Srbija ostaje bez kvalitetnog obradivog zemljišta!?

Nestajanje
Knjiga Branislava GULANA, ,,Rurne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (193)

Srbija ostaje bez kvalitetnog obradivog zemljišta!?

·   Prema podacima RZS posle popisa agrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otvorenim nebom trenutno poseduje 3.257.100 hektara;

·   Prema podacima RZS Srbija je dva popisa ostala skoro bez 1,2 miliona hektara njiva, a cena oranica ide u nebo;

·   Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa. Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede;

·   Komasacija zemljišta trebalo bi da omogući racionalnije korišćenje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, bolju organizaciju poseda, izgradnju infrastrukture, razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i efikasnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama;

·   SRBIJA SE MOŽE POHVALITI JEDNIM OD SVOJIH NAJVAŽNIJIH RESURSA – KORIŠĆENIM OBRADIVIM ZEMLJIŠTEM, KOJE POKRIVA OKO 3,4 MILIONA HEKTARA! SA OKO 6,.6 MILIONA STANOVNIKA, SVAKI ŽITELJ SRBIJE ,,IMA NA RASPOLAGANJU“ PRIBLIŽNO 0,52 HEKTARA (52 ARA) OBRADIVOG ZIMLJIŠTA, ŠTO JE ZNAČAJNO IZNAD SVETSKOG PROSEKA OD SVEGA 0,19 HEKTARA PO OSOBI! OVA PREDNOST OTVARA BROJNE MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE, ODRŽIVIH RESURSA I EKONOMSKI RAST!

Branislav GULAN

Manje njiva u Srbiji, a cene sve više

Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta.

· Prema podacima RZS posle popisa agrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otovorenim nebom trenutno poseduje 3.257.100 hektara;

· Prema podacim RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je 506.323 porodičnih, a 2042 pravnih lica i preduzetnika. Inače, prema anketi RZS iz 2018. godine u Srbiji je tada postojalo 564.541 gazdinstvo.

· Od ukupnog broja gazdinstava, sad se stočarstvom bavi njih 313.495;

· Prema podacima RZS u Srbiji sad ima 14,5 miliona živine;

· Manje oranica u SrbijI, a cene sve više! Fabrika pod otvorenim nebom sad ima 3.257.100 hektara! Te njive su rascepkane u 19 miliona mini parcela! Sad ih treba ukrupniti!

Ovako mali broj stoke je i uzrok što je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet. Tome da se doda da je izgubljen semenski suverefenitet. To j nešto najteže što treba sad da se leči u Srbiji. To se nije dogodilo preko noći, niti može da se izleči brzo!

A, zemlja koja izgjuboi semenski i prehrambsenoi suvserentiet gjuiboi i ekonomsku funkciju svog sela,a vremenom i sposobnost da odličuje o sopstenoj bjudućnsoti, navodi se u novoj Strategkiji poljoprkivrede i ruralonaog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine.

Ta nova strategijazato predvkiđa obnvou domaće proizuvodnje inputa, jačanje stočarswtva i povećanje dodate vrednolsti kroz peradju hrane, ali stručnajavnsot postavlja pitanje koliko su ti cilejvi realni bez ozbiljnih sistemskih promena.

· Prema podacima istog izvora prosečan broj članova i stalno zaposlenih na svakom gazdinstvu je 2,2 lica. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa.

· Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede.

· Komasacija zemljišta trebalo bi da omogući racionalnije korišćenje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, bolju organizaciju poseda, izgradnju infrastrukture, razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i efikasnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama.

· To znači da se u primarnoj poljoprivedi nalazi ukupno 1.150.65 lica. Prema anketi iz 2018. godine bilo ih je više za 14 odsto ili čak 1.336.714. To znači da je sad manje gazdinstava za 186.061!

· Za jednu deceniju i broj farmi u jednoj deceniji manji je za 62.000!

· Popis je pokazao da je prosečna starost svakog nosioca poljoprivredngo gazdinstva 60 godina. Od ukupoog broja 77 odsto su vlasnici muškarci, a 23 odsto žene. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina!

· Prosečno gazdinstov u Sribji je veličine 6,4 hektara. U proseku na svakom gazdinstvu se nalazi po jedna krava, pet svinja, tri ovce tri košnice i 43 živine!

Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku. Kako se prema obradivom zemljištu odnosimo i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji?

Agroekonomista Milan Prostran kaže za javnost da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće. Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra.

· Postoje i ekstremi. Na primer, hektar njive oko Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran ističe da su različiti razlozi za ovako visoke cene., a u okolimni Čeneja kod Novog Sada čim se čuje da se pšrodaje nudi se po 100.000 evra!

· Špekuilacfije su I danas na delu krozu dobijanje dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, postoje špekulativne radnje. Na taj naćčin se zemljištu rapidno povećavala cena“, naveo je Prostran dodajući da svako ko ulaže u taj sektor očekuje profit.

Najatraktivnija ravnica

U Srbiji je, ističe, atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Postoje, međutim, delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i tamo se ono ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup.

Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili ako se ide prema Kučevu, Petrovcu na Mlavi.

Loš odnos prema obradivom zemljištu Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru, počevši od države.

· Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Međutim, pitanje je u kakvom se stanju to zemljište vrati posle zakupa! „Čini se da je državi bitnije 50 miliona koje dobija od zakupa, nego odnos prema zemljištu“, rekao je Prostran ukazujući na to da opada kvalitet – humuski sloj je sa pet odsto došao na svega dva odsto.

· Da bi se vratio jedna santimeetar izgubljenog humusa trebga da proĆe 100 godina!

Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor.

· Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara.

Uskoro, manje rascepkanih njiva!

Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede.

· Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa!

Šta je komasacija i zašto je važna

Komasacija je postupak kojim se veliki broj usitnjenih, nepravilnih i razbacanih parcela preuređuje tako da vlasnici dobiju funkcionalnije zemljišne celine. U praksi to znači da poljoprivrednik, umesto nekoliko malih parcela na različitim lokacijama, može da dobije veći i bolje oblikovan posed koji je lakši za obradu.

Takvo uređenje posebno je važno za modernu mehanizaciju, jer traktori, kombajni i druge mašine mnogo efikasnije rade na pravilnijim i većim parcelama. Manje rascepkan posed znači i manje gubljenja vremena na prelazak sa njive na njivu, manje potrošnje goriva, lakšu primenu agrotehničkih mera i bolju organizaciju proizvodnje.

