Dok Ana Brnabić optužuje „blokadere“ da su pre petnaest meseci pucali u Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, u obračunu zavađenih klanova unutar naprednjačkog kartela skoro svakodnevno padaju glave, gore splavovi i restorani. Posle serije objava Miloša Medenice i Nikole Mirića u Beogradu su osvanuli grafiti „Vučiću, bure ti curi“. Da, cure informacije o saradnji političara, policajaca i mafijaša. Mirić tvrdi da ga je Andrej Vučić angažovao da ubije Gorana Kovačevića Goranca za honorar od 500.000 evra. Umesto da povede istragu, koja bi otkrila da li ima istine u tim navodima, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokušava da otkrije ko je pomogao Miriću da pobegne iz stana u kome ga je čuvala policija, a Više javno tužilaštvo progoni studente, građane, novinare i advokate koji su govorili da je vlast upotrebila zvučni top. Uzroke i posledice obračuna unutar naprednjačkog kartela analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Aleksandar Nešović Baja je izrešetan i zabetoniran u buretu, koje je sakriveno na nekoj sremskoj livadi. Goran Samardžija je pogođen sa nekoliko metaka dok je sedeo u svom restoranu „Jerry“. Darko Vesković Prika ubijen je hicima u potiljak. Na Novom Beogradu pronađeno raskomadano telo. Padaju glave, gore džipovi, kafići i splavovi. Odbegli kriminalci na društvenim mrežama objavljuju šokantne informacije o zločinima vođa naprednjačkog kartela, a uhapšeni i pritvoreni policajci cinkare jedni druge, kao i politikante koji su ih kriminalizovali, pa odbacili.

Rejting Srpske napredne stranke ne meri se brojem tzv. sigurnih glasova, nego brojem čitulja. Svakodnevno traje transport lojalista iz Ćacilenda na Novo groblje.Svako Dok mu se kartel raspada u vatrenom obračunu klanova, vrhovni komandant Aleksandar Vučić leleče nad samim sobom. Po starom patološkom običaju, u celovečernjim intervjuima na svojim televizijama, Vučić detaljno objašnjava kako su ga i koliko puta ubili mrzitelji. Ni ne trudi se da bude kreativan, da promeni nešto iz svojih laži, samo ponavlja isti refren: „Evo zašto Vučića treba streljati“ (2021), „Streljati Vučića bez poveza“ (2025) i sad, pre nekoliko dana, „Pokušaj streljanja Aleksandra Vučića“.

U tim sablasno smešnim igrokazima učestvuju mnoge moralne kreature iz vrha političkog krila naprednjačkog kartela i njegovog medijskog tupog oruđa. Svi daju svoj pun doprinos, ali niko kao Ana Brnabić.

– Aleksandar Vučić je monstrum u koga su svi ti blokaderi pucali iz zvučnog topa. I u njega, i u njegovu porodicu, i u celu Srbiju – rekla je Brnabićka.

Poetski zanos je prenela i na društvene mreže, gde je vrlo precizno opisala svog šefa: „Kriminalac, korumpiran, šef organizovane kriminalne grupe, narko-diler, bavi se trgovine ljudima… Nije Srbin jer mu Anđelko nije otac. Majka mu je nemoralna, a svi u porodici su kriminalci, s tim što Vukan, u stvari, ne postoji, već je hologram. On je nepomenik, produkt zmijskog gnezda, negativno rođen. On je nečovek, monstrum u pravom smislu te reči, vrhovno zlo. Ubica! I to ubica koji je spreman da puca sopstvenom narodu u leđa. Pucao je u žive i u mrtve. Na kraju, pobiće sve svoje političke protivnike.“ Uverena da je pametna i duhovita, Brnabićka je autorstvo tom opisu, vrlo realnom, pripisala blokaderima. Tobože, Vučić nije takav. Ljudi mu veruju jer cene njegov trud, rezultate, nove kilometre puteva i pruga, veće plate i penzije, bla bla…

Kakve su posledice poverenja, pripadnici kartela su videli na snimku ubistva Prike Veskovića. Kad je video da taksi staje ispred kafića u kome se nalazio, Vesković je ustao od stola, prišao vratima i dočekao poznanika. Rukovao se s njim i krenuo nazad, za svoj sto. Istom rukom s kojom se dva sekunda ranije rukovao s njim, ubica je izvadio pištolj iz torbice i ispalio dva metka u Prikin potiljak i nekoliko u Vuka Musića, koji je sedeo za stolom. Atentator je žurnim korakom izašao iz kafića „Priča“, pred kojim ga je čekao saučesnik na motoru.

