·   Evropska komisija je krajem juna smanjila procenu upotrebljive proizvodnje obične pšenice u EU na oko 126,3 miliona tona;

·   Međunarodni savet za žitarice podigao je globalnu proizvodnju pšenice za sezonu 2026/27 na 821 milion tona, ali je istovremeno smanjio procene zaliha. To znači da svet možda ima dovoljno proizvodnje, ali da se zalihe ne povećavaju onoliko koliko bi tržište želelo;

·   Evropska komisija procenjuje da će ukupna proizvodnja žitarica u EU u sezoni 2026/27 iznositi oko 278,1 milion tona, što je 3,2 odsto manje nego prethodne sezone. Pšenica je pod većim pritiskom od proseka, jer se očekuje pad proizvodnje od 6,2 odsto u odnosu na veoma visok rod iz 2025/26. godine;

·   To znači da Evropa ulazi u novu tržišnu godinu sa manjim rodom pšenice, ali i dalje sa proizvodnjom koja nije dramatično ispod proseka. Upravo zato tržište za sada ne reaguje velikim skokom cena;

·   Cena ne raste dovoljno, a računica ratara sve tanja. Cene pšenice: tržište ne plaća dovoljno rizik!

·   Kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku, proizvođači dobijaju direktna plaćanja po hektaru, a deo podrške vezan je za ekološke mere, održivo upravljanje zemljištem i dodatne šeme u okviru nacionalnih strateških planova; Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru požnjvene pšenice iznose 148.639 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu. Otkupljivači nude po 19 – 20 dinara po kilogramu!

·   U jesen 2025. godine pšenica u Srbiji je bila zasejana na oko 635.000 hektara. Najveći deo površina, čak 60 odsto zauzelo je seme ,,Tavanka“. U tome se i nalaze uzroci manjih prinosa;

·   RZS je prosečan prinos procenila na oko 5,9 tona po hektaru, a ZSV je računicu troškova od  148.389,41 dinara po hektaru radio na osnovu prosečnog prinosa od 5,5 tona. To je u ovoj odličnoj,  prosečnoj godini realnije!

·   Cena proizvodnje jednog kilograma pšenice na osnovu prosečnog prinosa od 5,5 tona po hektaru je 27 dinara!  Proizuvodna tona psenica ovakvog prinosa kosta blizu 149.000 dinara;

·   Kompletno zadrugarstvo u Srbiji je sad opet u borbi za opstanak i ostanak!

Branislav GULAN

Žetva pšenice u Evropi ulazi u završnu fazu sa mnogo opreza. Posle izuzetno dobre prošle sezone, ovogodišnji rod se očekuje slabiji, ali ne i katastrofalan. Problem za ratare nije samo količina zrna, već odnos prinosa, otkupne cene, troškova proizvodnje i subvencija koje sve teže pokrivaju razliku između ulaganja i prihoda.

·   Evropska komisija procenjuje da će ukupna proizvodnja žitarica u EU u sezoni 2026/27 iznositi oko 278,1 milion tona, što je 3,2 odsto manje nego prethodne sezone. Pšenica je pod većim pritiskom od proseka, jer se očekuje pad proizvodnje od 6,2 odsto u odnosu na veoma visok rod iz 2025/26. godine;

·   Kada je agrar u pitanju i njegovi rezultati – ovo je, odlična prosečna godina, ocenjuje agrarni ministar! Učešće poljoprivrede u BDP zemlje  je 3,6 odsto! Agrar Srbije iz budžeta dobija oko 7,2 odsto novca. To je u ovoj godini oko 150 milijardi dinara! To bi bilo dobro i dovoljno kada bi došlo u zdravu poljoprivredu. Ali, ona je teško bolestan organizam koji treba dugo da se leči!

To znači da Evropa ulazi u novu tržišnu godinu sa manjim rodom pšenice, ali i dalje sa proizvodnjom koja nije dramatično ispod proseka. Upravo zato tržište za sada ne reaguje velikim skokom cena.

·   Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa.

Vreme pokvarilo deo očekivanja

Početak vegetacije u većem delu Evrope bio je solidan. Međutim, suvo proleće iya nas i talasi visokih temperatura u maju i junu smanjili su očekivanja za zimske useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.

Prema izveštaju JRC MARS, uslovi za useve u Evropi generalno su i dalje ocenjeni kao povoljni, ali su prognoze prinosa sada iznad petogodišnjeg proseka, a ispod prošlogodišnjih rezultata.

To je važna razlika. Evropa ne ulazi u godinu velikog podbačaja, ali ratari koji porede 2026. sa prethodnom sezonom mogu da vide značajan pad.

U Francuskoj, kao jednom od najvećih proizvođača pšenice u EU, stanje useva dodatno je pogoršano zbog toplote i suše. Podaci sa tržišta pokazuju da je procenat meke pšenice u ocenama dobro/odlično spušten na oko 74 odsto, dok je žetva u tom trenutku bila tek na početku.

U Italiji su visoke temperature i sušni uslovi u maju umanjili očekivanja za durum pšenicu u pojedinim regionima, posebno tamo gde je usev bio u završnim fazama nalivanja zrna.

Koliko pšenice Evropa očekuje?

Procene se razlikuju u zavisnosti od izvora, ali se osnovna slika poklapa: ovogodišnji rod pšenice u EU biće manji nego prošle godine, ali ne i katastrofalan.

·   Evropska komisija je krajem juna smanjila procenu upotrebljive proizvodnje obične pšenice u EU na oko 126,3 miliona tona;

·   Međunarodni savet za žitarice podigao je globalnu proizvodnju pšenice za sezonu 2026/27 na 821 milion tona, ali je istovremeno smanjio procene zaliha. To znači da svet možda ima dovoljno proizvodnje, ali da se zalihe ne povećavaju onoliko koliko bi tržište želelo;

Za Evropu je posebno važno i to što se očekuje rast neto izvoza žitarica EU na oko 19 miliona tona, uprkos slabijoj proizvodnji. Ako izvoz ostane aktivan, domaće evropske cene mogu dobiti određenu podršku, ali samo ako konkurencija iz Crnog mora, SAD, Australije i Argentine ne bude agresivnija.

·   Cene pšenice: tržište ne plaća dovoljno rizik!

Iako su vremenski uslovi pogoršali deo evropskih očekivanja, cene pšenice nisu eksplodirale.

Na Euronextu se pšenica krajem juna kretala oko 200 do 215 evra po toni za naredne termine, u zavisnosti od ugovora i roka isporuke. To su nivoi koji daju određenu stabilnost tržištu, ali mnogim proizvođačima ne donose komotnu zaradu.

·   Problem je u tome što su ulazni troškovi i dalje visoki;

Đubrivo, gorivo, zaštitna sredstva, zakup zemljišta, radna snaga, kamate i amortizacija mehanizacije ostaju ozbiljan teret. Čak i kada cena pšenice ne izgleda niska na papiru, računica na hektaru može biti vrlo tanka ako prinos podbaci.

·   Za ratare je zato ključno pitanje: da li prihod od pšenice pokriva realne troškove proizvodnje, a ne samo direktne troškove setve?

Okvirna računica po hektaru

Računica pšenice u Evropi značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Francuski, nemački ili poljski proizvođač imaju drugačije prinose, zakupnine, subvencije i troškove od ratara u Rumuniji, Bugarskoj ili Srbiji.

Ipak, okvir može da pokaže zašto je nervoza među proizvođačima velika.

·   Ako je prinos šest tona po hektaru, a cena 200 evra po toni, bruto prihod iznosi 1.200 evra po hektaru;

·   Ako je prinos sedam tona, prihod raste na 1.400 evra po hektaru;

·   Ako je prinos osam tona, prihod je 1.600 evra po hektaru;

Na prvi pogled to deluje dobro. Međutim, kada se odbiju troškovi semena, đubriva, zaštite, goriva, rada, mehanizacije, skladištenja i zakupa, prostor za zaradu se brzo smanjuje.

Kod proizvođača koji imaju sopstvenu zemlju, računica je znatno bolja. Kod onih koji rade zemlju u zakupu, pšenica mora da donese visok prinos ili bolju cenu da bi se isplatila.

Primer računice

·   Ako uzmemo okvirnu cenu pšenice od 200 evra po toni;

·   Ako ukupni troškovi proizvodnje, bez zakupa, iznose oko 800 do 1.000 evra po hektaru, proizvođač sa šest tona prinosa ima vrlo skroman prostor za zaradu;

Ako se doda zakup zemljišta, računica se dodatno pogoršava.

·   Zato se u praksi često dešava da ista cena pšenice za jednog proizvođača znači dobit, a za drugog jedva pokrivanje troškova!

Subvencije popravljaju računicu, ali ne rešavaju sve!

U Evropskoj uniji subvencije imaju važnu ulogu u stabilizaciji prihoda poljoprivrednika.

·   Kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku, proizvođači dobijaju direktna plaćanja po hektaru, a deo podrške vezan je za ekološke mere, održivo upravljanje zemljištem i dodatne šeme u okviru nacionalnih strateških planova;

Osnovna podrška dohotku u EU isplaćuje se kao godišnje plaćanje po prihvatljivom hektaru, nezavisno od konkretne kulture. To znači da pšenica ne dobija uvek posebnu cenu kroz subvenciju, ali proizvođač kroz hektarsku podršku lakše zatvara godišnju računicu gazdinstva.

·   Ipak, subvencije ne mogu da potpuno neutrališu pad prinosa ili nisku cenu;

Ako je godina loša, ako je zakup visok ili ako su troškovi đubriva i goriva veliki, direktna plaćanja ublažavaju udar, ali ne garantuju profit.

Za manje proizvođače to je posebno važno, jer oni često nemaju dovoljno prostora da skladište pšenicu i čekaju bolju cenu, već moraju da prodaju odmah posle žetve.

Zašto cena ne raste jače ako je rod slabiji?

·   Na prvi pogled deluje logično da slabiji evropski rod odmah podigne cenu. Međutim, tržište pšenice nije samo evropsko!

Na cenu utiču i Rusija, Ukrajina, SAD, Argentina, Australija, Kanada i globalna tražnja u zemljama uvoznicama.

Ako Crno more nudi konkurentnu pšenicu, evropska cena teško može značajno da odskoči. Ako je dolar jak, ako su globalne zalihe dovoljne ili ako kupci čekaju, pritisak na cenu ostaje i u godini kada evropski rod nije idealan.

·   Zato proizvođači često imaju osećaj da tržište ne priznaje njihove probleme!

Na njivi se vidi slabiji rod, ali na berzi cena ne mora odmah da reaguje, jer kupci gledaju globalnu ponudu, logistiku i konkurentska porekla.

