Sve teze, koje je Adolf Hitler istakao u svom poslednjem javnom nastupu, 30. januara 1945, danas ponavlja Aleksandar Vučić. Lažne optužbe i pretnje protivnicima, kao i pozivi na borbu do kraja, nisu pomogli ni nacističkom fireru, neće ni naprednjačkom. Vučićev politički poraz najavljuju istraživanja, čiji rezultati pokazuju da studentska lista ima podršku 44,9, a njegova samo 35,7 odsto birača. Istovremeno, objavljena je i Sky prepiska u kojoj su se dvojica vođa Škaljarskog klana dogovarali kako da učine uslugu Vučiću i likvidiraju dvojicu ljudi, koji su mu smetali. Političke i pravosudne probleme sa kojima se suočava vođa naprednjačkog kartela analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Otkad je doveden na vlast, Aleksandar Vučić je u mnogo čemu imitirao svog mentalnog dvojnika Adolfa Hitlera. Zaustavio je demokratizaciju društva, državne institucije stavio u službu svoje partije, brutalno se obračunavao sa opozicijom, svaku kritiku svoje vlasti proglašavao je napadom na „fatherland“, hapsio je i prebijao nepodobne građane, formirao parapolicijske odrede, a u predizbornoj kampanji 2020. godine čak je kopirao Hitlerov slogan iz 1936: „Za našu decu„. I sada, pred pad s vlasti, Vučić plasira iste vrste poruka kao Hitler 1945. godine.

Poslednji javni govor Hitler je snimio i emitovao na radiju 30. januara 1945. Tada je rekao: „Kada smo došli na vlast, 1933, spasili smo državu od ekonomskog kolapsa i političkog haosa“. Vučić je, 18. jula 2026, rekao: „Kada smo došli na vlast, zatekli smo državu u potpunom haosu, pred bankrotom“. Hitler: „Mi nismo želeli rat. Rat su izazvali naši neprijatelji koji su pokušali da unište nemački narod i spreče njegov razvoj“. Vučić: „Godinu i po dana nalazimo se u hibridnom ratu, koji su nametnuli oni koji žele podele u srpskom narodu i koji sprečavaju razvoj Srbije“. Hitler: „Pozivam naše vojnike da nastave borbu, da ostanu verni zakletvi bez obzira na teškoće. Istorija pamti samo onoga ko istraje do kraja.“ Vučić: „Mi moramo da nastavimo borbu za napredak Srbije. Bez obzira na sve probleme, Srbija ne sme da stane. Napravili smo istorijske uspehe, plate i penzije smo podigli na najviši nivo u istoriji, to će biti upamćeno.“ Hitler: „Pozivam radnike da nastave sa proizvodnjom uprkos bombardovanju i nestašicama“. Vučić: „Na sve napade mi odgovaramo radom. Blokaderi su naneli veliku štetu, ali mi nastavljamo da gradimo Srbiju“. Hitler: „Najveću opasnost predstavljaju unutrašnje podele. Svi građani moraju da ignorišu glasine i ostanu odani državi“. Vučić: „Blokaderi prave podele u porodici, društvu, zemlji. Mi to ne smemo da radimo, zato će se naša izborna lista zvati ‘Ujedinjena Srbija’. Samo ujedinjeni možemo da pobedimo“.

Uz zapanjujuću sličnost u porukama, postoji i velika razlika. Hitler je sve poruke sažeo u 17 minuta, a Vučić svakodnevno sate i sate provodi pred televizijskim kamerama.

Osim Vučića, u kampanji koja je već počela učestvuju Miloš Vučević, Darko Glišić, Ana Brnabić, Siniša Mali i ostali čelnici OKG SNS. Na turneji, od Vladimirovca, Mramorka i Lapova do Doljevca i Prokuplja, pod šatrama svi jednoglasno pevaju hit Baje Malog Knindže: „Pevaj, Srbijo, i kad ti se plače“. A naprednjaci imaju mnogo razloga za plač, naročito Vučić.