Novi zakon treba da otkloni probleme iz prakse

Ministarstvo navodi da je donošenje posebnog zakona potrebno zbog nedostataka koji su uočeni u dosadašnjoj praksi. Dosadašnji postupci komasacije često su bili složeni, spori i administrativno zahtevni. U pojedinim sredinama problemi su nastajali zbog nejasnih procedura, dugog trajanja postupka, nerešenih imovinskih odnosa ili nedovoljne informisanosti učesnika.

· Novim zakonom trebalo bi da se obezbedi veća transparentnost, efikasnija organizacija i bolja zaštita prava svih učesnika u postupku komasacije;

To je posebno važno jer komasacija direktno utiče na imovinu poljoprivrednika. Zbog toga postupak mora biti jasan, pravedan i dovoljno otvoren da vlasnici zemljišta znaju šta dobijaju, šta se menja i kako se štite njihova prava.

Bolji pristup parcelama i razvoj infrastructure

Jedan od važnih ciljeva novog zakona biće unapređenje poljoprivredne infrastrukture. Komasacija nije samo premeštanje i ukrupnjavanje parcela. Ona često uključuje i planiranje atarskih puteva, kanala, prilaza njivama, sistema za odvodnjavanje i drugih elemenata koji omogućavaju da zemljište bude bolje iskorišćeno.

Za poljoprivrednika je pristup njivi jednako važan kao i sama površina. Parcela koja nema dobar put, koja je nepravilnog oblika ili do koje se teško dolazi, skuplja je za obradu i manje pogodna za ozbiljnu proizvodnju. Uređenjem zemljišta mogu se stvoriti uslovi da se lakše koriste savremene mašine, da se smanji gaženje useva i da se proizvodnja bolje organizuje.

Važno i za navodnjavanje i odvodnjavanje

Ministarstvo posebno ističe da će nova zakonska rešenja biti usmerena i na razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.

To je jedna od ključnih tema za srpsku poljoprivredu, jer se proizvođači sve češće suočavaju sa ekstremima – od dugih sušnih perioda do obilnih padavina i zadržavanja vode na parcelama.

Na rascepkanim i nepravilno raspoređenim parcelama mnogo je teže planirati ozbiljan sistem za navodnjavanje. Isto važi i za odvodnjavanje, čišćenje kanala i upravljanje viškom vode.

Jer, kada su parcele funkcionalnije uređene, lakše je planirati zajedničku infrastrukturu i ulagati u sisteme koji koriste većem broju proizvođača.

· Zbog toga komasacija može biti važan alat ne samo za povećanje prinosa, već i za prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama;

Manji troškovi i efikasnija proizvodnja

Usitnjenost zemljišta direktno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje.

Kada je posed rasut na više udaljenih lokacija, proizvođač troši više vremena, goriva i rada. Teže je organizovati setvu, zaštitu, đubrenje i žetvu, a svaka dodatna manipulacija povećava ukupne troškove.

· Komasacija može da pomogne da se proizvodnja učini efikasnijom, naročito u ratarskim krajevima gde se obrađuju velike površine i gde je mehanizacija ključna za rentabilnost;

Veće i pravilnije parcele mogu da doprinesu boljoj upotrebi savremenih tehnologija, precizne poljoprivrede, sistema za navodnjavanje i racionalnije primene đubriva i zaštitnih sredstava.

Zaštita prirodnih resursa

U najavi novog zakona Ministarstvo navodi i mere koje doprinose zaštiti prirodnih resursa. To znači da komasacija ne bi trebalo da se posmatra samo kao tehničko preuređenje parcela, već i kao deo šireg upravljanja zemljištem, vodama i prostorom.

Dobro planirana komasacija može da omogući bolju zaštitu od erozije, racionalnije upravljanje vodama, očuvanje kanalske mreže, uređenje atarskih puteva i zaštitu delova prostora koji imaju ekološki značaj.

U vreme sve češćih suša, bujičnih padavina i degradacije zemljišta, način na koji se poljoprivredni prostor uređuje postaje sve važniji za dugoročnu proizvodnju hrane.

Transparentnost postupka biće jedno od ključnih pitanja!

Jedan od ciljeva novog zakona biće veća transparentnost postupka komasacije. To je posebno važno jer se komasacija često doživljava kao osetljiva tema među vlasnicima zemljišta. Ljudi žele da znaju da neće izgubiti vrednost svog poseda, da će postupak biti pravičan i da će dobiti zemljište odgovarajućeg kvaliteta i položaja.

Zato će za uspeh novog zakona biti važno da postupak bude jasno objašnjen, da učesnici imaju uvid u planove i da postoji efikasan način zaštite prava i rešavanja prigovora.

· Komasacija može doneti veliku korist, ali samo ako se sprovodi uz poverenje vlasnika zemljišta i jasna pravila;

Polazne osnove dostupne na sajtu Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je polazne osnove za izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta.To je početni korak u pripremi zakona, što znači da konačna rešenja još nisu usvojena. U narednom periodu očekuje se izrada nacrta, nakon čega bi trebalo da usledi javna rasprava i mogućnost da zainteresovana javnost, stručnjaci, lokalne samouprave i poljoprivrednici daju primedbe i predloge. Za proizvođače je važno da prate ovaj proces, jer zakon o komasaciji može dugoročno uticati na način korišćenja zemljišta, uređenje atara i uslove poljoprivredne proizvodnje u mnogim selima.

Komasacija kao uslov za moderniju poljoprivredu

Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, ali usitnjenost poseda i loša infrastruktura u pojedinim područjima ostaju ozbiljna prepreka za veću produktivnost. Novi zakon o komasaciji zemljišta trebalo bi da stvori osnov za efikasnije korišćenje zemljišta, smanjenje rascepkanosti parcela i bolje planiranje infrastrukture. Ako se postupak sprovede transparentno i uz dobru zaštitu prava vlasnika, komasacija može postati važan instrument za modernizaciju domaće poljoprivrede.

Za poljoprivrednike to u praksi znači manje vremena izgubljenog između parcela, bolji pristup njivama, mogućnost navodnjavanja i odvodnjavanja, niže troškove i veću sigurnost proizvodnje u sve nestabilnijim, klimatskim uslovima. (Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede).

Za rešava nekih ovih, ali i svih druguh problema u bolesnokim agraru Srbije, ostaje ključno pitanje hoće li nova Strategkija poljorpvirede Srbije ostati samno dokument? Jer, nova Strategiaj poljoprivrede Srbije donosi ambkicioyne ciljeve iprviput otvoreno govori o problemima koji su godinama gurani u stanu, aot je urušavanej stoačrstbva, semenarstva, degaadaciji zemlljišta i nestajanmju sela. Jer, RZS posle popisa agrara 2023. godine predviđa, ukoliko u Srbiji nedođe do korenitih reformi u agraru, do 2052. godine sa njih mapa će nestati ukupno 3.000 sela! Pitanje je da li će onda bez ssela moći da postoji i država. Jer, sad u fazi nesajanja u Sroibji čak 1.200 sela koja u većinji na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika. Pa se već sad postavlja poitanje od stane analitičara i sociologa, da li će tada postoji i država bez sela, ili sa onima koja opstanu i ostanu, sa 5,2 miliona stanovnika, koliko će ih tada biti u Srbiji!