Ko je u boljoj poziciji?

·   Najbolje prolaze proizvođači koji imaju visok prinos, sopstvenu zemlju, dobar kvalitet zrna i mogućnost skladištenja;

·   Kod pšenice sa višim proteinom i boljim parametrima kvaliteta postoji veća šansa za bolju cenu, posebno ako mlinovi traže kvalitetnu robu;

·   Sa druge strane, proizvođači koji imaju niži prinos, visoku zakupninu, slabiji kvalitet i obavezu da prodaju odmah posle žetve nalaze se u najtežoj poziciji;

Njihova računica može biti negativna čak i kada tržišna cena na prvi pogled ne izgleda katastrofalno.

Šta se može očekivati?

Do kraja žetve evropsko tržište pšenice pratiće nekoliko ključnih faktora.

·   Prvi je stvarni prinos u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Drugi je kvalitet zrna, posebno protein, hektolitarska masa i vlaga. Treći je konkurencija iz Crnog mora i tempo izvoza!

Ako se pokaže da su vrućina i suša ozbiljnije oštetile evropski rod nego što se trenutno procenjuje, cene mogu dobiti podršku.

Ako rezultati budu blizu proseka, a globalna konkurencija ostane jaka, rast cena biće ograničen.

·   Za ratare to znači da će 2026. biti godina u kojoj se profit neće praviti samo na prinosu, već i na tajmingu prodaje, kvalitetu, skladištenju i kontroli troškova!

Da li se pšenica i dalje isplati sejati?

Pšenica ostaje važna kultura u evropskom plodoredu. Ona donosi sigurnost, raniju žetvu, mogućnost planiranja naredne kulture i stabilno tržište.

Međutim, računica je sve zahtevnija.

·   Na cenama oko 200 evra po toni, pšenica se najlakše isplati proizvođačima koji mogu da ostvare  sedam ili više tona po hektaru i koji nemaju previsok zakup!

·   Kod prinosa od pet do šest  tona po hektaru, uz visoke troškove i zakup, zarada je mala ili potpuno nestaje. Subvencije pomažu da se proizvodnja održi, ali ne mogu da zamene tržišnu cenu i dobar prinos;

Zato evropska žetva pšenice 2026. šalje jasnu poruku: pšenica nije propala kultura, ali više nije ni sigurna računica za svakoga. Proizvođači će morati pažljivije da računaju troškove, biraju sorte, čuvaju kvalitet i sve više razmišljaju kada i kome prodaju zrno.

·   Evropska komisija u kratkoročnom izgledu navodi da se za 2026/27 očekuje ukupna proizvodnja žitarica u EU od 278,1 miliona tona, što je 3,2 odsto manje nego prethodne sezone, dok se proizvodnja pšenice očekuje 6,2 odsto niža u odnosu na izuzetno Visok rod 2025/26. godine;

JRC MARS u junskom biltenu ocenjuje da su uslovi za useve u Evropi generalno povoljni, ali da su prognoze prinosa iznad petogodišnjeg proseka, a ispod prošlogodišnjih rezultata; suvo proleće i majski toplotni talas smanjili su očekivanja za zimske useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.

JRC posebno navodi da su u delovima Italije vrući i suvi uslovi u maju umanjili potencijal prinosa durum pšenice, naročito u završnim fazama razvoja useva.

·   Podaci o padu procene EU proizvodnje obične pšenice na 126,3 miliona tona i zalihama od 13,8 miliona tona poklapaju se u tržišnim pregledima krajem juna;

Zajednička poljoprivredna politika EU obezbeđuje podršku kroz direktna plaćanja i osnovnu podršku dohotku po hektaru, dok ekološke šeme mogu biti dodatak ili nadoknada za izgubljeni prihod i dodatne troškove. (Izvori: Evropska komisija, JRC MARS, Euronext, IGC, AHDB, Eurstat!)

ŽETVA U SRBIJI: Dobra agrarna sezona, negarantuje i veću zaradu!

·   Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru požnjvene pšenice iznose 148.639 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu. Otkupljivači nude po 19 – 20 dinara po kilogramu!

·   U jesen 2025. godine pšenica u Srbiji je bila zasejana na oko 635.000 hektara. Najveći deo površina, čak 60 odsto zauzelo je seme ,,Tavanka“. U tome se i nalaze uzroci manjih prinosa!

·   U 2026. godini očekuje se rod od oko 3,1 miliona tona pšenice. Polovina roda dovoljna je za potrebe Srbije, a ostalo treba da nađe kupce van granica Srbije!

·   Mada je RZS 23. maja 2026.godine dao saopštenje o očekivanoj proizvodnji pšenice od od .845.000 tgona što bi bilo za 4,5 odsto više u odnosu na proizvdonju u 2025. godini. Uodnosu na desetogodišnji prosek (2016 – 2025) proizvodnja pšenicde  vća je za 27,8  odsto, piše u saopštenju RZS.  Najavljuje se prosečan prinos po hektaru od 5,9 tona!?

·   Poznavaoci prilika isti da ako se zna da je 60 odsto   pšenice u Srbiji zasejano nekvalitetnkim sortnim semenom ,,tavanka“ nije reqlano oe;kvait tkao voisok rod. Jer, kada bi se on ostvairo bio bi to rekrodanj rod pšenice u Srbiji!

·   Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji bio je sad daleke 1991. godine kada je zabeležen ukupan prinos i u silose je bilo smešteno 3.736.503 tone pšenice! Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen!

·   U žetvi pšenice u Srbiji 2026.godine učestvovalo je  oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija je od svojih vlasnika!

·   Pred žetvu 2026.godine saopšteno da na zalihama nema stare pšenice i da je sva prodata kao stočna hrana!

·   Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj 2026. godini sve ispod  sedam  tona po hektaru bio podbačaj;

·   Zadružni savez Vojvodine ponovo je zatražio od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni otkup pšenice za državene Robne rezerve;

·   Dobar prinos ne znači automatski i dobru računicu. Problem je otkupna cena novog roda, koja se na početku i u toku žetve kretala oko 19 do 20 dinara po kilogramu;

U žetvi u Srbiji, ove 2026. Godine, pema aprvim procenama, dobijeni su prinosi pšenice, na nivou visegodišnjeg proseka, ali to ne znači automatski i veću zaradu za poljoprivrednika. Jer na otkupne cene, pored roda, utiču i kretanja na međunarodnom tržištu, kvalitet proizvoda i potražnja, izjavio je za javnost profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zoran Rajić. „Dobra poljoprivredna sezona ne garantuje i veće prihode proizvođačima. Ne mora da znači da će veći prinos nadoknaditi niže cene. Na cenu utiče i stanje na međunarodnom tržištu, posebno kod berzanskih proizvoda, zatim kvalitet roda i logistički problemi koji su prisutni poslednjih godina“, rekao je on za RTS i javnost. Cene na svetskom tržištu određuju zaradu poljoprivrednika više od roda. Rajić je još dodao i da očekuje da će proizvođači koji su primenili sve agrotehničke mere moći da budu zadovoljni ovogodišnjim rezultatima proizvodnje.

Kada je reč o pšenici, on je naglasio, da je ovogodišnji rod na prosečnom višegodišnjem nivou, dobrog kvaliteta, ali da se ne očekuje značajniji rast cena, podsetivši da su domaća skladišta gotovo ispražnjena, jer je Srbija u poslednjih jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice. „Cena pšenice je rasla od početka godine do kraja maja, ali poslednjih nedelja konstantno pada. U crnomorskom regionu, koji je za nas najvažniji, cene su u padu“, rekao je Rajić. On je naveo i da iako se u svetu očekuje manja proizvodnja (od oko 819 miliona tona) ali da istovremeno rastu zalihe hlebnog žita, što utiče na slabiju tražnju. Po njegovim rečima, Srbija tradicionalno ima kupce za pšenicu, pre svega, u zemljama regiona i Italiji, ali da bi konkurenciju na pojedinim tržištima mogla da pojača najavljena ruska pomoć afričkim zemljama u vidu besplatne pšenice.

Prema podacims RZS u setvi 2025. godine pšenica je u Srbiji posejana na oko 635.000 hektara. Čak 60 odsto  zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka“… Žetva je pokazala da je rod prosečan, ali računica ne valja – za zaradu treba osam tona po hektaru! Uz prinjmso od 5,5 56toqamnj  po hetkaru kilogram pšenice kotša 27 dinara!

·   U Srbiji je privedena kraju žetva pšenice. Prema podacima RZS u setvi 2025. godine psenica je bila zasejana na oko 635.000 hektara: Rod je prosečan, ali računica ne valja – za zaradu treba osam tona po hektaru!  Ratarima trebaju beskamatni krediti zbog jeftine pšenice! Samo po0ejoloimka toliki prinos!

·   U Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da kilogram treba da košta 27 dinara s PDV… Jer, novi rod pšenice uz očekivani prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru treba da košta 27 dinara sa PDV, saopštio je Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine na osnovu kalkulacije troškova proizvodnje pšenice koji su, po hektaru ratare koštali 148.389,41 dinara. Istovremeno silosi novi rod hlebnog zrna primaju po akontnoj ceni od 19 dinara, a na Produktnoj berzi Novi Sad stari rod pšenice košta 21,3 dinara bez PDV ( 23,4 s PDV);

·   Prema analizama RZS rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je sad već daleke 1991. godine kada je na sličnoj veličini površina dobijen rod težak 3.736.503 tona. Taj prinos i ukupan rod nikada posle toga više nisu bili veći!

Zbog  tržišnih razlika u cenama i visokih troškova proizvodnje Zadružni savez Vojvodine smatra da treba da reaguje Ministarstvo poljoprivrede, jer je izvesno da će konačna otkupna cena pšenice nakon žetve biti formirana na nivou koji ne pokriva troškove proizvodnje.

·   Sada je 19 dinara akontna cena u silosima novog roda pšenice!

Zadružni savez Vojvodine smatra da Ministarstvo poljoprivrede treba da uvede mere podrške zemljoradnicima putem beskamatnih kratkoročnih kredita kod poslovnih banaka, čiju će kamatu subvencionisati država, najmanje tri meseca, i da kredite treba da dobiju sve zemljoradničke zadruge i poljoprivrednici koji imaju registrovanu proizvodnju pšenice u E-Agraru!

·   Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine, gde se nalazi gotovo polovina proizvodnje u državi, troškovi proizvodnje na jednom hektaru, uz prosečan prinos od 5,5 tona po jednom hektaru iznose 148.389,41 dinara;

·   Očekuje se rod od oko 3,1 miliona tona pšenice u  Srbiji sa zasejanih oko 635.000 hektara!

