasili su se da je za dugoročnu stabilnost proizvodnje krompira u Srbiji neophodna bliža saradnja proizvođača, prerađivača, struke i države.

·   Podseća se i da Udruženje za krompir Srbije predstavlja jedno od najznačajnijih strukovnih udruženja, koje okuplja i proizvođače i prerađivače semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, kao i stručnjake, što ga čini jednim od ključnih partnera države u razvoju ove proizvodnje i boljem pozicioniranju domaćeg krompira na tržištu.

Ključni koraci za uspešnu proizvodnju krompira

Poslednjih 20 godina značajno se smanjio broj stanovnika usled povećane smrtnosti (jedna smo od najstarijih nacija u Evropi) i ekonomskih migracija u inostranstvo. Nestankom restorana po fabrikama, promenom starosne strukture stanovništva i navika u ishrani porodice značajno se smanjila priprema jela od krompira. U većini porodica u urbanim sredinama krompir se u kući jede 5-6 puta mesečno, a ranije su naše bake i majke spremale jela od krompira za ručak pa i večeru najmanje dva puta sedmično. Razne paste i pekarski proizvodi, kao i povećana potrošnja prerađevina od mesa uticali su na smanjenje potrošnje krompira.

Krompir je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura u svetu i kod nas. Priprema zemljišta za sadnju krompira počinje još na jesen i to osnovnom obradom, tačnije dubokim jesenjim oranjem na 25 do 35 santimetara kako bi se poboljšala struktura zemljišta i zadržala vlaga, što kasnije omogućava pravilan razvoj.

Pored ove važne agrotehničke mjere, preporučuje se primjena organskog, stajskog đubriva s ciljem poboljšanja plodnosti zemljišta, vodno-vazdušnih osobina, kao i mikrobiološke aktivnosti, hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Na površini od jednog hektara treba unijeti 20 do 40 tona ovog organskog đubriva.

Proletna priprema zemlje za sadnju podrazumeva tanjiranje, drljanje ili frezanje s ciljem stvaranja rastresitog sloja, mrvičaste strukture, pogodne za razvoj biljaka. Dobro pripremljena njiva podrazumeva ravan površinski sloj, bez grudvica i pokorice. Primena mineralnog NPK đubriva je od velike važnosti zbog pravilnog vegetativnog porasta biljke, korijenovog sistema i razvoja krtola. Ipak, treba voditi računa o količini azota kako ne bi došlo do bujnog porasta nadzemne mase na račun prinosa krtola u tlu.

·   Nakon što se tlo pravovremeno pripremi, sledi formiranje gredica koje omogućavaju efikasnije oticanje viška vode, bolje zagrevanje zemlje kao i lakši razvoj kromira. Ovu biljku treba saditi na međurednom razmaku od 75 centimetara, s razmakom u redu od 25 do 30 centimetara. Temperatura tla prilikom sadnje treba da bude oko 10 stepeni, dok previše hladno zemljište može imati negativan uticaj na sadni materijal. Najbolje uspijeva na lakšim i srednje teškim tlima čija je pH vrijednost između 5,5 i 6,5. Slabo podnosi tla težeg mehaničkog sastava, zbijena i slabo drenirana;

·   Ovu povrtarsku kulturu ne treba uzgajati u monokulturi, a na istu parcelu se može posaditi tek nakon tri do četiri godine. Sadnja se ne preporučuje na parceli na kojoj su prethodno bili paradajz, paprika ili plavi patlidžan zbog zajedničkih bolesti i štetočina. Najbolji predusevi su strne žitarice i leguminoze;

Izbor sadnog materijala podrazumeva upotrebu zdravih, sertifikovanih krtola. Ukoliko su velike, mogu se iseći na komade, ali svaki mora imati jedno do dva oka s klicama. Pre sadnje potrebno je krompir ostaviti na svetlu da proklijaju. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 10 do 15 stepeni. Međutim, ako je vreme hladnije, sporije će nicati, a može doći i do truljenja.

Krompir je osetljiv na niske temperature, što znači da može stradati čak i na jedan do dva stepena ispod nule. Iz tog razloga treba voditi računa o vremenu sadnje, a to je u našim agroekološkim uslovima u martu ili aprilu.

