Organizovana kriminalna grupa hara ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U ministarstvu pravde i upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruju kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela … Tužilaštva i sudovi su servis za pokrivanje zlodela Vučićevog kartela. U poslednje vreme čekamo da ih odnesu američki apači, da im se sudi tamo gde su sudije nepristrasne…

Vladimir Molotok

Pravda jeste spora, ali u Srbiji, od kada je okupirana od kartela Aleksandra Vučića, i nedostižna je, opšte je uverenje građana.

“Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će do kraja nedelje biti okončane istrage o sve 24 sporne privatizacije, kako je vlada i obećala, a da odluku o međuvladinoj konferenciji treba da shvatimo na način da moramo svi sebe da menjamo.

Policija je sve poslove u istragama spornih privatizacija završila, i ostali državni organi su svoj posao završili i ostaje da se vidi koliko će optužnica biti podignuto, izjavio je vicepremijer, najavljujući da se mogu očekivati ovih dana i neke nove akcije.“ – saopštio je Vučić 24. decembra 2013. godine.

Istragu spornih privatizacija, osim tadašnjeg Saveta za borbu protiv korupcije, zahtevala je i Evropska unija. Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Vučić je svima obećao brzo rešavanje istrage.

“Pre punih 18 meseci, nakon što je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić saopštio da su rešena „24 slučaja privatizacije“ na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, ukazali smo (<http://goo.gl/9jyuE3>) da to što je predočeno javnosti nije dovoljno da se zaključi da su sporni slučajevi zaista rešeni.

Tražili smo da Vlada, policija i tužilaštvo građanima Srbije pruže potpuni uvid u svaki od 24 sporna slučaja a ne zbirni pregled, kako bi se utvrdilo šta je od ranije iznetih sumnji bilo istinito, a šta nije, odnosno šta je ispitano i ko je odgovoran. Ukazali smo i da se podaci koje je Vučić izneo tada (28. decembra 2013) i šest meseci ranije (15. jula 2013) značajno razlikuju – i po broju osumnjičenih i utvrđene štete po budžet (za koju se u međuvremenu ispostavilo da je deset puta manja).

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije predstavio je istraživanje (<http://goo.gl/pyA1MP>) koje potvrđuje naše sumnje – od 24 slučaja problematičnih privatizacija, prodaja i poslovanja preduzeća ni u jednom nije doneta presuda, samo u pet predmeta je počelo suđenje, dok se ostali nalaze u istrazi. U četiri slučaja nema elemenata krivičnog dela“, saopštili su 15. juna 2015. godine iz ovog Centra.

Vučić je na ovom slučaju gradio svoju strategiju pljačke Srbije. Lagao je čim zine.

Koliko novca je opljačkano spornim privatizacijama i na koji način je Vučić pljačku pokrio, svedoči i jadno saopštenje tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije od 28. jula 2022. godine, objašnjavajući šta je policija otkričla i kako je sve bilo – mućni pa prospi“.

Radna grupa za ispitivanje 24 sporne privatizacije ostvarila zavidne rezultate, naslov je izveštaja načelnika UKP-a Bogdana Pušića.

“Načelnik Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije Bogdan Pušić izjavio je danas da je Radna grupa za ispitivanje 24 sporne privatizacije uhapsila 150 lica zbog izvršenih 114 krivičnih dela i podnela krivične prijave protiv ukupno 197 lica.

Pušić, koji je rukovodio tom grupom od njenog osnivanja 2012. godine, objasnio je da se ovo telo, pored predmeta vezanih za 24 sporne privatizacije, bavilo i drugim spornim slučajevima, a rezultat toga je istraga 61. sporne privatizacije.

Podaci vezani za ove predmete dostavljeni su tužilaštvima na dalje postupanje, naveo je on i napomenuo da je Radna grupa tada, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova danas, imala snažnu podršku državnog vrha.

Prema njegovim rečima, ukupna šteta načinjena ovim krivičnim delima je više od 98 milijardi dinara, u to vreme više od 940 miliona evra, dok je ukupna imovinska korist koja je ostvarena ovim krivičnim delima iznosila više od 75 milijardi dinara, tadašnjih 708 miliona evra.