·   Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji od 3.736.503 tone zabeležena je davne 1991. godine!

·   Uz pomoć države odložile bi se prodaje pšenice novog roda, odmah nakon žetve, po cenama koje ne pokrivaju troškove proizvodnje pošto s cenom od 27 dinara novog roda poljoprivrednici pokrivaju samo minimalne troškove proizvodnje pod uslovom da ostvare planirani prosečan prinos od 5,5 tona po hektara;

Ujedno Zadružni savez Vojvodine smatra da treba formirati radnu grupu za razvoj zadrugarstva pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kako bi se rešili nagomilani problemi u poljoprivrednoj proizvodnji, poboljšao položaj zemljoradničkih zadruga i unapredilo zadružno organizovanje. Jer, zadruge su opet u borbi za opstanak i ostanak.

·   Boljitak se bio osetio od 2017. do 2021. godine, kada je država posle sedam decenija prvi put posle sedam decenija, bila pomogla zadrugarstvo u Srbiji sa 2,2 milijarde dinara. Taj  novac od oko 18 miliona evra, kao bespovratnu pomoć dobilo je 207 zadruga u Srbiji. Ali, pošto sistemski u Srbiji nije rešeno postojanje i rad zadruga, teškoće su  opet stigle, a pomoći nema…

·   Tako je kompletno zadrugarstvo u Srbiji sad opet u borbi za opstanak i ostanak!

Prvi otkosi pšenice u Srbiji bili su doneli optimizam kada je reč o kvalitetu zrna i prinosima, ali ne i kada je reč o zaradi proizvođača. Prinosi su dobri, ali ne i rekordni! Jer, na njivama je vladalo pravo šarenilo. Mora se imati u vidu da je ;ak 60 odsto površian zauzelo  seme ,,Tavanka“! Sa terena stižu ocene da je na nivo višegodišnjeg proseka, a veliki proizvođači poručuju da bi u ovakvoj godini sve ispod sedam tona po hektaru bilo razočaranje. Međutim, dobar prinos ne znači automatski i dobru računicu. Problem je otkupna cena novog roda, koja se ya vreme žetve kretala oko 19 do 20 dinara po kilogramu!

·   Troškovi proizvodnje po hektaru skoro 148.389,41 dinara! Svaki proizvedeni kilogram pšenice proizvošača košta 27 dinara!

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov izjavila je za javnost da su ukupni troškovi proizvodnje pšenice ovogodišnjeg roda, uz sve mašinske operacije i repromaterijal po pravilima struke, procenjeni na 148.639,41 dinara po hektaru. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, to daje cenu troškoa proizvodnje od oko 27 dinara po kilogramu. Drugim rečima, da bi proizvođač bio na pozitivnoj nuli, kilogram hlebnog zrna morao bi da se proda za najmanje taj iznos. Ako se pšenica prodaje po akontnoj ceni od 19 dinara, računica je mnogo teža. Prema njenoj oceni, poljoprivrednik bi morao da ostvari čak osam tona po hektaru da bi u takvim uslovima mogao da zaradi!

Zadružni savez Vojvodine i ove 2026. godine ukazuje na potrebu za interventnim otkupom preko Robnih rezervi, ali ističe da je ključan trenutak za reakcije. Kako navode, ako se o otkupu govori tek kada žetva počne, efekat na tržište je ograničen. Problem je, kako ocenjuju, i u tome što se eventualni otkup često odnosi na skromne količine, dok se na tržištu u vreme žetve nalazi velika količina pšenice. Takve količine ne mogu značajnije da pomere cenu ako reakcija nije brza i dovoljno snažna. Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da se proizvođačima omoguće kratkoročni beskamatni krediti, najmanje na tri meseca. Ideja je da se pomogne poljoprivrednicima koji su finansijski iscrpljeni i kojima je novac od roda potreban odmah, ali ako im se u ovom trenutku ne isplati da prodaju pšenicu po niskoj ceni. Krediti bi, prema predlogu, bili namenjeni onima koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje.

·   Cena pšenice, prema oceni predstavnika proizvođača, već nekoliko godina ne prati rast troškova proizvodnje. Repromaterijal je u međuvremenu značajno poskupeo, dok otkupna cena stagnira ili ostaje ispod očekivanja ratara!

Kvalitet može biti prednost, ali ne rešava problem cene!

·   Pozitivna vest je da pojedini otkupljivači u Vojvodini počinju da razvrstavaju pšenicu i plaćaju je u skladu sa kvalitetom. To je posebno važno jer je Italija jedan od najvažnijih kupaca srpske pšenice, a to tržište traži kvalitetno hlebno zrno. Nekada davnpo,kada je savezni ministar poljoprivrede Jugsoalviej bio pok prof dr Tihomir Vrebalov, kratko vreme pšenica je otkupljivana u tri klase. Sad se to uvek pominje, ali uvek ostaje samo želja!

Ipak, za proizvođače ostaje ključno pitanje: može li dobar rod da nadoknadi nisku cenu? Za sada, računica pokazuje da je odgovor težak. Ako cena ostane na nivou od 19 do 20 dinara, samo izuzetno visok prinos može da donese zaradu, dok prosečan proizvođač ostaje pod pritiskom troškova.

Prinos iznad proseka…

Prvi izveštaji o žetvi u Srbiji 2026. godine, obećavaju zrno dobrog kvaliteta i prinos decenijskog proseka. To je iznela RZS, pa je i bilo  iznad onog što su ocenili proizvođači. Analitičari ističu da je to želja vlasti! Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj godini sve ispod  sedam  tona po hektaru bio podbačaj. Ipak, kažu da je otkupna cena novog roda niska i da im se nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu. Da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice, kaže za javnost mr Jelena Nestorov – Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

·   Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji  od 3.736.503 toan bio je daleke 1991. godine. Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen. Tada je na poljima SFRJ bilo požnjeveno više od šest miliona tona pšenice.

·   U žetvi učestvuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija je od svojih vlasnika!

·   Zadružni savez Vojvodine je izašao sa kalkulacijom  – proizvođačka cene pšenice je 27 dinara po kilogramu. Dakle, da bi zaradio, poljoprivrednik u Srbiji mora da proda kilogram hlebnog zrna za najmanje 27 dinara. Tako kaže računica Zadružnog Saveza Vojvodine!

„Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno potrošiti 148.389,41 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru – cena proizvodnje je 27 dinara“, rekla jena danima žetve održanim u Bačkoim Petorovom selu 1. Jla 2026. godine, mr Jelena Nestorov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

·   Dodaje, da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice. Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura interventni otkup Robnih rezervi u ZSV kažu da se to traži svake godine, ali…

Tromost direkcije za Robne rezerve!

„Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi govorimo o nekim ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. Ta odluka mora mora biti doneta pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kada žetva počne. Eto, tako je godinama, pa i sad“, napominje Nestorov.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da poljoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite. Baš zbog toga što imamo nisku akontnu cenu novog roda pšenice, što imamo poljoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrpljeni. Oni čekaju taj rod da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da odmah prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada postoji između niske tržišne cene i potrebe poljoprivrednika i zadruga da prodaju svoju robu, kažu u ZSV.

·   Kao veliki problem ističe se i to što nemamo zvanične državne podatke o tome kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. A, nadležne institucije dužne su da iznesu te podatke! Kada bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u poljoprivredi, a u krajnjoj liniji poljoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje, navode zadrugari;

Analize pokazuju da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. To se objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu. „Jednostavno, imamo u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu ratarskih proizvoda, niti na tržištu drugih poljoprivrednih proizvoda, a to vidimo i kod mleka… Imamo očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji. Jednostavno, poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu, kada se preračuna, biti prinuđen da odustane od te proizvodnje“, istakla je Nestorov.

·   Poznavaoci prilika na tržištu ističu da je dobro to što su pojedini otkupljivači u Vojvodini samoinicijativno počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje se, da je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlja koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna!

Dobar rod  i kvalitet!?

Prvi izveštaji sa njiva ukazivali sun a dobar rod u prosečnoj godini kao i na dobar kvalitet pšenice, ali proizvođači upozoravaju da je ponuđena otkupna cena novog roda daleko ispod troškova proizvodnje. Zrno nemora da ide na sušenje pa će to da smanji troškove proizvodnje.

·   Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodna cena pšenice ove godine iznosi 27 dinara po kilogramu! I to uz prinos od 5,5 tona po hektaru! A, na njivama je i pravo šarenilo po prinosima. 

·   Dakle, žetva pšenice ipak, donela je imali optimizam kada je reč o prinosima i kvalitetu zrna. Veliki proizvođači jednoglasno procenjuju da bi u ovakvim uslovima prinos ispod sedam tona po hektaru predstavljao podbačaj. Međutim, otkupna cena od svega 19 do 20 dinara po kilogramu izaziva veliko nezadovoljstvo među ratarima!

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov izjavila je, ksko je, Savez izračunao kako proizvodna cena ovogodišnje pšenice iznosi 27 dinara po kilogramu. „Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru iznose 148.389,41 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu“, navela je Nestorov. Ona ističe da bi, uz akontnu otkupnu cenu od 19 dinara po kilogramu, proizvođač morao da ostvari čak osam tona prinosa po hektaru kako bi ostvario zaradu!

 Proizvođađi traže pomoć od države, beskamante kredite i otkup žita!

Zadružni savez Vojvodine ope, po već ko zna koji put, zatražio je od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni otkup pšenice za Robne rezerve. Kako je istaknuto na Danu žetve 1. jula 2026. godine, u Bačkom Petrovom selu,  a po iskustivma zadrugara, dosadašnje intervencije bile su kasne i obuhvatale su premale količine da bi mogle značajnije da utiču na tržišnu cenu. Zato je Ministarstvu poljoprivrede bilo davanje  beskamatnih krediti za proizvođače! I na tome je ostalo!

·   Takvih predloga bilo je i proteklih godina, jer u Srbiji je od 2000. godine, do danas bilo je devet sušnih godina. Na njih nikad nije bilo pozitivnih odgovora! U njima je godišnja šteta u agraru bila je po 1,5 milijardi evra! Siromašna država nikada u tim godinama nije imala novca da to prizna. Ali je uvek pronalazila rešenje za to. Tako su štete od elementarnih nepogoda proglašavane sa dvostrukom brojkom u agrarnoj strategiji! A, za tih devet godina nevreme je u agraru smanjilo prinose i proizvođačima nanelo štetu od 10,5 milijardi evra!