Jedan za drugim, vođu naprednjačkog kartela sustižu jasni signali da je došlo vreme za njegov pad sa vlasti i odlazak na optuženičku klupu. Vučićeva politička propast istaknuta je u rezultatima istraživanja, koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford. Anketa, sprovedena od 14. do 26. juna, pokazuje da bi čak 44,9 odsto opredeljenih birača glasalo za studentsku listu, a samo 35,7 za SNS. Vučić zna da se tolika razlika ne može nadoknaditi kupovinom glasova, ucenama i pretnjama, pa ni podmićivanjem penzionera sa obećanih 200 evra jednokratne pomoći ili sa 100 evra ostalim punoletnim građanima. Nema koristi ni od policijske, pravosudne i medijske torture nad studentima i pobunjenim narodom. Uzalud mu pomažu tzv. lideri kontrolisane opozicije, pa i analitičar Đorđe Vukadinović, koji tvrdi da Vučićevu izbornu koaliciju podržava „od 42 do 44 odsto građana“, a studentsku listu „blizu 40 odsto“.

Po svemu sudeći, Vučić je postao politička prošlost. No, to ne znači da i nakon poraza na izborima neće pokušati da produži kriminalnu sadašnjost. Neće biti iznenađenje da odbije da prizna izborni poraz, ali na taj način nije uspeo da ostane na vlasti Slobodan Milošević, pa neće ni Vučić.

Dojučerašnji gospodar života i smrti više ne može ni uz pomoć policije da kontroliše sukobljene klanove iz svog kartela. U vatrenim obračunima ubijen je Aleksandar Nešović Baja, ranjeni su Milan Ostojić Sandokan i Goran Samardžija, zapaljeni džipovi Relje Ognjanovića i Bogdana Ilića, zvanog Baka Prase, a u požarima su oštećeni brojni restorani i kafići, čiji vlasnici su tajkuni iz SNS-a. Pre nekoliko dana u Pančevu je izgoreo i splav VIP Yachting, koji je poznat kao stecište naprednjačkih batinaša. Taj splav je pažnju javnosti privukao pre tri godine, kada je objavljen snimak na kome se vidi Novak Nedić, tadašnji generalni sekretar Vlade Srbije, kako predvodi grupu od dvadesetak nabildovanih i tetoviranih momaka, odevenih u crne pantalone i majice. Pod Nedićevom komandom, oni su krenuli da razbijaju proteste banatskih poljoprivrednika.

Policija je čuvala VIP Yachting, ali nije uspela da spreči ovaj napad, kao što ni ona četiri naprednjačka splava na Makišu, koji su spaljeni pre dva i po meseca..

Osim što Vučić ne uspeva da obuzda zavađene naprednjačke kriminalne grupe koje su još na slobodi, ne može da izađe na kraj ni sa pritvorenim bivšim ortacima Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem. Na poslednja dva ročišta u postupku, u kome su oni okrivljeni za sedam ubistava i druga krivična dela, došlo je do zanimljivog obrta.

Advokati odbrane su prvo prikazali delove prepiske preko Sky aplikacije, koju tužilaštvo koristi kao dokaz protiv Belivuka i ostalih pripadnika njegove kriminalne grupe. U jednoj komunikaciji nalazi se fotografija Aleksandra Vučića sa crnom majicom i napisom „Iz Principa“, kako se zvala Belivukova grupa navijača Partizana. Stručna analiza je utvrdila da je fotografija nije originalna, nego je „tehnički modifikovana“. Ako je to tačno, onda su pod sumnjom i sve ostale poruke koje su izuzete sa Sky aplikacije. Ako nije tačno da je fotografija falsifikovana, to potvrđuje da su Belivuk i Vučić sarađivali.

Uz dokaze sa Sky-a, osporen je i status okrivljenih svedoka Srđana Lalića i Bojana Hrvatina. Da bi dobili taj status oni su morali da priznaju sva krivična dela koja su izvršili. Na poslednjem ročištu otkriveno je da su se bavili finansijskim prevarama, koje nisu prijavili tužilaštvu. Zbog toga odbrana zahteva da im sud ukine status okrivljenih svedoka i vrati ih na optuženičku klupu, pored Belivuka i Miljkovića.