Pušić je povodom izjave bivšeg pripadnika MUP-a Siniše Jankovića o navodnoj zloupotrebi Radne grupe i njenom selektivnom radu, rekao da je ona neistinita i cilj joj je, očigledno, da omalovaži rezultate koje je ova grupa ostvarila i uruši ugled MUP-a i njenih pripadnika.

“Da paušalne izjave Jankovića ne bi zbunjivale javnost, naglašavam da bilo koja radna grupa nije sistematizovana organizaciona jedinica u okviru MUP-a i da se one formiraju sa jasnom svrhom i ograničenim trajanjem, što je u ovom slučaju bilo ispitivanje 24 sporne privatizacije. Paralelno sa tim istragama, inspektori UKP-a bavili su se i drugim spornim slučajevima, objasnio je on.

Rasformiranje Radne grupe, kako je ukazao, ne znači da se sa istragama stalo, a većina policajaca koji su radili na predmetima i danas obavljaju odgovorne poslove u više organizacionih jedinica Uprave kriminalističke policije.

Predmeti, kako to Janković pokušavao da insinuira, nisu stavljeni u fioku, već je rad na njima nastavljen, odnosno predmeti su prezaduženi u okviru nadležnih organizacionih jedinica UKP-a i odeljenja kriminalističke policije u nadležnim policijskim upravama,“ navodi se u izjavi Pušića.

Dakle, punih 10 godina se istraživalo, utvrdilo kolika je vrednost opljačkanog, a onda su policajci poslati na svoja radna mesta i druge, svakodnevne radne zadatke.

Bogdan Pušić, koji je vraćen u MUP iz penzije, da rukovodi Radnom grupom, vraćen je ponovo u penziju!

Aleksandar Vučić je koristio policiju da mu prikuplja podatke, koje je on koristio da reketira privrednike, biznismene, da im preti hapšenjem, otima novac.

Sebe je predstavljao kao velikog borca protiv kriminala i korupcije, a izostanak rezultata nije pravdao.

Setimo se svih surovih pljački izvršenih od njegovih ljudi i u vreme njegove vladavine. Šabački Farmakom ojadio je deset hiljada mačvanskih seljaka, od kojih je otkupljivao mleko, stoku… Proces Miroslavu Bogićeviću Vučić je pravdao, jer je Bogićević brzo pušten iz pritvora, potrebom da se namire hiljade opljačkanih seljaka. I sve do Milorada Grčića, bivšeg v. d. direktora EPS-a, uhapšenog, pa puštenog, zbog pljačke milijardi evra, koje je nosio Vučiću u kesama. O sušenju se ne govori. Utihnulo je, jer je Vučić tako rekao.

Setimo se Union banke, Agrobanke... Sve je to pokrio Vučić, prethodno puneći svoje džepove, stranačku kasu i iznoseći novac u inostrane banke.

Presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za organizovani kriminal i sudova u Srbiji, koji su vodili postupke protiv Vučićeve mafije, potvrđuju da osuđenih nije bilo!

Sa opljačanim novcem Vučić je krenuo da okupira Srbiju. On je presuđivao, oslobađao. U poplavi u Obrenovcu, krivicom tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog i tadašnjeg predsednika Gradske opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, podavljeno je nekoliko stotina ljudi, napravljena je ogromna materijalna šteta…

Vučić je tada rekao da njih dvojica nisu krivi.  “Tako sam ja odlučio. I šta mi možete“, izvikao se na građane. U Siniši Malom, Miroslavu Čučkoviću i onima koje je javno oslobađao krivice od strašnih zločina, dobio je verne sluge!

Sa tako velikom količnom novca Vučić je kupovao podršku onih koji su nas bombardovali i nastojali da nas unište. Plaćao je budžetskim parama Tonija Blera, čoveka koji je prema svedočenju  bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, vršio na njega pritisak da se bombarduje i raskomada Srbija. Davao mu je 50 hiljada mesečno, da ga “savetuje“. Od Arapa (šeika Bin Zajeda iz Emirata) uzeo je 20 miliona dolara da Bler izdejstvuje rezoluciju, koju je predložila Vlada Velike Britanije o Srbima kao genocidom narodu, zbog Srebenice. Da postanemo prvi narod u istoriji kojibi bio proglašen genocidnim, sperčio je ruski ambasador u Savetu bezbednosti Vitalij Čurkin, stavljanjem veta.