Nedostaju podaci o zalihama prošlogodišnje pšenice

Nestorov, ponovo, opet, ukazuje da jedan od velikih problema predstavlja i nedostatak zvaničnih državnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Prema podacima analitičara kada je leta 2025. godine bila počela žetva, na zalihama je bilo neprodato stare pšenice od million tona! Sad se u javnosti ističe da na zaliha stare pšenice nema! Odnosno, da je sve prodato. Ali, je sve otišlo kao stočna hrana, pa je takva bila i cena. Za jednu tonu prodate pšenice koja je bila na nivou stočne hrane dobijalo se po 176 evra! Kako navodi, predsednik ZSV, upravo bi takvi zvanični podaci omogućili kvalitetnije vođenje agrarne politike, ali i pomogli proizvođačima i zadrugama u planiranju buduće proizvodnje.

Troškovi rastu, otkupna cena stagnira!

Poznavaoci prilika na tržištu, ali i proizvođači pšenice ističu da otkupna cena hlebnog žita već godinama praktično stagnira, dok su troškovi repromaterijala u međuvremenu značajno porasli. Po rečima Svetoara Murgaškog, proizvođača sa Čeneja kod Novog Sada, poremećaji na evropskom i svetskom tržištu dodatno otežavaju položaj proizvođača, koji su sve češće prinuđeni da prodaju robu ispod cene koštanja. Pšenicu sad, najčešće, većina seje samo zbog plodoreda! Na razvoj pšenice ove 2026.godine najviše je uticao manjak padavina. Na severu Srbije kiše nije bilo gotovo čitavog oktobra 2025 godine, zbog čega su biljke tek nikle i nalazile se u fazi jednog do tri lista, iako je seme bilo posejano u optimalnom roku. U ostatku zemlje pšenica je već bila počela da se bokori i pripremljena je čekala zimske temperature. Dobar deo setve obavljen je i  posle optimalnih rokova za taj posao! Znajuči to, u takvoj obradi zemklje već nije moglo da bude rekorda!

Nedostatak padavina sprečio povećanje površina pod uljanom repicom. U Srednjem Banatu uljanom repicom je posejano oko 3.500 hektara, što je slično kao i prethodne godine. Najavljeno povećanje proizvodnje je izostalo zbog nedostatka padavina tokom septembra 2025. godine. U nekim slučajevima nije bilo planirane setve uljane repice na kukuruzištima, iako je kukuruz zbog vremenskih uslova i bržeg sazrevanja ranije obran, pa se ukazala mogućnost setve i na ovim površinama. Osim nedostatka padavina, na odustajanje od uljane repice uticala je i primena herbicida u kukuruzu koji bi mogli depresivno da deluju na porast uljane repice,

Dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ustanove od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kaže da je problem sa nedostatkom padavina imala pšenica na severu zemlje, dok je južno od Save i Dunava bilo dosta kiše. Tamo gde je bilo padavina, pa je pšenica imala i bolji rod.

Tavanka zauzela najveće površine!

U RZS ističu da je jesenas setva obavljena na oko 635.000 hektara. Najveće površine čak 60 osto, zauzelo je seme ,,Tavanka“! Zbog toga je i kvalitet pšenice u Srbiji, globalno niži. Jer, na više od polovine njiva nije posejano kvalitetno sortno seme. U tome se i nalazi uzrok zašto se pšenice iz Srbije, dobrim  delom u izvozu, prodaje kao stočna hrana!

Ratari su nezadovoljni sa otkupnom cenkom psenice. Dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, vlasnik reprodukcionog centra ,,Farm dizajn“ u Rumenci kod Novog Sada, i sam je proizvođać pšenice, pa između ostalog ističe da jedna jedna kifla u prodaji, gde je on kupuje, vredi oko 80 dinara. A, od jednog kilograma pšenice može da se proizvede oko 30 kifli. A, kilogama pšencie se plaća 20 dinara! Pa gde je tu proizvođačka cena i računica, pita se on, i odmah odgovara. Eto, zašto nama neodgovara i zbog čega se prozvodnja pšenice neisplati, i zašto čak 60 odsto zasejanih površina zauzima seme ,,Tavanka“. Pšenica se seje zbog plodoreda, pa koliko god rodi! Tu se i nalaze razlozi zašto se pšenica seje samo zbog plodoreda!

Jer, Srbija za sopstvene potrebe može da obezbedi dovoljno pšenice u setvi na samo 300.000 hektara! To je po današnjim prosečnim prinosima od 5,5 tona po hektaru. Jer, i Zadružni savez Vojvodine je izračunao da je u tom prinosu cena proizvodnje po kilograma pšenice koštala 27 dinara. Sve što proizvedemo više u setvi većoj od tih 300.000 hektara je naš tržišni višak. Ali, pošto je to uglavnom proizvod od semena ,,Tavanke“, manji su prinosi i pošto nije sertifikoovano seme, lošiji je kvalitet proizvedene pšenice. To je pšenica koja se prodaje kao stočna hrana! U ovoj godini njena cena u izvozu nije bila veća od 176 evra po toni. I to ako se pronađe kupac!  A, mi svake godine imamo oko  dva miliona tona takve pšenice.

·   Uzmimo još jednu računicu! Sad se u Srbiji godišnje troši po jednom stanovniku oko 49 kilograma hleba i još 15 kilograma peciva. Dakle, oko 64 kilogama hleba nam treba. To je znatno manje nego nekada kada je trebalo po 117, zatim po 83 kilogama. Na to, pre svega, utiče nov način ishrane, života i rada. Jer, neide se više na njivu sa veknom hleba  i komadom slanine. Nema  težačkih radova kao nekad pa je sad manja potrošnja hleba, kaže direktor novosadske ,,Žitounije“ Zdravko Šajatović;

Zbog niz uzroka, ali ponajviše vremenskih nepogoda, najvažniji posao u poljoprivredi – žetva pšenice – počeo je na vojvođanskim poljima, pre nego što se očekivalo ove  2026. godine. A, u Vojvodini  se nalazi oko polovina zasejanih povšrina pšenicom u celoj Srbiji. Suvo i toplo vreme uticalo je da pšenica prerano sazri, pa je žetva počela nekoliko dana ranije od očekivanog roka, odnosno pre 25. i 26. juna.

Po rečima novosadskog stručnjaka za pšenicu dr Miroslava Maleševića, pšenica je ranije bila u voštanoj zrelosti zbog visokih dnevnih temperatura, pa su se ove godine poklopile dve žetve – uljane repice, koju su ratari prvo moraju da obave, zatima ječma pa tek odna pšenice. Malešević je procenio da će ovogodišnji prinos pšenice u Srbiji biti na nivou višegodišnjeg proseka, odnosno nešto iznad pet tona po hektaru. Ali je  napominjao da će biti i njiva na kojima će prinos iznositi svega tri do četiri tone po hektaru, ali i onih gde će dostići osam do devet tona. Tamo gde budu niži prinosi, razlog treba tražiti u dugom sušnom periodu tokom proleća, kada je pšenica prolazila kroz pojedine faze razvoja.

Ratar Siniša Rac iz Đurđeva, u opštini Žabalj, ostvario je prinos od 3,5 tone po jutru, dok je prošle godine imao od četiri do 4,5 tona! On dodaje da je i tokom ove godine u vreme žetve bilo toplo vreme, pa su i preostale površine pod pšenicom dostigle punu zrelost i bile spremne za žetvu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle jeseni 2025. godine je u Srbiji zasejano oko 635.000 hektara pod pšenicom, što je više nego u setvi 2024. godine. Prinos je bio ukupno oko 3,62 miliona tona!

·   20-20,5 dinara po kilogramu bez PDV-a akontna otkupna cena nove pšenice!

Ukoliko se ta površina pomnoži sa očekivanim prosečnim prinosom od oko pet tona po hektaru, ovogodišnji rod trebalo bi da premaši 3,1 milion tona hlebnog zrna. Te količine biće dovoljne za domaće potrebe – prehrambenu industriju, semenarstvo i stočarstvo – jer se u Srbiji godišnje potroši između 1,5 i 1,6 miliona tona pšenice. To znači da će i ove godine biti viškova za izvoz.

·   Sad minimalan cena treba da bude bar 25 dinara bez PDV-a!

Većina proizvođača ističe da bi realna cena kilograma pšenice u ovogodišnjoj žetvi trebalo da bude oko 30 dinara bez PDV-a. Podsećanja radi, u žetvi 2025. godine pšenica je požnjevena sa oko 607.000 hektara. Državni prosek iznosio je 6,1 tonu po hektaru, a ukupan rod bio je veći od 3,62 miliona tona. Ratar Rac iz Đurđeva, u opštini Žabalj, ostvario je prinos od 3,5 tone po jutru, dok je u prošlogodišnjoj žetvi imao od četiri do 4,5 tona. Iako sam pšenicu posejao na vreme i primenio punu agrotehniku, prinos je podbacio jer tokom proleća nije bilo dovoljno kiše, što se odrazilo na rod. Po toj ceni potrebna su tri kilograma pšenice da bi se kupila jedna kifla od 60 dinara.

·   Pre žetve pšenice u Srbiji je obavljena žetva ječma na oko 100.000 hektara. Prinos nje bio iznad očekivanja, ali je cena mnogo niža, pa je nestala radost zbog prosečno dobrog roda!

·   Ali krajem, maja 2026. godine u svojoj informaciji RZS, verovatno da bi ispunio želju vlasti o što većeme rodu,  ali pre ubiranja letine, 23. maja 2026. godine je između ostalih informacija objavljeno i saopštenje o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanih površina kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje.

U toj informaciji  se na osnovu tadašnjeg stanja useva na dan procene, u javnosti pojavio nelogičan podatak da će rod pšenic eu 2026. godini biti 3.845.416 tona tona, što je za 4,5 odsto više nego u porošloj 2025. godini. To tada nije imalo logičnosti za ubiranje roda pšenice. koje je započelo krajem juna 2026. godine i koji se za vreme žetve procenjivao na mnogo manji. Od oko 3,1 miliona tona!? Tako je i Zadruđni savez Vojvodine radio  procenu na prinosa na nivou od oko 5,5 tona po hektaru i izračunao da je tona proizvedene pšencie koštala 148.369,41 dinara. Ili da je jedan kilogram koštao 27 dinara. U vreme žetve otkupljivali su za kilogram noive pšencjuie nudili 19 do 20 dinara!

·   Ali, pored pšenice nije bilo ni logičnosti ni za rod malina na navodnih 15.868 hektara od 84.307 tona. Jer, sad je u toku provera ovako velikih zasada malina, za koje je već utvrđeno da ih nema toliko. Pa nema ni realnstoda da se tobije toliko roda. Procene su da ćebiti dvostruko manje!? Jer, u trenutku pisanaj ove analize, višedecenjuski proizvođali su istakli da se maluien nalaze najviše na 10.000 hektara i da rod u 2026.godini neće biti veći od 23.000 tona!?