Zato i sad najveća dilema ostaje ta kao i kod prethodnih strategija u ovoj oblasti, da li će najavljene mere zaista biti sprovedene, ili će dokument ostati samo dekrarativni okvir, kao i mnogi do sada u ovoj oblasti, ali bez suštinskih promena. Jer, kako upozoravaju analitičari u ovoj oblasti, selima Srbije, a prema Ustavu Srbije, to su naseljena mesta (ima ih 4.720), više nisu potrebna obećanja za sutra Hoće, to bolje suta da osete već danas! Već danas im je potreban sistem koji će da funkcioniše dugoročno, nezavisno od političkkih ciklusa i promena listopadnih ministara. Jer, sadašnji ministar agara u Srbiji je od 2000. godine do danas 17 po redu! On je jedini u tu fotelju seo drugi put u tom periozu. Ako su uzme u obzir da Zadružni savez Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina i da je do sad imao samo 12 predsednika!

· Onda se vide i problemi u agraru Srbije, kako su radili listopadni ministri poslednje dve i po decnenj. Jer, su u fotelji ostajali u proseku samo 14 meseci!

Zemljište, reforme i hrana!

· Dva ministra za poljoprivredu (pok dr Veljko Simin i dr Jan Kišgeci) 1991. godine vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara! Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemljišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

· Srpska poljoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemljišnu reformu, kojom bi bile ispravljene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemljište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik poljoprivredne proizvodnje;

· Još uvek nije završen proces vraćanja oduzete zadružne imovine.Tu se radi o 200.000 oduzete zadružne imovine koja je imala titulara. Posle toga se i dalje privatizuje. Kako, kada ima tilulara? To znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo!

· Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlju bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemljišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine sprovodi tako sporo?

Rezultat dosadašnje pogrešne agrarne politike u Srbiji je izhgubljeni PREHRAMBENI I SEMENSKI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju! Na dobrom putu da se izleči on će biti kad u stajama i na pašnjacima bude najmanje dva miliona grla goveda, šest miliona svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 miliona grla kokošaka i osam miliona koka nosilja! Godišnje štete od suša EU su oko 28 milijardi evra!

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišljotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima u Srbiji obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvljavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlje u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze.

· Sad u Srbiji ima 508.365 gazdimnstava. U Svakoje zaposleno ili je na evidncii po 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave proizvodnjom sirovina za hanu i sveđe hrane. Oni obađujui 3.257.100 hektara. Te njive rasparčane su u 19 miliona parcela! U zemlji je najveći broj malih gazdinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja veličine do 2,5 hektara;

Dva ministra za poljoprivredu (pok dr Veljko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su tada bivšim vlasnicima 1991. godine oko 150.000 hektara.! Ako je tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlju bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemljišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?

Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemljišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata! Srpska poljoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemljišnu reformu, kojom bi bile ispravljene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemljište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik poljoprivredne proizvodnje.

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišljotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvljavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlje u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze. Sad u Srbiji ima 508.365 gazdimnstava. U svakom gazdinstvu zaposleno je po 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave proizvodnjom sirovina za hanu i sveže hrane. Oni obrađuju i 3.257.100 hektara.

Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

U poslednjih nekoliko decenija, plodnost zemljišta je sve češće ugrožena, smanjuje se sadržaj humusa, narušava se struktura zemljišta i menja vodno-vazdušni režim. Stručnjaci upozoravaju na to da je očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede, ali da rešenja postoje.

Upotreba mineralnih đubriva, monokultura, navodnjavanje, moderne agrotehničke mere koje koristimo u poslednjih 30 godina, utiču na to da zemljište u velikom procentu postaje devastirano. Smanjuje se sadržaj humusa, menja se struktura zemljišta i vodno vazdušni režim, što posebno dolazi do izražaja u sušnim godinama. Preporuka stručnjaka je da obavezno treba raditi analize zemljišta i dati mu samo ono što je potrebno Zaoravanje žetvenih ostataka i upotreba bioloških preparata, u velikoj meri mogu doprineti očuvanju plodnosti zemljišta, kao najvažnijeg resursa.

Treba da se zna:

1. Državna odnosno društvena svojina nastala je 1945. godine sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelja i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po ovom osnovu u zemljišni fond sa područja Vojvodine uneto je 668.000 hektara;

2. Poljoprivredno zemljište preneto je 1947. godine u društvenu svojinu konfiskacijom po propisima o obavezama otkupa poljoprivrednih proizvoda. Po tom osnovu u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ova zemlja je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine;

3. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu iz 1953. godine otkupljeno je i dodeljeno poljoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Zemlja je vraćena 1991. godine;

4. Od 1954. godine obradivo poljoprivredno zemljište je uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemljište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija zemljišta je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje;

Ta njiva rasparčana je u 19 miliona mini parcela. U zemlji je najveći broj malih gazdinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja veličine do 2,5

Najviše se, dugoročno, isplati ulaganje u zemlju! Jer, to je najveća fabrika pod otovorenim nebom u Srbiji. Na njoj se godišnje proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda;

· Prema podacima RZS Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažninjih resursa – obradivim korišćenim zemljištem, koje pokriva 3.257.100 hektara. Sa oko 6,57 miliona stanovnika, svaki žitelj Srbije ,,ima na raspolaganju“ približno 0,52 hektara (52 ara) obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi. Ova prednost otvara brojne mogućnosti za razvoj poljoprivred, održavih resursa i ekonomski rast!

Novi vetrovi

Početkom devedesetih godina prošlog veka po vojvođanskim selima i salašima počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. usvojila Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.

· Dva ministra za poljoprivredu u Srbiji (pok dr Veljko Simin i dr Jan Kišgeci) 1991. godine vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemljišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

Nije vraćeno zemljište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto seljacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i nelojalne trgovine, ovo zemljište je 1992. godine stavljeno pod zaštitu države. (Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine Tako je stvorena kategorija – državna zemlja. Ova zemlja se do sada nije mogla prodavati).

Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu jasno daje na znanje da se zemljište koje podleže restituciji ne može prodavati! Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo zemljište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici, posle raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju gde je njihovo zemljište.