Potom je Vučić postao miljenik Žorža Soroša, njegovog Fonda za otvorenoi društvo. Soroš je utro Vučićevom katelu puteve u trgovini narkoticima, učinio ga jednim od najvećih narko trgovaca na planeti.

Soroš je “reformisao“ srpsko pravosuđe, preko američke vladine organizacije USAID, kojom je on raspolagao kao sa svojom imovinom.

U poslednjih deset godina Evropska komisija, Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije bave se pitanjima reforme pravosuđa u Srbiji. Donose se rezolucije, preti sankcijama.

Tiranin Vučić, mešutim, ide dalje, on se na to ne osvrće. Svakim danom izmišlja nove prevare, kojima je zamlaćivao svetske moćnike i građane Srbije.

Ministarstvo pravde, tužilaštva i sudovi su postali njegovo vlasništvo!

Vučića, njegovog brata i kartel, zanimalo je samo da opozicione lidere, one koji nisu bili njihovi trojanski konji, slobodne intelektualce, novinare i neke medije drže pod terorom tajnih policija (BIA, Vojne bezbedonosne i Vojne obaveštajne agencije) .

Vučićeva propaganda laži je blatila svakog ko je tvrdio da Vučić svakodnevno laže.

Tužilaštva, na čijem su čelu, nažalost, i dalje Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, ćutala su. Retki su tužioci koji su dizali glas protesta (Goran Ilić, Radovan Lazić, Jasmina Paunović, Bojana Savović…) i upozoravali kuda Vučićeva tiranija vodi.

Stotine ljudi je zatvoreno pod optužbom pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka. Zatvarani su novinari, urednici… Skoro svi su posle zatvorske torture oslobašani. Osramoćeni, opljačkani.

Pri kraju tiranije Aleksandra Vučića, on se sada oslanja na ministra pravde Nenada Vujića, čiji bračnu partner je Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tuđilaštva u Beogradu. On je uhapsio stotine studenata, građana demonstranata. Veliki broj je pretukla policija i Vučićevi plaćeni batinaši. Tužilaštvo je sve to prikrivalo.

Novi skandal glavnog tužioca VJT i  njegovog prvog zamenika je slučaj gaženja deke Veroljuba (90), u kome su oteli predmet tužiocu jer nije hteo da ublaži delo.

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović i njegov prvi zamenik Miodrag Marković uzeli su predmet tužiocu Draganu Daniloviću dok je bio na godišnjem odmoru, a potom ga dodelili tužiteljki koja je prekvalifikovala delo iz pokušaja teškog ubistva u izazivanje opšte opasnosti.

Slučaj gaženja penzionera Veroljuba Sarića (90), koga je bahati vozač Miodrag Selaković udario kolima i teško povredio ispred Pravnog fakulteta sredinom maja, kada se vozilom zaleteo u građane i studente koji su odavali poštu stradalima u novosadskoj tragediji, nasilno je otet postupajućem tužiocu iz beogradskog VJT Draganu Daniloviću.

 Tužilac Danilović je uporno odbijao da delo prekvalifikuje iz pokušaja teškog ubistva u neko lakše, a što su od njega zahtevali glavni tužilac beogradskog VJT Nenad Stefanović i njegov prvi zamenik Miodrag Marković, koji su mu nedavno predmet i oteli i to u trenutku dok je on bio na godišnjem odmoru, i dodelili u rad drugoj tužiteljki – Nataši Pavlici. Ona je potom podigla optužnicu za mnogo lakše delo, čime je Selakoviću ukinut i pritvor.

Ovakvo skandalozno i nezakonito postupanje Stefanovića i Markovića, nažalost nije usamljeni primer, jer su na gotovo identičan način, pre godinu dana oteli i predmet tužiteljki Jeleni Belopavlović, koja je za pokušaj teškog ubistva optužila Milicu Stojanović, a koja je na isti način kolima probijala blokadu na Novom Beogradu i teško povredila studentkinju Kristinu Vasiljević. Tada je Marković najpre prekvalifikovao delo i spustio u nadležnost osnovnog tužilaštva, da bi potom sa režimske televizije pozivao predsednika republike da je pomiluje, što je on i uradio!