Postavlja se ptianje zašto autori ovih informacija, kreiraju mnogo veći rod, kada je on u stvarnosti, ovih ali i mnogih drugih kultura mnogo manji neo što je sad. Većina prinosa je na nivou od pre nekoliko decenija! To povåćanje prinosa samo na papiru ne koristi ni njima, ali ni vlastima, zbog kojih se to navodno i čini!

Potencijali Srbije

·   Ali, Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažnijih resursa, a to je obradivim zemljištem, koje pokriva oko 3,4 miliona hektara. Jer, prema podacima RZS, sa oko 6,5 miliona stanovnika svaki žitelj Srbije ,,ima na raspolaganju“ približno 0,52 hektara (52 ara) obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi! Ova prednost otvara brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, održivih resursa i ekonomski rast. Nažalost to se u Srbiji nedovoljno koristi! Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider! Kina na primer, ima samo oko 8-10 ara po stanovniku, Indija 12 – 14 ara, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi! Čak i u razvijenim zapadno evoropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanovniku iznosi svega 8 – 15 ari. Srbija sa svojih 52 ara po stanovniku, pozicionirana je kao zemlja sa izuzetnim  agrarnim potencijalom! Tu se između otsalog ističe da je u poređenju sa prethodnom godinom prema stanju na dan procene, u odnosu na desetogodišnji prosek 2016 – 2025) proizvodnja pšenice je veća za 27,8 odsto. Inače, RZS je procenu roda radio na prosečnom pribnosu pšenice od 5,9 tona po hektaru, a organizaot žetve ZSV na 5,5  tona, što je bilo mnogo realnije!!!

U senćanskom „Žitopromet-Mlinu“, vodećoj žitomlinskoj kompaniji u Srbiji: Polovina zrna već je u silosima! Vodeća žitomlinska kompanija u Srbiji „Žitopromet-Mlin“ AD iz Sente od planiranih 100.000 tona pšenice iz ovogodišnje žetve, davno je u silose smestila više 50.000 tona, što je polovina sirovina planirane za preradu u ovoj godini. Predsednik kompanije Predrag Đurović izjavio je da je dosadašnji tok žetve potvrdio da je izuzetno dobar tehnološki kvalitet zrna pšenice, te da očekuje da će to omogućiti i proizvodnju kvalitetnog brašna, drugih žitomlinskih proizvoda i testenina. Na početku žetve „Žitopromet-Mlin“, kao i drugi otkupljivači, proizvođačima je ponudio akontativnu otkupnu cenu od 19 dinara plus PDV za pravna lica, a 19 dinara sa PDV-om za fizička lica. Onima koji nam odmah u toku žetve prodaju pšenicu jer im je novac neophodan plaćamo akontativnu cenu, a razliku ćemo doplatiti kada bude utvrđena konačna cena (Predrag Đurović)

 Oni koji sada ne žele da prodaju pšenicu imaju mogućnost da je čuvaju u silosima „Žitopromet Mlina“ po utvrđenim uslovima i da je prodaju po njihovoj volji, kada im najviše odgovara. Đurović napominje da cenu koriguju na bazi berzanskih kretanja, te da one znaju da budu više nego u samoj žetvi, nekad budu i niže, ali svaki od njihovih dobavljača sam odlučuje kada će prodati pšenicu. Žetva pšenice očekuje se da će potrajati još  nekoliko dana, a direktorka proizvodnje Katarina Mirić naglašava da se pored komercijalnog kvaliteta kontorliše zdravstveno stanje pšenice i kvalitativni tehnološki parametri sadržaj vlažnog glutena i proteina.

Najveći izvoznik brašna iz Srbije

Senćanski „Žitopromet Mlin“ je najveći izvoznik brašna iz Srbije pa je tako iz lanjske proizvodnje u raznim pakovanjima na tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Mađarske, Albanije i drugih zemalja isporučeno 36.000 tona brašna. Od izvoza kvalitetnog brašna je oko 90 posto deviznog pazara. Dobru prođu na inostranom tržištu imaju i testenine robne marke „Sentella“ jer je ostvaren izvoz oko 3.000 tona u vrednosti 1,4 miliona evra. Obezbedili smo da sva prijemn a mesta mogu da rade sa dinamikom dobavljača, ako je potrebno i 24 sata neprekidno. Na osnovu dosadašnjih pokazatelja kvalitet pšenice je veoma dobar jer je sadržaj vlage oko 11 posto, hektolitarska težina oko 80, primese su relativno niske do 3,5 posto što je i dokaz da proizvođači na našem sirovinskom području koriste u žetvi savremenu mehanizaciju. Sadržaj proteina je oko 14 odsto, a vlažnog glutena 28 do 30 posto, tako da parametri kvaliteta obećavaju da će brašno i drugi proizvodi biti dobrog kvaliteta – očekuje Katarina Mirić.

19 dinara plus PDV za pravna lica

I Predrag Đurović smatra da je za kompaniju kvalitet pšenice itekako bitan jer otkup obavljaju  samo za potrebe prerade u pogonima „Žitopromet Mlina“, a ne za dalje trgovanje, javlja novinar Milovan Mitrović. Brašno i testenine uspešno plasiramo na domaćem i inostranom tržištu. Prošla 2025. godina nam je u pogledu proizvodnje i izvoza bila rekordna uz ostvareni plasman naših proizvoda u vrednosti od 13 miliona evra, a nastavljamo sa trendom povećanja izvoza koji je u prvom polugodištu uvećan za 25 odsto. Prošle godine senćanski mlinari su samleli 89.000 tona pšenice, a u prvih šest meseci ove godine prerađeno je 50.000 tona! On dodaje da će se u ovoj godini preraditi 98.000 do 100.000 tona, što će predstavljati novi rekord od osnivanja kompanije. Sa ovim obimom prerade potrebe „Žitopromet Mlina“ su do 105.000 tona, pošto su neophodne i prelazne zalihe za početak rada dok nova pšenica ne bude tehnološki pogodna za preradu.

Novi silos

Pored postojećih silosa u Senti i Novom Kneževcu kapaciteta 60.000 tona i podnih skladišta u Đali, „Žitopromet Mlin“ je u sklopu priprema za ovu žetvu investirao u izgradnju novih silosnih kapaciteta, pa će završen i novi silos kapaciteta 14.000 tona, tako da će raspolagati smeštajnim kapacitetom u silosima koji će zadovoljiti dve trećine potreba kompanije. Izvršni direktor održavanja u „Žitopromet Mlinu“ Zoltan Nađ kaže da je ulaganje u novi silos vredno 1,1 milion evra, što se realizuje sopstvenim sredstvima. U toku je instalisanje i solarne elektrane, postavljanjem 2.000 solarnih panela. U prvoj fazi instalisana snaga će biti 730 kilovata, što će se drugom fazom zaokružiti na jedan megavat. Solarni paneli se instaliraju isključivo na krovovima postojećih objekata i sa očekivanom količinom električne energije očekuje se da će 20 do 25 posto ukupnih potreba biti podmirivano iz obnovljiivh izvora – precizirao je Nađ. Senćanski „Žitopromet Mlin“ ima stabilnu sirovinsku bazu zahvaljući tome što skoro tri decenije ima standardni krug dobavljača, pri čemu većinu čine zemljoradničke zadruge iz regiona severnog Banata i Bačke i preduzeća koja se bave otkupom žitarica, sa kojima ima dobru poslovnu saradnju. Deo pšenica u senćanske silose stiže i sa područja južne Bačke i okoline Sombora, sa područja koja im gravitiraju. Sirovinska baza je godinama stabilna i tu nemamo problema. Sa druge strane nastojimo da logističke troškove smanjimo na najmanju moguću meru pošto je svaka para bitna u ukupnoj ceni koštanja pšenice, jer su prevoz pšenice, lagerovanje i čuvanje u našim silosima o našem trošku – napominje Đurović.

Godine bez promena

Cilj svake žetve u Srbiji je da se što ona obavi što pre. Za desetak dana. Kako nevreme, eventualni kvar na mehanizaciji da onemogući ili da se nestigne da se sakupi zrno. Inače, u Srbiji, prema podacima RZS ima oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Nije dobro što je gotovo polovina te mehanizacije starija od svojih vlasnika, ističe Karolj Pece, zemljoradnik iz Bačkog Petrovog sela kod Bečeja. Kako bi obavili žetvu na vreme i ovde i u regionu imamo formirane mašinske prstenove. Mislimo da je to jedini načn rada sad u Sribjio. A, u Sloveniji to je uobičajeno! To znači da nemora svako da ima i traktor i kombajn. Već udružujemo mehanizaciju, šta k ima, pa onde asvi imaju sve, kaže Pece. Kako bi se posao godine dobro organizovao i obavio na vreme. Naravno uz što manje gubitaka i niže troškove. 

·   Na osnovu proračuna Zadružnog saveza Vojvodine troškovi proizvodnje pšenice iznose 148.000 dinara po hektaru. Po aktuelnim cenama i prosečnom prinosu od 5,5 tona po hektaru proizvođači beleže gubitke. Zbog toga je na „Žetvenom danu 2026“ koji je održan u Bačkom Petrovom Selu Zadružni savez Vojvodine zatražio od Ministarstva da pomogne i omogući povoljne kratkoročne kredite proizvođačima pšenice.Tokom žetve na tržištu pšenice se ništa bitnije nije promenilo ove u odnosu na predhodne godine. Proizvođačima je ponuđena akontna cena za novi rod, a nema naznaka da će se kvalitetnija pšenica posebno obračunavati i više plaćati. „Možemo da prodamo. Jedini problem imamo sa većim proteinom u pšenici. To još nemaju cenu!

Inače idemo sa akontnom cenom 19 dinara, pa ćemo videti tamo početkom avgusta konačnu cenu, za koju se nadamo da biće daleko iznad dvadeset dinara“, kaže Zoltan Kiš, ZZ „Tisa“ Bačko Petrovo Selo.U odnosu na troškove proizvodnje i očekivani prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru proizvođačka cena kilograma pšenice je 27 dinara. Na tržištu je cena daleko niža od toga, pa je neophodna podrška proizvođačima pšenice kako bi pokrili troškove. Ovo je istaknuto na 19. Žetvenom danu u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine koji je održan u Bačkom Petrovom Selu. „U tom kontekstu smo tražili od države da obezbedi mogućnost da se kroz jednu konkretnu kratkoročnu meru koja je namenjena svim proizvođačima pšenice, koji imaju registrovanu proizvodnju pšenice u e-agraru, omogući dobijanje kratkoročnih kredita kod poslovnih banaka, bez kamate na način da država preuzme obavezu subvencionisanja kamate prema bankama“, ističe Jelena Nestorov, iz Zadružnog saveza Vojvodine.