· Još uvek nije završen proces vraćanja oduzete zadružne imovine. Tu se radi o 200.000 oduzete zadruđen imovine koje je imala tiulara. Posle toga se i dalje privatizuje. Kako kada ima tilulara? To znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo! Najveća privatizacija tog zemljišta, imanja malih prerađivačkih kapaciteta dogodila se posle demokratskih promena 2000. godine. Tada je uz pomoć države obavljena pljaškačka privatizacija! Nestali su mali poljoprivredni prerađivački kapaciteti po selima Srbije. Kada bi se oni vratili u sela, ona bi živnula, opstala i ostala!

· Ako u zakonu o restituciji ne bude klauzula o supstituciji kod vraćanja oduzetog zemljišta – on se neće primenjivati. Ta dva zakona nisu uzajamno konzistentna. Državno zemljište ne treba prodavati pre sprovedene restitucije u kojoj se potražuje oko 200.000 hektara. Da postoji politička volja, taj posao bi se mogao završiti za godinu dana!

Dug poljoprivrednika…

Dug koji su poljoprivrednici imali prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa pred kraj 2016. godine tada je bio dostigao gotovo 100 milijardi dinara. Tadašnji ministar poljoprivrede bio je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno mogla da krene u naplatu i da oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici, kojih ima oko 217.623 sa posedom do 2,5 hektara, nalazili su se u bezizlaznoj sitauciji, a navjeći problem bio je neodgovarajući odnos države prema njivama, izjavio je tada za javnost prof dr Miladin Ševarlić, agroekonomista i nekadašnji narodni poslanik.

Ozbiljan problem postoji kod popisa državnog zemljišta. Ni danas nisu u celosti i za verovanje prema državi usklađeni čak ni zvanični podaci koje objavljuju državne ustanove. One navode da se u zakup može izdavati sad čak 450.000 hektara.

· Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa poljoprivrede 2012. godine statistika je tada zabeležila da je u Vojvodini bilo više od 600.000 hektara zemlje u državnoj svojini. Ako bismo se ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa Univerziteta u Novom Sadu, u drugoj polovini prošlog veka, klasične državne svojine sada bi moglo biti svega 250.000 hektara. To znači da je zvanična statistika, samim tim i politika, u kategoriju državne zemlje svrstala i zadružnu zemlju, seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog toga je neophodno novo svojinsko razgraničenje zemljišta da bi se mogli ispoštovati svi zakoni iz ove oblasti;

Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

Upotreba mineralnih đubriva, monokultura, navodnjavanje, moderne agrotehničke mere koje koristimo u poslednjih 30 godina, utiču na to da zemljište u velikom procentu postaje devastirano.

Smanjuje se sadržaj humusa, menja se struktura zemljišta i vodno vazdušni režim, što posebno dolazi do izražaja u sušnim godinama. Preporuka stručnjaka je da obavezno treba raditi analize zemljišta i dati mu samo ono što je potrebno. Zaoravanje žetvenih ostataka i upotreba bioloških preparata, u velikoj meri mogu doprineti očuvanju plodnosti zemljišta, kao najvažnijeg resursa.

Kakav danak uzimaju suše?

Na kišu su poljoprivrednici, recimo, u valjevskom kraju bili gotovo i zaboravili kada je, recimo, poslednji put kvasila oranice, recimo, u 2025. godini. Za padavinama vape ispucala zemlja i biljke, a kiše tada nije bilo više od mesec i po dana. Željno iščekujući kraj žege, bez predaha sakupljali su letinu, brali voće koje je stiglo na rod i sabirali koliki će biti prinosi te 2025. Godine. Mrazevi, a posle i suše su bili obrali dobar deo svih useva.

Voća je u 2025. godini bilo u Srbiji do 1,1 miliona tona. Kada su dobre, rodne godine, voća bude i do 1,6 miliona tona, a u srednje rodnim godinama to je do 1,3 miliona tona.

· Prema podacima RZS u 2025. godini Srbija je izvezla više od 276.000 tona voća u vrednosti od 728,5 miliona roda;

Suša ugrožava pšenicu i prolećne useve

Nedostatak vlage u zemljištu, posle slabih padavina tokom marta i aprila, sve više ugrožava pšenicu i prolećne useve širom Srbije. Poljoprivrednici od Subotice do centralne Srbije upozoravaju da pšenici, koja je u fazi vlatanja i cvetanja, hitno treba kiša kako bi nalila zrno.

Ukoliko padavina ne bude u narednim danima, prinos bi mogao biti manji 20 do 30 odsto, a u pojedinim krajevima očekuje se svega četiri do pet tona po hektaru. Proizvođači navode da kukuruz sporo napreduje, detelina je neizvesna za drugo košenje, a bez nove kiše mogu biti ugroženi i voćnjaci. Dodatni problem predstavlja nizak nivo podzemnih voda i presušivanje bunara posle više sušnih sezona, javlja agencija Beta.

· Godišnje štete od suša u EU bile su oko 28 milijardi evra!

Suša – tužno pogledati useve i voćnjake

Još je je biloproleće 2025. godine kada su stigli prvi problemi voćarima. Tada je mraz prvui put obrao voće u Sribji . Z bnalo se da će rod biti dosa mannji neou srednjim godinama. Jer, početkom aprila 2025. godine u Podgorini je pao manji sneg, a potom je usledio jutarnji mraz od minus četiri stepena, što je, kažu voćari, bilo sasvim dovoljno da „skine cvet“.

· Godišnje štete od suša EU su oko 28 milijardi evra!

· U Srbiji je za poslednjih četvrt veka bilo devet suša. Štete u svakoj sušnoj godini bile su po ‚1,5 milijrdi evra. Znači štete ju agraru u tih devet suša su bilde 10,5 milajardi dinara. Siromašna država Srbija nema novca da sušu proglasi za elementarnu nespogodu! Ali, su vlasti pronašle rešenje. Štete od suša tih godina u strategijima poljoprivrede proglašavane su sa dvostrukim brojkama smanjenja proizvodnje! To je bila informacija vlasti!

· U Srbiji je posle žetve obavljene na više od 600.000 hektara 2025. godine dobijen rod pšenice težak oko 3,62 milioan tona. Dobar, rod ali nije rerordan. Za Srbiju je potrenjbo0 oko 1,2 miliona tona, a ostalo može da s izveze kada se pronađu kupci!

· Sve to se događalo u protekloj deceniji kada je ostavilo dubok trag na agrar Srbije. Obradive površine svake godine smanjivane su za po 25.000 hektara. Prinosi svih kultura su na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija.