 Više javno tužilaštvo u Beogradu je potpuno privatizovano. U rukama je bivšeg sanitarnog inspektora Nenada Stefanovića. On od Vučića prima naloge. On raspodeljuje predmete. Nažalost, samo desetak tužilaca u ovom tužilaštvu nastoji da se dosledno drži zakonitosti kao osnovnog načela svakog pravnog sistema. Ve ći broj tužiteljki iz ovog tužilaštva mogle bi se smatrati ne samo moralnim, već stvarnim prostitutkama. Nije Nataša Pavlica jedina koja potpisuje optužnice koje sriču seizi tužioca Stefanovića, pa i one same.

Krug oko Vučića se zatvara. Ubija ga nedostatak novca, gubitak poslova u trgovini narkoticima, oružju, pranju novca.U borbi između svetskih centara moći Vučić svakodnevno preleće i zamera se onima kojima ne bi smeo. A mora, da se drugi ne naljute.

Nekoliko tužilaca i sudija nije dovoljno da ga održi u sedlu.

Ovih dana u toku je akcija izbora Matije Radojičića, predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu, za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Ovaj gospodin je bio, ispred osnovnih sudova, član Visokog saveta sudstva. Svojim glasom zadužio je druge, pa mu oni sada vraćaju uslugu. On je predložio sudiju Osnovnog suda u Lazarevcu, sa stažom od tri godine, za sudiju Višeg suda u Beogradu, Bojanu Čogurić. Rekao je, što je Magazin Tabloid i objavio, da je ona sjajna sudija, da je čitao njene presude, koje su briljantne! Nije ni mogao da ih čita, jer je on bio sudija Trećeg osnovnog suda.

Bojana je nakon godinu dana izabrana za zamenika predsednika Višeg suda u Beogradu, a zbog afere sa predsednikom suda, izabrana je u aprilu za predsednicu Visokog saveta sudstva! Sada ona vraća uslugu i izabraće sudiju Matiju Radojičića za predsednika Apelacionog suda. Kakva je to uvreda za srpsko pravosuđe.

Prošle godine policija je saopštila da je rešila slučaj razbojništva na Novom Beogradu i privela sudiji trojicu maloletnika. Oni su oteli novac taksisti, koji ih je vozio.

Sudija Bojana Čogurći je rešila da pomogne Radojičiću, te on nije završio u zatvoru, jer je njegov sin malolenik. U saopštenju je napomenuto da je jedan od uhapšenih maloletnika sin sudije M.R.

Umesto da se suoči, makar sa moralnom odgovornošu i napusti pravosuđe, M.R će uznapredovati.

Dakle, Vučić vlada uz pomoć nekolicine tužilaca i sudija. Ostali, mada ćute, nisu spremni da tako otvoreno i bezočno krše zakon.

Odlaskom Vučićevog kartela, istog dana treba početi sa čišćenjem tužilaštava i sudova od ološa koji je delio pravdu po nalogu onih koji su ih na te funkcije postavili.

A. 1

I neki advokati su u kartelu

Miloš Medenica, poznai begunac i javni svedok, u jednom od poslednjih objava na svom kanalu na Telegram platformi preneo je informacije o Goranu Petronijeviću, koje je dobio od Nikole Mirića, koji je pobegao od policije iz Obrenovca, po njihovoj saglasnoti.

– Petronijević je SNS advokat za specijalne operacije, kao što je slučaj Nikole Mirića. Kad treba da se obavi nešto za SNS mimo zakona, tu je Petronijević, koji postupa po receptu SNS mafije i njihovih ćaci-službenika iz tzv. službi bezbednosti, sa ciljem da optuže lica koja nisu uspeli da kupe novcem ukradenim od građana Srbije. Po receptu „usluga za uslugu“, oni nude da optuži onoga na koga oni upru prstom, a zauzvrat obećavaju slobodu. Gorana Petronijevića direktno kontroliše ćaci sa Temua Milan Radoičić, koji mu je dodelio policijsku zaštitu zbog neljudskih nedela koja je sprovodio prema Nikoli Miriću, nagovarajući ga da optuži lica koja je targetovao Milan Radoičić u dogovoru sa Vladanom Radomanom i Bobanom Baćovićem, vođama Škaljarskog klana – rekao je Medenica.