U proizvodnji pšenice od ukupnih troškova na upotrebu mehanizacije ide 45 odsto. Savremene mašine, nove tehnologije i precizna poljoprivreda sem što pokupa svako zrno, mogu smanjiti i ukupne troškove. Đorđe Mišković, iz kompanija „Kite“ navodi: „Kombajn mora biti povezan preko džej di link sistema telematik sa platformom „operejšn centar“ i da se putem pozicioniranja, dži-pi-es tehnologije automatski prilagođava brzina kombajna u odnosu na konfiguraciju terena i stanje useva. Na taj način dižemo produktivnost za 15 odsto, a ušteda goriva je čak do 10 odsto.“ Domaćin „Žetvenog dana“ Srbije 2026. godine bila je Zemljoradnička zadruga Tisa iz Bačkog Petrovog Sela koja ima 97 zadrugara, 300 kooperanata koji obrađuju oko 15.000  hektara.

Tri kilograma žita po ceni jedne kifle žetva pšenice uz visoke troškove i s nestabilnim prinosima, piše novosadski ,,Dnevnik“.

Žetva pšenice privodi se kraju a rezultati s terena pokazuju da prinosi variraju po regionima i u lokalu.

·   Republički zavod za statistiku procenio je da će ovogodišnji državni prosečan prinos biti 5,9 tona po hektaru , te da ćemo sa oko 653.000 hektara pod pšenicom u novoj ekonomskoj godini, koja je u poljoprivredi počela 1. jula, imati oko 3,8 miliona tona novog hlebnog zrna!? To su samo želje vlasti. Jer, se to neće ostvari5ti. Uostalom,želja skoro svih od 17 dosadeašnjih mjintira agrara Srbije za poslednjih četvrt veka je bila da se samo objavi u medijima da je pšenica bila zasejana najmanje na 600.000 hektara. To su tražili od medija, uz rečenicu, kao da neko pamti koliko je zasejano već koliko je samo pšenice dobijeno u žetvi. Tako je bivalo pre, ali za vreme vladanja ,,žuti“, pa i danas! Jer, bilo je godina kada se pšenica nalazila na 460.000 hektara. Ali je prijateljski zahtev medijima bio da se obajvi da je to – 600.000 hektara…

·   Samo na poljima gde bude bilo približno osam tona po hektaru nove pšence zemljoradnicima će se isplatiti setva po sadašnjoj ceni pšenice od oko 22 dinara i troškovima proizvodnje od oko 149.000 dinara po hektaru, pod uslovom da su pšenicu sejali samo na svojim njivama, a ne i onim uzetim u zakup!

·   Prosečan prinos u Srbiji na požnjevenim površinama će biti  blizu 6.000 kilograma po hektaru. Da bi se pokrili troškovi potreban je prinos od oko 7.500 kilograma po hektaru!

·   Jer, prinos ispod osam tona po hektaru i znatno niži, a takvih polja ima dosta, ratarima donosi čist gubitak. Na čak polovini površina pod pšenicim setva je obavljena nesertifikovanim semenom. Oko 60 odsto površina posejano je sa nedeklarisani sopstvenim semenom ,,tavanka“!

– Taj problem i neravnoteža između jetfine pšenice i visokih troškovima repromaterijala prisutni su od 2022. godine i postali su hronični – izjavio je stručnjak za pšenicu dr Mirislav Malešević.

Italija najbolji kupac pšenice iz Srbije

·   Po podacima ,,Žitounije“ i direktora Zdravka Šajatovića,  ekonomsku godinu i poljoprivredi – 1. jul 2025 – 30. jun 2026 godine završili smo sa ukupnim izvozom pšenice od 1.258.000 tona. Skoro polovina izvezene pšenice – 574.000 tona otišla je na italijansko tržište, a oko 300.000 tona u Rumuniju;

Pretpostavlja se da su Italijani kupovali našu pšenicu sa 11,5 posto proteina za ishranu stoke, kao zamenu za kukuruz. U julu 2025 godine izvozna cena pšenice bila je 189 evra po toni, a u junu ove godine prodavali smo je za 192 evra po toni. Pre toga prodavla s dekao druga klasa I ya sto;nuhanju, acne aje bilo oko 176 evra po toni!

·   Istovremeno brašna smo tokom 12 meseci prošle ekonomske godine prodali na inotržište od 210.500 tona;

U julu 2025. godine za brašno smo dobili 271 evra po toni, a u junu ove godine prodavali ga za 266 evra po toni. Mogu se lečiti samo odlučnim i dubokim rezovima, koje može primeniti samo država. U poslednjih nekoliko godina, uključujući i ovu 2026. godinu pšenica proizvedena u Srbiji izgubila je na značaju, kao važan izvozni artikal. Ne samo u državama okruženja, već i našoj, sopstvenoj. Apsurdno je da se u naturalnom smislu proizvodnja povećava, a u vrednosnom efekti proizvodnje opadaju. To je lako uočiti ako se uporede cene merkantilne pšenice sa cenama proizvoda mlinsko – pekarske industrije. Dok cene merkantilne pšenice stagniraju, na domaćem tržištu troškovi proizvodnje rastu. Koliki su troškovi proizvodnje ove godine izneli su predstavnici Zadružnog aveza AP Vojvodine navodeći da su troškovi proizvodnje blizu 149.000 dinara po hektaru , a ponuđena cena na tržištu kilograma pšenice je 18 – 20 dianra, I da treba čak tri kilograma žita da bi se kupila jedna kifla od 60 dinara. Prosečan prinos u Srbiji na požnjevenim površinama će biti oko 5.000 kilograma po hektaru. Da bi se pokrili troškovi potreban je prinos od oko 7.500 kilograma po hektaru. Znači svi proizvođači koji imaju niži prinos su u gubitku. Uprethodnim godinama prag rentabilnosti proizvodnje je bio nešto manje od 6.000 kilograma po hektaru!

·   Sad je procena koštanja od 27 dinara po jednom kilogramu u Zadružnom saveszu Srbije rađena na proceni prinosa od 5,5 tona po hekaru.To je koštalo približno 149.000 dinara po jednoj  toni!

·   Miroslav Malešević napominje da visoki troškovi proizvodnje nastaju, pre svega, zbog izuzetno skupog mineralnog đubriva, koje na žalost uvozimo u celini (neke vrste đubriva se samo pakuju u domaćim fabrikama). Za nijansu manji su visoki troškovi proizvodnje zbog visokih cena goriva i maziva. Istovremeno cene semena rastu, jer se proizvođačima nude uglavnom uvozne sorte, čiji autori znaju da smo postali zavisni od uvoza semena!

Zaštitna sredstva za suzbijanje bolesti, štetočina i korova neophodnih u proizvodnji pšenice se skoro u potpunosti uvoze, ili se plaća licenca.

·   Klimatske promene beru useve: Srbija izgubila više od 10,5 milijardi evra zbog devet suša, EU godišnje gubi 28 milijardi!

·   Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta!

·   Posledice klimatskih promena ogledaju se i u stalnom smanjenju obradivih površina. Procene pokazuju da Srbija svake godine izgubi oko 25.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok se na globalnom nivou godišnje izgubi čak 30 miliona hektara plodnih oranica, što odgovara površini cele Italije!

·   Suša je u Srbiji postala gotovo redovna pojava. U poslednjih 25 godina zabeleženo je devet velikih sušnih perioda, a svaki je poljoprivredi doneo procenjenu štetu od oko 1,5 milijardi evra. Ni 2026. godina ne donosi optimizam, jer se i u Evropi očekuju novi izraženi sušni periodi.

Navodnjavanje i dalje daleko od potreba

Sve duži sušni periodi primoravaju proizvođače da ulažu u sisteme za navodnjavanje, ali vode često nema dovoljno.

·   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2025. godine poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge navodnjavali su svega 47.543 hektara, što je za 2,3 odsto manje nego godinu ranije. Istovremeno, za navodnjavanje je zahvaćeno 78,7 miliona kubnih metara vode, najviše iz vodotokova. Najzastupljeniji način navodnjavanja bilo je orošavanje, koje obuhvata gotovo 90 odsto navodnjavanih površina;

Nestaje humus – obnavlja se čitav vek!

·   Agroanalitičar Branislav Gulan upozorava da je sadržaj humusa u zemljištu Srbije za nekoliko decenija prepolovljen – sa oko pet na svega 2,5 odsto! Humus ima ključnu ulogu u zadržavanju vode, očuvanju strukture zemljišta i otpornosti useva na sušu. Problem je što je za obnavljanje samo jednog centimetra izgubljenog humusa potrebno čak 100 godina. Analitičar, poznavaoci prfilika, ističu da dodatni problem predstavlja i drastičan pad stočnog fonda, jer sa manjim brojem goveda nestaje i prirodno đubrivo koje je osnov za očuvanje plodnosti zemljišta;

Srbija se zagreva brže od svetskog proseka!

·   Klimatske promene već su vidljive kroz rast prosečne temperature. U poređenju sa periodom od 1961. do 1990. godine, temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,8 stepeni, pri čemu su letnji meseci najviše pogođeni;

·   Prema procenama UNDP-a, do sredine ovog veka prosečna temperatura mogla bi da poraste za dodatnih 2,5 do 3,1 stepen, što će povećati učestalost toplotnih talasa, produženih suša i ekstremnih vremenskih pojava koje direktno utiču na prinose i ekonomsku održivost poljoprivrede.

Svet će granicu od 1,5 °C dostići već oko 2030. godine

·   Meteorolog i klimatolog dr Vladimir Đurđević navodi da će svet, prema najnovijim procenama, granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa dostići već oko 2030. godine, gotovo deceniju ranije nego što se ranije očekivalo.

Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka, a posledice su vidljive kroz sve učestalije toplotne talase, duže suše, intenzivne pljuskove i rast pritiska na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva. Posebno su ugroženi usevi kukuruza, kod kojih gubici u najsušnijim godinama mogu dostići i 40 odsto.

Bez prilagođavanja nema stabilne proizvodnje

Stručnjaci upozoravaju da će očuvanje proizvodnje hrane u narednim decenijama zavisiti od ulaganja u navodnjavanje, povećanja sadržaja humusa u zemljištu, redovnih agrohemijskih analiza i primene održivih tehnologija.