· Rekordni prinosi pšenice su bili 1991. goodine od 3.763.503 tone!

· Kukuruza 8.062.0210 ton u 1986. godini;

· Šećerne repe 4.920.600 ton bili su 1989. godine;

Pšenica rađa, a seljak PROPADA! Seljaci traže garantovanu cenu, po cena troškvoa proizvodnje!

Rekordan rod pšenice u Srbiji, bio je 1991.godine sa rodom od 3.736.503 tone. U 2025. godini je bio dobar rod na oko 600.000 hektara i prinos je bio blizu 3,62 miliona tona! To je bila proizvodnaj koja je donela gubitke, jer pinos od šest tona po hektaru koštap je 26,2 dinara po kilogramu. A, cena na berzi posle žetve bila je 20,5 dinara. To sve je posledica nerešenih sistemskih problema. Jer, poljoprvireda još nije strateška grana u Srbiji! To im se obećava samo kada izađu na ulicu, ali i dalje je obećanje!

· Prema podacima RZS u stajama i na pašnjacima sad ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je bilo i pre 100 godina. U oborima ima tek 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je Srbija imala i odmah posle Drugog svetskog rata 1947. godine. U torovima ima 1.684.013 grla ovaca i u dvorištima se nalazi oko 14,5 miliona živine.

Ugašeno je u Srbijii oko 62.000 farmi!

· Rezultat ovakve politike bio je, da je Srbija izgubla PREHRAMBENI I SEMENSKI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju!

NA DOBROM PUTU DA SE IZLEČI AGRAR, SRBIJA ĆE BITI KADA U STAJAMA BUDE:

· Najmanje dva miliona grlagoveda;

· Šest miliona grla svinja;

· Oko 3,5 milioa ovacau torovima i

· 90 miliona grla živine i oko osam koliona koka nosilja!

Ali, odgajivači svinja upozoravaju: Domaće farme sve teže opstaju! Četiri reprezentativna udruženja odgajivača svinja upozorila su da se svinjarstvo Srbije nalazi u izuzetno teškoj situaciji i da bi, bez hitnih mera, veliki broj farmi i sad mogao da bude zatvoren! U zajedničkom saopštenju, koje potpisuju Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivača svinja Centralne Srbije i Unija proizvođača svinja Srbije, navodi se da je cena živih svinja već duže vreme ispod cene koštanja, dok se pad otkupnih cena nastavlja uz sve manju tražnju za domaćim tovljenicima.

Prema oceni proizvođača, jedan od glavnih razloga za slabiji otkup domaćih svinja jeste prekomeran uvoz svinjskog mesa (u 2025. godini to je bilo oko 100.000 tona) kojim se, kako tvrde, potiskuju količine koje bi mogli da isporuče domaći farmeri. Posebno ukazuju na problem uvoza zamrznutog mesa preko trgovaca, jer se, po njihovom mišljenju, na taj način otežava praćenje njegovog daljeg plasmana, uslova čuvanja, transporta i rukovanja.

· U Srbiji se sad proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja je manja od 40 kilograma godišnje po stanovniku!

· Sad već daleke 1991. godine u Srbiji se proizvodilpoo godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Godišnja potrošnja po jednom stanovnili bila je oko 65 kilogama!

· Sad je godišnja potrošnja mesa po jednom stanovniku u EU, nego u Srbiji čak za 25 kilograma! Uz najveće godišnje stope rata proizvodnje i potrošnje to se neće stići ni za pola veka!

· Trenutna godišnja potrošnja svinjskog mesa po jednom sanovniku u Srbiji je oko 15 kiogama. Zabeležen je pad potrošnje od po tri kilograma!

· Istovremno je porasla prizvodnja sa 118.000 na 141.000 tona živinskog mesa. I potrošnja ovog mesa je porasla sa 15 na 18 kilograma godišnje po jednom sanovniku!

Udruženja predlažu da se uvoz zamrznutog svinjskog mesa ograniči na realne potrebe objekata odobrenih za preradu i proizvodnju proizvoda od mesa, kao i da se dozvole za uvoz ne izdaju trgovcima. To je, kako navode, način da se jasnije prati korisnik i namena uvezenog mesa.

Kako se navodi u nadležnom ministarstvu u Vladi Srbije, Uprava za veterinu najavila je kontrolu uvoznih pošiljki, kako bi se utvrdilo gde je i na koji način potrošeno meso iz uvoza. Farmeri ističu da bez jasne strategije za očuvanje i razvoj svinjarstva, analize trenutnog stanja i akcionog plana, ova grana stočarstva može nastaviti da propada. Upozoravaju i da bi posledice osetili povezani sektori – od fabrika stočne hrane i ratarske proizvodnje, do veterinarskih službi, proizvodnje lekova i stručnjaka u stočarstvu.

· Dokaz u kom se agrar nalazi je činjenica da je za ishranu malog, preostalog broja stoke sad dovoljno oko 3,5 miliona tona kukuruza godišnje! Prošle 2025. godine očekivao se rod više od šest miliona tona, dok je on bio samo 4,4 miliona tona! Ali, je bilo čak i za izvoz, jer u Srbiji nema stoke da ga troši!

· „Postavlja se pitanje da li smo toga svesni ili iz neznanja i nezainteresovanosti smo došli u situaciju da od poljoprivredno bogate zemlje postanemo zavisni od uvoza“, poručuju udruženja odgajivača svinja. Sve do nedavno smo bili zemlja u kojoj smo se hvalili da nožemo da hranimo pola Evrope! Mi sad moramo da uvozimo hranu da bi prehranili naših 6,57 miliona stanovnika.

· Srbija danas ima 4.720 sela. Procene RZS posle popisa agrara su da će 2052. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela! Sad je na pustut nestankla oko 1.200 sela koaj imaju manej od po 100 stanovnika na spavanju! To znači da će imati samo 5,2 miliona stanovnika.

Prinosi će zavisiti od vremena i globalnih kriza

Prolećna setva završena je u većem delu Srbije, na blizu 2,5 miliona hektara. Ratari su posao obavili u roku, uprkos neizvesnostima na tržištu. U jesen 2025. godine, setva svih kultura obavljena je je u Srbiji na oko 842.000 hektara. Najviše, blizu milion hektara, u proleće 2026.godine, zeuzeo je kukuruz. Pošto je protekloj 2025. godini, sušu najbolje podnosio suncoket, očekivanja su da je zasejan na oko 280.000 hektara. Najveći pad je u setvi soje, koja će po nezvaničnim procenama zauzeti tek oko 70.000 hektara.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je 2026. godina za ratarske kulture dobro počela, ali da je još rano govoriti o prinosima. Dobra okolnost je što su ispoštovani agrorokovi, a aprilske padavine su bile od oko 60 litara po kvadratnoim metru povoljne za tek posejane useve i pšenicu. Ipak, tržište će zavisiti od vremenskih uslova, ali i od krize na Bliskom istoku, koja utiče na cene energenata, dizela i mineralnih đubriva. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko kriza potraje, poljoprivrednici mogli da se suoče sa ozbiljnim problemima u narednom periodu.