Više javno tužilaštvo je objavilo da policija traga za izvesnim N.K, koji je osumnjičen da je izvršio teško ubistvo, i D.Dž, koji mu je pomogao da pobegne sa mesta zločina. Za javnost, a još više za pripadnike kartela, od saopštenja Tužilaštva važnije je to što se snimak sa sigurnosnih kamera iz kafića ekspresno pojavio na društvenim mrežama. Političari iz vlasti, policajci i tužioci nisu uspeli da od javnosti sakriju snimak ubistva jednog od važnijih pripadnika kartela. Prika Vesković je bio prvostepeno osuđen na 15 godina robije za ubistvo Blaža Đurovića, koji je povezivan sa Kavačkim klanom. Apelacioni sud je ukinuo tu presudu i naložio da se ponovi sudski postupak. Filip Korać, jedan od šefova Škaljarskog klana, tada je osumnjičen za podstrekivanje Veskovića na ubistvo Đurovića, koje se dogodilo 2018. Dve godine kasnije, Vučić je priznao da se lično angažovao da Vesković dobije status svedoka-saradnika, ali da tužioci to nisu prihvatili.

– Imali su ga umešanog u ubistva, ali neko se pojavio u tužilaštvu da kaže: „Pa da, ali nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status svedoka-saradnika čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio“ – rekao je Vučić 2020. godine.

Moralniji od predsednika Srbije i SNS kartela, Vesković ga je na suđenju demantovao. Ostao je pri tvrdnji da nije ubio Đurovića i da ni sa kim nije pregovarao o statusu svedoka-saradnika.

Vučić je u to vreme štitio interese Kavačkog klana, kome je na raspolaganje stavio ceo državni bezbednosni i pravosudni sistem. Nije prošlo mnogo, pod pritiskom stranih službi i diplomata, Vučić je morao da dozvoli hapšenje i zatvaranje pripadnika grupe Veljka Belivuka, koja je važila za najuticajniju srpsku ekspozituru Kavačkog klana. Vučić se tada okrenuo Škaljarcima. Počeo je da sarađuje Lukom Bojovićem i Filipom Koraćem, što je omogućilo Darku Veskoviću da ostane na slobodi, nekažnjen za ubistvo Đurovića.

Ko god stajao iza ubistva Veskovića, nije se zadovoljio samo eliminacijom značajnog čoveka iz škaljarske ekipe. Snimak brutalnog zločina je plasiran na društvene mreže kako bi svi građani videli šta može da zadesi i kriminalce iz klana koji ima podršku vrha vlasti, uključujući i Vučića lično.

U tom kontekstu još su značajniji slučajevi Miloša Medenice i Nikole Mirića.

Medenica se nalazi u bekstvu od januara, kada je u Crnoj Gori, prvostepeno osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe, koja se bavila švercom narkotika. Četiri meseca je nervirao političare iz crnogorske vlade, koje je, u objavama na Instagramu, optuživao za kriminalne, korupcionaške i pederske afere. Pažnju srpske javnosti i, naročito, vrha naprednjačkog kartela privukao je 14. maja, kada je objavio informacije o ubistvu Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku, za koji je rekao da pripada Andreju Vučiću.

 Zahvaljujući Medenici, Vučićev kartel nije uspeo da sakrije „malo ubistvo među prijateljima“, pa ni ulogu šefa beogradske policije Veselina Milića. Da nije bilo te objave na Instagramu, Baja bi završio kao Cvijan. Razlika bi bila samo u tome što bi Baja istrunuo zabetoniran u buretu, a Cvijanov pepeo u urni pod spomenikom na kome ne piše njegovo ime.

Drugi udarac, još jači, Medenica je zadao naprednjačkom kartelu kad je na smom kanalu na Telegramu počeo da objavljuje seriju izjava Nikole Mirića. Mediji su Mirića opisivali kao vođu obrenovačkog ogranka Kavačkog klana. U Crnoj Gori je bio osumnjičen za pripremu likvidacije Marka Ljubiše, a osuđen je za saučesništvo u ubistvu Milića Šakovića. Posle odslužene kazne, proteran je iz Crne Gore, u koju mu je zabranjen ulazak na deset godina.

Prošle godine je u Srbiji uhapšen pod sumnjom da je učestvovao u ubistvima Živka Bakića i Milana Stokovića. Prihvatio je ponudu Tužilaštva za organizovani kriminal za status okrivljenog saradnika. Tužilaštvo ga je pustilo na slobodu. Umesto da mu bude određen kućni pritvor i stavljena nanogica, Mirić se nalazio na tajnoj lokaciji, pod nadzorom Jedinice za zaštitu MUP-a Srbije. Međutim, 18. aprila uspeo je da pobegne čuvarima. Prema dostupnim informacijama, sa petog sprata zgrade spustio se pomoću nekoliko povezanih čaršava. Javnost je za to bekstvo saznala kad se Mirić oglasio na kanalu Medenice.

U nekoliko izjava, Mirić je izneo šokantne informacije o tome kako je vlast pripremala oružani napad na građane na studentskom protestu 15. marta 2025. godine. On tvrdi da ga je angažovao „Mare“ iz BIA, a da je obuku za upotrebu pušaka, pištolja i šok-bombi vodio izvesni „Popović“ iz „Crvenih beretki“. Prema njegovim rečima, kriminalci iz Ćacilenda nisu morali da upotrebe oružje jer je skup na Slaviji rasturen posle upotrebe zvučnog topa. Mirić tvrdi da ga je posle toga „Mare“ upoznao sa Andrejem Vučićem. Sastanak je održan u restoranu na beogradskom hipodromu.