Sve izraženije klimatske promene pokazuju da prilagođavanje više nije pitanje budućnosti, već uslov opstanka poljoprivredne proizvodnje.

TREBA DA SE ZNA

·   SRBIJA SE MOŽE POHVALITI JEDNIM OD SVOJIH NAJVAŽNIJIH RESURSA – KORIŠĆENIM OBRADIVIM ZEMLJIŠTEM, KOJE POKRIVA OKO 3,4 MILIONA HEKTARA! SA OKO 6,.6 MILIONA STANOVNIKA, SVAKI ŽITELJ SRBIJE  ,,IMA NA RASPOLAGANJU“ PRIBLIŽNO 0,52 HEKTARA (52 ARA) OBRADIVOG ZIMLJIŠTA, ŠTO JE ZNAČAJNO IZNAD SVETSKOG PROSEKA OD SVEGA 0,19 HEKTARA PO OSOBI! OVA PREDNOST OTVARA BROJNE MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE, ODRŽIVIH RESURSA I EKONOMSKI RAST!

·   ALI, O TOME SE DECENIJAMA SAMO PRIČA KAO O MOGUĆNOSTIMA. JER, DANAS  JE VEĆINA PRINOSA SVIH KUKLTURA U SRBIJI, PEMA PODACIMA RZS,  NA NUIVOU OD PRE TRI, ČETIRI ILI PET DECENIJA!

·   DOKAZ JE ČINJENICA DA JE OD 2025. GODINE IZGUBILA DELIMIČNO PREHRAMBENI I SKORO CEO, ČAK 85 ODSTO, SEMENSKI SUVERENITET!

·   A, uporedimo li ovu brojku sa nekim od najnaseljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider, nažalost samo po neiskorišćenim mogućnostima. Razlog su loše dosadašnje agroekonomske strategije! Posebno ona od 2014. do 2024. godine. Jer, 240 njenih autora na 145 strana vlastima i narodu su bili obećali da će agrar imati rast tod 9,1 odsto godišnje ili u lošom godiunama 6,1 odsto. Posle isteka tog vremena, analize su pokazale da je agrara imao rast za celu deceniju od samo 1,7 odsto ili godišnje tek po 0,17 odsto!

·   Cehovi te loše strategijej počeli su da stižu. Jer, izguboljen je prehhrambeni i semenski suverenitet zemlje Srbije! Dokaz toga je da je smo proŠle 2025. godine morali da uvezemo čak više od 100.000 tona svinjskojmesa i oko 50.000 tona mleka Ya fabriku podootvorenimnebogm, njuvupovprienh 3.257.100 hektara Srbija mora da uvozi čak 85 odsto potrebnih semena i hibrida! To sad treba da se ispravlja sa budućom Strategijom od 2026. do 2034. godine!

·   SRBIJA SA SVOJIH 52 ARA PO STANOVNIKU POZICIONIRANA JE KAO ZEMLJA SA IZUZETNIM POTENCIJALOM!

·   NAŽALOST TO SU I DANAS SAMO NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI, KADA JE VEĆINA NARODA U ZEMLJI SA BLIZU 6,6 MILIONA STANOVNIKA U PITANJU! JER U SRBIJI SE I DANAAS BOLJI ŽIVOT OD AGRARA NALAZI U OBEĆANJIMA NALAZI KOD SVAKOG OD 17 MINISTARA U POSLEDNJIH ČETVRT VEKA! ONO  JE UVEK NA DUGOM ŠTAPU. A, NARODU JE DOSTA OBEĆANJA ZA SUTRA, ONI HOĆE TAJ BOLJI ŽIVOT VEĆ DANAS!

Pšenica rodila oko šest tona po hektaru, voćnjaci puni: dobra godina, ali cena i malina ostaju problem

Ova godina je dobra za pšenicu, iako se prinosi razlikuju od regiona do regiona. Najslabije je prošao Banat, ali je prosečan prinos na nivou Srbije oko šest tona po hektaru, rekao je za RTS ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić.

·   On je ocenio da je reč o jednoj od rodnijih godina, uz napomenu da su razlike među proizvođačima velike zbog vremenskih uslova i kvaliteta zemljišta;

„Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Kiša ne pada svuda isto, nije ni isti kvalitet zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone“, rekao je Glamočić.

·   Banat prošao najlošije, ali prosek pšenice dobar . Po rečima ministra, Banat je ove godine među područjima sa slabijim prinosima, pre svega zbog manjka padavina.

·   Žetva pšenice je u punom jeku, a rezultati se razlikuju po regionima.

·   Ipak, ukupna slika u 2026. godini je povoljna: „Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat“, navodi resorni ministar! Takav prosek, ukoliko se potvrdi do kraja žetve, znači da će Srbija imati solidnu proizvodnju pšenice, ali i da sama količina roda ne rešava pitanje zarade proizvođača;

Cena pšenice između 19 i 20 dinara

Otkupna cena pšenice trenutno se kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, što izaziva nezadovoljstvo dela proizvođača;

·   Glamočić je ponovio da država ne može administrativno da određuje cenu berzanske robe. „Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike. Mi na to ne možemo da utičemo“, rekao je ministar.

·   Dodao je da proizvođači imaju mogućnost da pšenicu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija.

Više prerađevina u izvozu

Ministar je istakao da Srbija povećava izvoz proizvoda sa dodatom vrednošću. Po njegovim rečima, u poslednjih pet godina udeo prerađenih prehrambenih proizvoda u izvozu povećan je sa 28 na 42 odsto. „To je veliki napredak. Nastavićemo da ulažemo u prehrambenu industriju, jer se tako dugoročno jača položaj proizvođača“, rekao je Glamočić. Ova poruka posebno je važna u godinama kada osnovni poljoprivredni proizvodi imaju dobar rod, ali nisku cenu na tržištu. Prerada može da ublaži pritisak i da proizvođačima donese veću zaradu od sirovine.

Voćnjaci puni, rod među najboljima u poslednjih deset godina!

Glamočić očekuje da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina. Kako je naveo, gotovo sve voćne vrste dobro su rodile, uključujući i kajsiju, koja često podbaci zbog mrazeva i nepovoljnih vremenskih uslova.„Ne sećam se godine da su gotovo sve voćne vrste rodile ovako dobro, uključujući i kajsiju, koja često podbaci. I jabuka je u odličnoj kondiciji“, rekao je ministar. Višnja je, prema njegovim rečima, rodila 100 odsto više nego prošle godine. Međutim, visok rod istovremeno donosi i pritisak na cene. „Ne može istovremeno da bude i rekordan rod i rekordno visoka cena. To jednostavno ne ide zajedno“, rekao je Glamočić. Rešenje u preradi: džemovi, sokovi, rakija! Ministar je ocenio da u godinama visokog roda problem nije samo u skladištenju, već u velikoj ponudi koja obara cenu. Zbog toga deo viškova treba usmeriti u preradu – džemove, sokove, rakiju i druge proizvode. Glamočić je podsetio da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje. Za voćare je to posebno važno jer prodaja svežeg ploda često zavisi od trenutne ponude, izvozne tražnje i kapaciteta otkupa, dok prerada omogućava duži rok prodaje i veću dodatnu vrednost. Sve ovo Što minstiar isti;e dar je Boga. A, i hvalimo se sa prinosuimka kakvi su, pema podacima RZS bili pre poal veka! Dalije to za hvalu ili kritiku!?

Malina ostaje najveća muka

Kada je reč o malini, ministar je rekao da Ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je komunikacija bolja nego prethodnih godina. „Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila“, rekao je Glamočić. Po njegovim rečima, otkupna cena maline trenutno se kreće između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je među višim cenama u regionu. „Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu“, naveo je ministar. Oko 90 odsto maline iz Srbije se izvozi, pa domaća cena u velikoj meri zavisi od međunarodne tražnje, konkurencije i stanja na svetskom tržištu smrznutog voća.

Podrška za protivgradne mreže i bunare!

Glamočić je najavio nastavak podrške proizvođačima kroz subvencije za protivgradne mreže. Najavio je i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara. To je posebno značajno zbog sve izraženijih klimatskih promena, sušnih perioda i ekstremnih temperatura, koje poslednjih godina sve jače utiču na prinose i kvalitet roda.

Kontrola prijavljenih zasada maline

Govoreći o monitoringu zasada maline, ministar je rekao da su u pojedinim područjima utvrđena značajna odstupanja između prijavljenih i stvarnih površina. Zbog toga je pozvao proizvođače da u narednim nedeljama sami ažuriraju podatke u Registru poljoprivrednih gazdinstava. „Posle toga će inspekcije izlaziti na teren. Oni koji ne usklade podatke rizikuju prelazak u pasivan status i gubitak prava na podsticaje“, upozorio je Glamočić. Ova poruka važna je za sve proizvođače koji ostvaruju pravo na subvencije, jer netačno prijavljene površine mogu dovesti do ozbiljnih posledica po status gazdinstva.

·   Naravoučenije: Sve ovo što ministar ističe sad trebao je da uradi kada je bio ministar u prethodnoim svomk mandatu! A, ne da čeka da prođe više od jedne decenije pa da to savlja stavlja u prvi plan obećanja za sutra!

·   Isplaćeno više od 77 milijardi dinara podsticaja;

·   Ministar je rekao da je ove godine značajno ubrzana isplata subvencija. „Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto“, rekao je Glamočić. Dodao je da Ministarstvo poštuje kalendar isplata i da je trenutno u toku isplata podsticaja za tovna grla. U pripremi su i novi javni pozivi za investicione mere!?

·   Poljoprivreda važna za prehrambenu sigurnost, to narod zna ministre i da mu se nekaže!

Govoreći o značaju poljoprivrede za ekonomiju Srbije, Glamočić je rekao da njen relativni udeo opada zbog razvoja drugih sektora, ali da sama proizvodnja nastavlja da raste.

„Srbija je jedna od retkih zemalja koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da imamo prehrambenu sigurnost i da možemo da obezbedimo dovoljno hrane za svoje stanovništvo“, rekao je ministar. Dodao je da će država nastaviti da ulaže u očuvanje sela, razvoj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prehrambene industrije.

Navodnjavanje nije čarobni štapić! Klimatske promene ostaju jedan od najvećih izazova za domaću poljoprivredu. Glamočić je upozorio da navodnjavanje jeste važno, ali da ne može da reši sve probleme: „Ljudi često misle da je zalivanje čarobni štapić, ali nije. Kod pojedinih kultura, poput kukuruza, ekstremno visoke temperature u vreme oplodnje mogu da nanesu štetu koju navodnjavanje ne može da spreči“, rekao je ministar.  Istakao je da je nedavno zahlađenje došlo u pravom trenutku za kukuruz i izrazio očekivanje da bi i ta kultura ove godine mogla ostvariti dobar rod.