MK Grupa preuzela šećeranu u Crvenki

· MK Grupa, u okviru koje posluje ,,Sunoko“, najveći proizvođač šećera u regionu, iskazala je nameru za kupovinu fabrike šećera u Crvenki. Sledeći korak je pribavljanje odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i drugih nadležnih regulatornih tela, nakon čega će biti poznat konačan status akvizicije. To bi onda bila treča fabrik u njihovom agrarnom sistemu za proivodnju šećera!

· Iz kompanije navode da bi preuzimanje omogućilo širu primenu poslovne strategije u sektoru šećera, uz potencijalni doprinos budžetu Srbije od oko 50 miliona evra;

· Ističu i značaj očuvanja zaposlenosti, jer šećerni sektor direktno zapošljava oko 1.000 ljudi, a indirektno više od 4.500. Srbija, za razliku od većine zemalja regiona, ostaje samodovoljna i neto izvoznica šećera.

· U vreme kada je u Evropi ugašeno oko 50 šećerana, Srbija ima dovoljno za ishranu. Potrebno joj je godišnje oko 200.000 tona za ishranu. Za vreme postojanja izvoznih kvota Srbija je mogla godišnje da izvozi 181.000 tona šećera. Očeku se da će ga i ove godine biti dovoljno proizvedeno za domaće tržište i izvoz. Jer, je ,,slatki koren“ posejan je u 2026. godini na oko 30.000 hektara,

Humizacija zemljišta i postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih kultura treba da omogući povratak uloženog i dobru zaradu. Proizvodnja može biti ugrožena raznim faktorima u svim fazama proizvodnje!

Sistematska kontrola plodnosti zemljišta kao stalna mera ima za cilj utvrđivanje plodnosti zemljišta na sadržaj hranljivih materija. Zasniva se na objektivnim kriterijumima i planiranju potrošnje mineralnih đubriva u količini, odnosu i vremenu primene, kao i preduzimanju meliorativnih zahvata kao što su: kalcifikacija, fosfatizacija i humizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

Analiza plodnosti zemljišta značajna je kao krvna slika kod čoveka. Bez obzira kojom vrstom biljne proizvodnje se bavite ili planirate da se bavite bez agrohemijske analize zemljišta besmisleno je bilo šta započinjati.

Humus je izuzetno značajan u zemljištu. Nekada ga je bilo oko pet odsto, a sad je procena da ga u proseku ima manje od oko 2,5 odsto! Đubrenje organskim đubrivima ima puno prednosti. Utiče na osobine zemljišta i zato se naziva regulatorom plodnosti zemljišta

· sposobnost zemljišta za bolje primanje i zadržavanje vode;

· uticaj na strukturu;

· na vodni, vazdušni i toplotni režim;

Povoljni uslovi omogućavaju bolji rad mikroorganizama, što opet povoljno deluje na dobro usvajanje hranljivih elemenata. Povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa gajenih biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje. Količina stajnjaka zavisi od kvaliteta stajnjaka i zahteva useva, količine raspoloživog stajnjaka na gazdinstvu i od osobina zemljišta i klime. Na zemljištima gde dugo vremena nije đubreno organskim đubrivima, siromašnim u hranivima i u humusu, zatim na glinovitim i peskovitim zemljištima treba đubriti obilnije.

Stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, povoljno deluje na toplotni režim zemljišta do izvesne granice utiče na brže zagrevanje zemljišta. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati. Na odgovarajuću dubinu đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja.

Praćenje agrotehničkih mera i njihov odraz na visinu prinosa, zavisno od agroekoloških uslova, ima za cilj objektivno planiranje visoke i stabilne proizvodnje gajenih kultura, očuvanje strukture zemljišta kao i njegove plodnosti, piše Boban Stanković, dipl.ing.polj.Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora. Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+ i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Neutralna pH vrednost je oko sedam, a što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja. U Borskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSS Negotin preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i popravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju

– oznaka reakcije pH, – vrlo jako kisela <4, – vrlo kisela 4.0-4.9, – umereno kisela 5.0-5.9, – slabo kisela 6.0-6.9, – neutralna 7.0, – slabo alkalna 7.1-8.0, – umereno alkalna 8.0-9.0, – jako alkalna 9.1-10.0.

Klimatska otpornost Zapadnog Balkana traži konkretna ulaganja

Prilagođavanje klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu mora preći sa strategija na konkretne, koordinisane i sigurne investicije, poručio je generalni sekretar RCC-a Amer Kapetanović na otvaranju konferencije „Ujedinjeni za klimu: Regionalna saradnja za otpornu budućnost“. Kako je istakao, klimatski rizici nisu samo pitanje životne sredine, već i razvoja, budžeta, infrastrukture, bezbednosti i zdravlja. Svaka poplava, suša, požar ili klizište znači i pritisak na javne finansije, jer se novac preusmerava sa škola, bolnica, puteva i poljoprivrede na saniranje štete.

· Prema proceni Svetske banke, regionu je u narednoj deceniji potrebno najmanje 37 milijardi dolara za prilagođavanje klimatskim promenama, javlja agencija BETA!

Otpornost poljoprivrede prioritet za EU

Jačanje otpornosti evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora bilo je glavna tema neformalnog sastanka ministara poljoprivrede EU, održanog 4. maja 2026. godine u Lefkosiji, u okviru kiparskog predsedavanja Savetu EU. Ministri su razgovarali o tome kako bolje predvideti, sprečiti i ublažiti rizike koji pogađaju poljoprivredu, među kojima su klimatske promene, bolesti životinja i biljaka, nestabilnost tržišta i geopolitička kretanja.