Jedna od važnijih mera nege tokom vegetacije je nagrtanje zemlje, kada biljka dostigne visinu od 15 do 20 centimetara. Za dve do tri nedelje treba obaviti još jedno nagrtanje zemlje. Ova mera je posebno važna u sušnim godinama, jer se na taj način čuva vlaga u tlu, smanjuje isušivanje, a deluje i kao zaštita od ekstremnih temperaturnih talasa. Kombinacijom određenih agrotehničkih mera, kao i redovnom primenom hemijskih sredstava protiv bolesti i štetočina, obezbeđuje se  normalan rast i razvoj bilja.

Super marketi i plasman

Supermarketi generalno gledano imaju veliki značaj za plasman krompira. U Evropi se sve manje krompir prodaje u mrežastoj vreći od 10 kilograma i u rasutom stanju. Tendencija je malo pakovanje od 1-5 kilograma, a posebno 2,5 kilograma u perforiranoj plastičnoj kesi. Opran krompir ima sve veće prisustvo u marketima širom Evrope, mada je i dalje dominantan očetkan – kaže dipl. inž. Nenad Nešović iz PSSS Kraljevo. Kako napominje, i u Srbiji supermarketi poslednjih godina sa snažnom reklamom na televiziji i lifletima u prodajnim objektima značajno utiču na smanjenje sezonskih skokova cena, unapređenje kvaliteta kod otkupa, veću ponudu opranog krompira tokom čitave godine, veće prisustvo manjih pakovanja, mada su pakovanje od 10 kilograma i kupovina iz rasutog stanja još uvek dominantni. Veliki inostrani trgovinski lanci su glavni kupci krompira sa Zapadnog tržišta. Ponuda značajnih količina uvoznog krompira ranije je bila sredinom zime, a poslednjih sedm do osam godina kreće već od novembra. Veliki problem u plasmanu domaćeg krompira predstavljaju visoke marže posrednika u prodaji, kao i marže prodavaca.

Uvoz krompira…

·   Za poslednjih nekoliko godina uvoz konzumnog krompira u Srbiju je oko je 45-50.000 tona, a u poslednjih godina imamo i uvoz sirovine za preradu u čips od oko 16-18.000 tona na godišnjem nivou, a on je uslovljen porastom prerade, delom i zbog velikih problema koje prave fitiplazme. Krajem maja i početkom juna 2024. godine na širem području Vojvodine ponovo se kao i u prethodne dve godine dogodio napad fitoplazmi (Stolbur fitoplasme) u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. To se poslednjih godina javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog krompira jer su gumaste krtole neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne krtole se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda itd. su česti domaćini za ove patogene, objašnjava Nešović.

Uloga podneblja

Podneblje igra veliku ulogu. Krompir je biljka koja voli prohladno podneblje i on najbolje uspeva u brdsko-planinskim reonim. Ali se, nažalost, ta danas proizvodnja preselila u ravnicu, upravo zbog ekonomskih efekata. Na planinama više nemamo aktivno radno stanovništvo, nemamo velike površine, nemamo uslove za navodnjavanje i ta proizvodnja se preselila u ravnicu gde je ona podložna stresu, visokim letnjim temperaturama. Dobija se kvalitet koji baš nije kao taj planinski. I naravno, sve je to vezano za te uslove proizvodnje i primenu svih agrotehničkih mera koje prate tu proizvodnju.

·   Prema podacims RZS u 2024. hodini ukupan izvoz agrara Srbije u svet bio je 5,1 milijardu evra. Istovremeno uvoz je bio 3,9 milijardi evra. Istovremeno suficit agrara u trgovini sa svetom bio je 1,2 milijarde evra!

·   I ove godine je u Srbiji sigurno posađeno manje krompira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i takozvani hobisti, nastavili su sa smanjenjem površina ili izlaze iz proizvodnje. To znači da će i ove godine Srbija u velikoj meri biti zavisna od uvoza;

·   U 2025. godini Srbija je izvezla više od 276.000 tona voća  u vredednosti od 728,5 miliona evra!

Visoke maloprodajne cene krompira imaju direktan uticaj na sve veću potrošnju zamrznutog poluprženog pomfrita, čiji je uvoz u prethodnih 12 meseci bio preko 27.500 tona. Vremenske prilike su podstakle proizvođače u ravničarskim područjima da započnu sadnju već od polovine marta, i ona je završena uglavnom oko 10 aprila, što je znatno ranije od uobičajene prakse. Prilično suvo proleće je u nekim regionima do sada zahtevalo da se radi pet do sedam navodnjavanja. Mnogi proizvođači nisu imali dobru procenu za potrebu navodnjavanja ili novac za gorivo, pa će sigurno izgubiti deo roda. I u brdsko-planinskim područjima je nastavljen trend smanjenja proizvodnje.