·   Ministre davne 1977. godien tada visoki funkcioner SFRJ Stane Doalnc posle tri decenije gradnje otvorio je hidrosisem Dunav – Tisu – Dunav. U govoru između ostalog je rekao da će D-T-D omogućit da se navodnavlja 510.000 hektara  i da se odvode suvišne vode sa million hektara!

·   Znate lišta je od toga ostvareno?

·   Kada je D-T-D građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Danas da bi biosti plovan i koristan y privredu i turizam Srbije, vipše decenija se samo govori kako treba da se oči 15 miliona kubika mulja, ali da Srbija nema novca  da kupi mašine za taj posao!

Više ulaganja u preradu i dodatnu vrednost

Govoreći o dugoročnoj strategiji razvoja, Glamočić je rekao da je cilj postepeni prelazak sa direktnih podsticaja na investicije koje donose veću dodatnu vrednost. „Najveći potencijal imaju voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. Želimo više ulaganja u preradu, nove pogone i proizvode koji mogu da ostvare veću cenu na stranom tržištu“, zaključio je ministar Glamočić. Za proizvođače to znači da se sve više pažnje usmerava na investicije koje ne donose samo veći obim proizvodnje, već i bolji plasman, veću vrednost proizvoda i manju zavisnost od sirovinskih cena, istkao je sadašnji, 17 minsitar agrara Srbije od demokratskih promena 2000.  godine na početku žetve 2026. godine na RTS u obraćanju javnosti.

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Novinar, analitičar i publicista Branislav Gulan je i dobitnik šest nagrada – priznanja, za životno delo. Među njima je i poslednja, Udruženja novinara Srbije (UNS) 2025. godine!

·   U priznanja analitičara i publiciste Branislava GULANA sad dodajemo i nagradu NOVOSADSKOG SAJMA, dodeljenu 21.maja 2026. godine pod nazivom PETAR DAVIDOVIĆ, nekadašnjeg novinara Tanjuga. Ona je B. Gulanu dodeljena za posebna doprinos medijskoj afirmaciji Novosadskog sajma tokom poslednjih pet i po decenija njegovog medijskog rada!

U obrazloženju žirija prilikom uručenja visokog priznanja UNS priznanja, 21. decembra 2025. godine u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu, između ostalog je navedeno:

· „Branislav Gulan je ostavio dubok i važan trag u srpskom novinarstvu, pre svega, u oblasti ekonomije i poljoprivrede. Dao je veliki doprinos afirmaciji i razvoju sela i srpskog seljaka. Kao autor i koautor brojnih stručnih i naučnih radova Gulanov doprinos prevazilazi novinarske domete! Bogatu karijeru ozvaničile su i brojne nagrade koje svedoče o njegovoj posvećenosti, stručnosti i istrajnosti“, naveo je žiri u obrazloženju nagrade“, prilikom uručenja priznanja za životno delo UNS, 2025. godine!

·   Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog Prometeja 2019. godine je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je promovovisana za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini, pa je autor nagrađen velikom i malom darodavnicom od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca.

·   Autoru je u 2020. godini za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, pa je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji 2024. i 2025. godine…

·   Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas i sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

·   Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova četvrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo, a uručena mu je na na odražvanju Međunarodnog poljoprivrednog sajma ,,Agra 2025″, održanog u 2025. godini u Gornjoj Radgoni u Sloveniji; Te godien Srbiekj je bila zemlja partner Sajma ,,Agra“ u Sloveniji!

·   U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, dodelilo je, peto priznanje – nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulan;

·   U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. I u 2025.godini je bio predsednik VIII I IX saveta Festivala na selima i o selima Srbije, koji se tradicionalno održava u Stragarima kod Kragujevca;

·   Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom iskustava u radu, za pet i po decenija, Branislav Gulan, dobitnik Nagrade za životno delo, koje mu je uručeno 21. decembra 2025.godine, u Međunarodnom PRESS centru,  između ostalog je rekao:

·   I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA „POVERLjIVE ČINjENICE“ I KAD TI NA TACNI DONOSE „EKSKLUZIVE“ I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On o radu, iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, između ostalog podvlači:

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on još naglašava: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu koje je prolazilo i kroz dobra vremena, ali je bilo i turbulencija, on istile da se zaposlio u kući ,,BORBA“ 1977. godine. Posle toga, kratko vreme, za vreme bombardovanja 1999. odine, radio je na istim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Časopisu NIGRO ,,BRBE“ -EKONOMSKOJ  POLITICI, konomskoj politici, a nakon toga u PRIVREDNOJ KOMORI JUGOSLAVIJE,  a kada je i ona nestala zajedno sa tadašnjom Jugoslavijom, rad je nastavio PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE, volontirao dva mandata 2011 – 2019. godine u SANU – u Akademijskom odboru za selo… Sad je radno aktivan penzioner, analitičar i publicista  u medijima eks Jugoslavije i EU!

Za vreme raspada SFRJ bio je ratni reporter kuće ,,BORBA“. Izveštavao je sa ratišta u Vukovaru (Hrvatska) i okolini.

·   Bio je na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije Milan Žegarac, tadašnji dopisnik V. NOVOSTI iz Odžaka. Poginuo je u Vukovaru, 7. oktobra 1991.godine u preprodnevnim satima od metka koji je stiogaq sa strane od boraca prisitglih iz Srbije!

·   Slučajno, metkom koji je došao sa strane od boraca iz Srbije! Bilo je to vreme kada su borci iz Srbije pucali na neprijatelje. Dešavlo se to pred pad Vukovara, novemba 1991. godine. Milan Žegarac, novinar, u ratničkoj uniformi i Miroslav Jokić, borac iz Sombora, nenajavljeni su pretrčavali Hercegovačku ulicu u Vukovaru. To se dešavalo dok su borci Srbije pucali na neprijatelje sa druge strane ulice, pred pad Vukovara. Borci iz Srbije ih nisu očekivali, dvojicu svojih saboraca, pa su i njih dvojica, slučajno smrtno pogođena, hicima ispaljenih od strane srpskih boraca!

Dakle, nije istina, kako su mediji tada pisali, I deuinformisali javnsolt  da su hrabro stradali od ustaških metaka! Već su ih slučajno pogodili meci koji su stigli sa straneodakle su pucali boric  iy Srbije! Dakle, dok su pretrčavali ulicu pogodio ih je snajper boraca Srbije. A, pucnji su bili usmereni ka neprijateljima. Njih dvojica, to nisu bili, a nije se ni znalo  da se sa srpske strane puca na svoje saborce! Jer, Žegarac i Jokić su bili u maskirnim, ratnim uniformama, a nisu bili ni najavljeni za dolazak kod boraca iz Srbije. Dakle, meci koji su ih pogodili nisu bili njima namenjeni! Slučajno su njih pogodili!

Obazloženje je bilo da se i to dešava u ratu! Tašnu i lična dokumenta pok Milana Žegarca meni je predao srpski borac sad pok Radoslav Kostić. Te lične stvari uveče sam ja predao ocu pok Milana Žegarca, u prisustvu supruge Nade.  I to je istina o njihovoj pogibiji. Ja sam bio tada tamo, samo nekoliko minuta posle pogibije Jokića i Žegarca. To je istina i druge nema! Jer, uvek je istina samo jedna! Priče koje su se širile, o njihovoj pogibiji, ponajviŠe od onihkoji nisu bili tamo, pronosili su oni koji nisu ni bili tamo, ve’oanniadka,a a ni tih dana! Dobar deo onih koji nisu bili na ratištu,  stvarali su i širili svoje, izmišljitone i priče! I svako je ponešto iz svoje mašte dodavao! I niko od tih koji su stvarali svoje viđenje tragičnog događaja nije bio tamo!

·   Te priče nisu bile tačne. I dugo je istina, skoro više od tri decenije čekala da pronađe svoje mesto u javnosti Srbije! A, istina je samo jedna, od autora ovih radova koji je tog kobnog 7. oktobra 1991. godine, bio na licu mesta kada je poginuo prvi novinar na ratištu bivše Jugoslavije!

I istina je samo jedna!

Ta istina, ni tada, ali ni danas nije interesovala vlast u Srbiji. A, u javnosti su mnogi izmišljali i prenosili svoju istinu. Ali, nisu bili na licu mesta. Tek posle više od tri decenije čekanja, autor ovih redova, koji je živi svedok tog nemilog događaja, uspeo je da u javnosti objavi istinu. Jer, od svih koji su se oglašavali jedino je on tada bio na licu mesta, odnosno pogibije, prvog novinara na ratištu Jugoslavije, prilikom raspada SFRJ, te 1991. godine. Tada je Gulan u kasnim popodnevim časovima ocu i supruzi Nadi pok Milana Žegarca, predao ostatke njegovih ličnih stvari!

·   Dakle, Branislav Gulan, kao komentator ,,BORBE“,  bio je i svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar, tada veliki biznismen u Jugoslaviji, vlasnik  u listu ,,Borba“, krajem devedesetih godina prošlog veka, hteo da dođe do vlasništva zgrade ,,BORBE“ od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda! U PRIVATIZACIJI MEDIJA UZEO JE LIST ,,BORBU“ tada magični list NIGRO ,,BORBE“ pa i tadašnje Jugoslavije.  Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Deo akcija iz privatizacije TADAŠNJEG LISTA ,,BORBE“  dobili su svi  zaposleni. Ne kao poklon, većimk se to odbiako od ličnjgo dojotka oko dve godine!

Jedan broj akcija kao muzejska vrednost, koje je dobio ya dve decenije rada u tom listu, nalazi u ormanu i biblioteci kod autora ovih redova Branislava Gulana. Međutim, ta prva privatizacija medija u Sribji je odmah i poništena…

·   List ,,Borba“ ponovo je bila vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog imagičnog lista ,,Borbe“… Zbog svega toga, Branislav Gulan poručuje: Sve je to nama na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra…

·   Pominje i tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora tadašnjeg lista  ,,Borbe“ 8. jula 1993. godine, uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Dakle, posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!

·   Posle njega na to mesto bio je postavljen pokojni Slavko Ćuruvija. Ali, nakon samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar;

·   Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,BORBE“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,BORBE“, njih oko 127, uhljeblje je našlo prvo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“ koji  i danas postoji…

Ponavljam: Sve je to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik šest nagrada za životno delo u novinarstvu Srbije Branislav Gulan.

(Nastaviće se)