· Ukazano je da se klimatski gubici u poljoprivredi EU procenjuju na oko 28 milijardi evra godišnje, dok veliki deo šteta ostaje neosiguran. Poručeno je da su potrebni jači sistemi ranog upozoravanja, bolji alati za upravljanje rizicima, više inovacija i koordinisan evropski odgovor, javlja agonews;

· KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA: Unošenjem kreča u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksidne jone. OH- joni neutrališu zemljišnu kiselost vezujući H+ jone i formirajući na taj način H2O. Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno povećanje vrednosti pH. Za klasifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj, njival i druga sredstva. Prilikom obavljanja ovih poslova za efektivnost je bitna i veličina čestica tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala. Dobra usitnjenost omogućuje bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Primenom krečnog materijala sa krupnim česticama nećemo postići zadovoljavajući efekat obzirom da se iste teže i sporije rastvaraju (ponekad je potreban period od nekoliko godina do njihovog potpunog rastvaranja);

· Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograničena je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti,pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. KISELOST ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta;

Ni jača ALKALNOST nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta! Teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevode se u lakša rastresitija.Ona imaju moć zgrušavanja i zbog toga su u stanju da povezuju sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice.Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno – vazdušni i toplotni režim.

Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azotofiksatora koje žive na kvrži mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr.) obogaćujući zemljište azotom. Neadekvatnim đubrenjem, pogotovu azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta. Zemljišna kiselost se povećava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-).Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura radi primene adekvatnih količina đubr

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Azotna đubriva sadrže različite oblike azota, pa shodno tome imaju različite efekte na pH vrednost zemljišta.

· KAN – krečni amonijum nitrat (27 odstoN) ovo đubrivo sadrži Ca i ne utiče na zakišeljavanje zemljišta pa se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost;

· UREA (46 odsto N) i AN (34 osto N) amonijum nitrat – Ova đubriva dovode do blage acidifika cije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporučljiva za jače kisela zemljišta jer čestom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih;

· Amonijum sulfat (21% N) – ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta jače kiselosti;

· MAP (12 odsto N, 52 odsto P2O5) – monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije;

· DAP (18 osto N, 46 odsto P2O5) – diamonijum fosfat (isto kao kod MAP);

Vojvodina zanemaruje vetrozaštitne pojaseve

U posledniju i po, polovina opština i gradova u AP Vojvodini nije uložila nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pokazuje analiza ulaganja iz lokalnih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Iako su ovi pojasevi od ključnog značaja za zaštitu zemljišta od erozije i vetrova, broj opština koje sprovode ovu meru, kao i izdvojena sredstva, godinama su u padu.

· U periodu od 2014. do 2024. godine, opštine i gradovi u AP Vojvodini, zbirno su u podizanje vetrozaštitnih pojaseva uložili malo manje od 370 miliona dinara. To je samo dva odsto od ukupnog iznosa novca koji je potrošen kroz lokalne programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;

Retko koja opština u Vojvodini sprovodi i finansira ovu meru, a i one koje to čine, ne trude se previše. Prosečno tek svaka peta od 45 opština novac od zakupa zemljišta ulaže u vetrozaštitne pojaseve. U celom periodu, najčešće sporadično, to je činilo 23 opštine i grada, dok 22 to nikada nisu uradile. Najviše opština je sadilo pojaseve 2017. godine, njih 15, ili trećina, a najmanje 2022. godine tek njih sedam ili oko 15 odsto!

· Po podacima do kojih se može doći, u AP Vojvodini je polovinom prošle decenije postojalo samo oko 730 hektara vanšumskog zelenila. Od toga je oko 450 hektara zaštitnih pojaseva i zasada, ali je sam oko 40 odsto bilo očuvano, dok je ostalo proređeno, zapušteno, ili degradirano. Verovatno je sadašnje stanje još nepovoljnije;

„Nepostojanje poljozaštitnih pojaseva, zaštitnog i vanšumskog zelenila“ – visoko je rangirana razvojna slabost u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine za period 2011-2020. U istom dokumentu, da bi se stanje poboljšalo, planirano je „osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 kilometara godišnje“. U dostupnim dokumentima nema podataka o tome koliko je od planiranog tačno ostvareno, ali rezultati našeg istraživanja ukazuju na to da je urađeno vrlo malo.

· Pozitivni primeri su gradovi Pančevo i Sombor. Jedino je Pančevo tokom celog perioda od 11 godina, u svakoj godini imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva, zbirno uloživši u nju 140 miliona dinara. Sledeći je Sombor, koji je za 10 godina uložio 53 miliona dinara. Tako su ova dva grada uložila 193 miliona dinara, što je 52 odsto od 370 miliona koliko su sve opštine uložile zajedno;

Vrlo redovna ulaganja, po devet godina, imali su Kikinda (38,5 miliona dinara zbirno) i Kanjiža (6,3 miliona dinara). Bačka Topola je za osam godina uložila 16,3 miliona dinara, a Senta za sedam godina 10,3 miliona dinara. Kada je ova mera bila finansirana, najčešće (u 10 opština) to se činilo samo u jednoj, dve, ili tri od 11 godina. I na kraju, 22 opštine i grada nikada u poslednjih 11 godina nisu sprovodili, ni finansirali podizanje vetrozačtitnih pojaseva. Naročito je važno istaći da najveći broj lokalnih samuprava iz južnog i srednjeg Banata, koje su najizloženije nepovoljnom uticaju vetra, nikada ne ulažu u podizanje pojaseva;

Pored sve manjeg broja opština i gradova koje podižu pojaseve, u ovu meru se ulaže i sve manje novca. Najviše je uloženo u 2015. godini – 72,8 miliona dinara zbirno za sve opštine i gradove, najmanje u 2023. godini – 16,3 miliona dinara. Sve je manji i postotak novca koji se ulaže u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, u odnosu na iznose kojima se finansiraju ostale mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2016. godini, u vetrozaštitu je uloženo 3,4 odsto od ukupnog iznosa za sve mere, dok je 0,95 odsto. To ukazuje da je na delu sistemsko zanemarivanje podizanja vetrozaštitnih pojaseva.

Pokrajina ne finansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva

Po izveštajima o sprovođenju pokrajinskog programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, AP Vojvodina nije finansirala podizanje ovih pojaseva u periodu 2014-2024. godine niti je raspisivala takve konkurse. U AP Vojvodini su, takođe, poslednjih godina značajno opali iznosi uloženi u mere zaštite i uređenja, a znatno porasli za mere korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2015. godini, mere korišćenja zemljišta činile su 25 odsto od ukupnih izdataka, da bi u periodu 2017-2022. na ove mere trošeno između 42 odsto i 48 odsto. Najviše za izgradnju, rekonstrukciju i nabavku opreme za navodnjavanje, proizvodnju u plastenicima, zaštitu voćnjaka i vinograda od vremenskih nepogoda. Korisnici su poljoprivredna gazdinstva. Ne sporeći značaj ovih mera, ipak se radi o ulaganju u privatnu imovinu malog broja korisnika, a ne u javni interes.