A. 2

I Stefana Cvetkovića su urmli

Režim Aleksandra Vučića od nedelje, 12. jula 2026, ima jedan medijski problem manje, umro je Stefan Cvetković, uticajni novinar iz Bele Crkve.

Cvetković je deset puta osuđivan na novčane i zatvorske kazne, uvek zbog tekstova u kojima je razotkrivao kriminalne i korupcionaške afere u kojima su učestvovali predstavnici raznih vlasti.

Prvi put je osuđen 2009, u vreme koalicije Tadić-Dačić, a poslednji put je uhapšen i pritvoren početkom 2025, zbog toga što je objavio izjavu žene, koja je prijavila zlostavljanje jednog deteta. Prvostepena presuda Osnovnog suda u Pančevu, kojom je Cvetković kažnjen zbog „širenja panike“, kasnije je ukinuta, ali on je ostao u pritvoru, iako mu je zdravlje bilo u kritičnom stanju,

Cvetković je znao šta mu se sprema. U martu prošle godine počeo je štrajk glađu. U pismu, koje je poslao pismo Magazinu Tabloid, objasnio je da hajku na njega vodi Aleksandar Vučić. Krajem januara ove godine, u telefonskom razgovoru sa Srđanom Žunićem, Cvetković je najavio i način na koji će biti likvidiran.

– Ako se desi da umrem, znajte da nisam sklon suicidu, neće me udariti kola i neću pasti sa zgrade. Pokušali su da me eliminišu prebijanjem, lomljenjem glave, pucanjem na mene, otmicom… Sada će ubistvo realizovati zloupotrebom mog zdravstvenog stanja, koje krajnje narušeno – rekao je Cvetković.

Dok se nalazio u pančevačkom zatvoru, Cvetković je 3. decembra 2025. preživeo težak infarkt. Život su mu spasili dežurni stražari i lekarka Ana Kovačević. Utvrđeno je da mu je neophodna hitna hirurška operacija, kojom će mu biti ugrađen baj-pas. Operacija u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, otkazana je u noći 28. na 29. januar 2026, samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da se izvrši.

– Iza otkazivanja operacije stoji Doktor Smrt Zlatibor Lončar, a po nalogu Aleksandra i Andreja Vučića. Imam začepljenje krvnih sudova, pa bez te operacije meni nema života. Očekujem da me uskoro ubiju – rekao je Cvetković.

Životno ugrožen, prvo je iz pančevačkog zatvora prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu, a odatle 24. juna ove godine na Vojnomedicinsku akademiju.

– Osuđeno lice Stefan Cvetković preminuo je jutros, 12. jula 2026. godine. Podatke o lečenju osuđenika, kao i svi drugi podaci koji se nalaze u medicinskom kartonu osuđenika, ne možemo da učinimo dostupnim javnosti, jer su zaštićeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i drugim zakonima kojima se regulišu prava pacijenata. U skladu sa zakonskom procedurom, obavešteni su policija, tužilaštvo i porodica preminulog – saopštila je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Policija, tužilaštvo, sudovi i pojedinci iz izvršne vlasti godinama su osim Cvetkovića progonili i njegovu staru i bolesnu majku, njegovo dete i sve prijatelje i saradnike, koje su pozivali na informativne razgovore.

Cvetković je posebnu pažnju javnosti privukao 2018. godine, kada je otet u Beloj Crkvi. Slučaj nikada nije rasvetljen. Umesto otmičara, vlast je hajku usmerila prema žrtvi. Aleksandar Vučić i Dijana Hrkalović, koja je tada komandovala Upravom kriminalističke policije, predvodili su progon Cvetkovića. U to vreme, Stefan Cvetković je bio član redakcije Magazina Tabloid.

Na udaru vlasti se nalazio i kasnije, najčešće zbog tekstova u kojima je otkrivao korupciju i kriminal lokalnih kadrova SNS-a u Beloj Crkvi i Pančevu, ali i o osetljivim temama kao što je ubistvo Olivera Ivanovića.

Smrću Stefana Cvetkovića srpsko novinarstvo je izgubilo ozbiljnog istraživača i iskrenog borca za istinu, a Aleksandar Vučić je dobio još jedan kostur u ormaru.