·   Iz Evrope još nemamo zvanične i precizne podatke o zasađenim površinama, ali su procene da su sve zemlje smanjile proizvodnju u odnosu na prošlu godinu!

·   Kod vodećih zemanja proizvođača procena je da je najveće smanjenje u Belgiji (za možda 12 odsto u odnosu na 2025. godinu, odnosno peto do šest odsto manje od petogodišnjeg proseka). Proizvodnja u Belgiji je uglavnom namenjena za preradu u pomfrit. Sve tradicionalno deficitarne zemlje u EU smanjile su površine za proizvodnju konzumnog krompira. Nema sumnje da će vodeće zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) tradicionalno imati višak krompira, ali je teško do avgusta dati prognozu o rodu i cenama;

Uvoz u Srbiju!

·   Srbija će sigurno imati potrebu za ponovni uvoz od oko 40.000 tona, i moramo raditi na tome da se u jednom periodu zaštitimo sezonskim prelevmanom od niskih cena iz uvoza, koji može biti i sa Zapada i iz Belorusije. U decembru 2025. godine pokreut razgovor o saradnji sa trgovinskim lancem Lidl Srbija o podsticanju potrošnje domaćeg krompira. Potrebno je podstaći i potrošače u Srbiji da značaj kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda, jer bez osećaja značaja njihove lojalnosti prema robi domaćeg porekla ne možemo očekivati pozitivan pomak;

·   Ministarstvo trgovine treba da kontroliše da se na deklaracijama jasno pokaže koji poljoprivredni proizvodi su poreklom iz uvoza. Suočeni smo sa padom interesovanja za školovanje poljoprivrednih stručnjaka. Posebno je malo u sektoru krompira, jer nikada nije ni bilo dovoljno stručnjaka – specijalaca, a za pet do šest godina će najiskusniji biti u penziji!

Sezonski vakuum na tržištu krompira: starog sve manje, mladi stiže

Na pijacama i u marketima širom Srbije bio je primetan sezonski vakuum u ponudi krompira. Starog domaćeg krompira bilo je sve je manje, a ono što je preostalo često jebilo  na kraju skladišnog veka, dok mladi krompir iz domaće proizvodnje još nije bio dostigao punu zrelost. Kako objašnjava Svetislav Marković iz PSSS Valjevo, maj je bio period „smene generacija“ krompira: stari je isklijao i gubi kvalitet, naročito ako nije čuvan u hladnjačama, dok je pravi mladi tek trebao da stigne.  Na ponudu su uticali i nestabilno proleće, prošlogodišnja suša i slabiji kvalitet semena.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

·   U priznanja analitičara i publiciste Branislava GULANA sad dodajemo i nagradu NOVOSADSKOG SAJMA, dodeljenu 21. maja 2026. godoine pod nazivom PETAR DAVIDOVIĆ, nekadašnjeg novinara Tanjuga. Ona je B. Gulanu dodeljena za posebna doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma! U obrazloženju žirija prilikom uručenja visokog priznanja UNS priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanaj za životno delo UNS, 2025. godine!

· Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

· Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

· Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

· Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

· U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

· U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru,  između ostalog je rekao:

· I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

· NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO! · SVRSTAVANjE – RIZIČNO! · POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima! Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,BORBA“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori SrbijE,volontirapo u SANU dva mandata… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije i EU!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

· Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V. NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima od metka koji je stiogaq sa strane od boraca pristiglih iz Srbije!

Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca! Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt  da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali borici iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade. I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviše od onih koji nisu bili tamo, prenosili su oni koji nisu ni bili tamo! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu,  stvarali su i širili svoje, izmišljotine i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

· Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari! Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“, je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“ pa i tadašnje Jugoslavije. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“ dobili su svi zaposleni. Ne kao poklon, već im se to odbiako od ličnog dohotka oko dve godine! Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Srbiji je odmah i poništena…

· List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pominje je tadašnju smenu glavnog urednika,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

· Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

· Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji  I danas postoji… Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)