Konkursi Ministarstva zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisuje javne konkurse za pošumljavanje degradiranih površina, zaštićenih područja prirode, gradskih parkova, javnih površina i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U periodu 2022-2024. godine, dodeljena su sredstva i opštinama i gradovima u AP Vojvodini, između ostalog i za vetrozaštitne pojaseve. Podržano je između 15 i 18 opština i gradova godišnje, sa između 46 i 84 miliona dinara, zbirno za sve mere i sve opštine i gradove. Ne dovodeći u pitanje važnost inicijative Ministarstva da doprinese unapređenju stanja, značajan deo podržanih aktivnosti je, ipak, u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer se radi o merama razvoja proizvodnih funkcija šuma i upravljanja zemljištem.

Pregled iznosa novca za podizanje vetrozaštitnih pojaseva za svaku lokalnu samoupravu u AP Vojvodini i svaku godinu u periodu 2014-2024. godine: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo: Potrebno je da AP Vojvodina sufinansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U pokrajinski program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta treba uvrstiti sufinansiranje prvo izrade višegodišnjih planova podizanja vetrozaštitnih pojaseva, a zatim i sufinansiranje njihovog podizanja, u značajnim iznosima. Ovo bi se ostvarilo kroz konkurse za opštine i gradove. Težište politike moralo bi biti sprovođenje mera od opšteg interesa – povećati ulaganje u mere zaštite i uređenja, a smanjiti za mere korišćenja zemljišta. Ministarstvo zaštite životne sredine: Potrebno je da se prvo u praksi primeni ono što je Zakonom o šumama i Zakonom o zaštiti prirode već propisano, a to je da u zaštićenim područjima prirode prioritet imaju ekološke i zaštitne, a ne proizvodna funkcija šuma, koja se ogleda u intenzivnoj komercijalnoj seči. Takođe i Zakonom o ministarstvima detaljnije opisati i bolje razdvojiti nadležnosti između životne sredine i poljoprivrede.

Pomoću sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehurići i ne peni znači da zemljište oskudeva u kreču i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kreč i da (možda) nema potrebe za kalcifikacijom.

– pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje

pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.

– biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču ( paprat, vresak, rastavić i dr.), dipl. Ing. Polj. Dejan Stefanović. Međutim, svi ovi načini su orijetnacioni, a da li j eneko zemljipšte kisleo odnosno da li trea izvsti klasifikaciju najbolje je utvditi hemoijskomk analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica.

TREBA DA SE ZNA

· SRBIJA SE MOŽE POHVALITI JEDNIM OD SVOJIH NAJVAŽNIJIH RESURSA – KORIŠĆENIM OBRADIVIM ZEMLJIŠTEM, KOJE POKRIVA OKO 3,4 MILIONA HEKTARA! SA OKO 6,.6 MILIONA STANOVNIKA, SVAKI ŽITELJ SRBIJE ,,IMA NA RASPOLAGANJU“ PRIBLIŽNO 0,52 HEKTARA (52 ARA) OBRADIVOG ZIMLJIŠTA, ŠTO JE ZNAČAJNO IZNAD SVETSKOG PROSEKA OD SVEGA 0,19 HEKTARA PO OSOBI! OVA PREDNOST OTVARA BROJNE MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE, ODRŽIVIH RESURSA I EKONOMSKI RAST!

· ALI, O TOME SE DECENIJAMA SAMO PRIČA KAO O MOGUĆNOSTIMA. JER, DANAS JE VEĆINA PRINOSA SVIH KUKLTURA U SRIBJI NA NUIVOU OD PRE TRI, ČETIRI ILI PET DECENIJA!

· DOKAZ JE ČINJENICA DA JE OD 2025. GODINE IZGUBILA PREHRAMBENI I SEMENSKI SUVERENITET!

· A, uporedimo li ovu borjku sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider, nažalost samo po neiskorišćenim mogućnostima. Razlog su loše dosadašnje agroekonomske strategije“!

· Kina, na primer, ima samo oko osam do 10 ari po sttanovniku, Indija 12 do 14 ari, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi! Čak i u razvijenim zapadnoevropskih zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanovniku iznosi svega osam do 15 ari!

· SRBIJA SA SVOJIH 52 ARA PO STANOVNIKU POZICIONIANA JE KAO ZEMLJA SA IZUZETNIM POTENCIJALOM!

· NAŽALOST TO SU I DANAS SAMO NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI, KADA JE VEĆINA NARODA U ZEMLJI SA BLIZU 6,6 MILIONA STANOVNIKA U PITANJU! JER U SRBIJI SE I DANAS BOLJI ŽIVOT OD AGRARA NALAZI U OBEĆANJIMA NALAZI KOD SVAKOG OD 17 MINISTARA U POSLEDNJIH ČETVRT VEKA! ONO JE UVEK NA DUGOM ŠTAPU. A, NARODU JE DOSTA OBEĆANJA, ONI HOĆE TAJ BOLJI ŽIVOT VEĆ DANAS!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

· U priznanja analitičara i publiciste Branislava GULANA sad dodajemo i nagradu NOVOSADSKOG SAJMA, dodeljenu 21.maja 2026. godoine pod nazivom PETAR DAVIDOVIĆ, nekadašnjeg novinara Tanjuga. Ona je B. Gulanu dodeljena za posebna doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma tokom poslednjih pet i po decenija!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja visokog priznanja UNS priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanja za životno delo UNS, 2025. godine!

· Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je promovovisana za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

· Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

· Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

· Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

· U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

· U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

· Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru, između ostalog je rekao:

· I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

· NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

· SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

· POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,BORBA“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Ekonomskoj politici, a nakon toga u Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio Privrednoj komori SrbijE,volontirapo u SANU dva mandata… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista u medijima eks Jugoslavije i EU!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

· Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V. NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima od metka koji je stiogaq sa strane od boraca prisitglih iy Srbije!

Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali borici iz Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade. I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, oni koji nisu bili tamo! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu, stvarali su i širili svoje, izmišljotine i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

· Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“, je bio i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“ pa i tadašnje Jugoslavije. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“ dobili su svi zaposleni. Ne kao poklon, već im se to odbijalo od ličnog dohotka oko dve godine!

Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio za dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Srbiji je odmah i poništena…

· List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog imagičnog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra…

· Pominje i tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

· Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

· Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“. Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji I danas postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)

NestajanjeKnjiga Branislava GULANA, ,,Rurne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (193)

Srbija ostaje bez kvalitetnog obradivog zemljišta!?

Srodni članci

Nestajanje
Knjiga Branislava GULANA, ,,Rurne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (193)