– Početkom aprila (2025) „Mare“ me upoznao sa Andrejem Vučićem, za koga mi je rekao da je šef. Sastali smo se u restoranu na hipodromu, koji je zatvorenog tipa, u njega ne dolazi niko osim ako ga Andrej pozove. Andrej mi je rekao da je zadovoljan mojim dosadašnjim angažovanjem, da ozbiljno računa na mene, da će biti ozbiljnih poslova. Ima onih koji nisu ispoštovali državu, nego su se okrenuli na stranu studenata, iako im je država puno pomogla.

Još jednom smo se našli s njim, u septembru, kada mi je rekao da ima ozbiljan posao za mene, a da će mi „Mare“ sve objasniti i da ću sve dogovoriti sa njim. Tada sam sreo Stanivukovića, Vladu Mandića i Daneta Šijana, koji su takođe išli kod njega. Početkom oktobra mi je, preko „Mareta“ ponudio da likvidiram Gorana Kovačevića Goranca, za iznos od 500.000 evra. Kao razlog mi je naveo Sky prepisku Goranca, tendere neke, kao i to što se okrenuo protiv države. Dogovorili smo se da razmislim i da mu javim za par dana. Znajući da je moj drug dobar sa njegovim (Kovačevićevim) drugom Rastkom, odlučujem da stupim u kontak s njim i da ga upozorim šta mu se sprema i da spasim život čoveku. Rekao sam da prihvatam posao, da ga ne bi dali nekom drugom – ispričao je Nikola Mirić.

S obzirom na kriminalnu istoriju Medenice i Mirića, sve njihove tvrdnje treba prihvatati sa velikom rezervom, baš kao i sve što kažu braća Vučić. Da li u tim optužbama ima istine trebalo bi da utvrdi tužilaštvo. Međutim, umesto da formira predmet i pokrene istragu koja bi otkrila ko je „Mare“ iz BIA i da li je Andrej Vučić naručio ubistvo Gorana Kovačevića, tužilaštva ne reaguju. Više javno tužilaštvo, koje vodi Nenad Stefanović progoni studente, građane, novinare i advokate koji su pre 15 meseci govorili da je vlast upotrebila zvučni top, a ignoriše slučaj u koji je navodno uključen Andrej Vučić. Takođe, VJT ne pokušava ni da otkrije ko je „Mare“. Javnost je uverena da je u pitanju Marko Parezanović, koga je u to vreme pratio imidž glavnog Vučićevog kerbera u BIA. Za Parezanovića se govorilo da je izbegavao direktnu komunikaciju sa nižerangiranim kriminalcima, ali da i to ne bi odbio ako bi mu to naredio neki od braće Vučić.

S obzirom da je Parezanović suspendovan u BIA početkom decembra prošle godine, može se pretpostaviti da je tako kažnjen zbog neuspešnog angažovanja Mirića. Kako god bilo, posle ovog iskaza svi na političkoj sceni, u bezbednosnom sektoru i podzemlju misle da je kompromitovani „Mare“ iz BIA zapravo Marko Parezanović.

Ni Tužilaštvo za organizovani kriminal nije pokrenulo istragu povodom izjava Nikole Mirića. Naprotiv, to Tužilaštvo je pre nekoliko dana saopštilo da vodi istragu samo oko toga kako je Mirić pobegao iz zgrade u kojoj je čuvan. Ma koliko po Vučiće i njihove ortake bilo neprijatno sve što Mirić objavljuje, još im teže pada to što im je pobegao pred nosom.

Vučići nisu toliko naivni da poveruju da se sa petog sprata spustio uz pomoć čaršava. Uvereni su da ga je neko „ukrao“ i sakrio na bezbedno mesto. Očigledno, taj „neko“ je jači, organizovaniji i sposobniji od ćaci policajaca i ćaci kriminalaca koji im služe.

Vrh kartela je uplašen pretpostavkom da Medenica ima zaštitu američkih bezbednosnih službi. Postoje informacije da je smešten u ambasadu SAD-a u Podgorici. Za Mirića se veruje da je u nekom beogradskom skloništu, ali takođe pod kontrolom Amerikanaca.

Po Vučića, to je najgori scenario. Sada svi vide da on ne može da zaštiti ni sebe i svog brata, a kamoli ortake sa nižih nivoa kartela. U takvim okolnostima, ne ostaje mu ništa drugo nego da izmišlja teorije zavere u kojima se predstavlja kao žrtva, koju neko hoće da strelja bez poveza na očima. Za njega, a i za Srbiju, bilo bi dobro da ga nikad niko ne uzme na nišan.

 Umesto pred poveriocima, kojima duguje novac, poslove i uništene sudbine, Vučić bi trebalo da se nađe na optuženičkoj klupi, pa da odgovara za sve zločine koje je izvršio otkad je doveden na vlast.