Da problem za tužilaštvo bude veći, na zahtev odbrane emitovan je snimak sa uviđaja u kući u Ritopeku. Uviđaj je trajao sedam sati, a u sudnici je prikazan snimak u trajanju 70 minuta. Osim policajaca, na snimku se vidi da je bilo prisutno još petnaestak ljudi u civilu, među kojima i tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin. Advokati odbrane su podneli dva zahteva: da se prikaže kompletan snimak uviđaja i da se on izuzme iz spisa predmeta, pošto su neovlašćeno prisustvovala lica koja nemaju veze sa istragom. Posebno je sporan Vulin, za koga su Belivuk i Miljković još na prvom saslušanju rekli da im ga je Vučić predložio kao posrednika u saradnji, ali Belivuk nije pristao jer je „Vulin težak narkoman“.

Zahvaljujući loše obavljenoj istrazi značajno je otežan posao suda. Ukoliko budu odbačeni dokazi sa Sky aplikacije i snimak uviđaja, kao i iskazi kompromitovanih okrivljenih svedoka, biće veoma teško da se dokažu navodi iz optužnice. Zasad nije poznato da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal slučajno napravilo ovako teške greške ili je to urađeno s namerom da se stvore uslovi za oslobađajući presudu. Belivuk i Miljković su već jednom, 2018. godine, na taj način oslobođeni odgovornosti za ubistvo Vlastimira Miloševića. I tada su dokazi kompromitovani, pa je sud odbacio optužnicu, da bi, nakon toga, Belivuk i Miljković dobili odštetu za vreme provedeno u pritvoru. Doduše, u to vreme, oni su imali podršku Vučića, sa kojim su blisko sarađivali i izvršavali njegove naloge. Iako je to teško pretpostaviti, kad bi bili oslobođeni i u ovom postupku, sigurno ne bi tek tako oprostili Vučiću što ih je upotrebio, pa odbacio.

Trenutno, za Vučića još veći problem od Belivuka predstavlja Miloš Medenica, odbegli crnogorski osuđenik na dugogodišnju robiju. Medenica je nedavno objavio snimak na svom Telegram-kanalu, sa delovima prepiske na Sky aplikaciji između Bobana Božovića i Gorana Vlaovića, za koje se navodi da su bili istaknuti pripadnici Škaljarskog klana. U toj komunikaciji, Vlaović je obavestio Baćovića da „AV hoće da se obračuna sa jednim neistomišljenikom iz Švedske i izvesnim Gagijem“. Medenica tvrdi da je „Gagi“ navodno Dragoslav Ilić, koga opisuje kao „poznatog trgovca drogom“. Prema navodima iz ove prepiske, Vlaović i Baćević su se dogovarali da kontaktiraju Vučića preko Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića. Škaljarci su hteli da Vučiću ponude saradnju, tj. da oni ubiju ljude koji smetaju Vučiću, a da im on zauzvrat da lokaciju na kojoj se nalazi Radoje Zvicer, vođa Kavačkog klana.

U međuvremenu, Vlaović je ubijen u Hrvatskoj, a za Baćovića se tvrdi da se nalazi u Beogradu, pa i da posećuje Vučićev „Ćacilend“. Medenica kaže da „ovaj slučaj predstavlja potvrdu na koji način funkcioniše SNS kartel i zbog čega se Vučić okružuje ljudima iz kriminalnog miljea“.

U takvim okolnostima Vučić je pokrenuo predizbornu kampanju, za koju i sam kaže da mu je „poslednja u karijeri“. Svestan da mu sledi poraz i pad sa vlasti, opet ponavlja teoriju o „pacovu sateranom u ćošak“. Sa namerom da ohrabri svoje preostale lojaliste, Vučić stalno ističe da je pacov najopasniji kada se nađe u bezizlaznoj situaciji.

Tačno je da je Vučić sateran u ćošak. Jedini njegov izlaz vodi ka pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora, a potom i na optuženičku klupu. U tom smeru ga guraju studenti i pobunjeni građani, a tamo će ga dočekati kriminalci iz njegovog kartela. Što pre se to desi, to bolje i za Vučića i Srbiju.