Dok se lokalni funkcioneri i povlašćeni investitori nesrazmerno bogate kupujući nekretnine u prestonici, građani Požarevca i Kostolca svedoče urbanističkom haosu, urušavanju komunalnog reda i potpunoj blokadi institucija koje bi morale da štite javni interes.

M. Hadžić

Već duže od decenije, Požarevac i Kostolac prolaze kroz proces tihe, ali razorne degradacije. Nekadašnji privredni i kulturni centri ovog dela Srbije danas, prema rečima meštana, ali i prema analizama lokalnih tokova novca, podsećaju na feudalne posede nekoliko moćnika. Pod okriljem vladajuće partije, stvorena je mreža u kojoj su javni resursi, građevinske dozvole i budžetski novac postali plen povlašćene elite, dok su kritičko mišljenje i profesionalizam kažnjeni otkazima i marginalizacijom.

Od referenta do direktora: Vladavina „instant“ diploma i podobnih kadrova

Jedan od najočiglednijih simptoma propadanja požarevačkih javnih preduzeća jeste negativna selekcija kadrova. Izvori bliski lokalnoj samoupravi svedoče o radikalnoj promeni u strukturi zaposlenih: dugogodišnji stručnjaci i inženjeri sklanjaju se u stranu, dok rukovodeća mesta preuzimaju ljudi sa sumnjivim i preko noći stečenim diplomama privatnih fakulteta.

„Ljudi koji su do juče radili kao obični referenti ili čak portiri, danas nose titule savetnika, koordinatora i direktora. Jedina kvalifikacija koja im je bila potrebna jeste apsolutna poslušnost i logistički rad za stranku na terenu“, navodi naš sagovornik iz Gradske uprave, koji je insistirao na anonimnosti zbog straha od odmazde.

Posledica ovakvog kadroviranja je potpuni kolaps u funkcionisanju javnog sektora. Sumnjivi tenderi, krojeni po meri firmi bliskih lokalnim moćnicima, postali su pravilo. Novac svih građana Požarevca sliva se u džepove nekolicine privatnika, dok komunalne usluge i infrastruktura beleže istorijski minimum.

Urbanistički juriš na trotoare i kružne tokove

Najvidljiviji dokaz sprege između politike i sumnjivog kapitala nalazi se na požarevačkim ulicama. Urbanizam u gradu je, tvrde stručnjaci, potpuno kapitulirao pred zahtevima investitora. Zgrade se podižu bez ikakvog poštovanja urbanističkih planova, pa čak i na samim trotoarima, ugrožavajući bezbednost pešaka i menjajući trajno fizionomiju grada.

Lokalna čaršija već mesecima bruji o građevinskim poduhvatima koji prkose elementarnoj logici – dozvolama za gradnju na samim ivicama kružnih tokova i zelenih površina. Uslov za dobijanje dozvole, kako tvrde upućeni, nije poštovanje zakona, već „zeleno svetlo“ glavnog političkog moćnika u gradu.

Dok grad propada, bogatstvo onih koji njime upravljaju raste geometrijskom progresijom. Parcele na atraktivnim lokacijama preprodaju se za cifre koje premašuju pola miliona evra, a javna je tajna da su lokalni funkcioneri iz Požarevca i Kostolca postali vlasnici luksuznih stanova u Beogradu, čija vrednost stostruko nadmašuje njihova zvanična primanja.

Institucije u službi noćnog života i biznisa

Da je kontrola nad institucijama potpuno izgubljena, pokazuje i situacija sa komunalnim redom. Građani se godinama žale na buku i rad ugostiteljskih objekata, među kojima prednjače oni u zoni Korzoa, koji navodno rade i do četiri sata ujutru uprkos svim propisima.

Ono što najviše zabrinjava Požarevljane jeste otvorena tajna o povezanosti pojedinih inspektora lokalne policije sa biznismenima i investitorima.

„Kada policija i inspekcija drže kafiće preko posrednika i sede na ručkovima sa investitorima koji krše zakon, građanin nema kome da se obrati. Zakon važi samo za običan narod, dok je za elitu rezervisano bezakonje“, kaže jedan od ogorčenih građana.

Strah i pritisak kao mehanizam opstanka

Svako ko pokuša da javno ukaže na ove probleme suočava se sa brutalnim revanšizmom. Podela otkaza neistomišljenicima u javnim preduzećima postala je standardni mehanizam disciplinovanja mase. Strah je primarni instrument vladavine u Požarevcu. Ipak, primeri iz drugih gradova Srbije pokazuju da nijedan sistem zasnovan na korupciji i strahu nije večan. Ključ za oslobađanje Požarevca leži u dokumentovanju svakog spornog tendera, svakog nelegalnog kvadratnog metra i u solidarnosti građana koji moraju da shvate da grad ne pripada političkim komesarima